Seme Lavande (Lavandula angustifolia Mill) Cena je za pakovanje od 100 Semena. Ostali narodni nazivi su : despik, despić, trna, lavandula… Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka iz porodice LAMIACEAE. Grm lavande raste od 60cm do 1m visine, može da se razmnožava vegetativno ili semenom ukoliko se ne radi o sterilnom hibridu Osim u mediteranskom području lavanda se može uspešno gajiti u kontinentalnim krajevima, na nadmorskim visinama do 1200 metara. Dobro podnosi niske temperature do –20°C. Pojedini hibridi mogu da podnesu mrazeve i do –30°C. Sadi se u redove u pravcu sever-jug na rastojanju 100 cm sa razmakom između biljaka 50 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 20000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiču 200 cm i za hektar je potrebno oko 10000 sadnica. Biljka ima dobro razvijen korenov sistem i odlično podnosi sušu. Za lavandu se može reći da je ekološka biljka jer ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i dobro uspeva bez mineralnih đubriva. Pogoduju joj slabije plodna i siromašna zemljišta. Uslov je da je tlo dobro drenirano jer ne podnosi zemljišta na kojima leži voda. PH vrednost treba da je 6,5-7,5, kisela zemljišta nisu pogodna za uzgoj lavande. U prvoj godini prinos cveta je zanemariv, u drugoj godini 50%, dok u trećoj godini lavanda ulazi u puni rod. Najviše posla oko nege nasada je u prvim godinama i svodi se na uklanjanje korova i oblikovanje grma. Eksploatacija plantaže traje desetak godina. Zbog ugodnog mirisa i lepog izgleda pogodna je za ukrašavanje vrtova. Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. Lavandula vera**– Lavandula spica officinalis,- ova je biljka pogodna za uzgoj u vrtu. Lavandi ima više vrsta. Lavanda je vrlo dekorativna, ugodna mirisa i lekovita. Karakteristika joj je da je biljka mediteranskog podneblja, u kontinentalnim krajevima nalazimo je retko, ali jednako dobro i tu uspjeva, kao sadnicu koja krasi nečiji balkon. Spada u porodicu Labiatae – Usnače (usnatice), po drugim autorima opet u porodicu Lamiaceae (Labiatae)***, no to je stvar za botaničare. Raste svuda po kršu i suvim predelima. To je višegodišnja polugrmolika biljka uspravne ili savinute stabljike visoke 50-80 cm., cvjetovi su ljubičaste boje, pršljenasto raspoređeni u dugim klasatim cvatovima. Zbog dlakavosti se biljka čini siva. Ne traži puno vlage i nije zahtevna u pogledu tla. Ljekovito delovanje: Od cvetnih vrhova , pre no što cvetovi sasvim izbiju, priprema se lekoviti čaj i vadi ulje, a od cvetnih klasića miris za parfem. Služi kao antiseptik, antispazmodik (protiv bolova kod reumatizma – pomešana s alkoholom), i kao sredstvo protiv raznih infekcija grla i ždrela. Lavandino ulje ublažuje migrenu i nervoznu glavobolju, lupanje srca, neurastenije, te boli u želučano-crevnom sustavu. Njezino ulje uništava streptokoke (streptoccocus albus), pyogenes i dr. Ako se 5-10 kapi lavandina ulja uzme na kocki šećera, to smiruje uzbuđenost, bolove oko srca, depresiju, navale krvi u glavu, vrtoglavicu i uklanja nesvesticu. Postoji recept od smese lavandinog ulja i ostalih sastojaka za izradu laganog anestetstog preparata. Za porast kose koristi se 15 grama lavandina (despikova) cveta potopljenog u 100 grama alkohola i pošto odstoji 14 dana, nakon ceđenja dobije se tinktura kojom se premazuje koža na glavi i služi za porast kose, a nestaje perut. Vrlo je korisna inhalacija lavandom (despikom) kod bolesti grla i respiratornog trakta. Kod iščašenja i uganuća lavanda može biti od velike pomoći: svježe listove staviti na bolna mesta i oviti zavojem da ne sklizne. Smanjit će bolove, a ubrzo nestati i otekline. Vruća kupka s ekstraktom lavande pospešuje cirkulaciju krvi i blagotvorno djeluje na živce. Dvadeset minuta kupanja u kupki na temperaturi 35-37° C oko 25 puta povećat će izlučivanje soli iz bubrega i na taj način ih osloboditi štetnih tvari i alkohola. Proširene pore na licu rešavaju se kad se stavi 5 grama esencije lavande i pola litre 70% alkohola; dobivenom tekućinom masirati dva puta dnevno samo mjesta koja su kritična. (prilikom ulevanja esencije tekućina se ne sme zamutiti!) Protiv tremora – drhtanja ruku i nogu priprema se čaj od jednakih delova (po 50 grama) lavande i kadulje (Salvia officinalis). Od ove mešavine uzme se 1 velika žlica i stavlja u 2 dl ključalog belog vina, ostavi da stoji oko 20 minuta i pije se 2 puta po 1 decilitar. Lavanda se koristi i kod lečenja psorijaze, izostanka menstruacije, vaginalitisa … Naravno da ovo nije sve o lavandi ! Nuspojave nisu poznate. Interakcije nisu poznate. *officinalis = ljekovit **vera – od verus = pravi *Labiatae = familija usnatica (labium = usna); pošto krunica ima dve usne Setva Prava lavanda se može proizvoditi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama se razmnožava isključivo rasadom dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda se može razmnožavati samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicom. Zemljište za proizvodnju rasada mora biti zaštićeno od vetra i mraza sa mogućnošću zalivanja. Važno je da ono ne bude zakorovljeno. Seje se u jesen („pod zimu“) ili u rano proleće. U slučaju prolećne setve seme se mora izložiti niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je sigurnija i jeftinija. Seme lavande niče sporo, pa se preporučuje sejanje sa nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku 35 – 40 cm izmedu redova, a na manjim površinama na razmaku 15-20 cm. Optimalna dubina setve je 0,5-1 cm u jesen i 1-1,5 cm u proleće. Posle setve preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila i nicanje se razvuče do početka maja. Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi 4-5 listova, a izvadene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35 x 5 cm. Rasad treba 2-3 puta zaliti. Naročito je značajno zalivanje po­sle nicanja i nakon košenja. Biljke se kose na 8 – 10 cm iznad površine zemljišta, kad su visoke 18-20 cm, da bi se bolje bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 7-9 kg/ha, od čega se dobija 600 – 800 hiljada sadnica. Plantaža lavande eksploatiše se 15-20 godina Hibridi lavande se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijaje homogenih useva, danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja. U aprilu ili avgustu skinute jednogodišnje reznice se ožiljavaju ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na standardan način pripremljene reznice se zabadaju u pesak na rastojanju 6 – 10 cm izmedu redova i 2 – 3 cm biljka od biljke u redu, a na 4 – 5 cm dubine. Nakon zalivanja reznice se zasenjuju. Reznice razmnožavane u avgustu, treba preko zime pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad, dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste go­dine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Sa 1 m2 se dobija 600 – 800 ožiljemh reznica. Poslednjih godina se hibridna lavanda razmnožava reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, sa dobrim vodnim kapacitetom, koja se u slučaju potrebe mogu zalivati. Reznice dužine 12 – 20 cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice duboke 18 – 20 cm, koje su na 35 – 40 cm jedna od druge, stavljaju se reznice 3-5 cm jedna od druge tako da im vrh viri 5 – 7 cm iznad površme zemlje. Redovi se dobro zalivaju da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba popuniti peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površinu valja održavati bez korova i po mogućnosti 3-5 puta zalivati. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15-20 cm, izbojke treba pokositi 8 – 10 cm iz­nad zemlje da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Do jeseni će reznice imati razvijen korenov sistem i već u prvoj godini će biti rasadni materijal izvanrednog kvaliteta. Na jedan hektar može se smestiti 700 – 900 hiljada rezni­ca, a pri stručnoj nezi 70 – 80% će se ožiliti. Ožiljene reznice se vade neposredno pre sad­nje, ili istovremeno sa njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim plugom (specijalni plugovi u obliku slova V). Izvađeni mate­rijal se do upotrebe ili prodaje mora čuvati od isušivanja. Rasadni materijal se mora odmah zasaditi, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom i zaliti.