Nekoliko stabala limuna. Starost od 5 -10 godina. Rađa tokom cele godine i plodovi su veliki, kao što se vidi na slikama. Visina 1.5-2.5 metra. Cena od 150-250 EUR. Takođe, sadnice mladih limuna od 500 dinara. Zovite na broj iz oglasa

Limuni stari od god do 50godina

Prodajem drvo rodnog limuna visine 2 m. Cena po dogovoru.

Oglas Prodajem limun povoljno, sve sto imam. Pozvati na telefon ili ostavite poruku. Cena 100 evra po komadu. Lokacija Zabare kod Topole Sumadija.

Limun je zimzelena biljka koja raste kao niže drvo. Listovi su sjajni,kožasti i aromatični. Limun cveta tri do četiri puta u toku godine i više puta daje plodove. Često se dešava da na jednoj sadnici u isto vreme imate cvet, mali plod i zrele plodove. Limun u našoj zemlji ne može da opstane tokom zime, tako da morate da unesete u prohladnu svetlu prostoriju. Voli dosta sunca, plodnu zemlju i redovno zalivanje. Presađivanje svake druge godine u veću saksiju. Orezivanjem na proleće formira se krošnja, održava željena forma a sadnica dobija na gustini i bujnosti.

Drvo Cetkica za Zube Seme (Woody) (Salvadora persica) Cena je za pakovanje od 5 Semena. AFRIKA je kontinent na kom mnogi ljudi imaju predivne zube iako možda nemaju četkicu za zube! Kako je to moguće? Tajna mnogih koji imaju bele zube leži u jednom jednostavnom parčencetu drveta — štapiću za žvakanje! Štapiće za žvakanje su najpre koristili Vavilonci, a kasnije i Egipćani, Grci i Rimljani. Ove male drvene „četkice za zube“ takođe su bile rasprostranjene u Arabiji u vreme pre nastanka islama. Evropljani su pre oko 300 godina prestali da koriste štapiće za žvakanje, ali su oni i dan-danas popularni u mnogim delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka. Na Bliskom istoku se za dobijanje štapića za žvakanje najčešće koristi drvo iz porodice Salvadora persica. U zapadnoj Africi se koristi drvo limuna i pomorandže, a na Indijskom poluostrvu drvo margose. Ovi štapići se u istočnoj Africi prave od skoro 300 različitih vrsta drveta i žbunova. Kako ovaj štapić čisti zube? Prilikom žvakanja, vlakna na krajevima štapića omekšaju i formiraju hrapavu „četkicu“. Daljnjim žvakanjem istiskuju se ostaci hrane koji se nalaze između zuba i stimuliše se cirkulacija krvi u desnima. Takođe se pospešuje lučenje pljuvačke, koja deluje kao prirodno sredstvo za ispiranje usta jer uklanja bakterije i sprečava njihovo širenje.* Međutim, štapić za žvakanje nije samo jedna vrsta četkice za zube. Grančice i korenje nekih biljaka sadrže i jedinjenja koja usporavaju stvaranje zubnog kamenca. Pokazalo se da ekstrakti koji se dobijaju iz nekih štapića imaju antibakterijska i antigljivična svojstva. Grančice pomenutog drveta Salvadora persica čak mogu pomoći da se spreči nastanak čireva. U Namibiji se od biljke iz porodice Diospyros lycioides prave štapići koji onemogućavaju razmnožavanje mikroorganizama koji prouzrokuju karijes, bolesti desni i upalu grla. Ovo prirodno sredstvo za čišćenje zuba može sprečiti pojavu karijesa, ali i ojačati desni i koren zuba. Neke kompanije proizvode paste za zube koje sadrže vlakna i smole tih biljaka. Naravno, neki više vole da koriste uobičajenu četkicu za zube. Bilo da se odlučite za nju ili za ovakav štapić poput nekih ljudi iz prošlosti, jedna stvar je sigurna — higijena zuba je veoma važan deo lične higijene. SAVET: Na našim prostorima pojavio se novi proizvod,priznat od strane svetske zdravstvene organizacije,Woody. Woody je biljka, (Salvadora persica) koja predstavlja najveći poklon iz prirode koji nam pomaže u očuvanju zdravog i lepog osmeha. Woody je odlična alternativa za konvecionalne obične plastične četkice za zube, jer je poznata po brojnim lekovitim dejstvima za celu usnu duplju i šire. Ona sadrži, prirodne sokove koji su se pokazali efikasno u borbi protiv bakterija i minerale koji jačaju zubnu gleđ i sprečavaju propadanje zuba bez korišćenja paste za zube. Sa sigurnošću : efikasno uklanja naslage jača desni efikasno čisti prostore izmedju zuba čisti jezik sprečava propadanje zuba(karijes) prirodno beli zube odklanja bol u zubima eliminiše loš zadah u ustima poboljšava čulo ukusa stimuliše izlučavanje pljuvačke i odklanja problem suvih usta. Uklonite pulpu pre setve.

Ova vrsta se zove slatki limun jer je slatkastog i blago kiselog ukusa.Limun je zimzelena biljka koja raste kao niže drvo. Listovi su sjajni,kožasti i aromatični. Limun cveta tri do četiri puta u toku godine i više puta daje plodove. Često se dešava da na jednoj sadnici u isto vreme imate cvet, mali plod i zrele plodove. Limun u našoj zemlji ne može da opstane tokom zime, tako da morate da unesete u prohladnu svetlu prostoriju. Voli dosta sunca, plodnu zemlju i redovno zalivanje. Presađivanje svake druge godine u veću saksiju. Orezivanjem na proleće formira se krošnja, održava željena forma a sadnica dobija na gustini i bujnosti.

Limun je lepa i vrlo dekorativna zimzelena biljka koja naraste od 3 - 6 m u visinu, sa sjajnim listovima, belim cvetovima jakog mirisa i osvežavajućim plodovima. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo cveta i do 3 puta godišnje, od maja do septembra, a nakon svakog cvetanja daje plodove koji se koriste za jelo, sok i preradu. Listovi su svetlo zelene boje, jajoliki ili nešto produženiji, slabo nazubljeni, mirišljavi, peteljka je gola bez krilaca. Plodovi limuna mogu biti elipsoidnog ili okruglog oblika, žute su boje, a unutrašnjost je ispunjena sokom. Plodovi limuna su opšte poznata, zdrava prehrambena namirnica. Meso je razdeljeno na 8 - 12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Kora može biti hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložena sunđerastim omotačem koja se zove albedo i nije jestiva. Sočna je i kiselog ukusa. Limun ne podnosi niske temperature. Temperature od -5 °C mogu prouzrokovati znatna oštećenja, pa i uginuće cele biljke. Krošnju voćke treba pokriti zaštitnom folijom tokom zimskih meseci. Limun je jedan od najosetljivijih vrsta agruma na zimsku hladnoću. Za limun je kritična temperatura oko -5 °C. Ta granica može biti nešto niža, ako je limun kalemljen na podlozi Poncirus trifoliata, pa je ta granica oko -6,5 °C. U septembru bi trebalo prekinuti s đubrenjem i biljke zalivati umereno. Dakle, trebalo bi da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom letnjih vrućina zalivamo ih češće. Limuni traže dovoljne količine vode, naročito u vegetacionom periodu od aprila do kraja septembra. Limunu odgovaraju dobro drenirana zemljišta lakše teksture. Najprikladnija su ilovasta ili peskovito-ilovasta plodna zemljišta kao i osunčani položaji, zaštićeni od vetra. Limune uglavnom delimo na žute i zelene, ali to je samo komercijalna podela jer i jedni i drugi rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta namerno izazvanom sušom koja mora trajati 40 dana između juna i jula. Tako dobijen prolećni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno meso. Podnosi duga putovanja i skladištenje, pa je moguć izvoz po celom svetu. Žuti plodovi, koji su uobičajeni na tržištu, sazrevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Rezidbom se, obično, grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Odstranjivanjem grana odstranjujemo konkurentne grane i forsiramo rast ostavljenog mladara. Intenzitetom rezidbe, tj. količinom odstranjenog drveta i oštrinom rezidbe određuje se kondicija, bujnost i rodnost voćke. Oštrom rezidbom dobija se više vegetativnih, a manje rodnih pupoljaka. Slabijom rezidbom ili izostankom rezidbe razvija se stablo manje bujnosti i slabije kondicije, što dovodi do neujednačene rodnosti. Budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke, njihova je rezidba važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju kuglaste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine krajem zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje su predugačke ili rastu prema unutrašnjosti. Od aprila do avgusta agrume treba đubriti jednom nedeljno, najbolje posebnim đubrivom za agrume. Ako je biljka neishranjena, njeno lišće je žute boje. Prve tri - četiri godine u mladom zasadu nema plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva puta godišnje. Prolećno cvetanje nakon koga rastu najbolji plodovi traje najmanje dva meseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Drugo cvetanje, koja se u komercijalnim zasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u maju, odmah nakon što se oberu zadnji zimski plodovi. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 - 800 plodova godišnje. Za gajenje limuna u posudi najprikladnija je južna strana s mnogo svetlosti. Leti mora obavezno biti napolju, na svežem vazduhu. U zimskom periodu potrebno ih je uneti u zatvorenu osvetljenu prostoriju (najbolje na zastakljeni balkon), gde se temperatura ne spušta ispod 10 °C. Usled nedostatka svetlosti biljka može odbaciti lišće, pa je ogolele grane potrebno prekratiti, kako bi iz istih početkom proleća poterali mladi izdanci. Sobnim citrusima potrebna je veštačka oplodnja, pa da se osigura što veći broj plodova. Oni se lako mogu odgajiti iz semena, ali da bi donosili plodove, takve biljke treba kalemiti letorastama uzetim s biljaka koje daju plod. Najpovoljnije je vreme za kalemljenje od 15. 08. do 15. 09. Presađuju se svake 2 do 3 godine u smesu baštenske zemlje, komposta i oštrog peska s nešto teške zemlje. Patuljasti oblici Citrus chinensis i Citrus japonica malog su rasta i nešto osetljiviji. Agrume u proleće treba orezati, leti dohranjivati, a u jesen spremiti u osvetljene prostorije, na temperaturu od 3 do 15 °C. Najlakši za gajenje u posudama je limun (Citrus limon). Cveta cele godine i stvara plodove pa je njegovo stablo vrlo lepo, kada se na njemu istovremeno nalaze beli cvetovi, mali zeleni plodovi i veliki žuti limuni. Limeta (Citrus limetta) je atraktivna biljka, ma¬nja od limuna, aromatičnih i slatkastih plodova, a cveta tokom proleća i leta. Pomorandža (Citrus si¬nen¬sis) dobro podnosi i niže temperature, a mandarinu (Citrus reticulata) ne tre¬ba redovno orezivati jer ima prinosnu gustu i ujednačenu krošnju. Za gajenje u posudi idealan je kumkvat (Fortunella), agrum manjeg i kompaktnog rasta koji se kasno na jesen i početkom zime oki¬ti brojnim malim plodovima narandžaste boje, koji se jedu zajedno s korom.

Limun je zimzelena biljka koja raste kao niže drvo. Listovi su sjajni,kožasti i aromatični. Limun cveta tri do četiri puta u toku godine i više puta daje plodove. Često se dešava da na jednoj sadnici u isto vreme imate cvet, mali plod i zrele plodove. Limun u našoj zemlji ne može da opstane tokom zime, tako da morate da unesete u prohladnu svetlu prostoriju. Voli dosta sunca, plodnu zemlju i redovno zalivanje. Presađivanje svake druge godine u veću saksiju. Orezivanjem na proleće formira se krošnja, održava željena forma a sadnica dobija na gustini i bujnosti.

Sibirski limun, Poncirus trifoliata Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu, zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pola krosnje lista ali to nije neobicni i ne smeta mu Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina kompletnu ponudu pogledajte na sajtu www.sadnica.rs Slavica 0604731940

Limun Mayer je sorta srednje bujnosti zbog čega je veoma pogodna za uzgoj u saksijama. Izuzetno dekorativno drvo loptaste krošnje koje cveta tri puta godišnje. Plodovi su krupni, okrugli, žute boje, sa tankom korom i veoma sočni.

Limun mesečar je vrlo bujna sorta sa dugim izbojcima na kojima se nalazi osrednja količina bodlji. Veoma dekorativno drvo pogodno za uzgoj u saksijama. Cveta tri puta godišnje, a plodovi su veoma krupni, sa debljom korom, sok jako kiseo sa izraženom limunskom kiselinom.

Sibirski limun, Poncirus trifoliata. Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu, zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoće ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pola krošnje lista ali to nije neobično i ne smeta mu. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina. Sadnice jednogodisnje i dvogodisnje kontejnirane i 3-godisnje golog korena visine oko 1-dnog metra Slavica.

Cena: 350 DIN Za članove Udruženja: 315 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: višegodišnje Količina na lageru: 1 Veličina: oko 1m Zemlje isporuke: Srbija Opis: srednje visoko listopadno drvo vrlo lepih dekorativnih listova srcastog oblika koje liči na trolist u jesen su limun uti pa su tako dekorativni i u jesen Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu sadnice Lokacija prodavca: paracin - srbija

Prodajem limun povoljno 100 evra po komadu. Topola/ Žabare

Limun Seme (Citrus x limon) Cena je za pakovanje od 4 ili 10 semena. Limun (lat. Citrus x limon) je drvo iz roda Citrus (porodica Rutaceae) i njegov plod. Rezultat je davnog ukrštanja po svoj prilici pomela i citrona, ali već vjekovima uspijeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem. Varijacije Limun se širom svijeta uzgaja u nebrojenim varijacijama koje, navodno, više niti botaničari ne registruju. Razlike između novih varijacija su samo u spoljašnjem izgledu, dok njihova prehrambena svojstva i privredni značaj ostaju nepromijenjeni. Naime, limun se vrlo rijetko koristi kao svježe voće, tako da manje promjene ukusa nisu previše važne. Za industrijsku upotrebu je dobra bilo koja varijacija osim, možda, onih koje nisu dovoljno trajne, pa ih se mora vrlo brzo nakon branja iskoristiti. Takve su, na primjer, gotovo nepoznate varijacije crvenih i slatkih limuna čiji su plodovi doduše kiseli, ali su istovremeno i slatki, pa ih uzgajivači koriste kao svježe voće. Njihov plod, kad se ubere, mora se potrošiti u dva-tri dana, pa je zbog toga gotovo nepoznat. Limune uglavnom dijelimo na žute i zelene, no to je samo komercijalna podjela, jer rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz proljetnog cvijeta drveta veštački izazvanom sušom koja mora trajati četrdeset dana između juna i jula. Tako dobijen proljetni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno „meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladištenje pa je moguć izvoz po cijelom svijetu. Uobičajeni na tržištu žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrijevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Opis Limun je manje drvo, visoko od 3 do 6 metara. Mladi izboji i cvjetni listići su ljubičasti. Plod je žute boje, unutrašnjost mu je bezbojna, ovalnog do gotovo okruglog oblika, obično uz peteljku malo udubljen sa šiljastim završetkom na suprotnom kraju. Kora može biti lagano hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložen je bijelom sunđerastom ovojnicom koja se zove albedo i nije jestiva. Biljka se ponekad uzgaja kao ukras, ali uopšte nasadi se uzgajaju radi dobijanja plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva put godišnje. Proljetna cvatnja iz koje izrastaju najbolji plodovi traje najmanje dva mjeseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cijele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Druga cvetnja, koja se u komercijalnim nasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u svibnju, odmah nakon što se uberu zadnji zimski plodovi. Jedan limun ima oko 57% jestive tvari, na koru otpada 40% a na sjemenke oko 3%. Naravno, pri tome se mora uzeti u obzir da su to prosječne vrijednosti i da razni varijeteti mogu značajno odstupati od navedenog. Iz toga proizlazi da se limun ne koristi samo za dobijanje soka i limunske kiseline. Od kore se radi kandirano voće i dobivaju esencije i pektin. Od sjemenki se dobija ulje, a ostatak se prerađuje za životinjsku hranu. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 do 800 plodova godišnje. Sok i esencija Plod limuna sadrži od 40 do 50% soka. Boja soka je žuta do blijedo zelena, a ukus kiseo. Sadrži do 8% limunske kiseline, manje količine drugih organskih kiselina, oko 3% šećera i puno vitamina, prije svega C-vitamin. Prije upotrebe ga se pasterizuje ili koncentriše. Pasterizovani sok koji je i bez konzervansa trajan najmanje jednu godinu, koristi se kao dodatak jelima i pićima. Koncentrisani sok se obično koristi za dalju industrijsku preradu za gotova jela i pića. Limunsko eterično ulje je žuta tekućina s izrazitim mirisom na limun, i potpuno je topivo u alkoholu. Sastoji se pretežno (oko 90%) od limunina. Industrijski ga deterpeniraju vakuumskom destilacijom ili uz pomoć otapala. Tako pročišćeno ulje koristi se prije svega u prehrambenoj industriji (likeri, kolači) i za izradu parfema. Industrija sredstava za čišćenje i deterdženata koristi ulje prije deterpenacije i čak ga razrjeđuje s jeftinijim proizvodima, kao npr. s parafinskim uljem. Još puno prije moderne faramakologije se limun koristio kao lijek. Kad se još nije znalo za vitamine i koliko su korisni za zdravlje, limun je korišten kao lijek. Prije svega, smatralo ga se učinkovitim sredstvom protiv krvarenja otvorenih rana i za čišćenje zagnojenih rana. Limun je nezamjenjiv kod liječenja skorbuta što su znali još antički pomorci koji su na svako daleko putovanje uzimali sa sobom velike zalihe limuna. Na Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem pitkom vodom, oduvijek se u sve zalihe pitke vode stavljalo svježe polovine limuna. Ljudi su iz iskustva znali da limun dezinfikuje vodu, a moderna nauka je to potvrdila. Možda iz tog prastarog običaja proizlazi današnja navika da poslužujemo vodu s režnjem limuna.

Sibirski limun, poncirus, gorka ili trolisna narandža je listopadni grm ili manje drvo visine 4-5 m. Poreklom je iz Kine i Koreje, a naziv je dobio jer je jedan od najotpornijih arguma na hladnoću. Podnosi temperaturu od -25 °C do -30 °C. Biljka ima gusto trnje veličine 3-4 cm, a u proleće ima veoma dekorativne, krupne, bele cvetove sa ružičastim prašnicima. Plodovi su loptasti, žute boje i sazrevaju u kasnu jesen. Ukus je izrazito kiseo i gorak. Može se koristiti za pravljenje pekmeza, stavljati u čaj ili kao začin jelima. Sadrži višestruko više vitamina C od običnog limuna, a takođe ima i vitamin P koji je redak u prirodi i 3500 ORAC jedinica (antioksidans) u 100 gr. ploda. U orijentaloj medicini se već dugo koristi kao alternativni lek za alergiju.

Cena: 200 DIN Za članove Udruženja: 180 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 3 Zemlje isporuke: Srbija Opis: nisko tropsko drvo vrlo lepih sjajnih listova i zutih plodova bogatih vitaminima,pri nicanju dobija se biljka koju je pozeljno kalemiti u neku hibridnu sortu Napomena o isporuci: saljem postom postarina je 108din Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 500 DIN Za članove Udruženja: 450 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 1 Količina na lageru: 1 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Nisko tropsko drvo vrlo lepih sjajnih listova i zutih plodova bogatih vitaminima,pri nicanju dobija se biljka koju je pozeljno kalemiti 2 semenki Napomena o isporuci: UPLATITI UNAPRED NA TEKUĆI RACUN ili POST NET, DA VAM POŠTARINA BUDE PUNO JEFTINIJA posle uplate saljem proizvode zbog neozbiljnosti kupaca menjan nacin slanja Lokacija prodavca: Bor - Srbija

Limunkvat je dobijena ukrštanjem kunkvata i limuna,plodovi su žuti i duguljasti a po ukusu su slične kunkvatu.Limunkvat je zimzelena biljka koja raste kao niže drvo. Listovi su sjajni,kožasti i aromatični. Limunkvat u našoj zemlji ne može da opstane tokom zime, tako da morate da unesete u prohladnu svetlu prostoriju. Voli dosta sunca, plodnu zemlju i redovno zalivanje. Presađivanje svake druge godine u veću saksiju. Orezivanjem na proleće formira se krošnja, održava željena forma a sadnica dobija na gustini i bujnosti.

Cena: 250 DIN Za članove Udruženja: 225 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Ovogodišnje Količina na lageru: 3 Veličina: 15 semenki Zemlje isporuke: Srbija Opis: Trnovit zimzeleno drvo radja sitne plodove vrlo otporne na hladnoću Seme je ovogodišnje Napomena o isporuci: Šaljem poštom kao vrednosno pismo Poštarina je oko 200dinara koju plaća kupac po prijemu Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 800 DIN Za članove Udruženja: 720 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dvogodisnje Količina na lageru: 27 Veličina: 20 sm. i vise Zemlje isporuke: Srbija Opis: Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu,zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pla krosnje list. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina Napomena o isporuci: Saljem kurirskim sluzbama AKS ili Postexspres Troskove isporuke placa kupac prilikom preuzimanja pouzecem Lokacija prodavca: Beograd - Srbija

Cena: 600 DIN Za članove Udruženja: 540 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dve godine Količina na lageru: 9 Veličina: 70sm i vise Zemlje isporuke: Srbija Opis: Kontejnirane sadnice se mogu saditi preko cele godine Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu,zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pla krosnje list. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina. Napomena o isporuci: Saljem kurirskim sluzbama AKS ili Postexspres Troskove isporuke placa kupac prilikom preuzimanja pouzecem Lokacija prodavca: Beograd - Srbija

Cena: 600 DIN Za članove Udruženja: 540 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dve godine Količina na lageru: 9 Veličina: 70sm i vise Zemlje isporuke: Srbija Opis: Kontejnirane sadnice se mogu saditi preko cele godine Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu,zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pla krosnje list. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina. Napomena o isporuci: Saljem kurirskim sluzbama AKS ili Postexspres Troskove isporuke placa kupac prilikom preuzimanja pouzecem Lokacija prodavca: Beograd - Srbija

Palestinska Slatka Limeta Seme (Citrus limettioides) Cena je za pakovanje od 2 semena. Citrus limettioides, Palestinska Slatka Limeta ili indijski slatka limeta ili uobičajeno slatka limeta, koji se alternativno smatra sortom Citrus × limon, C. × limon „Indijska limeta“, je limeta sa niskom kiselinom koji se u Palestini koristi za hranu, sokove... Indijska slatka limeta je malo zimzeleno drvo sa nekoliko bodlji, koje raste 4 - 6 metara visoko. Drvo se ponekad gaji zbog jestivog voća, posebno u Indiji, mediteranskom regionu, Vijetnamu i tropskoj Americi Pripadnik je slatkih limeta. Poput Meier limuna, rezultat je ukrštanja limuna (Citrus medica) i hibrida mandarine / pomela koji se razlikuje od slatko kisele pomorandže. Jestiva upotreba Voće - sirovo, kuvano ili konzervirano. Sočna, kiselo-slatka pulpa. Od soka se pravi bezalkoholno piće. Medicinski Plod ima lekovita svojstva. Citrusi sadrže širok spektar aktivnih sastojaka, a istraživanja su još uvek u toku kako bi se pronašla njihova upotreba. Bogate su vitaminom C, flavonoidima, kiselinama i isparljivim uljima. Takođe sadrže kumarine kao što je bergapten koji kožu senzibilizira na sunčevu svetlost. Bergapten se ponekad dodaje preparatima za sunčanje, jer pospešuje pigmentaciju kože, mada kod nekih može izazvati dermatitis ili alergijske reakcije. Neke od biljaka novije primene koriste se kao izvori antioksidanata i hemijskih pilinga u specijalizovanoj kozmetici. Other Uses Eterično ulje se dobija iz kore ploda. Biljka se koristi kao podloga za druge vrste citrusa.