Limuni stari od god do 50godina

Prodajem drvo rodnog limuna visine 2 m. Cena po dogovoru.

Drvo Cetkica za Zube Seme (Woody) (Salvadora persica) Cena je za pakovanje od 5 Semena. AFRIKA je kontinent na kom mnogi ljudi imaju predivne zube iako možda nemaju četkicu za zube! Kako je to moguće? Tajna mnogih koji imaju bele zube leži u jednom jednostavnom parčencetu drveta — štapiću za žvakanje! Štapiće za žvakanje su najpre koristili Vavilonci, a kasnije i Egipćani, Grci i Rimljani. Ove male drvene „četkice za zube“ takođe su bile rasprostranjene u Arabiji u vreme pre nastanka islama. Evropljani su pre oko 300 godina prestali da koriste štapiće za žvakanje, ali su oni i dan-danas popularni u mnogim delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka. Na Bliskom istoku se za dobijanje štapića za žvakanje najčešće koristi drvo iz porodice Salvadora persica. U zapadnoj Africi se koristi drvo limuna i pomorandže, a na Indijskom poluostrvu drvo margose. Ovi štapići se u istočnoj Africi prave od skoro 300 različitih vrsta drveta i žbunova. Kako ovaj štapić čisti zube? Prilikom žvakanja, vlakna na krajevima štapića omekšaju i formiraju hrapavu „četkicu“. Daljnjim žvakanjem istiskuju se ostaci hrane koji se nalaze između zuba i stimuliše se cirkulacija krvi u desnima. Takođe se pospešuje lučenje pljuvačke, koja deluje kao prirodno sredstvo za ispiranje usta jer uklanja bakterije i sprečava njihovo širenje.* Međutim, štapić za žvakanje nije samo jedna vrsta četkice za zube. Grančice i korenje nekih biljaka sadrže i jedinjenja koja usporavaju stvaranje zubnog kamenca. Pokazalo se da ekstrakti koji se dobijaju iz nekih štapića imaju antibakterijska i antigljivična svojstva. Grančice pomenutog drveta Salvadora persica čak mogu pomoći da se spreči nastanak čireva. U Namibiji se od biljke iz porodice Diospyros lycioides prave štapići koji onemogućavaju razmnožavanje mikroorganizama koji prouzrokuju karijes, bolesti desni i upalu grla. Ovo prirodno sredstvo za čišćenje zuba može sprečiti pojavu karijesa, ali i ojačati desni i koren zuba. Neke kompanije proizvode paste za zube koje sadrže vlakna i smole tih biljaka. Naravno, neki više vole da koriste uobičajenu četkicu za zube. Bilo da se odlučite za nju ili za ovakav štapić poput nekih ljudi iz prošlosti, jedna stvar je sigurna — higijena zuba je veoma važan deo lične higijene. SAVET: Na našim prostorima pojavio se novi proizvod,priznat od strane svetske zdravstvene organizacije,Woody. Woody je biljka, (Salvadora persica) koja predstavlja najveći poklon iz prirode koji nam pomaže u očuvanju zdravog i lepog osmeha. Woody je odlična alternativa za konvecionalne obične plastične četkice za zube, jer je poznata po brojnim lekovitim dejstvima za celu usnu duplju i šire. Ona sadrži, prirodne sokove koji su se pokazali efikasno u borbi protiv bakterija i minerale koji jačaju zubnu gleđ i sprečavaju propadanje zuba bez korišćenja paste za zube. Sa sigurnošću : efikasno uklanja naslage jača desni efikasno čisti prostore izmedju zuba čisti jezik sprečava propadanje zuba(karijes) prirodno beli zube odklanja bol u zubima eliminiše loš zadah u ustima poboljšava čulo ukusa stimuliše izlučavanje pljuvačke i odklanja problem suvih usta. Uklonite pulpu pre setve.

Limun je lepa i vrlo dekorativna zimzelena biljka koja naraste od 3 - 6 m u visinu, sa sjajnim listovima, belim cvetovima jakog mirisa i osvežavajućim plodovima. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo cveta i do 3 puta godišnje, od maja do septembra, a nakon svakog cvetanja daje plodove koji se koriste za jelo, sok i preradu. Listovi su svetlo zelene boje, jajoliki ili nešto produženiji, slabo nazubljeni, mirišljavi, peteljka je gola bez krilaca. Plodovi limuna mogu biti elipsoidnog ili okruglog oblika, žute su boje, a unutrašnjost je ispunjena sokom. Plodovi limuna su opšte poznata, zdrava prehrambena namirnica. Meso je razdeljeno na 8 - 12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Kora može biti hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložena sunđerastim omotačem koja se zove albedo i nije jestiva. Sočna je i kiselog ukusa. Limun ne podnosi niske temperature. Temperature od -5 °C mogu prouzrokovati znatna oštećenja, pa i uginuće cele biljke. Krošnju voćke treba pokriti zaštitnom folijom tokom zimskih meseci. Limun je jedan od najosetljivijih vrsta agruma na zimsku hladnoću. Za limun je kritična temperatura oko -5 °C. Ta granica može biti nešto niža, ako je limun kalemljen na podlozi Poncirus trifoliata, pa je ta granica oko -6,5 °C. U septembru bi trebalo prekinuti s đubrenjem i biljke zalivati umereno. Dakle, trebalo bi da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom letnjih vrućina zalivamo ih češće. Limuni traže dovoljne količine vode, naročito u vegetacionom periodu od aprila do kraja septembra. Limunu odgovaraju dobro drenirana zemljišta lakše teksture. Najprikladnija su ilovasta ili peskovito-ilovasta plodna zemljišta kao i osunčani položaji, zaštićeni od vetra. Limune uglavnom delimo na žute i zelene, ali to je samo komercijalna podela jer i jedni i drugi rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta namerno izazvanom sušom koja mora trajati 40 dana između juna i jula. Tako dobijen prolećni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno meso. Podnosi duga putovanja i skladištenje, pa je moguć izvoz po celom svetu. Žuti plodovi, koji su uobičajeni na tržištu, sazrevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Rezidbom se, obično, grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Odstranjivanjem grana odstranjujemo konkurentne grane i forsiramo rast ostavljenog mladara. Intenzitetom rezidbe, tj. količinom odstranjenog drveta i oštrinom rezidbe određuje se kondicija, bujnost i rodnost voćke. Oštrom rezidbom dobija se više vegetativnih, a manje rodnih pupoljaka. Slabijom rezidbom ili izostankom rezidbe razvija se stablo manje bujnosti i slabije kondicije, što dovodi do neujednačene rodnosti. Budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke, njihova je rezidba važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju kuglaste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine krajem zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje su predugačke ili rastu prema unutrašnjosti. Od aprila do avgusta agrume treba đubriti jednom nedeljno, najbolje posebnim đubrivom za agrume. Ako je biljka neishranjena, njeno lišće je žute boje. Prve tri - četiri godine u mladom zasadu nema plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva puta godišnje. Prolećno cvetanje nakon koga rastu najbolji plodovi traje najmanje dva meseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Drugo cvetanje, koja se u komercijalnim zasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u maju, odmah nakon što se oberu zadnji zimski plodovi. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 - 800 plodova godišnje. Za gajenje limuna u posudi najprikladnija je južna strana s mnogo svetlosti. Leti mora obavezno biti napolju, na svežem vazduhu. U zimskom periodu potrebno ih je uneti u zatvorenu osvetljenu prostoriju (najbolje na zastakljeni balkon), gde se temperatura ne spušta ispod 10 °C. Usled nedostatka svetlosti biljka može odbaciti lišće, pa je ogolele grane potrebno prekratiti, kako bi iz istih početkom proleća poterali mladi izdanci. Sobnim citrusima potrebna je veštačka oplodnja, pa da se osigura što veći broj plodova. Oni se lako mogu odgajiti iz semena, ali da bi donosili plodove, takve biljke treba kalemiti letorastama uzetim s biljaka koje daju plod. Najpovoljnije je vreme za kalemljenje od 15. 08. do 15. 09. Presađuju se svake 2 do 3 godine u smesu baštenske zemlje, komposta i oštrog peska s nešto teške zemlje. Patuljasti oblici Citrus chinensis i Citrus japonica malog su rasta i nešto osetljiviji. Agrume u proleće treba orezati, leti dohranjivati, a u jesen spremiti u osvetljene prostorije, na temperaturu od 3 do 15 °C. Najlakši za gajenje u posudama je limun (Citrus limon). Cveta cele godine i stvara plodove pa je njegovo stablo vrlo lepo, kada se na njemu istovremeno nalaze beli cvetovi, mali zeleni plodovi i veliki žuti limuni. Limeta (Citrus limetta) je atraktivna biljka, ma¬nja od limuna, aromatičnih i slatkastih plodova, a cveta tokom proleća i leta. Pomorandža (Citrus si¬nen¬sis) dobro podnosi i niže temperature, a mandarinu (Citrus reticulata) ne tre¬ba redovno orezivati jer ima prinosnu gustu i ujednačenu krošnju. Za gajenje u posudi idealan je kumkvat (Fortunella), agrum manjeg i kompaktnog rasta koji se kasno na jesen i početkom zime oki¬ti brojnim malim plodovima narandžaste boje, koji se jedu zajedno s korom.

Sibirski limun, Poncirus trifoliata Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu, zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pola krosnje lista ali to nije neobicni i ne smeta mu Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina kompletnu ponudu pogledajte na sajtu www.sadnica.rs Slavica 0604731940

Sibirski limun, Poncirus trifoliata. Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu, zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoće ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pola krošnje lista ali to nije neobično i ne smeta mu. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina. Sadnice jednogodisnje i dvogodisnje kontejnirane i 3-godisnje golog korena visine oko 1-dnog metra Slavica.

Cena: 350 DIN Za članove Udruženja: 315 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: višegodišnje Količina na lageru: 1 Veličina: oko 1m Zemlje isporuke: Srbija Opis: srednje visoko listopadno drvo vrlo lepih dekorativnih listova srcastog oblika koje liči na trolist u jesen su limun uti pa su tako dekorativni i u jesen Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu sadnice Lokacija prodavca: paracin - srbija

Limun Seme (Citrus x limon) Cena je za pakovanje od 4 ili 10 semena. Limun (lat. Citrus x limon) je drvo iz roda Citrus (porodica Rutaceae) i njegov plod. Rezultat je davnog ukrštanja po svoj prilici pomela i citrona, ali već vjekovima uspijeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem. Varijacije Limun se širom svijeta uzgaja u nebrojenim varijacijama koje, navodno, više niti botaničari ne registruju. Razlike između novih varijacija su samo u spoljašnjem izgledu, dok njihova prehrambena svojstva i privredni značaj ostaju nepromijenjeni. Naime, limun se vrlo rijetko koristi kao svježe voće, tako da manje promjene ukusa nisu previše važne. Za industrijsku upotrebu je dobra bilo koja varijacija osim, možda, onih koje nisu dovoljno trajne, pa ih se mora vrlo brzo nakon branja iskoristiti. Takve su, na primjer, gotovo nepoznate varijacije crvenih i slatkih limuna čiji su plodovi doduše kiseli, ali su istovremeno i slatki, pa ih uzgajivači koriste kao svježe voće. Njihov plod, kad se ubere, mora se potrošiti u dva-tri dana, pa je zbog toga gotovo nepoznat. Limune uglavnom dijelimo na žute i zelene, no to je samo komercijalna podjela, jer rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz proljetnog cvijeta drveta veštački izazvanom sušom koja mora trajati četrdeset dana između juna i jula. Tako dobijen proljetni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno „meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladištenje pa je moguć izvoz po cijelom svijetu. Uobičajeni na tržištu žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrijevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Opis Limun je manje drvo, visoko od 3 do 6 metara. Mladi izboji i cvjetni listići su ljubičasti. Plod je žute boje, unutrašnjost mu je bezbojna, ovalnog do gotovo okruglog oblika, obično uz peteljku malo udubljen sa šiljastim završetkom na suprotnom kraju. Kora može biti lagano hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložen je bijelom sunđerastom ovojnicom koja se zove albedo i nije jestiva. Biljka se ponekad uzgaja kao ukras, ali uopšte nasadi se uzgajaju radi dobijanja plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva put godišnje. Proljetna cvatnja iz koje izrastaju najbolji plodovi traje najmanje dva mjeseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cijele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Druga cvetnja, koja se u komercijalnim nasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u svibnju, odmah nakon što se uberu zadnji zimski plodovi. Jedan limun ima oko 57% jestive tvari, na koru otpada 40% a na sjemenke oko 3%. Naravno, pri tome se mora uzeti u obzir da su to prosječne vrijednosti i da razni varijeteti mogu značajno odstupati od navedenog. Iz toga proizlazi da se limun ne koristi samo za dobijanje soka i limunske kiseline. Od kore se radi kandirano voće i dobivaju esencije i pektin. Od sjemenki se dobija ulje, a ostatak se prerađuje za životinjsku hranu. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 do 800 plodova godišnje. Sok i esencija Plod limuna sadrži od 40 do 50% soka. Boja soka je žuta do blijedo zelena, a ukus kiseo. Sadrži do 8% limunske kiseline, manje količine drugih organskih kiselina, oko 3% šećera i puno vitamina, prije svega C-vitamin. Prije upotrebe ga se pasterizuje ili koncentriše. Pasterizovani sok koji je i bez konzervansa trajan najmanje jednu godinu, koristi se kao dodatak jelima i pićima. Koncentrisani sok se obično koristi za dalju industrijsku preradu za gotova jela i pića. Limunsko eterično ulje je žuta tekućina s izrazitim mirisom na limun, i potpuno je topivo u alkoholu. Sastoji se pretežno (oko 90%) od limunina. Industrijski ga deterpeniraju vakuumskom destilacijom ili uz pomoć otapala. Tako pročišćeno ulje koristi se prije svega u prehrambenoj industriji (likeri, kolači) i za izradu parfema. Industrija sredstava za čišćenje i deterdženata koristi ulje prije deterpenacije i čak ga razrjeđuje s jeftinijim proizvodima, kao npr. s parafinskim uljem. Još puno prije moderne faramakologije se limun koristio kao lijek. Kad se još nije znalo za vitamine i koliko su korisni za zdravlje, limun je korišten kao lijek. Prije svega, smatralo ga se učinkovitim sredstvom protiv krvarenja otvorenih rana i za čišćenje zagnojenih rana. Limun je nezamjenjiv kod liječenja skorbuta što su znali još antički pomorci koji su na svako daleko putovanje uzimali sa sobom velike zalihe limuna. Na Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem pitkom vodom, oduvijek se u sve zalihe pitke vode stavljalo svježe polovine limuna. Ljudi su iz iskustva znali da limun dezinfikuje vodu, a moderna nauka je to potvrdila. Možda iz tog prastarog običaja proizlazi današnja navika da poslužujemo vodu s režnjem limuna.

Sibirski limun, poncirus, gorka ili trolisna narandža je listopadni grm ili manje drvo visine 4-5 m. Poreklom je iz Kine i Koreje, a naziv je dobio jer je jedan od najotpornijih arguma na hladnoću. Podnosi temperaturu od -25 °C do -30 °C. Biljka ima gusto trnje veličine 3-4 cm, a u proleće ima veoma dekorativne, krupne, bele cvetove sa ružičastim prašnicima. Plodovi su loptasti, žute boje i sazrevaju u kasnu jesen. Ukus je izrazito kiseo i gorak. Može se koristiti za pravljenje pekmeza, stavljati u čaj ili kao začin jelima. Sadrži višestruko više vitamina C od običnog limuna, a takođe ima i vitamin P koji je redak u prirodi i 3500 ORAC jedinica (antioksidans) u 100 gr. ploda. U orijentaloj medicini se već dugo koristi kao alternativni lek za alergiju.

Cena: 200 DIN Za članove Udruženja: 180 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 3 Zemlje isporuke: Srbija Opis: nisko tropsko drvo vrlo lepih sjajnih listova i zutih plodova bogatih vitaminima,pri nicanju dobija se biljka koju je pozeljno kalemiti u neku hibridnu sortu Napomena o isporuci: saljem postom postarina je 108din Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 500 DIN Za članove Udruženja: 450 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 1 Količina na lageru: 1 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Nisko tropsko drvo vrlo lepih sjajnih listova i zutih plodova bogatih vitaminima,pri nicanju dobija se biljka koju je pozeljno kalemiti 2 semenki Napomena o isporuci: UPLATITI UNAPRED NA TEKUĆI RACUN ili POST NET, DA VAM POŠTARINA BUDE PUNO JEFTINIJA posle uplate saljem proizvode zbog neozbiljnosti kupaca menjan nacin slanja Lokacija prodavca: Bor - Srbija

Cena: 250 DIN Za članove Udruženja: 225 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Ovogodišnje Količina na lageru: 3 Veličina: 15 semenki Zemlje isporuke: Srbija Opis: Trnovit zimzeleno drvo radja sitne plodove vrlo otporne na hladnoću Seme je ovogodišnje Napomena o isporuci: Šaljem poštom kao vrednosno pismo Poštarina je oko 200dinara koju plaća kupac po prijemu Lokacija prodavca: paracin - srbija

Sibirski limun (Poncirus trifoliata) je žbunasta biljka, u zadnje vreme veoma popularna kod nas, zbog visokog zadržaja raznih korisnih vitamina i minerala, pre svega vitamina C. Podnosi niske temperature i bez problema prezimljava na otvorenom kod nas, a može se uzgajati i u saksijama i držati u kući kao ukrasna biljka. Cveta u rano proleće, pre listanja a plod sazreva tokom jeseni. Plod je okrugao, nešto sitniji od limuna, kiselkastog i pomalo oporog, ali osvežavajućeg ukusa. Biljka je listopadna, sa krupnim bodljama po sebi. Može se oblikovati kao drvo ili kao žbun. Plod se koristi za spremanje sokova, marmelada i džemova, likera i čajeva. Biljka je veoma otporna na bolesti, skoro da nema prirodne neprijatelje, nema potrebe za upotrebom bilo kakve hemije prilikom uzgoja. Toleriše i razne tipove zemljišta, ali naravno najbolje će uspevati u bogatijem zemljištu koje propušta višak vode. Zbog otpornosti masovno se koristi kao podloga za kalemljenje drugih citrusa. Relativno lako se uzgaja iz semena. Seme je klijavo i bez ikakvog tretmana, ali do nekih 30%. Ako se drži u frižideru mesec dana pre setve klijavost se višestruko povećava. Klijavost se može uvećati i bez stratifikacije u frižideru, tako što se ljuska semenke pažljivo ošteti nožem a zatim se drži u vlažnoj salveti na toplom mestu dok ne proklija. Na ovakav način proklija za desetak dana. Seme je sa mojih biljaka, koje sam takođe uzgojio iz semena pre nekoliko godina.

Cena: 800 DIN Za članove Udruženja: 720 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dvogodisnje Količina na lageru: 27 Veličina: 20 sm. i vise Zemlje isporuke: Srbija Opis: Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu,zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pla krosnje list. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina Napomena o isporuci: Saljem kurirskim sluzbama AKS ili Postexspres Troskove isporuke placa kupac prilikom preuzimanja pouzecem Lokacija prodavca: Beograd - Srbija

Cena: 600 DIN Za članove Udruženja: 540 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dve godine Količina na lageru: 9 Veličina: 70sm i vise Zemlje isporuke: Srbija Opis: Kontejnirane sadnice se mogu saditi preko cele godine Drvo prve dve godine raste sporo, a kasnije brzo. Raste do 4m u visinu i isto toliko u širinu,zimzeleno trpi minus i do -35 mada hoce ponekad od suvomrazice da mu opadne i do pla krosnje list. Počinje da rađa obično sa 4-5 godina starosti ima sitnije plodove od uobicajenog imaju vise semenki a manje soka kora je nejestiva, sok se koristi kao i sok od limuna, kiseliji je i sadrzi vise C vitamina. Napomena o isporuci: Saljem kurirskim sluzbama AKS ili Postexspres Troskove isporuke placa kupac prilikom preuzimanja pouzecem Lokacija prodavca: Beograd - Srbija

Palestinska Slatka Limeta Seme (Citrus limettioides) Cena je za pakovanje od 2 semena. Citrus limettioides, Palestinska Slatka Limeta ili indijski slatka limeta ili uobičajeno slatka limeta, koji se alternativno smatra sortom Citrus × limon, C. × limon „Indijska limeta“, je limeta sa niskom kiselinom koji se u Palestini koristi za hranu, sokove... Indijska slatka limeta je malo zimzeleno drvo sa nekoliko bodlji, koje raste 4 - 6 metara visoko. Drvo se ponekad gaji zbog jestivog voća, posebno u Indiji, mediteranskom regionu, Vijetnamu i tropskoj Americi Pripadnik je slatkih limeta. Poput Meier limuna, rezultat je ukrštanja limuna (Citrus medica) i hibrida mandarine / pomela koji se razlikuje od slatko kisele pomorandže. Jestiva upotreba Voće - sirovo, kuvano ili konzervirano. Sočna, kiselo-slatka pulpa. Od soka se pravi bezalkoholno piće. Medicinski Plod ima lekovita svojstva. Citrusi sadrže širok spektar aktivnih sastojaka, a istraživanja su još uvek u toku kako bi se pronašla njihova upotreba. Bogate su vitaminom C, flavonoidima, kiselinama i isparljivim uljima. Takođe sadrže kumarine kao što je bergapten koji kožu senzibilizira na sunčevu svetlost. Bergapten se ponekad dodaje preparatima za sunčanje, jer pospešuje pigmentaciju kože, mada kod nekih može izazvati dermatitis ili alergijske reakcije. Neke od biljaka novije primene koriste se kao izvori antioksidanata i hemijskih pilinga u specijalizovanoj kozmetici. Other Uses Eterično ulje se dobija iz kore ploda. Biljka se koristi kao podloga za druge vrste citrusa.

Podnosi temperaturu od -25 °C do -30 °C. U proleće ima veoma dekorativne, krupne, bele cvetove sa ružičastim prašnicima. Plodovi su loptasti, žute boje i sazrevaju u kasnu jesen Sibirski limun, Poncirus, gorka ili trolisna narandža je listopadni grm ili manje drvo visine 4-5 m. Poreklom je iz Kine i Koreje, a naziv je dobio jer je jedan od najotpornijih arguma na hladnoću. Podnosi temperaturu od -25 °C do -30 °C. Biljka ima gusto trnje veličine 3-4 cm, a u proleće ima veoma dekorativne, krupne, bele cvetove sa ružičastim prašnicima. Plodovi su loptasti, žute boje i sazrevaju u kasnu jesen. Ukus je izrazito kiseo i gorak. Može se koristiti za pravljenje pekmeza, stavljati u čaj ili kao začin jelima. Sadrži višestruko više vitamina C od običnog limuna, a takođe ima i vitamin P koji je redak u prirodi i 3500 ORAC jedinica (antioksidans) u 100 gr. ploda. U orijentaloj medicini se već dugo koristi kao alternativni lek za alergiju.

Vrhunska sezonska boja čini Picea glauca ‘Rainbov’s End’® briljantnim dodatkom letnjoj bašti. Drugi talas rasta pretvara svetlo zeleno, kupasto drvo sredinom leta u svetionik jarko limun žute boje. Iako po veličini i obliku slična 'Conici', izvanredna boja ovog četinara nudi dramatično letnje iznenađenje. Pronađen kao mutacija u rasadniku Iseli 1978. godine, ceni konstantnu vlagu, dobru ishranu i povremeno polivanje iz baštenskog creva tokom leta kako bi se povećala otpornost na štetočine. Više informacija Domaći Naziv Konika Visina Rasta 3 - 4 m Širina Rasta 2 m Brzina Rasta Sporo Otpornost Srednje Otporna Dekorativnost Lisnodekorativna Boja Cveta / Vreme Cvetanja / Miris No Tip Lista Zimzelen Boja Lista Zelen Osunčanost Terena Polusenka, Sunce Posebni Zahtevi / Upotreba Mali Vrtovi, Gajenje u Saksiji

-Sibirska Aronija melanokarpa Nero, dvogodisnje, trogodisnje -Pitomi, kultivisani sipak,Rosa kanina dvogodisnje sadnice -Asimina ili Paw-Paw 2-godišnje sadnice -Lešnik 2-godišnje i 3-godišnje sadnice, oprasivaci,... -Sibirski limun 1-godišnje i 2-godišnje sadnice,-Sibirska borovnica kamčatka, majska jagoda 2-godišnje kontejnirane sadnice -Albicija julibrisina dvogodisnje kontejnirane sadnice -Medonosne sadnice Evodija,Kerleuteria ili Lampion drvo, Albicija, Paulonija- Orelj Slavica

Scan QR Na prodaju sadnice: • Japanska jabuka kaki (Diospyros kaki) • Sibirski Kiwi (Actinida arguta „issai“) • Aronija (Aronija melanocarpa) • Sibirski Limun ( Poncirus trifoliata) • Limun (Clasic) • Kamcatska borovnica ( Lonicera kamcatika) • Crna malina ( Black javel) • Godzi (lycium barbarum) • Vucji trn (Hippopae Rhamnoides) . • Ruska maslina ( Dafina, medonosno) • Akebija (Akebia quinata) • Josta . • Smokva • Japanska kruska (nekoliko sorti) • Urmina palma ( Phoenix dactylifera) • Magnolija Aleksandrina ( Magnolia Soulangeana) • Plavi bagrem (Wisteria, medonosno) • Zimski jasmin beli (L. fragrantissima, medonosno) • Zimski jasmin zuti ( Jasminum nudiflorum) • Lokvanj ( beli, roze,zuti,crveni) • Erika (Erica carnea, medonosno) • Evodija ( Pcelinje drvo, medonosno) Bambus (nekoliko vrsta) 0637830444 Rasadnik Radisavljevic

Tamarind Seme (Tamarindus indica) Cena je za pakovanje od 5 semena. Tamarind je drvo koje moze da dostigne visinu i do 25 metara ali normalno mu je visina od 10 do 15 metara. To je drvo koje ima kratko stablo. Uvek zeleno drvo ali ako mu fali voda moze i da odbaci lisce. Misli se da potice iz zapadne Azije. Kada posejete seme i ono nikne vodite racuna da zemlja uvek bude malo vlazna ali ne i mokra jer nepodnosi previse vodu. Mlade biljke ne podnose zimu i zeto im je potrebno obezbediti prezimljavanje u sobi na mestu(prozoru) gde ima puno svetlosti i temperatura ne bi trebala biti ispod 15 stepeni. Plod obicno ima najmanje 4 semena i seme je zrelo kada kada su tamne do crne boje. Semena bi tebalo pre sejanja potopiti u vodu jedan dan i lagano skinuti opnu , Semena mogu stajati i godinu dana nakon berbe i imati jedan procenat klijanja od preko 95 procenata. Klijanje nastupa izmedju 2 i 8 nedelja obicno, ali ako se predhodno pokvasi u vodu i oguli zastitna opna skracuje se vreme klijanja . Za sejanje se preporucuje kokos substrat. Seme staviti u saksiju i tek prekriti zemljom i pritisnuti odgore, zatim politi i ostaviti na toplo mesto, koje nemora biti svetlo nego slobodno saksiju mozete postaviti i na tamno mesto. Tamarin ukus se može podeliti u dve grupe . Slatki tamarind voce ima braonkasto meso i voma je ukusan , kiseli tamarind je skoro crn i sličan u konzistentnosti i boji grožđa . Zrelo tamarind voce sadrži ne samo šecer ( 35 do 50 % ), nego i velike količine vinske kiseline ( do 20 %). Ukus kiselog soka Tamarind podseca na sok od limuna,sok od tamarinda može zameni sok od limuna. Vi ovde kupujete seme SLATKOG TAMARINDA Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Prelijte seme vrucom vodom i ostavite u vodi 24-48 sati Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 1 cm Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 25-28 ° C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova obicno 2-4 nedelje a i duze Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Scan QR Egzoticne vrste voća u ponudi: • Japanska jabuka kaki (Diospyros kaki) • Sibirski Kiwi (Actinida arguta „issai“). • Aronija (Aronija melanocarpa)- • Sibirski Limun ( Poncirus trifoliata) • Limun (Clasic) • Kamcatska borovnica ( Lonicera kamcatika) • Crna malina ( Black javel) • Godzi (lycium barbarum) • Vucji trn (Hippopae Rhamnoides) • Ruska maslina ( Dafina, medonosno) • Akebija (Akebia quinata) • Josta • Smokva • Japanska kruska (nekoliko sorti)– • Urmina palma ( Phoenix dactylifera) • Bambus (nekoliko vrsta) – Ukrasne i medonosne: • Magnolija Aleksandrina ( Magnolia Soulangeana) • Plavi bagrem (Wisteria, medonosno) – • Zimski jasmin beli (Lonicera fragrantissima, medonosno) – • Zimski jasmin zuti ( Jasminum nudiflorum) – • Lokvanj ( beli, roze,zuti,crveni)– • Erika (Erica carnea, medonosno) – • Evodija ( Pcelinje drvo, medonosno) – • Razne vrste ukrasnih cetinara, liscara i zbunova. 0637830444 Radisavljevic

Bilimbi Seme, Krastavac Drvo (Averrhoa bilimbi) Cena je za pakovanje od 3 Semena. Drvo bilimbi pripada porodici Kislichnykh (postoji i nekoliko nepovezanih vrsta koje nose ime krastavca - dendrositsios i magnolija). Može doseći visinu veću od 9 metara - počevši od jednog metra od tla, viljuške debla. Kruna drveta je široka i vrlo bogata. Listovi nalikuju na lišće bagrema - isto pernato i lijepo. Cvetovi stabla tokom cvetanja povoljno se porede na pozadini zelene - jarko crvene boje, otkrivaju 5 latica, postaju kao zvijezde. Osim toga, cvijeće ispušta delikatan miris, koji uvijek ide na mnogo različitih oprašivača. Interesantno je da cvetovi ne cvetaju na granama stabla, ali direktno na deblu - tu se pojavljuju i plodovi krastavca. Oni su zapravo slični običnim krastavcima, koji se razlikuju samo po veličini - nešto veći u dužini (od prosečnog voća krastavca) iu prečniku. Dakle, uglavnom smo saznali šta je krastavac. Kiselo voće Plodovi bilimbi su jasno vidljivi među lišćem. Jedno po jedno, listovi imaju blijedo zelenu boju, ali se, skupljajući se u jedan složeni list, međusobno zatamnjuju tamno zelenim tonom. Jedinstveni kvalitet ovog stabla je sposobnost zadržavanja vlage u tkivima debla, što pomaže biljci da sigurno prežive najsušnija vremena. Osim toga, zadržana vlaga ima pozitivan učinak na obilje mliječnog soka, koji se koristi u ekonomske svrhe. Plodovi stabla krastavca rastu u grozdovima - poput banana, iako više liče na malu tikvicu. Maksimalna dužina fetusa ne može biti veća od 10 centimetara. Ako ga probate po ukusu, prva stvar koju osećate je kiselost, uporediva po ukusu sa limunom ili limetom. No, sjemenke u plodovima su vrlo rijetke - iz cijelog voćnog grozda sa sjemenkama će pasti na snagu jednog ili dva voća. Neke zanimljivosti o bilimbiju Iznad toga, saznali smo gdje raste stablo krastavca, ali se može naći ne samo u Indoneziji, nego iu Indiji, Brazilu i Kolumbiji. Bilimbi se široko koristi na farmama. Zbog jedinstvene sposobnosti da dugo zadrži vlagu, tkiva stabla su ispunjena viskoznim mlečnim sokom, koji znatno omekšava pulpu drveta. U posebno sušnom periodu, farmeri hrane stoku sočnom pulpom, što im omogućava da prežive kroz teška vremena. Još jedna izuzetna imovina koju poseduje krastavac je njeno lišće. Ili bolje rečeno, njihova sposobnost da se zatvaraju noću, zadržavajući svoju unutrašnju vlagu i dopuštajući voću da uživa u noćnom vetru i ponekad prolazeći kišu. Lišće se otvara prvim sunčevim zrakama, čuvajući plodove od prekomjerne sunčeve svjetlosti. Primjena Bilimbi voća Uprkos činjenici da je meso bilimbi voća sočno i hrskavo, teško se koriste kao svježa hrana zbog visoke kiselosti. Ali kao začina, pogodni su za gotovo svako jelo. Velikodušno se dodaju pri kuhanju riže, mesa, ribe, graha, marinada, pa čak i bezalkoholna pića su idealna. Žele je veoma ukusan, samo plodovi moraju biti probušeni na više mesta i dozvoljeni da leže u jako slanoj vodi kako bi se eliminisala višak kiselosti. Poznati bilimbi (krastavac) i kao idealan dobavljač kandiranog voća. Njegovi plodovi krastavaca su prethodno kandirani i osušeni, pretvarajući se u ukusnu slatko-kiselu delikatesu. A tu su i kandirano voće kao deo posuđa, i odvojeno. Od velikog značaja je prostor u kojem raste stablo krastavca (vrste stabala su direktno povezane sa ukusom voća). Na primjer, ima onih čiji okus podsjeća na mješavinu jabuke i šljive, a postoje i sorte koje daju slatkoću grožđa. Međutim, ne samo da su plodovi široko primenljivi u svakodnevnom životu. Zbog visokog sadržaja oksalne kiseline, plodovi se koriste za potrebe domaćinstva. Šta da radimo sa plodovima u domaćinstvu Krastavac, odnosno njegovi derivati, široko se koriste u domaćinstvu. Specijalni alati se pripremaju od tropskog voća, uz pomoć kojeg se beleže tkanine, čiste prljave površine, ili se brusi mesing i proizvodi od srebra, koji kasnije postaju sasvim novi, vraćajući svoj originalni sjaj. U parfimeriji bilimbi voće se koristi kao sredstvo za čišćenje kože - njihov sok se dodaje prilikom izrade sapuna. Za lekare, krastavac je skladište korisnih sastojaka. Bilimbi ostavlja pomoć da očisti ranu od otrova - potrebno je samo da ih pričvrstimo na ugriženo mjesto. Odvarak listova ili kore je idealan lijek za kašalj, bol u zglobovima i reumatizam. U medicini, čak i cvijeće se koristi biljke - oni su odličan lijek za proljev. Mnoga afrička plemena smatraju da je drvo bilimbi sveto, a najvažniji aboridžinski obredi drže se na plodovima. Bilimbi kao domaća biljka Bez obzira koliko čudno to zvuči, stablo krastavaca može se uzgajati kod kuće. Glavna stvar koju treba da znate je da se drvo može proklijati iz semena, ali samo sveže, ekstrahovano odmah nakon žetve ploda. Vrlo je važno da tlo bude dovoljno vlažno i oplođeno. Bilo bi lijepo kad bi ga pomiješali s riječnim pijeskom. Seme klija u kontejneru - klice će trebati puno toplote i sunca. Onda presađeni u lonac. Vrlo je važno obilno zalijevanje i zagrijavanje zraka (najmanje 20 stupnjeva). Bilimbi treba hraniti mineralnim đubrivima, kao i stalno prskati. U zimskom periodu zemljište bi trebalo malo manje zalivati, ali sa konzistentnošću, tako da ne bude aridnosti. Hranjenje se prekida sa početkom hladnog vremena. Proljeće je vrijeme za rezidbu. Sa bilimbi, osušene grane se pažljivo uklanjaju, a kruna se pažljivo oblači tako da mladi listovi mogu disati u punoj snazi. Bilimbi cvjeta i kod kuće, ali se i dalje preporuča u ljeto da ponovo zasadi stablo u vrtu. Što je bilimbi i gdje raste Bilimbi je listopadna biljka kratkog stabla porodice Kis. Zove se i krastavac. Najčešće se nalaze u toplim tropskim zemljama kao što su Indonezija, Tajland, Indija, Šri Lanka, Tanzanija, itd. Malezija se smatra njihovom domovinom. Cvijeće biljke ima ugodnu aromu i sastoji se od 5 latica. Boja - crvena ili žuto-zelena. Rastu direktno na deblu ili na starim granama. Eliptično voće ima 5 rebara i čašicu u obliku zvijezde u podnožju. Maksimalna dužina je 10 cm i raste u obliku grožđa. Boja nezrelog voća je svijetlo zelena, zrela boja je žuto-zelena, gotovo bijela. Nezrela pulpa ima gustu, čvrstu, hrskavu teksturu, i zrelu - želatinastu. Bilimbi u kulturi sobe U prirodi, biljka dobro raste na siromašnom tlu, ali samo hranljivo zemljište koje dobro drži vlagu je pogodno za unutrašnju kultivaciju: humus lišća, treset, treset, pesak - sve u jednakim dijelovima. U prirodi, bilimbi akumulira vlagu u deblu, tako da lako može preživjeti sušu. U zimskom periodu temperatura zraka ne smije pasti ispod +18 ° C. U vegetativnom periodu, biljka zahtijeva obilno zalijevanje. U zimskom periodu treba smanjiti učestalost nanošenja vode na tlo, sprečavajući njegovo isušivanje. Takođe se preporučuje da se drvo poprska toplom vodom na sobnoj temperaturi, tako da se oseća što prirodnije. Preljev se vrši svakih 10 dana sa kompleksnim mineralnim gnojivom razrijeđenim u vodi. Ove manipulacije su dozvoljene isključivo u toku vegetacije. Domaća biljka cvjeta, u pravilu, u proljeće, ali u udobnim uvjetima može to ponoviti nekoliko puta tijekom vegetacije. Preporucuje se da se loze krastavca izvadi na balkonu ili u vrtu. Ako želite izbjeći period odmora bilimbi, trebali biste koristiti umjetnu rasvjetu. Sowing Advice These seeds should be sown into a well-drained, sandy compost at any time of the year, and covered thinly with sand or grit and kept moist. Keep at between 20-25 degrees C. Seeds sometimes germinate within 4 to 6 weeks although some varieties may take very much longer so please be patient. Plant out in the open ground in warmer countries or in a large container elsewhere.

Egzoticno Voce Seme "Skunkbush Sumac" (rhus trilobata) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Raste sa mnogim tipovima biljnih zajednica,kao sto su hrast,jela ,bor,smreka… Listovi imaju snazan miris kad se slome. Listovi su zelene boje kada su mladi,a u jesen poprime narandzaste I braon-crvene tonove.Cvetovi su bele ili svetlo zute boje,a plodovi imaju slican ukus limeti stim sto vise zrele dobijaju sladji ukus.Oprasivanje vrse zivotinje(prilikom skuplanja bobica I ishrane). Istorijski gledano ova biljka je koriscena u medicinske svrhe. Uglavnom je ublazavala sipmtome prehlade,bobice su koriscene kod zubobolje I problema gastritisa,a koren I lisce za mnoge druge zdravstvene problem.Lisce se takodje koristilo kao duvan.Fleksibilne grane su koriscene za izradu korpi …Bobice su jako ukusne,jestive,mogu koristiti za supe,za testa,pica slicna limunadi,caj… Veoma se preporucuje za pravljenje limunade jer je ukus mnogo lepsi I intezivniji nego kod limuna! Inace je manje drvo koje moze da naraste do 7 metara visine i zima mu uopste ne smeta. Ukoliko se drzi u vecoj saksiji treba voditi racuna da vlaga zemlje ne bude prevelika. Takodje ako ga presadite napolje u bastu - dvoriste treba ga obilno zaliti tek svaki 3 - 4 dan. Dok je biljka malda nije lose zimi je zastititi slamom. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Pre sejanja prelijte seme vrelom vodom 80-90 stepeni, zatim pustite da se voda ohladi I ostavite da stoji u toj vodi 24 sata. Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: lagano prekrijte Supstratom i odrzavajte je vlaznom ali ne i mokrom. Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: Iznad 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

"GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO TU DRVO POSADI" Kako podići kvalitetan Voćnjak i Vinograd ? Velika prolećna ponuda svih vrsta VOĆNIH SADNICA (jabuka, šljiva, kajsija, trešnja, višnja, kruška, dunja, breskva, nektarina, badem, mušmula, orah, lešnik...). STUBASTE I PATULJASTE sadnice. JAGODIČASTO VOĆE (kupina, malina, jagoda...). BOBIČASTO VOĆE ( borovnica, ogrozd, ribizla, brusnica, aronija, godži, dren ...). EGZOTIČNO VOĆE ( kumkvat, jap. jabuka, jap. kruška, kivi, limun, nar, crna kajsija itd.) . LOZNI KALEM (stone i vinske sorte). RUŽE itd. Po veoma povoljnim cenama. Manje porudžbine šaljemo BRZOM POŠTOM, veće porudžbine lično DOSTAVLJAMO. Obezbedite sadni materijal i za jesenju sadnju. Izaberite kvalitet.