Limun je lepa i vrlo dekorativna zimzelena biljka koja naraste od 3 - 6 m u visinu, sa sjajnim listovima, belim cvetovima jakog mirisa i osvežavajućim plodovima. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo cveta i do 3 puta godišnje, od maja do septembra, a nakon svakog cvetanja daje plodove koji se koriste za jelo, sok i preradu. Listovi su svetlo zelene boje, jajoliki ili nešto produženiji, slabo nazubljeni, mirišljavi, peteljka je gola bez krilaca. Plodovi limuna mogu biti elipsoidnog ili okruglog oblika, žute su boje, a unutrašnjost je ispunjena sokom. Plodovi limuna su opšte poznata, zdrava prehrambena namirnica. Meso je razdeljeno na 8 - 12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Kora može biti hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložena sunđerastim omotačem koja se zove albedo i nije jestiva. Sočna je i kiselog ukusa. Limun ne podnosi niske temperature. Temperature od -5 °C mogu prouzrokovati znatna oštećenja, pa i uginuće cele biljke. Krošnju voćke treba pokriti zaštitnom folijom tokom zimskih meseci. Limun je jedan od najosetljivijih vrsta agruma na zimsku hladnoću. Za limun je kritična temperatura oko -5 °C. Ta granica može biti nešto niža, ako je limun kalemljen na podlozi Poncirus trifoliata, pa je ta granica oko -6,5 °C. U septembru bi trebalo prekinuti s đubrenjem i biljke zalivati umereno. Dakle, trebalo bi da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom letnjih vrućina zalivamo ih češće. Limuni traže dovoljne količine vode, naročito u vegetacionom periodu od aprila do kraja septembra. Limunu odgovaraju dobro drenirana zemljišta lakše teksture. Najprikladnija su ilovasta ili peskovito-ilovasta plodna zemljišta kao i osunčani položaji, zaštićeni od vetra. Limune uglavnom delimo na žute i zelene, ali to je samo komercijalna podela jer i jedni i drugi rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta namerno izazvanom sušom koja mora trajati 40 dana između juna i jula. Tako dobijen prolećni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno meso. Podnosi duga putovanja i skladištenje, pa je moguć izvoz po celom svetu. Žuti plodovi, koji su uobičajeni na tržištu, sazrevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Rezidbom se, obično, grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Odstranjivanjem grana odstranjujemo konkurentne grane i forsiramo rast ostavljenog mladara. Intenzitetom rezidbe, tj. količinom odstranjenog drveta i oštrinom rezidbe određuje se kondicija, bujnost i rodnost voćke. Oštrom rezidbom dobija se više vegetativnih, a manje rodnih pupoljaka. Slabijom rezidbom ili izostankom rezidbe razvija se stablo manje bujnosti i slabije kondicije, što dovodi do neujednačene rodnosti. Budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke, njihova je rezidba važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju kuglaste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine krajem zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje su predugačke ili rastu prema unutrašnjosti. Od aprila do avgusta agrume treba đubriti jednom nedeljno, najbolje posebnim đubrivom za agrume. Ako je biljka neishranjena, njeno lišće je žute boje. Prve tri - četiri godine u mladom zasadu nema plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva puta godišnje. Prolećno cvetanje nakon koga rastu najbolji plodovi traje najmanje dva meseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Drugo cvetanje, koja se u komercijalnim zasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u maju, odmah nakon što se oberu zadnji zimski plodovi. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 - 800 plodova godišnje. Za gajenje limuna u posudi najprikladnija je južna strana s mnogo svetlosti. Leti mora obavezno biti napolju, na svežem vazduhu. U zimskom periodu potrebno ih je uneti u zatvorenu osvetljenu prostoriju (najbolje na zastakljeni balkon), gde se temperatura ne spušta ispod 10 °C. Usled nedostatka svetlosti biljka može odbaciti lišće, pa je ogolele grane potrebno prekratiti, kako bi iz istih početkom proleća poterali mladi izdanci. Sobnim citrusima potrebna je veštačka oplodnja, pa da se osigura što veći broj plodova. Oni se lako mogu odgajiti iz semena, ali da bi donosili plodove, takve biljke treba kalemiti letorastama uzetim s biljaka koje daju plod. Najpovoljnije je vreme za kalemljenje od 15. 08. do 15. 09. Presađuju se svake 2 do 3 godine u smesu baštenske zemlje, komposta i oštrog peska s nešto teške zemlje. Patuljasti oblici Citrus chinensis i Citrus japonica malog su rasta i nešto osetljiviji. Agrume u proleće treba orezati, leti dohranjivati, a u jesen spremiti u osvetljene prostorije, na temperaturu od 3 do 15 °C. Najlakši za gajenje u posudama je limun (Citrus limon). Cveta cele godine i stvara plodove pa je njegovo stablo vrlo lepo, kada se na njemu istovremeno nalaze beli cvetovi, mali zeleni plodovi i veliki žuti limuni. Limeta (Citrus limetta) je atraktivna biljka, ma¬nja od limuna, aromatičnih i slatkastih plodova, a cveta tokom proleća i leta. Pomorandža (Citrus si¬nen¬sis) dobro podnosi i niže temperature, a mandarinu (Citrus reticulata) ne tre¬ba redovno orezivati jer ima prinosnu gustu i ujednačenu krošnju. Za gajenje u posudi idealan je kumkvat (Fortunella), agrum manjeg i kompaktnog rasta koji se kasno na jesen i početkom zime oki¬ti brojnim malim plodovima narandžaste boje, koji se jedu zajedno s korom.