5 svezih semenki.2023. Adenium ili Pustinjska ruza,sukulentna biljka poreklom iz Afrike,ugaja se slicno kao kaktusi. Zalivati umereno leti svakih 3-4 dana (kada se supstrat potpuno prosusi - zaliti!), zimi redje svakih 7-10 dana, ukoliko se drzi zimi na sobnoj temperaturi zalivati na svakih 4-5 dana tj. kada se zemljiste potpuno prosusi. Voli direktno sunce.Seje se u toku cele godine.Visok % klijavosti.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke*

Komorač je lekovita i zacinska biljka(seme i list)najviše pomaže u probavi.Bogat je kalijumom,vitaminom C, sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnoj srazmeri. Zbog visokog sadržaja betakarotena koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka.Koren komorača ubraja se, pored korena celera, spargle i persuna, među 4 najlekovitija korena za probavu.Seme i list komoraca se koriste kao zacin u kuvanju.List se koristi svez ili suv.A stablo se koristi za spravljanje svezih salata ili se koriste na slican nacin kao luk pri pripremi jela.Organsko seme 100 semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Komorač je lekovita i zacinska biljka(seme i list)najviše pomaže u probavi.Bogat je kalijumom,vitaminom C, sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnoj srazmeri. Zbog visokog sadržaja betakarotena koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka.Koren komorača ubraja se, pored korena celera, spargle i persuna, među 4 najlekovitija korena za probavu.Seme i list komoraca se koriste kao zacin u kuvanju.List se koristi svez ili suv.A stablo se koristi za spravljanje svezih salata ili se koriste na slican nacin kao luk pri pripremi jela.Organsko seme 200 semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Seme judinog drveta ili judica (Cercis siliquastrum). Raste fantsticno. Cvet ide iz grane drveta. Dostize visnu od 10-15 m. Na slici se vidi drvo staro 5 godina. Klijanje je oko 50%. Ne trazi previse sunca. Moze da se seje i na polusenovito mesto ali i na mesto koje ima vise sunca. Uslovima se lako prilagodjava. Odlicno podnosi nase uslove gde je vayduh zagadjen. Seme se prvo stavi da proklija a sadi se u prolece. Na prvoj slici se vidi drvo u jesen a na drugoj i trecoj je drvo u prolece i leto. Pakovanje je od 15 semena.

Koriste se mlade maune, sveže u salatama ili blago obarene.Radi se o niskoj sorti. U pakovanju se nalazi 30 semenki iz sopstvog uzgoja, sezona 2018.

Koriste se mlade maune, sveže u salatama ili blago obarene.Radi se o niskoj sorti. U pakovanju se nalazi 30 semenki iz sopstvog uzgoja, sezona 2018.

Lekovita, začinska, medonosna i dekorativna višegodišnja žbunasta biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je poznat kao `lek za sve bolesti`. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh pomalo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Kupujete 100 semena.

Sorta lufe posebno kultivisana za ishranu, biljka je dosta jača i rodnija u odnosu na ostale Lufe. Plod se ubire nakon 45 dana za ishranu i tada je najsladji i najukusniji. Stariji plodovi se ne konzumiraju jer nisu ukusni ali se koriste klasično kao i druge sorte lufe za dobijanje sundjera, kada prezri, ljušti se i koristi se unutrašnjost za piling ili kupanje. Naziva se biljni sundjer ili Lufa sundjer.Da bi rasla ravno treba joj pruziti oslonac. Seme se seje direktnom setvom maja - juna na dubini od 2-3 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!

Sorta lufe posebno kultivisana za ishranu, biljka je dosta jača i rodnija u odnosu na ostale Lufe. Plod se ubire nakon 45 dana za ishranu i tada je najsladji i najukusniji. Stariji plodovi se ne konzumiraju jer nisu ukusni ali se koriste klasično kao i druge sorte lufe za dobijanje sundjera, kada prezri, ljušti se i koristi se unutrašnjost za piling ili kupanje. Naziva se biljni sundjer ili Lufa sundjer.Da bi rasla ravno treba joj pruziti oslonac. Seme se seje direktnom setvom maja - juna na dubini od 2-3 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!

Krupnocvetni lan,biljka srednje veličine, ne prelazi 50 centimetara.Cvjetovi ove sorte su vrlo veliki,krupni uglavnom bele boje sa tamno-crvenim sredisnjim delom.Takva je biljka višegodišnja, ako joj se osiguraju povoljni uslovi za rast, tada se bez presađivanja na istom mjestu može uzgajati pet godina.Također, ova biljka je nezahtjevna prema sastavu tla. Može se uzgajati u gotovo bilo kojem tlu osim močvarnog tla.Međutim, ako želite da raste i razvija se u granicama normale,tada za sadnju odaberite isključivo otvoreno, sunčano područje, na kojem nema senke s drvećea ili s raznih zgrada. Seme lana se seje u proleće(nakon mrazeva) ili ukoliko se ima potreba za ranijim obilnim cvetanjem, u novembru mesecu pred početak zime,seje se plitko u grupama,ili na razmak 10-15 cm.

Crvena valerijana (Centranthus ruber) je u narodu poznata i kao ostrugica i mamuzica. Biljka je iz porodice valerijane ali se prilično razlikuje od svima poznate valerijane sa smirujućim dejstvom. Višegodišnja je biljka, veoma je otporna na sve uslove, odlično podnosi jako sunce, sušu, siromašna zemljišta, zimu, raste čak i na kamenu. Raste žbunasto i lako se sama rasejava. Uzgaja se uglavnom kao dekorativna biljka, jer cveta preko celog leta mnoštvom crvenih cvasti. List i koren su jestivi, list mladih biljaka se koristi u salatama i kuvan a koren se kuva u supama i čorbama. List starijih biljaka nije tako ukusan kao mlad, postaje malo gorak. Seje se u kontejnere ili čaše pa se rasađuje na stalno mesto kad biljke malo porastu.

Matovilac je niska jednogodisnja biljka poreklom sa Sicilije i uzgaja se kao salata. Raste u malim žbunovima prečnika 10-15 cm. Ima blag i neutralan ukus, sličan zelenoj salati i koristi se kao i obična zelena salata. Može se kombinovati sa svim vrstama mesa, povrća i sireva. Ima visok sadrzaj beta karotena, vitamina A, vlakana, gvozdja. Sadrzi i vitamin C, folnu kiselinu, kalcijum i kalijum. Seje se od proleća do jeseni i nakon nicanja ne zahteva vise skoro nikakvu paznju. Dospeva za berbu za 60-80 dana. Otporan je na smrzavanje i može se brati i tokom zime. Seme je moje proizvodnje, lako se uzgaja i lako se sakuplja seme. Kupujete holandski tip matovilca, sa dužim listovima koji imaju veću čvrstoću i hrskaviji su od ostalih sorti.

Лишће je богато витаминима и гвожђем. Млади листови се беру у пролеће. Треба их добро опрати, спремају се најчешће у виду чорби и варива, а веома се радо мешају другим раним лиснатим поврћем. Особеност припадника рода Rumex је да садрже много органских киселина, пре свега оксалну, због чега се одликују пријатним освежавајућим укусом и расхлађујућим учинком. Међутим, у великим количинама ова киселина може бити шкодљива. Старењем лишће свих врста зеља постаје тврдо, горко и опоро те се може користити само за лек а не за исхрану. лековитост: Као лек најчешће се користи корен и ређе плод У традиционалној источној медицини корен штавља важи као добар универзални чистач крви и лимфе, погодан за већину токсичних стања крвног система. Садржи велику количину гвожђа и зато може помоћи у неким случајевима малокрвности. Користи се и као пургатив. Seje se rano s proljeca, a berbom listova podstice se rast novih... VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Kineski vlašac (Allium tuberosum), beli luk vlašac ili orijentalni beli luk je sorta vlašca koja se kod nas slabije koristi. Zovu ga još i lisnati beli luk ili lisnati češnjak. Poreklom je sa Himalaja i izgledom podseća na običan vlašac (Allium schoenoprasum) ali ukus ima kao beli luk, samo slabijeg intenziteta. Ako vam je ukus običnog belog luka previše jak onda je ovo idealna zamena za njega. Koriste se sveže ili sušene stabljike i neotvoreni pupovi. Veoma je ukusan a sprema se kao salata, u dinstanim i prženim jelima ili kao začin bilo kom jelu. Cvet je veoma atraktivan i miris podseća na ruže tako da se često uzgaja i kao dekorativna biljka. Cvet je i medonosan. Na internetu se mogu naći i informacije da ako se sadi ispod drveta kajsije sprečava bolesti lista kajsije a ako je posađen u blizini ruža pojačava miris ruže. Bogat je vitaminima i mineralima a naročito vitaminom C, sadrži i antioksidante koji jačaju imuni sistem i poboljšava probavu. Seje se u proleće direktnom setvom ili kao rasad pa se rasađuje kad poraste desetak cm. Koristi se oko 3 meseca nakon setve. Ako ga uzgajate u saksijama biće za upotrebu tokom cele godine a ako je posađen napolju nadzemni deo se preko zime zmrzne a na proleće iz lukovice ponovo raste. Tačnije, njegove lukovice se često nazivaju rizomima jer su male i veoma žilave.

Vlašac je jedna od sorti divljeg luka koje uspevaju kod nas. Vlašac ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti, veoma ukusni cevasti listovi, plavozelene boje, visoki 15-30cm. Od maja do jula razvijaju se crvenkaste ili ljubičaste poluloptaste cvasti. Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi koji se beru od proleća do jeseni, pri čemu se snop listova reže makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu. Iz nje će kasnije poterati novi listovi. Zeleno lišće vlašca dodaje se mnogim jelima, salatama, pa čak i sendvičima za osveženje i prijatnu aromu. Vlasac je visegodisnja biljka koja se brzo bokori i vec u prvoj godini obrazuje 30-40 strukova luka. Moze se uzgojiti direktnom setvom semena, rasadom ili deljenjem busena. Krajem novembra busen se može izvaditi i presaditi u odgovarajuću saksiju i uneti u kuću. Brzo će krenuti novi listovi i tokom cele zime imaćete ukusan i svež vitaminski dodatak. Ako ostaje napolju niske temperature mu neće škoditi. Zbog visokog sadržaja gvožđa i vitamina C odlično je prirodno sredstvo protiv malokrvnosti i prolećnog umora. Zahvaljujući visokom sadržaju sluzastih materija u narodnoj medicini se koristi za suzbijanje crevnih parazita kao i za lečenje poremećaja digesivnog trakta. Broj semenki u pakovanju može da varira zbog različite veličine semenki. Prodaje se količina u gramima iz naslova a broj semenki je napisan orijentaciono.

Matičnjak (Melissa officinalis) je višegodišnja začinska, lekovita, aromatična I medonosna biljka. Formira žbun, bokori se, i često se u parkovima uzgaja kao ukrasna biljka. Veoma lako se uzgaja. Matičnjak ima miris i ukus na limun i od njega se može praviti liker. Sveži listovi se koriste za salate, supe, kuvana jela... Najvredniji je list koji se bere neposredno pred cvetanje, a cela biljka se može brati za vreme cvetanja. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira. Najvažniji lekoviti sastojak matičnjaka je vrlo lako isparljivo mirisno eterično ulje. Matičnjak je izvanredno sredstvo za sva srčana oboljenja. Oživljava i jača srce, a uz to čisti i krv. Matičnjak se preporučuje u lečenju depresije, hipohondrije, smetnji kod menstruacije, grčeva koji su povezani sa menstruacijom, kod nadutosti, grčeva u crevima, proliva, tegova sa želucem, povraćanja na nervnoj osnovi, hroničnog bronhijalnog katara, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja. Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije, gadjenja, povraćanja i za jačanje organizma. Sam list matičnjaka uspešno se daje za povećanje apetita, I kao dodatak kupkama protiv reumatizma. Eterično ulje od matičnjaka (dobija se parnom destilacijom lista i cveta ubranog u fazi cvetanja), je izuzetno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, i u industriji parfema, i kozmetike. Naročito se preporučuje trudnim ženama koje pate od povraćanja. Čaj od matičnjaka zaslađen neobično povoljno deluje kod nesanice izazvane premorom ili nervnom bolešću. Slike su od mojih biljaka od kojih i kupujete seme Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAŽNO!!! NE ŠALJEM POUZECEM AKO VAM TO NE ODGOVARA, MOLIM VAS DA NE KUPUJETE OD MENE !!!!!!!!!!!!!

Divlji krastavac zovu još i Caigua, ili achocha. To je suptropska penjačica, čije razgranate vreže narastu i do 5 metara u visinu. Poreklo: Meksiko, Bolivija, Peru. Uzgaja se radi malih svetlo zelenih plodova koji se koriste kao povrće. Osim plodova još se koriste mladi izboji i lišće. Zahvaljujući velikoj količini fitohemikalija, izuzetno je lekovito povrće sa značajnim antioksidativnim delovanjem, što je jako važno u svakodnevnoj borbi pritiv slobodnih radikala. Glavno lekovito delovanje te povrtne kulture je smanjenje nivoa «lošeg» holesterola, a ujedno se povećava nivo «dobrog» holeseterola. Smanjuje visoki krvni pritisak, i stablizuje ga. Utiče na smanjenje nivoa glukoze u krvi (idelna dopuna prehrane za dijabetičare). Čisti arterije, što je izuzetno značajno, rešava problem cirkulacije krvi. Odličan je diuretik (izbacijanje raznih toksina), deluje kod zeludačno crevnih problema. Smatra se da je cyclanthera najefikasniji `upijač masti` i koristi se kod redukcije celulita. Najjednostavnije je korišćenje svežih plodova koji se mogu jesti kao sveža salata ili kuvani kao varivo. Plodovi se mogu samleti u sok i koristiti na taj način, mogu se sušiti, samleti i koristiti kao prah. Mlado lišće i izboji se mogu kuvati i jesti kao varivo ili se može napraviti čaj od sušenog lišća (diabetes). U tretmanu visokog pritiska koriste se osušene i samlevene semenke, koje se takođe mogu koristiti i kod pojave crevnih parazita. Upozorenje: Pacijenti sa oštećenom jetrom ne bi trebali preterano koristiti cyclanthera-u. Kupujete 10 semena! Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM.... Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

U pakovanju se nalazi 20 semenki sezona 2022. Stara Japanska sortra dajkon rotkve. Jestiv je list i koren. List dobar za variva a koren kao salata narendanamose da se kombinuje u varivima. Isto tako moze da se kiseli.Jednom recju nutritivno vredna biljka a moze da se koristi i u medicinske zvrhe.

Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Bosiljak sa svim osobinama klasicnog bosiljka uz jak miris limuna. Za one koji vole kombinaciju mirisa limun/bosiljak, prava biljka. Odlican zacin za paradajz salatu, ribu i sve vrste pecenja. prelive. Od lišća može da se skuva aromatičan čaj. Može da se gaji u bašti ili saksiji. Jednogodišnja je biljka. Seje se od februara do juna u posude. Seme se prekriva vrlo tankim slojem zemlje, održrva se umerema vlažnost. Isklija za 14 dana. Kupujete 60 semena

Ladolež je rod jednogodišnje biljke, osetljive na mraz. Vrlo brzo napreduje, lako raste ukoliko se obezbedi adekvatna nega. Obavijajuća, brzorastuća penjačica ima srcolike ili trodelne listove. Ladolež cveta u crvenoj, plavoj, beloj ili ljubičastoj boji. Koren je prilično razgranat, zbog čega je potrebna dublja žandinjera, ukoliko se sadi u saksije.Ladoležu odgovara osunčana ili polusenovita mesta u vrtu. Razmnožava se semenom. Najčešće se sadi direktno u baštu tokom aprila meseca. Preporučuje se razmak prelikom setve od 15-20 cm.

Meksički estragon (Tagetes Lucida) je začinska, lekovita i ukrasna višegodišnja biljka. Podnosi temperature do oko -7°C pa u našim uslovima nekad izmrzne preko zime i na proleće se mora sejati ponovo. Seje se u proleće a cveta od avgusta do septembra. Ređi cvetovi se pojavljuju sve od kraja proleća a intenzivno cvetanje je krajem leta, kad je biljka izuzetan ukras vašem dvorištu ili bašti. Biljka je blizak srodnik kadifice pa cvet podseća na nju, samo je sitniji. Koristi se sušen list, kao zamena za estragon, u supama, čorbama, sosevima, kao začin za meso. Aroma podseća na anis pa se može koristiti i za slatka jela. Sušen list samleven u fini prah se može koristiti kao dodatak toploj čokoladi, kakau ili kapućinu. Od celih suvih listova i cvetova se pravi ukusan čaj sa aromom anisa. List ima opuštajuće dejstvo, smiruje organizam i deluje kao blagi diuretik. Čaj pomaže kod proliva, mučnine, lošeg varenja, blažih stanja groznice i štucanja. Efikasan je protiv nesanice. Nakon cvetanja se seče cela biljka, odnosno ono što je ostalo od nje ako ste prethodno brali, i suši se na vazduhu za kasniju upotrebu. Biljka rasteruje štetne insekte a koristi se i za pripremu organskih preparata protiv insekata.

Slonovo uvo je poznato kao srednje rana sorta izuzetno visokih prinosa, debelog mesa-slatka, plod je dug do 20cm i teži oko četvrt kilograma. Seje se s proleća od februara do kraja aprila . Ukoliko se uzgaja u stakleniku tokom cele godine (ukoliko se uzgaja u stakleniku neophodno je veštačko opšrašivanje). Seme se seje u toplim lejama ili u kontejnerima u kompostu.Kompost za zasejavanje predstavlja smešu supstrata treseta, peska i pregorelog stajnjaka. Seme se pokriva sa 1,5-2 cm. komposta. Tople leje ili kontenjeri se pokrivaju folijom sve dok seme ne počne da niče i posle toga se skida . Pikira se nakon 20 dana od klijanja. Klija na temperaturi iznad 15 C , u zavisnosti od uslova isklija za 5-20 dana Zahteva puno svetlosti i umerenu vlažnost. SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Lekovita biljka.Potiče iz Brazila,može se čuvati kao 1god biljka ili kao višegodišnja ali s obzirom da podnosi -3C preko zime bi trebalo da se čuva u zatvorenoj prostoriji.U ishrani se koriste svi delovi biljke.List se koristi kao i svaki zeleniš,svež list može da se isecka i doda u salatama jer ima specifičan ukus i tkdj izaziva osećaj hladjenja i peckanja u ustima i grlu-taj osećaj izaziva alkaloid spilantxol.Ova biljka se prvenstveno koristi protiv zubobolje.Ukoliko se žvaće list ili cvet nakon 2 minuta prestaje zubobolja i deluje kao sedativ.Koristi se protiv bolesti zuba i zapaljenja,reumatizma.Deluje protiv gljivičnih infekcija,jača imunitet i pročišćava krv. Sadrži:Eterična ulja,masti,tanine,smole,fitosterole,spilanthol.. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i semena, Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAZNO!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

Dinjica ili mala krvara (lat. Sanguisorba minor) je višegodišnja zeljasta, jestiva, začinska, lekovita i medonosna biljka. Mlad list se koristi u salatama, čorbama, sosevima, namazima i osvežavajućim pićima. Ukus je veoma osvežavajući, najviše podseća na mlad krastavac ali se naslućuje i ukus dinje. Bogat je vitaminom C i karotinom. Stariji list je pomalo gorak pa se suši i koristi kao začin za mesa, umake i povrće. U vreme cvetanja ceo nadzemni deo biljke se bere i suši za čaj koji se koristi protiv proliva, katara creva, nadimanja i krvarenja u crevima. Biljka cveta od juna do septembra i dobra je medonosna biljka. Seje se sve do kraja proleća ako želite da cveta iste godine, a može i kasnije ali u tom slučaju neće cvetati iste godine nego tek od sledeće. Seje se direktno na stalno mesto, može se uzgajati i u saksiji. Veoma je otporna na različite tipove zemljišta, ne traži skoro nikakvu brigu i podnosi zimu.