Konjska jabuka, Osage narandža, majmunska lopta, Adamova jabuka... sve su to nazivi za makluru (maclura pomifera), listopadno drvo iz porodice dudova koje potiče iz Severne Amerike. Ovo veoma kvalitetno drvo, dvostruko tvrđe od hrastovine, jakih grana posutih oštrim i tvrdim trnjem u postojbini se do pojave bodljikave živce koristilo kao kvalitetna živa ograda. Plodovi su zeleno-žućkaste boje, naborani na površini, pa mnogi tvrde da podsećaju na mozak. Nisu jestivi, dok seme i ulje koje se u njemu nalazi jesu. Ovo ulje baza je mnogih kozmetičkih proizvoda u SAD, a mogu se pronaći kapsule, tinkture i masti na bazi ove biljke. Kod nas je ima na severu i jugu Srbije, a znalci kažu da je drvo odlično za pravljenje gitara i lovačkih lukova, jer je vrlo otporno i dobro prenosi zvuk. Drvo može biti visoko i do 15 metara, razgranate, guste krošnje sa padajućim ili vodoravno položenim granama. Otporno je na mrazeve, cveta u junu i julu, a plodovi dozrevaju u septembru i oktobru. VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Cena: 200 DIN Za članove Udruženja: 180 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 4 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Acacia leucocephala - Wild Tamarin je poreklom na severu iz južnog Teksasa,Kalifornije i južne Floride,a na jugu iz Brazila i Čilea.Izuzetno brzo raste i vec u prvoj godini pocinje sa cvetanjem,cvetovi su bele boje nezni na dodir.Drvo koje svojom lepotom daje tropski izgled bilo kojem dvoristu i terasi i prednost mu je jer moze da se drzi u saksiji,lako se odrzava i nije zahtevno.Odlicno podnosi orezivanje i moze da se pravi bilo koji oblik pa je pogodna i za Bonsai drvo.Odgovara mu suncana ili senovita pozicija podnosi temperature do -7 C.Drvo je cenjeno i poznato kao izvrstan izvor proteina za stočnu hranu. 5 semenki u paketicu. Napomena o isporuci: Saljem post expressom.Biljku i troskove slanja placa kupac prilikom preuzimanja.Rok isporuke 2-3 dana nakon porucivanja,pre isporuke bicete kontaktirani oko dogovora. Lokacija prodavca: Subotica - Srbija

Kupina je biljka puzavica iz porodice ruža (Rosaceae). Ona naraste od 50-300 cm. Stabljika joj je, manje-više bodljikava zavisno od sorte i mestimično odrvenela. Bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cveta od juna do avgusta. Nakon cvetanja iz svakog pojedinog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni do tamnoplave i gotovo crne boje. Izdanci sorata kupine smrzavaju pri temperaturi od -10 do -17 °C. Pod snegom, izdanci mogu podneti temperaturu i do -25 °C. Temperature koje se javljaju u proleće, kad se smenjuju visoke od 6 °C i niske od -7 °C. To može prouzrokovati velike štete. Kupina najbolje uspeva u područjima s prohladnim i vlažnim letom, a blagim zimama. Voda je kritični činilac ne samo za razvoj ploda već i za rast jednogodišnjih izdanaka. Kupina ima plitak koren (15 cm) i zato tokom leta zahteva oko 3 cm vode svakih 7-10 dana. Ova se količina može smanjiti postavljanjem sistema za navodnjavanje kapanjem. Za bolje očuvanje vlažnosti zemljišta moguće je i zatravljenje međurednog prostora travama iz porodice Graminae ili leguminozama. Zemljište mora biti dobro drenirano sa 2-4 % humusa i pH vrednosti 6,0-6,5. Najbolje su peskovite ilovače. Izbegavaju se teška zemljišta sa slabom drenažom budući da koren kupine ne podnosi veliku vlažnost. Loše predkulture su paradajz, krompir, paprika, malina, vinova loza, jabuke i breskve. Najbolji predusevi su sudanska trava, raž, zob ili pšenica. Kupina najbolje uspeva na toplijim, osunčanim položajima i po tome je osetljivija od maline. Osetljiva je na letnje, tople vetrove koji smanjuju vlažnost vazduha i zemljišta. Najbolji pravac redova je sever-jug. Jesenja đubrenje obavlja se početkom oktobra i to sa po 800-1000 kg/ha kompleksnim mineralnim đubrivom u odnosu NPK 10:12:26 ili 15:15:15, nakon čega se zemljište uzore na 10-12 cm dubine zajedno s korovskim biljkama koje su se razvile tokom jeseni, kako bi i one poslužile kao zelenišno đubrivo. Početkom marta kupina se đubri KAN-om u količini 400-500 kg/ha, pa ako zemljište nije jako vlažno, onda ga treba plitko usitniti kao i još nekoliko puta do kraja avgusta kada se dopusti slobodni razvoj korova. U slučaju suše, kupine se moraju redovno zalivati. Kupina treba određenu armaturu koja se postavlja kao potpora kako bi se mogla razvijati i rasti. Standardna potpora podrazumeva dve žice na visini od 90 i 150 cm između stubova visokih oko 2,5 m. Sorte kupina s bodljama razmnožavaju se izdancima, isto kao i malina, dok se sorte kupine bez bodlji razmnožavaju ožiljavanjem vrhova letorasta (jednogodišnjih izdanaka). Krajem avgusta, izdanci se savijaju i vrhovi im se zakopavaju u zemlju. Za dve do tri nedelje iz vrha izdanka razviće se brojne žile. Izdanci se vade iz zemlje krajem jeseni i koriste za sadnju. Koriste se zdrave sadnice i ako su suve, koren se potapa u vodu na nekoliko sati pre sadnje. Ako se sadnja obavlja kasnije, sadnice se moraju utrapiti - koren se zatrpa u zemljište koje je dovoljno vlažno. Optimalni razmak između sadnica u redu i između redova zavisi o izabranom tipu i sorti kupine, načinu gajanje i vrsti mehanizacije. Za nesmetan prolaz traktora kroz zasad preporučuje se razmak između redova od oko 2,5 m, a u redu za uspravne sorte 60-120 cm, a za puzeće 120-240 cm. Prve godine nakon sadnje obavlja se međuredna obrada zemljišta u vidu tanjiranja i kultiviranja kako bi se kupinjak oslobodio korova, a mogu se koristiti i odgovarajući herbicidi. Bočne grančice na jednogodišnjim izdancima se tokom kasne zime skraćuju na dužinu od 30-40 cm. To doprinosi lakšoj berbi, a plod je krupniji. Kod nekih kupina u drugoj godini sadnje, dvogodišnji izdanci lagano se vežu za žicu plastičnom uzicom. Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se osigurali maksimalni prinosi. Berba se obavlja svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutro, nakon što se se rosa povuće i pre nego što nastupe visoke temperature. Kupine se skladište u klimatizirane hladnjače prvo na temperaturi od 2 °C, a zatim se hlade približno do temperture 0 °C. Palete s gajbicama omotaju se u plastiku i ostave u hladnoj komori na temperaturi od -1 °C do 0 °C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90-95 % i uz slab protok vazduha kako bi se smanjio stepen dehidratacije.

Zvezdasti anis zacin izlomljen Cena je za pakovanje od 25 grama. Zvezdasti anis (llicium verum) je zimzeleni žbun ili omanje drvo iz Severo-Istočnog Vijetnama i Jugo-Zapadne Kine. Kao začin koristi se omotač plodova, meškova koji su spojeni u zvezdastu formu. Naziva se zvezdsati anis ili kineski anis jer aroma podseća na naš anis (Pimpinella anisum). Etarsko ulje zvezdastog anisa se koristi u kuvanju, za izradu parfema, sapuna, zubne paste, tečnosti za usta i krema za kožu. Oko 90% svetskih useva zvezdastog anisa se koristi za izolovanje šikiminske kiseline koja je sirovina za oseltamivir Nomenklatura Illicium potiče od latinskog illicio , što znači "namamiti". U Persijskom, anis se zove بادیان bādiyān, odakle je francuski naziv badiane. Upotreba U kulinarstvu Druga strana ploda tabla Fransoa Pjer Chaumetonsa iz 1833. "lekovite flore" Zvezdasti anis sadrži anetol, isti sastojak, koji daje ukus i miris anisu. Od nedavno, zvezdasti anis je čvrsto ušao u upotrebu na Zapadu kao začin, jeftinija zamena za anis, kao i u proizvodnji alkoholnih pića, pre svega likera Galiano. Takođe se koristi u proizvodnji sambuke, pastisa i mnogih vrsta apsinta. Anis poboljšava ukus mesa.[2] Koristi se kao začin u pripremi biriani i masala svih krajeva Indijskog potkontinenta. Raširen je u kineskoj i u indijskoj kuhinji , u malajskom i indonežanskom kulinarstvu. Gaji se za komercijalnu upotrebu u Kini, Indiji i većini drugih zemalja u Aziji. Zvezdasti anis je sastojak tradicionalne mešavine pet začina kineske kuhinje. On je takođe glavni sastojak u stvaranju phở, a vijetnamske supe sa rezancima.Takođe se koristi u francuskim receptima za kuvano vino. Ako se doda u kafu produbljuje i obogaćuje ukus.[traži se izvor] Lekovita svojstva Zv. anis je glavni izvor hemijskog jedinjenja šikiminske kiseline,osnovnog prekursora u sintezi leka protiv gripa - oseltamivir (Tamiflu).[3] Premda šikiminsku kiselinu produkuje većina autotrofnih organizama, zvzdasti anis je glavni industrijski izvor. 2005. godine, došlo je do privremene nestašice zvezdastog anisa zbog povećanih potreba za proizvodnjom leka "Tamiflu". Kasnije te godine, otkrivena je metoda za dobijanje šikiminske kiseline pomoću bakterija.[4][5][6] Roš, danas dobija deo sirovina fermentacijom pomoću, Ešerihije koli bakterije. 2009. kada je izbila epidemija svinjskog gripa došlo je do nove nestašice, a cene su podivljale, jer su širom sveta pravljene zalihe Tamiflua. Zvezdasti anis se gaji u četiri kineske provincije i sakuplja u martu-maju. Šikiminska kiselina se izoluje iz semena u 10 faza, u procesu proizvodnje koji traje godinu dana. U tradicionalnoj kineskoj medicini, zv. anis se smatra biljkom koja greje i pokreće i koristi se da pomogne u ublažavanju zadržavanja hladnoće u telu. Japanski zvezdasti anis (Illicium anisatum) je slična drvenasta vrsta, veoma toksična i nejestiva. U Japanu je korišćena za spaljivanje kao tamjan. Smatra se da su slučajevi bolesti i neuroloških problema nakon korišćenja čaja od zvezdastog anisa, u stvari rezultat namernog ekonomski motivisanog falsifikovanja sa ovom vrstom. Japanski zvezda anis sadrži anisatin, koji izaziva jaku upalu bubrega, mokraćnih puteva i organa za varenje. Toksičnost I. anisatum, takođe poznatog i kao šikimi, rezultat je prisustva snažnog neurotoksina anisatina, neoanisatina, i pseudoanisatina, koji su nekompetativni antagonisti GABA receptora.

Cena: 190 DIN Za članove Udruženja: 171 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Novo Količina na lageru: 186 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Jaka loza nosi krupne, atraktivne, zelenkasto-bele cvetove, koje daju apsolutno ogromne, gotovo sferične, narandžaste do žute plodove. Fascinantna spoljašnja ljuska je klizava i tvrda poput ljuske jajeta, a u unutrašnjosti ima meku podlogu za zaštitu crnih semenki koje se lako žvaću, koje su okružene slatkom, aromatičnom, providnom pulpom, koja prilično podseća na ananas. Ovo voće je najbolje jesti kao tvrdo kuvano jaje tako što ćete odrezati komad tvrde ljuske i izvaditi ukusno meso koje sadrži vitamine A, C i K, fosfor, gvožđe i kalcijum. Poreklom je iz planina Anda između Bolivije, Venecuele i Kolumbije, raste na jugu do severne Argentine i na severu do Meksika. Izvan svog matičnog područja raste u tropskim planinama Afrike i Australije, a sada je uobičajena na lokalnim tržištima Papue Nove Gvineje. Setva: Sejati u kasnu zimu/kasno proleće i kasno leto/jesen. Pre setve, potopite seme 24 sata. Namakanje je korisno na dva načina; može omekšati tvrdi omotač semena i takođe izbaciti sve hemijske inhibitore iz semena koji mogu sprečiti klijanje. Obično je dovoljno 24 sata u vodi koja počinje vrućom. Ako se namaka duže, vodu treba menjati svakodnevno. Seme nekih vrsta nabubri kada se natopi. Pošto svako seme nabubri, treba ga ukloniti i posejati pre nego što se osuši, a ostatak nežno izbockati iglom i vratiti da se namače. Posejte seme u tresetni kompost, „samo pokrijte“ sa 6 mm (¼ in) zemlje jer je semenu potrebna svetlost da proklija. Klijanje Pasiflore se obično dešava za nedelje, povremeno i za nekoliko meseci. Ako je vaša kuća na niskoj strani od 20°C (68°F), vaše seme će imati koristi od donje toplote pomoću električnog kabla za zagrevanje tla ili grejne prostirke. To će stimulisati rani rast, pomoći će semenu da klija i prepoloviti vreme klijanja. Pokrijte vrh lonca prozirnom plastikom kako bi vlažnost ostala visoka. Napomena o isporuci: POŠILJKU ŠALJEM POUZEĆEM, BRZOM POŠTOM "POST EXPRESS" (poštarina je oko 450 din.)!!! AKO IZNOS ŽELITE UPLATITI UNAPRED NA TEKUĆI RAČUN, DA VAM POŠTARINA BUDE PUNO JEFTINIJA (OKO 150 DINARA) ONDA VAM MOŽEMO POSLATI POŠILJKU OBIČNOM POŠTOM KAO PREPORUČENO PISMO. INSTRUKCIJE ZA UPLATU ŠALJEMO VAM PREKO E-MAILA. MOLIM VAS U OPCIJU "KOMENTAR" NAPIŠITE NAM NA KOJI NAČIN ŽELITE DA VAM ŠALJEMO POŠILJKU 1. POST EXPRES - POUZEĆEM 2. PREPORUČENO PISMO - UPLATA NA TEKUĆI RAČUN ZA VIŠE KUPLJENIH ARTIKALA PLAĆATE JEDNU POŠTARINU!!! Lokacija prodavca: Palić - Srbija Napomena prodavca: U Prodavnici Sveta Biljaka prodaje veliki broj različitih Prodavaca. Uštedite na isporuci kupovinom od istog Prodavca! Na dnu ove stranice možete da vidite sve naše artikle. U našoj ponudi imate najveći broj semenki u kesicama, i šaljemo kvalitetna semena, što pokazuje i preko 3000 pozitivnih ocena.

Cena: 190 DIN Za članove Udruženja: 171 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Novo Količina na lageru: 184 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Jaka loza nosi krupne, atraktivne, zelenkasto-bele cvetove, koje daju apsolutno ogromne, gotovo sferične, narandžaste do žute plodove. Fascinantna spoljašnja ljuska je klizava i tvrda poput ljuske jajeta, a u unutrašnjosti ima meku podlogu za zaštitu crnih semenki koje se lako žvaću, koje su okružene slatkom, aromatičnom, providnom pulpom, koja prilično podseća na ananas. Ovo voće je najbolje jesti kao tvrdo kuvano jaje tako što ćete odrezati komad tvrde ljuske i izvaditi ukusno meso koje sadrži vitamine A, C i K, fosfor, gvožđe i kalcijum. Poreklom je iz planina Anda između Bolivije, Venecuele i Kolumbije, raste na jugu do severne Argentine i na severu do Meksika. Izvan svog matičnog područja raste u tropskim planinama Afrike i Australije, a sada je uobičajena na lokalnim tržištima Papue Nove Gvineje. Setva: Sejati u kasnu zimu/kasno proleće i kasno leto/jesen. Pre setve, potopite seme 24 sata. Namakanje je korisno na dva načina; može omekšati tvrdi omotač semena i takođe izbaciti sve hemijske inhibitore iz semena koji mogu sprečiti klijanje. Obično je dovoljno 24 sata u vodi koja počinje vrućom. Ako se namaka duže, vodu treba menjati svakodnevno. Seme nekih vrsta nabubri kada se natopi. Pošto svako seme nabubri, treba ga ukloniti i posejati pre nego što se osuši, a ostatak nežno izbockati iglom i vratiti da se namače. Posejte seme u tresetni kompost, „samo pokrijte“ sa 6 mm (¼ in) zemlje jer je semenu potrebna svetlost da proklija. Klijanje Pasiflore se obično dešava za nedelje, povremeno i za nekoliko meseci. Ako je vaša kuća na niskoj strani od 20°C (68°F), vaše seme će imati koristi od donje toplote pomoću električnog kabla za zagrevanje tla ili grejne prostirke. To će stimulisati rani rast, pomoći će semenu da klija i prepoloviti vreme klijanja. Pokrijte vrh lonca prozirnom plastikom kako bi vlažnost ostala visoka. Napomena o isporuci: POŠILJKU ŠALJEM POUZEĆEM, BRZOM POŠTOM "POST EXPRESS" (poštarina je oko 450 din.)!!! AKO IZNOS ŽELITE UPLATITI UNAPRED NA TEKUĆI RAČUN, DA VAM POŠTARINA BUDE PUNO JEFTINIJA (OKO 150 DINARA) ONDA VAM MOŽEMO POSLATI POŠILJKU OBIČNOM POŠTOM KAO PREPORUČENO PISMO. INSTRUKCIJE ZA UPLATU ŠALJEMO VAM PREKO E-MAILA. MOLIM VAS U OPCIJU "KOMENTAR" NAPIŠITE NAM NA KOJI NAČIN ŽELITE DA VAM ŠALJEMO POŠILJKU 1. POST EXPRES - POUZEĆEM 2. PREPORUČENO PISMO - UPLATA NA TEKUĆI RAČUN ZA VIŠE KUPLJENIH ARTIKALA PLAĆATE JEDNU POŠTARINU!!! Lokacija prodavca: Palić - Srbija Napomena prodavca: U Prodavnici Sveta Biljaka prodaje veliki broj različitih Prodavaca. Uštedite na isporuci kupovinom od istog Prodavca! Na dnu ove stranice možete da vidite sve naše artikle. U našoj ponudi imate najveći broj semenki u kesicama, i šaljemo kvalitetna semena, što pokazuje i preko 3000 pozitivnih ocena.

Seme palme Slonovo stopalo (Beaucarnea recurvata) Cena je za pakovanje od 2 semena. Nolina ili Beaucarnea recurvata je biljka iz porodice Asparagaceae. Dolazi iz Meksike i Gvatemale, gde su pronađeni primerci stari i preko 350 godina. Dok se u drugim krajevima planete gaji u sobnim uslovima. Iako zbog izgleda mnogi misle da pripada palmama, Nolina je, zapravo, sukulent koji veoma sporo raste. Tek nakon više godina izrasta u stablo. Pa ne čudi što njeni veći primerci dostižu visoku prodajnu cenu. Nolina je rado viđeno sobno cveće na našim prostorima. Zbog obilja zelenila neretko je srećemo uz druge biljke za radni prostor. Koji su idealni uslovi za njeno gajenje otkriva vam cvećara Zemun, Jelena. Donosi savršeni spoj prefinjene elegancije i razigrane egzotike Nolina je biljka karakterističnog izgleda. Stablo je naborano sa proširenjem u donjem delu, tako da podseća na slonovu nogu. Pa odatle i popularno ime „slonovo stopalo“. Mlade biljke imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Kako biljka stari obrazuje se nekoliko grana. U prirodnom staništu Nolina može da dostigne visinu i do 5 m, dok u zatvorenom prostoru retko prelazi 1,5 m. Da bi stablo došlo do izražaja stručnjaci savetuju da se biljka zasadi u široku, a plitku saksiju. U Engleskoj je nazivaju „ponytail palm“, zbog prepoznatljive krošnje. Naime, Nolina ima elegantne, uzane listove tamnozelene boje. Karakteriše ih trakasti savijeni izgled, koji asocira na minijaturnu palmu. Za mnoge Noline je najlepše saksijsko cveće, jer je krase nežni beli cvetovi. Javljaju se samo na starijim primercima i u optimalnim uslovima. Pa je potrebno dosta truda za njihov rast. Nolina voli toplotu S obzrirom da u prirodi raste u pustinjskim krajevima, Nolina kao saksijsko cveće za vaš dom traži toplo i sunčano mesto. Ipak, u vrelim letnjim danima treba je zaštiti od direktnih sunčevih zraka. Nolina, kao i drugi sukulenti zadržava vodu u stablu, pa nije potrebno često zalivanje. Tokom leta dovoljno je jednom nedeljno, dok zimi ređe – jednom u 2 nedelje. Pri čemu je veoma važno da se zalivanje vrši vodom odstajalom na sobnoj temperaturi i tek kada zemlja u saksiji bude suva. Takođe, morate voditi računa da u podmetaču ne ostaje voda. Upravo je to razlog preterane vlage koja dovodi do oštećenja. Prvi znak da je biljka previše zalivana jeste mekani deo stabla i požuteli listovi. Ukoliko se ovo i vašoj Nolini dogodi presadite je u suvu zemlju i odsecite je sve dok ne dođete do zdravog, tvrdog debla. Osveženu biljku zalijte voćarskim sokom. Vrlo brzo nakon tretmana počeće da rastu novi listovi. Nolina je veoma otporna biljka. Zimi možete je držati i u zagrejanim prostorijama, ali i na hladnijem mestu, do 10 stepeni Celzijusovih. Da bi pokazala svu svoju lepotu stari listovi se posle izvesnog perioda otklanjaju. Otkidaju se tako što se zavrnu za 260 stepeni i povuku prema dole. Spada u feng šui cveće Prema drevnoj filozofiji Nolina je element vode. Njena energija je dinamična, fleksibilna. Pa da bi uspevala preporučuje se držanje na severnoj, zapadnoj i severo-zapadnoj strani. Nikako joj ne odgovara jug, jer tu vlada element vatre. Kako sporo raste presađivanje se vrši svake druge godine, tj. tek kada korenje počne da izlazi iz saksije. Poželjno je da saksija bude keramička, a ne plastična zbog bolje drenaže zemlje. Dok je idealna kombinacija zemlje dva dela peska, dva dela ilovače i jedan deo treseta. Prihranjivanje se obavlja na tri nedelje i to samo od maja do septembra.

Americka Visokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum) Cena je za pakovanje od 50 (0,015g) semena. Severna visokožbunasta borovnica (lat. Vaccinium corymbosum) je domaće američko voće plavo obojenih, jestivih bobičastih plodova. Divlje vrste iste pronađene samo u Sjevernoj Americi, i zbog toga se, veoma često, takođe naziva američka visokožbunasta borovnica. Pored toga, ova vrsta se u većini zemalja svijeta naziva samo kao visokožbunasta borovnica, po čemu se razlikuje od svog interspecifičnog hibrida proizvedenog za južnije klimate koji nosi puni naziv južna visokožbunasta borovnica. Razlikuju se američke borovnice visokog i niskog rasta. Danas se ova biljka uzgaja ne samo u SAD i Kanadi već i u Europi, Južnoj Americi, Južnoj Africi, Australiji, te na Novom Zelandu i u Kini. Posljednjih godina sve se više sadi i kod nas. UZGOJ I NEGA BOROVNICE - Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005. Temperatura Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -30 °C do -35 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature. Voda U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Borovnica ima dosta plitak koren i zbog toga je jako osetljiva na sušu, pa ukoliko joj ne osiguramo dovoljno vlage može doći do ozbiljnih šteta u zasadu, kao što su kržljav rast, slabiji rod, a u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti. Zemljište Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa. Izbor položaja za podizanje zasada borovnice Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha. Priprema zemljišta za sadnju borovnice Pre sadnje, zemljište treba obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamići visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre sadnje dodati đubrivo, ali ne ona koja sadrže kalcijum ili kreč. To je rezlog što propada borovnica posađena uz zidove i ograde s kojih kreč ulazi u zemljište. Podizanje zasada borovnice Razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu su 120 cm u redu i 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvijetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrevanje i isušivanje zemljišta, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz. Održavanje zasada borovnice Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Prve godine posle sadnje ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno. Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci pojaviće se ispod orezanog mesta. Berba i skladištenje borovnica Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim »češljevima« u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi. Bobice borovnice čuvaju se u hladnjačama 3 - 4 nedelje na temperaturi od 0 °C - 2 °C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90 %. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju. Uputstvo za sejanje Severna visokozbunasta borovnica (americka borovnica) - Potopiti seme u malu posudu sa toplom vodom i ostaviti da se ohladi 24 sata. Zatim sejati seme na povrsini slobodnom drenazom i prekriti kompostom . Potrebno je 90 dana hladne stratifikacije na 3C °, sto se moze postici prekrivanjem i stavljanjem napolje na hladno i mracnije mesto, ili prekrivanjem plasticnom kesom i stavljanjem u frizider. Zatim premestiti u zatvoreni prostor ili u propagator na minimalnoj temperaturi od 21C °, dok ne proklija. Kada je dovoljno veliko da se obradjuje, premestiti pojedine sadnice u 9cm duboku saksiju sa kompostom da bi dalje raslo. Zastititi od smrzavanja. Zatim posaditi na otvorenom, od juna pa na dalje.

Zvezdasti anis seme (llicium verum) Cena je za pakovanje od 3 Semena. Zvezdasti anis (llicium verum) je zimzeleni žbun ili omanje drvo iz Severo-Istočnog Vijetnama i Jugo-Zapadne Kine. Kao začin koristi se omotač plodova, meškova koji su spojeni u zvezdastu formu. Naziva se zvezdsati anis ili kineski anis jer aroma podseća na naš anis (Pimpinella anisum). Etarsko ulje zvezdastog anisa se koristi u kuvanju, za izradu parfema, sapuna, zubne paste, tečnosti za usta i krema za kožu. Oko 90% svetskih useva zvezdastog anisa se koristi za izolovanje šikiminske kiseline koja je sirovina za oseltamivir Nomenklatura Illicium potiče od latinskog illicio , što znači "namamiti". U Persijskom, anis se zove بادیان bādiyān, odakle je francuski naziv badiane. Upotreba U kulinarstvu Druga strana ploda tabla Fransoa Pjer Chaumetonsa iz 1833. "lekovite flore" Zvezdasti anis sadrži anetol, isti sastojak, koji daje ukus i miris anisu. Od nedavno, zvezdasti anis je čvrsto ušao u upotrebu na Zapadu kao začin, jeftinija zamena za anis, kao i u proizvodnji alkoholnih pića, pre svega likera Galiano. Takođe se koristi u proizvodnji sambuke, pastisa i mnogih vrsta apsinta. Anis poboljšava ukus mesa.[2] Koristi se kao začin u pripremi biriani i masala svih krajeva Indijskog potkontinenta. Raširen je u kineskoj i u indijskoj kuhinji , u malajskom i indonežanskom kulinarstvu. Gaji se za komercijalnu upotrebu u Kini, Indiji i većini drugih zemalja u Aziji. Zvezdasti anis je sastojak tradicionalne mešavine pet začina kineske kuhinje. On je takođe glavni sastojak u stvaranju phở, a vijetnamske supe sa rezancima.Takođe se koristi u francuskim receptima za kuvano vino. Ako se doda u kafu produbljuje i obogaćuje ukus.[traži se izvor] Lekovita svojstva Zv. anis je glavni izvor hemijskog jedinjenja šikiminske kiseline,osnovnog prekursora u sintezi leka protiv gripa - oseltamivir (Tamiflu).[3] Premda šikiminsku kiselinu produkuje većina autotrofnih organizama, zvzdasti anis je glavni industrijski izvor. 2005. godine, došlo je do privremene nestašice zvezdastog anisa zbog povećanih potreba za proizvodnjom leka "Tamiflu". Kasnije te godine, otkrivena je metoda za dobijanje šikiminske kiseline pomoću bakterija.[4][5][6] Roš, danas dobija deo sirovina fermentacijom pomoću, Ešerihije koli bakterije. 2009. kada je izbila epidemija svinjskog gripa došlo je do nove nestašice, a cene su podivljale, jer su širom sveta pravljene zalihe Tamiflua. Zvezdasti anis se gaji u četiri kineske provincije i sakuplja u martu-maju. Šikiminska kiselina se izoluje iz semena u 10 faza, u procesu proizvodnje koji traje godinu dana. U tradicionalnoj kineskoj medicini, zv. anis se smatra biljkom koja greje i pokreće i koristi se da pomogne u ublažavanju zadržavanja hladnoće u telu. Japanski zvezdasti anis (Illicium anisatum) je slična drvenasta vrsta, veoma toksična i nejestiva. U Japanu je korišćena za spaljivanje kao tamjan. Smatra se da su slučajevi bolesti i neuroloških problema nakon korišćenja čaja od zvezdastog anisa, u stvari rezultat namernog ekonomski motivisanog falsifikovanja sa ovom vrstom. Japanski zvezda anis sadrži anisatin, koji izaziva jaku upalu bubrega, mokraćnih puteva i organa za varenje. Toksičnost I. anisatum, takođe poznatog i kao šikimi, rezultat je prisustva snažnog neurotoksina anisatina, neoanisatina, i pseudoanisatina, koji su nekompetativni antagonisti GABA receptora. How to Grow Star Anise From Seeds Star anise trees (Illicium verum) grow easily from seed. Star anise trees grow in U.S. Department of Agriculture plant hardiness zones 7 through 10 and do best with a soil pH between 4 and 6 that's rich in organic matter. They grow in either full sun or part shade. Preparing and Planting Star Anise Seeds Carefully preparing and planting the seeds will give the best chance of success. Or, store the seeds in moist sand in a sealed plastic bag or container in the refrigerator for up to a month. Step 1 Pour seed-starting potting mix into 4- to 6-inch-diameter plastic pots. Fill them to 1 to 1 1/2 inches from the top. Moisten the mix with room-temperature water. Use pots that have drainage holes in them. Step 2 Place the seeds into a bowl filled with water. Throw away any seeds that float to the surface. They are not viable. Plant only the seeds that sink to the bottom. Step 3 Place two or three seeds per pot on top of the moistened potting mix, spaced evenly apart. Cover the seeds with a 1/4 to 1/2 inch of a moistened seed-starting mix. Firm it gently with your fingers to remove air pockets. Set plastic water or soda bottle with the bottom cut out over the seeds. Leave the screw caps on. Step 4 Put the containers in bright, indirect light where temperatures stay around 70 degrees Fahrenheit. Moisten the potting mix using a spray bottle with room-temperature water if it begins to dry or set the containers in 1 to 2 inches of room-temperature water for an hour or two. The water will soak up into the germination mix through the holes in the bottoms of the containers. Step 5 Remove the screw caps from the tops of the bottles after the seeds germinate. Remove the bottles a week later. The seeds should germinate in one to two months. Step 6 Pot the star anise tree seedlings up in individual 6- to 8-inch pots when they are 3 to 4 inches tall. Use pots with drainage holes. Pot them up using peat-based potting soil. Set them in bright, indirect light and water them with room-temperature water when the top of the potting soil begins to dry. Step 7 Grow the star anise plants in their containers for one year. Repot them into containers 1 inch larger when they become pot-bound or when you can see the roots through the drain holes in the bottom of the container. Set them outdoors during the day in the summer when there is no danger of frost and the weather is calm and pleasant. Put them in bright shade in an area that is protected from strong winds. Continue to water them when the top of the soil begins to dry. Step 8 Plant them outdoors in their permanent positions the following spring after any danger of frost has passed. Begin to get them used to direct sunlight two weeks before planting. Start with an hour of direct morning sunlight and increase the duration by 30 minutes or so every two days. Water them when the top 2 inches of soil feel dry. Plant multiple trees 15 to 20 feet apart. Water them generously right after planting and continue to water them as often as necessary to keep the soil lightly moist.

Seme Lavande (Lavandula angustifolia Mill) Cena je za pakovanje od 100 Semena. Ostali narodni nazivi su : despik, despić, trna, lavandula… Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka iz porodice LAMIACEAE. Grm lavande raste od 60cm do 1m visine, može da se razmnožava vegetativno ili semenom ukoliko se ne radi o sterilnom hibridu Osim u mediteranskom području lavanda se može uspešno gajiti u kontinentalnim krajevima, na nadmorskim visinama do 1200 metara. Dobro podnosi niske temperature do –20°C. Pojedini hibridi mogu da podnesu mrazeve i do –30°C. Sadi se u redove u pravcu sever-jug na rastojanju 100 cm sa razmakom između biljaka 50 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 20000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiču 200 cm i za hektar je potrebno oko 10000 sadnica. Biljka ima dobro razvijen korenov sistem i odlično podnosi sušu. Za lavandu se može reći da je ekološka biljka jer ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i dobro uspeva bez mineralnih đubriva. Pogoduju joj slabije plodna i siromašna zemljišta. Uslov je da je tlo dobro drenirano jer ne podnosi zemljišta na kojima leži voda. PH vrednost treba da je 6,5-7,5, kisela zemljišta nisu pogodna za uzgoj lavande. U prvoj godini prinos cveta je zanemariv, u drugoj godini 50%, dok u trećoj godini lavanda ulazi u puni rod. Najviše posla oko nege nasada je u prvim godinama i svodi se na uklanjanje korova i oblikovanje grma. Eksploatacija plantaže traje desetak godina. Zbog ugodnog mirisa i lepog izgleda pogodna je za ukrašavanje vrtova. Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. Lavandula vera**– Lavandula spica officinalis,- ova je biljka pogodna za uzgoj u vrtu. Lavandi ima više vrsta. Lavanda je vrlo dekorativna, ugodna mirisa i lekovita. Karakteristika joj je da je biljka mediteranskog podneblja, u kontinentalnim krajevima nalazimo je retko, ali jednako dobro i tu uspjeva, kao sadnicu koja krasi nečiji balkon. Spada u porodicu Labiatae – Usnače (usnatice), po drugim autorima opet u porodicu Lamiaceae (Labiatae)***, no to je stvar za botaničare. Raste svuda po kršu i suvim predelima. To je višegodišnja polugrmolika biljka uspravne ili savinute stabljike visoke 50-80 cm., cvjetovi su ljubičaste boje, pršljenasto raspoređeni u dugim klasatim cvatovima. Zbog dlakavosti se biljka čini siva. Ne traži puno vlage i nije zahtevna u pogledu tla. Ljekovito delovanje: Od cvetnih vrhova , pre no što cvetovi sasvim izbiju, priprema se lekoviti čaj i vadi ulje, a od cvetnih klasića miris za parfem. Služi kao antiseptik, antispazmodik (protiv bolova kod reumatizma – pomešana s alkoholom), i kao sredstvo protiv raznih infekcija grla i ždrela. Lavandino ulje ublažuje migrenu i nervoznu glavobolju, lupanje srca, neurastenije, te boli u želučano-crevnom sustavu. Njezino ulje uništava streptokoke (streptoccocus albus), pyogenes i dr. Ako se 5-10 kapi lavandina ulja uzme na kocki šećera, to smiruje uzbuđenost, bolove oko srca, depresiju, navale krvi u glavu, vrtoglavicu i uklanja nesvesticu. Postoji recept od smese lavandinog ulja i ostalih sastojaka za izradu laganog anestetstog preparata. Za porast kose koristi se 15 grama lavandina (despikova) cveta potopljenog u 100 grama alkohola i pošto odstoji 14 dana, nakon ceđenja dobije se tinktura kojom se premazuje koža na glavi i služi za porast kose, a nestaje perut. Vrlo je korisna inhalacija lavandom (despikom) kod bolesti grla i respiratornog trakta. Kod iščašenja i uganuća lavanda može biti od velike pomoći: svježe listove staviti na bolna mesta i oviti zavojem da ne sklizne. Smanjit će bolove, a ubrzo nestati i otekline. Vruća kupka s ekstraktom lavande pospešuje cirkulaciju krvi i blagotvorno djeluje na živce. Dvadeset minuta kupanja u kupki na temperaturi 35-37° C oko 25 puta povećat će izlučivanje soli iz bubrega i na taj način ih osloboditi štetnih tvari i alkohola. Proširene pore na licu rešavaju se kad se stavi 5 grama esencije lavande i pola litre 70% alkohola; dobivenom tekućinom masirati dva puta dnevno samo mjesta koja su kritična. (prilikom ulevanja esencije tekućina se ne sme zamutiti!) Protiv tremora – drhtanja ruku i nogu priprema se čaj od jednakih delova (po 50 grama) lavande i kadulje (Salvia officinalis). Od ove mešavine uzme se 1 velika žlica i stavlja u 2 dl ključalog belog vina, ostavi da stoji oko 20 minuta i pije se 2 puta po 1 decilitar. Lavanda se koristi i kod lečenja psorijaze, izostanka menstruacije, vaginalitisa … Naravno da ovo nije sve o lavandi ! Nuspojave nisu poznate. Interakcije nisu poznate. *officinalis = ljekovit **vera – od verus = pravi *Labiatae = familija usnatica (labium = usna); pošto krunica ima dve usne Setva Prava lavanda se može proizvoditi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama se razmnožava isključivo rasadom dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda se može razmnožavati samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicom. Zemljište za proizvodnju rasada mora biti zaštićeno od vetra i mraza sa mogućnošću zalivanja. Važno je da ono ne bude zakorovljeno. Seje se u jesen („pod zimu“) ili u rano proleće. U slučaju prolećne setve seme se mora izložiti niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je sigurnija i jeftinija. Seme lavande niče sporo, pa se preporučuje sejanje sa nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku 35 – 40 cm izmedu redova, a na manjim površinama na razmaku 15-20 cm. Optimalna dubina setve je 0,5-1 cm u jesen i 1-1,5 cm u proleće. Posle setve preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila i nicanje se razvuče do početka maja. Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi 4-5 listova, a izvadene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35 x 5 cm. Rasad treba 2-3 puta zaliti. Naročito je značajno zalivanje po­sle nicanja i nakon košenja. Biljke se kose na 8 – 10 cm iznad površine zemljišta, kad su visoke 18-20 cm, da bi se bolje bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 7-9 kg/ha, od čega se dobija 600 – 800 hiljada sadnica. Plantaža lavande eksploatiše se 15-20 godina Hibridi lavande se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijaje homogenih useva, danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja. U aprilu ili avgustu skinute jednogodišnje reznice se ožiljavaju ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na standardan način pripremljene reznice se zabadaju u pesak na rastojanju 6 – 10 cm izmedu redova i 2 – 3 cm biljka od biljke u redu, a na 4 – 5 cm dubine. Nakon zalivanja reznice se zasenjuju. Reznice razmnožavane u avgustu, treba preko zime pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad, dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste go­dine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Sa 1 m2 se dobija 600 – 800 ožiljemh reznica. Poslednjih godina se hibridna lavanda razmnožava reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, sa dobrim vodnim kapacitetom, koja se u slučaju potrebe mogu zalivati. Reznice dužine 12 – 20 cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice duboke 18 – 20 cm, koje su na 35 – 40 cm jedna od druge, stavljaju se reznice 3-5 cm jedna od druge tako da im vrh viri 5 – 7 cm iznad površme zemlje. Redovi se dobro zalivaju da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba popuniti peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površinu valja održavati bez korova i po mogućnosti 3-5 puta zalivati. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15-20 cm, izbojke treba pokositi 8 – 10 cm iz­nad zemlje da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Do jeseni će reznice imati razvijen korenov sistem i već u prvoj godini će biti rasadni materijal izvanrednog kvaliteta. Na jedan hektar može se smestiti 700 – 900 hiljada rezni­ca, a pri stručnoj nezi 70 – 80% će se ožiliti. Ožiljene reznice se vade neposredno pre sad­nje, ili istovremeno sa njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim plugom (specijalni plugovi u obliku slova V). Izvađeni mate­rijal se do upotrebe ili prodaje mora čuvati od isušivanja. Rasadni materijal se mora odmah zasaditi, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom i zaliti.

Pekan Orah Seme (Carya illinoiensis) Cena je za pakovanje od 1 semena. Pekan orah (Carya illinoiensis) visoko je listopadno drvo, koje u prosjeku dosegne visinu između 20 i 40 metara, dok je obujam krošnje između 10 i 20 metara. Starija stabla mogu imati promjer debla širok i do dva metra. Listovi su na granama smješteni perasto i njihov broj varira od 9 do 15 listova po grani. Najduži listovi mogu biti dugi i do 45 cm. Biljka se oprašuje vjetrom i ima monoecijske cvjetove, odnosno muški i ženski cvjetovi su odvojeni, ali se nalaze na istom drvu. Prašnici su viseći i dugi do 18 cm, dok su ženski cvjetovi manji i smješteni su zajedno, u skupinama od 3 do 6 cvjetova. Plodovi pekan oraha su ovalno- duguljasti, dugi od 3-6 cm, široki 1,5-3 cm. Ljuska, koja štiti jezgru ploda, ima debljinu od 3-4 mm, u razvitku ploda zelene je boje, a zriobom postane tamno smeđa i puca na 4 dijelai otkriva oraščić s tankom korom. Plod dozrijeva sredinom listopada, a do rujna je jezgra djelomično tekuća i tek krajem zriobe u potpunosti otvrdne. Okus ploda je pun, bogat i putrast i za razliku od običnog oraha, nije gorkast. Plod se može jesti u svježem stanju ili koristiti za spravljanje raznih jela, naročito slastica. Osim ploda, može se iskoristiti i drvo pekan oraha i to u proizvodnji namještaja, podnih i zidnih obloga, a vrlo korisna je i primjena drva kao goriva prilikom dimljenja suhomesnatih proizvoda. Isplativost proizvodnje Razdoblje u životnom ciklusu kad se biljka ograničava samo na vegetativni rast, iznimno je dugo i traje od 10 do 12 godina, a brzina ulaska u produktivnu dob, kad biljka daje plodove, varira od pojedinih sorti i uzgojnih mjera. Dugo razdoblje do početka davanja ploda zapravo je razvojno nasljeđe vrste koje joj omogućava da se izbori za svoje mjesto pod suncem u borbi za životni prostor s ostalim biljnim vrstama. S ekonomskog stajališta, to produžuje vrijeme kad uzgoj i proizvodnja ove vrste postaje rentabilna i zahtijeva podrobnu i unaprijed planiranu financijsku pripremu u procesu podizanja voćnjaka. Brzina ulaska u produktivnu dob tako postaje važan selekcijski kriterij u odabiru sorte, jer je za svakog uzgajivača poželjan što raniji povrat investicije. Nažalost, kod selektiranih kultivara koji ranije rađaju, javlja se veći stupanj slabije ispunjenih jezgri ploda, što je češći slučaj kod starijih stabala i rezultira manjom isplativosti proizvodnje. Podizanje nasada Uzgoj ovih kultura zahtijeva veliku zemljišnu površinu. Za plantažnu proizvodnju poželjno je da je na izabranom tlu prošlo više od 10 godina od krčenja šume, da bi se spriječila mogućnost da na novoposađene biljke utječu toksini korijenja šumskog bilja koji nastaju truljenjem nakon krčenja. Optimalna tla su višegodišnji pašnjaci ili tla koje je obrađivao čovjek duži niz godina. Agrotehničke mjere u planiranju voćnjaka podrazumijevaju uklanjanje prethodne vegetacije i rigolanje tla. Potrebne vrijednosti pH reakcije tla su između 5,5 i 6,5, a u slučaju vrijednosti manjih od 5,5, tlu trebaju vapneni dodaci. Brežuljkasti krajevi su najpogodnije lokacije za uzgoj, pogotovo ako je tlo ocjedito, a strujanje zraka ubrzava nestanak jutarnje rose, što može bitno smanjiti mogućnost pojave raznih bolesti. S obzirom na podneblje, najbolje vrijeme za sadnju pekan oraha kasna je jesen, ali i tijekom zimskih mjeseci, kako bi se voćka lakše ukorijenila i adaptirala prije proljetnog rasta. Sadnice visine do 2 metra sade se u jame široke oko 50- 60 cm i duboke 70-90 cm. Ako se sadi pojedinačno stablo, malo dublje kopanje ne predstavlja veći problem, međutim, za veće voćnjake, duboke rupe najlakše je kopati strojno. Za orijentaciju redova preporučuje se smjer sjever-jug, ili zapad-istok. Razmak između redova, kao i razmak u redovima, predstavlja najveći problem uzgajivačima, jer je pri podizanju nasada neisplativo ostavljati velike razmake dok su voćke mlade, a veći razmaci, od 10 metara i više, između stabala, nužni su da bi se izbjegla skučenost krošnje stabala kad narastu. Zadržavanje početnog, manjeg razmaka, rezultira smanjenim urodom, jer se plodovi razvijaju samo na osunčanim dijelovima krošnje. Orezivanje voćaka i smanjenje krošnje, zahvat je koji kratkotrajno može održati dostupnu i potrebnu količinu sunčevog svjetla svim voćkama, ali se time ujedno i smanjuje mogući urod. Kao rješenje, obavlja se postupak prorjeđivanja stabala kad sklop postane pregust. U tom postupku, na početku zasnivanja voćnjaka, ostavljaju se manji razmaci u redovima i između redova, te se vremenom i razvojem biljaka, uklanjaju suvišne voćke iz redova da bi se postigli optimalni uvjeti za razvoj plodova. Podusjev u voćnjaku Ispod voćaka u punom ugoju poželjno je održavati travnjak. Niska košnja prije berbe olakšat će skupljanje plodova.Za manji broj stabala u voćnjaku prikladna je i ručna berba, dok je u većim nasadima potrebno korištenje vakuumskog usisavača koji prikuplja plodove. U prvim godinama podizanja nasada, dok su voćke mlade i krošnja nije razvijena, moguća je sadnja i drugih kultura između redova. Najpogodniji je uzgoj raznih vrsta povrća, ali i nekih žitarica. Kad orasi dosegnu punu produktivnost, poželjna je između redova kasna jesenska sjetva leguminoznih kultura, poput crvene djeteline ili grahorice, koje na korijenju vežu dušik i tako obogaćuju tlo hranjivom, a mogu poslužiti i za ispašu stoke. Ako se planira ispaša stoke u mladim nasadima, potreban je oprez da ne bi došlo do oštećivanja voćaka (lomovi grana i ožiljci na deblima), a u starijim nasadima ispaša se treba izbjegavati za vrijeme berbe radi onečišćenja plodova. Prehrambena vrijednost ploda Postoji više od 200 sorti pekan oraha. Idealan izbor se odnosi na sortu koja brzo daje plod, koja je otporna na moguće bolesti i štetnike i koja ima visoko kvalitetan plod. Neki od kultivara koji ispunjavaju te uvjete su: Moreland, Elliot, Cape Fear, Burton itd. Ova vrsta ima odvojene muške i ženske cvjetove koji se nalaze na istom stablu, ali moguće je da cvatu u različito vrijeme, pa su za oprašivanje i davanje uroda potrebne najmanje dvije različite sorte. Kao i obični orasi, pekani su bogat izvor bjelančevina i omega-6 nezasićenih masnih kiselina i imaju veliku nutritivnu vrijednost. Učestalo konzumiranje pekana smanjuje rizik od bubrežnih kamenaca, a antioksidativne tvari koje sadrži pekan, kao i biljni steroli, mogu reducirati visoki i štetni kolesterol i tako spriječiti bolesti srca u nastajanju. Klinička istraživanja provedena u Americi, otkrila su da svakodnevno konzumiranje količine pekan oraha koja stane u šaku, proizvodi isti učinak u smanjivanju kolesterola kao uzimanje lijekova s tom svrhom. Štoviše, od svih orašastih vrsta, pekan sadrži najviše vitamina E, koji je prirodni antioksidans i štiti stanice od niza mogućih oštećenja, a prema nekim studijama postoje dokazi da antioksidansi štite organizam i od ozbiljnih bolesti, kao što su Alzheimerova, Parkinsonova, rak i bolesti srca. Redovita konzumacija ovih oraha osigurava različite prehrambenedobrobiti našem tijelu. Osim vitamina E, pekan orasi bogati su i vitaminom A, folnom kiselinom (posebice važnom za trudnice), kalcijem, magnezijem, fosforom, cinkom i vitaminom B, a ranije je dokazana i njihova učinkovitost u smanjenju razine kolesterola, te sprječavanju razvitka raka dojke i pluća. Prednosti uzgoja Pekan orah je vrsta koja ima dug životni i produktivni vijek koji traje duže od 100 godina i kad počne davati plod, koji je vrlo tražen i cijenjen, ekonomska računica pokazuje kako je uzgoj i proizvodnja pekan oraha vrlo isplativa i čak idealna za voćare amatere koji imaju neiskorištene parcele, ali manjak vremena potrebnog za intenzivan uzgoj. Nakon početnog napora oko podizanja nasada, u kasnijim godinama se radni sati potrebni za uzgoj smanjuju, naročito ako se veći dio radova u voćnjaku obavlja strojno, uključujući i berbu. Potražnja na tržištu za ukusnim pekan orasima uvelike nadmašuje ponudu, stoga se ni voćari koji bi ozbiljno krenuli u podizanje nasada pekan oraha, ne bi trebali brinuti za plasman proizvoda. U ovom trenutku nema uvoznika ni proizvođača sadnica pekan oraha u Hrvatskoj ili Srbiji. Autor: Goran Beinrauch dipl. ing. agr