Tonda Musona je vrsta luka koji formira krupnu belu glavicu sa belom ljuskom. Može dostići punu veličinu prve godine ako se poseje veoma rano, već u januaru ili februaru, u tom slučaju glavice se vade tokom septembra, kad se lišće osuši. Ako se seje kasnije i glavice ne stignu da se formiraju, vadi se arpadžik koji se čuva do sledećeg proleća i tad se sadi. I arpadžik i glavice pune veličine se lako čuvaju tokom zime.

Niger (lat. Guizotia abyssinica) naziva se još i crnačko seme, mungo, gizotija ili ramtil. Jednogodišnja je biljka poreklom iz Etiopije čije se seme koristi u ishrani kao začin. Upotreba semena je masovno zastupljena u indijskoj ali i drugim azijskim kuhinjama a zadnjih godina je popularno i u ostatku sveta. Seme se koristi mleveno ili blago prženo, kao susam. Ima prijatan slatkast orašast ukus. Koristi se za soseve, meso, povrće, ili se meša u testa za kolače. Drugim rečima, univerzalni začin. Seme ima i veoma visok procenat ulja koje se lako izdvaja hladnim ceđenjem. Ulje se smatra kvalitetnim i lekovitim, po ceni je u rangu kvalitetnijeg maslinovog ulja. Ulje se koristi i kao baza za boje i za izradu sapuna. U Evropi se dosta uzgaja u Nemačkoj. Zbog velikog prinosa često se u zadnje vreme koristi i za proizvodnju biodizela. Ulje se koristi protiv reume i protiv opekotina. Čaj od isprženog i samlevenog semena, uz dodatak šećera, koristi se protiv prehlada, ili se može konzumirati kao napitak. Biljka se lako uzgaja iz semena, može se sejati u kontejnere za rasad ili direktno nakon opasnosti od mraza. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta, nije zahtevan, ali bolje će uspevati na bogatijem zemljištu. Seje se tokom proleća a cveta krajem leta. Cvet privlači korisne oprašivače i medonosan je. Biljka se koristi i za zeleno đubrenje zaoravanjem.

Stara ukusna sorta!10 semenki u pakovanju.Organsko seme!!!*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Salate stablašice su poreklom iz Kine i uzgajaju se zbog mesnate stabljike, koja ima ukus i strukturu kombinacije celera i salate. Zbog toga je u engleskom govornom području zovu Celtuce (Celery + Lettuce). Stabljika se jede sveža ili kuvana, hrskava je i sočna. Može se stavljati i u zimnice. List se koristi dok je mlad a star list je grub i gorak. Na internetu ima informacija i o lekovitom dejstvu mlečnog soka iz stabljike. Deluje sedativno pa se koristi protiv nesanice, anksioznosti, neuroza, hiperaktivnosti kod dece, suvog iritirajućeg kašlja, reumatskih bolova... Deluje i protiv parazita. Od semena se prave preparati za ponovno izrastanje dlaka na ožiljcima. Može se uzgajati iz rasada ili se sejati direktno. Seje se u proleće a bere se čim dovoljno poraste, obično za 3-4 meseca. Seme je moje proizvodnje.

Beli slez (Althaea officinalis) je visegodisnja lekovita biljka koja poraste maksimalno do oko 2 metra u visinu. Koriste se koren i list, za umirenje kaslja, za oblaganje sluznica (gastritis, cir na želucu) i smanjenje iritacija. Primenjuje se kod bronhitisa, suvog kaslja, zapaljenja respiratornih organa, upale mokracne besike i kamena u mokracnim putevima. Spolja se primenjuje za ispiranje nosa, narocito kod beba. Kao blago sluzno sredstvo koristi se i protiv proliva, za obloge kod opekotina i upala. Primenjuje se i kod upala urinarnog trakta i urinarnog kamenca. Caj od korena se sprema tako sto se naseckan koren prelije sa prokuvanom i ohladjenom vodom i ostavi da odstoji 2 sata. Ako se preliva sa vrucom vodom dolazi do izdvajanja skroba, koga u korenu ima oko 35%, i caj postaje mutan, gust i lako se kvari. List se moze prelivati kljucalom vodom. Biljka se lako uzgaja iz semena, preporucujem da se prvo seje u kontejnere ili manje saksije, pa kad biljka poraste oko 15 cm da se rasadi na stalno mesto. Voli rastresitu i vlaznu zemlju. Klijavost je dobra i bez predtretmana ali je procenat klijavosti nešto niži od maksimalnog. Za najveći procenat klijavosti poželjno je seme ostaviti u frižideru 2-3 nedelje pre setve, da se obavi kratka hladna stratifikacija. Seme je moje proizvodnje.

Sipak (lat. Rosa Canina) se moze uzgajati iz semena bez problema, jer se radi o samonikloj biljci. Nije potrebno kalemljenje. Semenu je potrebno oko 12 nedelja hladne stratifikacije, da bi se imitirao period zime. Idealna temperatura za stratifikaciju je oko 4 stepena. Moze se izvesti na dva nacina. Prvi je da se poseje pred zimu u vece saksije i da se zemlja dobro zalije a saksije se do proleca drze negde u hladu na oko 4 stepena iznad nule. Dok je temperatura ispod nule saksije je potrebno uneti u neki prostor gde je temperatura par stepeni iznad nule. Drugi nacin stratifikacije je u frizideru. Seme se stavi u papirni ubrus ili salvetu blago nakvasenu sa par kapi vode a salveta se stavi u plasticnu kesicu. Nakon 12 nedelja se moze izvaditi i posejati u zemlju na nekih 10-15 stepeni C. U oba slucaja seme se na pocetku stratifikacije mora natopiti u vodi 24 sata. Sipak se moze uzgajati plantazno i tada ima veci prinos. Takodje koristi se i kao podloga za kalemljenje pitomih ruza. Kupujete 6 grama semena, to je oko 300 semenki.

Peruanski noćurak (lat. Mirabilis Jalapa), mirabilis, peruanski dragulj, ili samo noćurak je ukrasna i lekovita biljka koja raste žbunasto i ima brojne dekorativne cvetove prijatnog mirisa. Ponegde je nepravilno zovu noćna frajla. Cvetovi se otvaraju samo popodne ili za vreme oblačnog vremena a zatvaraju se u svitanje. Cvetovi se otvaraju oko 16h pa zato biljku u engleskom govornom području zovu `The four o`clock flower`. Biljka je višegodišnja ali se zimi smrzava tako da se kod nas uzgaja kao jednogodišnja. Veoma lako se rasejava krupnim semenom, oko 7mm u prečniku, tako da će na mestu gde prvi put posejete rasti svake naredne godine. List biljke je jestiv ali smatra se hranom samo u slučaju nužde. Od cvetova se dobija intenzivna grimizna farba koja se može bezbedno koristiti za farbanje hrane, uglavnom kolača ili želea. U narodnoj medicini sok isceđen iz lista se koristi za lečenje rana i protiv upala. Za koren se smatra da je afrodizijak, diuretik i purgativ, dok se seme smatra otrovnim za upotrebu. Koren samleven u prah i pomešan sa kukuruznim brašnom se koristi za pečenje testa koje otklanja menstrualne poremećaje. Biljka regeneriše zemljište, ima sposobnost izvlačenja teških metala iz umereno zagađenih zemljišta. Kupujete seme biljke sa roze cvetovima. Lako se uzgaja, seje se direktno kad spoljne temperature dostignu oko 20 stepeni i kad se malo zagreje zemljište. Treba malo više vremena da nikne jer je seme tvrdo. Pre setve se preporučuje držanje semena u frižideru oko mesec dana, time se postiže veći procenat klijavosti i brže nicanje,ili ga posejati na jesen. Cveta od jula do oktobra. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme......... VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Peruanski noćurak (lat. Mirabilis Jalapa), mirabilis, peruanski dragulj, ili samo noćurak je ukrasna i lekovita biljka koja raste žbunasto i ima brojne dekorativne cvetove prijatnog mirisa. Ponegde je nepravilno zovu noćna frajla. Cvetovi se otvaraju samo popodne ili za vreme oblačnog vremena a zatvaraju se u svitanje. Cvetovi se otvaraju oko 16h pa zato biljku u engleskom govornom području zovu `The four o`clock flower`. Biljka je višegodišnja ali se zimi smrzava tako da se kod nas uzgaja kao jednogodišnja. Veoma lako se rasejava krupnim semenom, oko 7mm u prečniku, tako da će na mestu gde prvi put posejete rasti svake naredne godine. List biljke je jestiv ali smatra se hranom samo u slučaju nužde. Od cvetova se dobija intenzivna grimizna farba koja se može bezbedno koristiti za farbanje hrane, uglavnom kolača ili želea. U narodnoj medicini sok isceđen iz lista se koristi za lečenje rana i protiv upala. Za koren se smatra da je afrodizijak, diuretik i purgativ, dok se seme smatra otrovnim za upotrebu. Koren samleven u prah i pomešan sa kukuruznim brašnom se koristi za pečenje testa koje otklanja menstrualne poremećaje. Biljka regeneriše zemljište, ima sposobnost izvlačenja teških metala iz umereno zagađenih zemljišta. Kupujete seme biljke sa zutim cvetovima. Lako se uzgaja, seje se direktno kad spoljne temperature dostignu oko 20 stepeni i kad se malo zagreje zemljište. Treba malo više vremena da nikne jer je seme tvrdo. Pre setve se preporučuje držanje semena u frižideru oko mesec dana, time se postiže veći procenat klijavosti i brže nicanje,ili ga posejati na jesen. Cveta od jula do oktobra. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme......... VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Peruanski noćurak (lat. Mirabilis Jalapa), mirabilis, peruanski dragulj, ili samo noćurak je ukrasna i lekovita biljka koja raste žbunasto i ima brojne dekorativne cvetove prijatnog mirisa. Ponegde je nepravilno zovu noćna frajla. Cvetovi se otvaraju samo popodne ili za vreme oblačnog vremena a zatvaraju se u svitanje. Cvetovi se otvaraju oko 16h pa zato biljku u engleskom govornom području zovu `The four o`clock flower`. Biljka je višegodišnja ali se zimi smrzava tako da se kod nas uzgaja kao jednogodišnja. Veoma lako se rasejava krupnim semenom, oko 7mm u prečniku, tako da će na mestu gde prvi put posejete rasti svake naredne godine. List biljke je jestiv ali smatra se hranom samo u slučaju nužde. Od cvetova se dobija intenzivna grimizna farba koja se može bezbedno koristiti za farbanje hrane, uglavnom kolača ili želea. U narodnoj medicini sok isceđen iz lista se koristi za lečenje rana i protiv upala. Za koren se smatra da je afrodizijak, diuretik i purgativ, dok se seme smatra otrovnim za upotrebu. Koren samleven u prah i pomešan sa kukuruznim brašnom se koristi za pečenje testa koje otklanja menstrualne poremećaje. Biljka regeneriše zemljište, ima sposobnost izvlačenja teških metala iz umereno zagađenih zemljišta. Kupujete seme biljke sa belim cvetovima. Lako se uzgaja, seje se direktno kad spoljne temperature dostignu oko 20 stepeni i kad se malo zagreje zemljište. Treba malo više vremena da nikne jer je seme tvrdo. Pre setve se preporučuje držanje semena u frižideru oko mesec dana, time se postiže veći procenat klijavosti i brže nicanje,ili ga posejati na jesen. Cveta od jula do oktobra. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme......... VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Peruanski noćurak (lat. Mirabilis Jalapa), mirabilis, peruanski dragulj, ili samo noćurak je ukrasna i lekovita biljka koja raste žbunasto i ima brojne dekorativne cvetove prijatnog mirisa. Ponegde je nepravilno zovu noćna frajla. Cvetovi se otvaraju samo popodne ili za vreme oblačnog vremena a zatvaraju se u svitanje. Cvetovi se otvaraju oko 16h pa zato biljku u engleskom govornom području zovu `The four o`clock flower`. Biljka je višegodišnja ali se zimi smrzava tako da se kod nas uzgaja kao jednogodišnja. Veoma lako se rasejava krupnim semenom, oko 7mm u prečniku, tako da će na mestu gde prvi put posejete rasti svake naredne godine. List biljke je jestiv ali smatra se hranom samo u slučaju nužde. Od cvetova se dobija intenzivna grimizna farba koja se može bezbedno koristiti za farbanje hrane, uglavnom kolača ili želea. U narodnoj medicini sok isceđen iz lista se koristi za lečenje rana i protiv upala. Za koren se smatra da je afrodizijak, diuretik i purgativ, dok se seme smatra otrovnim za upotrebu. Koren samleven u prah i pomešan sa kukuruznim brašnom se koristi za pečenje testa koje otklanja menstrualne poremećaje. Biljka regeneriše zemljište, ima sposobnost izvlačenja teških metala iz umereno zagađenih zemljišta. Kupujete seme biljke sa sarenim cvetovima. Lako se uzgaja, seje se direktno kad spoljne temperature dostignu oko 20 stepeni i kad se malo zagreje zemljište. Treba malo više vremena da nikne jer je seme tvrdo. Pre setve se preporučuje držanje semena u frižideru oko mesec dana, time se postiže veći procenat klijavosti i brže nicanje,ili ga posejati na jesen. Cveta od jula do oktobra. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme......... Uplata na račun 205-9001019400297-73 NLB banke VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke...

Crni susam je odlican izvor mangana, bakra, kalcijuma, magnezijuma, gvozdja, fosfora, cinka i vitamina B1. Moze se uzgajati i u saksiji. Seme proklija za dve nedelje, a sazreva za oko dva ipo meseca. Seme se nalazi u malim caurama koje rastu iz mesta gde se list spaja sa stabljikom. Beru se suve caure, u trenutku kad pocinju da se otvaraju, pre nego sto se skroz rasprsnu. Caure se nakon toga suse jos par dana u papirnoj kesi na promaji nakon cega seme lako ispada iz caura. Mogu se seci i cele biljke kad je vecina caura pred otvaranje a zatim se cele biljke suse na promaji na nekoj prostirci da ne pogubite seme. Kad su biljke suve dobro se protresu iznad neke kutije ili velike kese da seme ispada unutra. Napolju se seje direktno kad prodje opasnost od mraza. Pozeljno je prvo sejati u kontejnere ili case, kao i ostalo sitno seme.

Muskatna žalfija (Salvia sclarea) je blizak srodnik obične zalfije. Dvogodišnja je biljka a ponekad se dešava da preživi i 3-4 godine. Od obične žalfije se razlikuje po tome što ima mnogo veći list, može biti širok do 10 a dugačak do 20 cm. Biljka raste žbunasto, do 1 m u visinu, a cveta druge godine. Ponekad cveta i prve godine ako je veoma rano posejana. Koristi se kao začin i lekovita biljka a njeno eterično ulje se koristi u kozmetici. List se kao začin koristi suv, a može se jesti i sirov, kuvan i pohovan. Koristi se uglavnom za aromatizovanje kuvanih jela. Ukus je jak i aromatičan, malo podseća na običnu žalfiju. Koristi se i za aromatizovanje vina i drugih alkoholnih pića. Daje im muskatni ukus. Cvet se može jesti sirov, kao dodatak salatama, ima prijatan ukus. List i cvet se ponekad koriste kao zamena za hmelj prilikom pravljenja piva. U medicini se koristi zbog antiseptičnog dejstva, kao i za lečenje hroničnih oboljenja nervnog sistema. Ulazi u sastav preparata koji se koriste za negu usne šupljine, protiv nadimanja creva, želudačnih tegoba, problema sa bubrezima i bolesti materice. Efikasna je protiv tegoba u menopauzi. Deluje antibakterijski, zahvaljujući etarskom ulju. Seje se u kontejnere ili čaše a zatim se rasađuje kad biljke malo porastu. Prezimljava na otvorenom, podnosi temperature i do -30°C. Cvet je krupan i nakon cvetanja seme lako ispada pa se biljka sama rasejava.

Inka krastavac je navodno divlji krastavac i zovu ga još i Caigua, ili achocha. To je suptropska penjačica, vreže narastu i do 5 metara u visinu. meni uvek raste nedaleko od višenje i puže se uz mrežu a potom nastavi do vrha stabla :) Uzgaja se radi malih svetlo zelenih plodova koji se koriste kao povrće. Osim plodova još se koriste mladi izboji i lišće. važi za izuzetno lekovito povrće sa značajnim antioksidantnim delovanjem. Glavno lekovito delovanje je smanjenje nivoa «lošeg» holesterola, a ujedno se povećava nivo «dobrog» holeseterola. Smanjuje visoki krvni pritisak, i stablizuje ga. Utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi. Čisti arterije i rešava problem loše cirkulacije krvi. Odličan je diuretik (izbacijanje raznih toksina), deluje kod zeludačno crevnih problema. Smatra se da je cyclanthera najefikasniji `upijač masti` i koristi se kod redukcije celulita. Najjednostavnije je korišćenje svežih plodova koji se mogu jesti kao sveža salata ili kuvani kao varivo. Plodovi se mogu samleti u sok i koristiti na taj način, mogu se sušiti, samleti i koristiti kao prah. Mlado lišće i izboji se mogu kuvati i jesti kao varivo ili se može napraviti čaj od sušenog lišća (diabetes). U tretmanu visokog pritiska koriste se osušene i samlevene semenke, koje se takođe mogu koristiti i kod pojave crevnih parazita. Pacijenti sa oštećenom jetrom ne bi trebali preterano koristiti cyclanthera-u. Kupujete 5 semenki.

(Papaver dubium) je vrsta divljeg maka koja se kod nas retko sreće i nazivamo ga belom bulkom, iako je varijetet sa belim laticama veoma redak. Ova vrsta najčešće ima bledo crvene latice a od obične bulke (Papaver rhoeas) se razlikuje po tome što su čaure sa semenom izdužene a stabljike nisu toliko dlakave. Iako su kolonije potpuno belih latica retke, ipak se mogu naći. Kupujete seme tog najređeg varijeteta sa potpuno belim laticama. Može se desiti da se pojavi poneki bledo crveni cvet, ponekad čak i ista biljka ima po tridesetak belih cvetova i jedan ili dva bledo crvena. Kao i Papaver rhoeas, i ova vrsta nema opijumske alkaloide, može se uzgajati bez ikakvih problema sa zakonom. Seje se u rano proleće a cveta od maja do avgusta. Može se sejati u saksije ili na otvoreno. Pošto je seme veoma sitno, seje se po površini supstrata za setvu, eventualno se može prekriti veoma tankim slojem supstrata, oko 1 milimetar. Ukoliko se seje direktno napolje može se pomešati sa peskom ili sa malo treseta da bi se ravnomernije rasporedilo. Ako vam je zemljište na koje sejete suviše grubo potrebno je napraviti podlogu od oko 2 cm humusa ili treseta da nebi upalo duboko. Seme se može koristiti za ishranu, kao kod pitomog maka, ali je sitnije. Ostali delovi biljke su otrovni za jelo. U ponudi imam i običnu crvenu bulku (Papaver rhoeas).

Rutabaga je dvogodisnja biljka nastala ukrstanjem repe i kupusa. Koriste se list i koren. Koren poraste do precnika od oko 10-12cm pa i vise uz dobre uslove. Da bi se koren dobro razvio trazi rastresito zemljiste, kao sargarepa i ostale korenaste biljke. Moze se koristiti na razne nacine, slicno kao krompir, sveza, kuvana, za pripremu corbi i pirea, pecena ili przena kao pomfrit, kao prilog jelima ili samostalno. Cak i ukus podseca na slatkast krompir. List se koristi slicno spanacu. Lako se uzgaja, najukusnija je kad prodje 2-3 mraza. Nakon sto prezimi, druge godine daje seme koje se samo rasejava i brzo se siri ako se ne kontrolise. Seje se direktno sredinom leta kako bi krajem jeseni bila za upotrebu. Seme se pokrije slojem zemlje oko 1 cm i nice vec za nekoliko dana kao i sve ostale kupusnjace. Ako je leto toplo potrebno je cesce zalivanje.

Krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) je jednogodišnja začinska i lekovita biljka. Kod nas se može sresti u prirodi ali se nažalost koristi mnogo ređe nego u kuhinjama drugih zemalja. Postoje i mnogi kultivisani varijeteti, kao ovaj koji kupujete. Naziv sorte je `Massa` i od samoniklih sorti je bujnija i tamnijeg lista. Teže ide u cvet na visokim temperaturama i bolje podnosi hladnoću pa se može uzgajati od ranog proleća do kasne jeseni. Potiče iz Azije i jugoistočne Evrope a vekovima se uzgaja na mediteranu i Francuskoj, gde se masovno koristi i svrstava u red `finih trava`. Ima prefinjenu aromu koja podseća na anis i peršun. I oblik lista podseća na peršun. Svež i sušen list se koriste kao začin za ribu, piletinu, soseve, dresinge. Dobro se uklapa sa blagim sirevima i puterima. Dobro ide i uz kajgane, krem sireve, sendviče, pire krompir i razne salate. Smatra se prolećnom biljkom pa je idealna uz povrće koje tad stiže, mlad krompir, boraniju, mlad grašak, šargarepu, šparglu. Koristi se i u miksevima začina. Dodaje se pri kraju kuvanja jer visoka temperatura uništava aromu. Svež list se neko vreme može čuvati u frižideru a potapanjem u belo vinsko sirće dugo se zadržava aroma u sirćetu. U sirće se potapa i seme da bi ga aromatizovalo. Tradicionalno se koristi u lekovite svrhe, kao pomoć varenju, prečišćava krv i snižava pritisak. Koristi se za kupke za osveženje očiju i u losionima za kožu, za lečenje problema kože, ekcema, upala i brzo zarastanje rana. Upotrebljava se i za čišćenje pluća, želudca i creva, pomaže kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti, bešike, reume i artritisa. Krbuljica u bašti odbija puževe golaće a rotkvice su bujnije ako rastu kraj nje. Može se uzgajati u saksiji a može i u bašti. Niče na temperaturama od 15-18 stepeni. Bitno je da ne bude izložena direktnom suncu i visokim temperaturama jer tad brže ide u cvet. List se bere dok je zelen i dok nije počeo da žuti. Kad list počne da dobija bronzanu boju više nije upotrebljiv jer izgubi aromu. To se dešava na visokim temperaturama. Lomljenje vrhova odlaže cvetanje i pospešuje rast lisne mase. Uglavnom se seje tokom proleća i jeseni. Tokom leta može i na nekoj hladnijoj terasi ili u zatvorenom prostoru.

Sorta sirka koja se uzgaja prvenstveno zbog krupnog semena koje se koristi za ljudsku ishranu i za ishranu ptica i drugih kućnih ljubimaca. Seme se koristi kao svaka druga žitarica. Seje se direktno nakon upasnosti od mraza. Biljke su velike, porastu oko 2 metra a na vrhovima se nalazi veliki klas pun semena. Nije zahtevan što se tiče zemljišta, uspeva na svim tipovima. Za žetvu stiže oko 100 dana od setve.

Retka vrsta koja potiče iz Južne Amerike, prava je retkost u celom svetu iako se lako čuva- poput paradajza. Sama biljka naraste do 80cm, radja u izobilju. Konzumira se u svežem i nezrelom stanju. Koristi se u svežem stanju ili obradjen, sam plod naraste oko 1-1,5cm u prečniku. Potpuno crne boje i sjajan. Odličnog ukusa. Seje se s proleća od februara do kraja aprila . Ukoliko se uzgaja u stakleniku tokom cele godine ( ukoliko se uzgaja u stakleniku neophodno je veštačko opšrašivanje ) . Seme se seje u toplim lejama ili u kontejnerima u kompostu.Kompost za zasejavanje predstavlja smešu supstrata treseta, peska i pregorelog stajnjaka. Seme se pokriva sa 1,5-2 cm. komposta. Tople leje ili kontenjeri se pokrivaju folijom sve dok seme ne počne da niče i posle toga se skida . Pikira se nakon 20 dana od klijanja. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Debela koka ili ranjenik (Hylotelephium spectabile, raniji naziv je bio Sedum spectabile) je lekovita vrsta sukulenta koja se veoma lako uzgaja. Višegodišnja je zimzelena biljka, izuzetno otporna na razne ekstremne klimatske uslove. Otporna je na sušu, visoke i niske temperature, može rasti na veoma neplodnom i kamenitom terenu. Ne odgovara samo previše vlažno zemljište jer koren može da istruli. Sočne stabljike porastu oko 30-40 cm u visinu. Ne razgranavaju se već na njima rastu samo krupni sočni listovi a u vreme cvetanja na vrhovima se pojavljuju krupne mirisne cvasti roze boje. Nove stabljike često rastu iz korena i biljka se brzo širi, tako da je dobar pokrivač tla. Cveta od avgusta pa do kraja jeseni. Cvetovi privlače leptire i korisne insekte oprašivače. Osnovna vrsta ima nešto bleđe roze i ljubičaste nijanse cvetova, dok intenzivne boje imaju hibridni kultivari, koji se retko sreću kod nas. Biljka je kod nas poznata kao izuzeno lekovita. Koristi se protiv hemoroida i helikobakterije, protiv pojačane kiseline u želucu. Veoma je cenjena i kao lek protiv čira na želucu. kad se sa lista oguli kožica stavlja se na rane. Efikasan je za ubode insekata, opekotine, posekotine, kao i za razne vrste upala na koži. Lako se uzgaja iz semena. Procenat klijavosti semena je veoma visok. Seme se samo pospe po površini vlažnog supstrata, blago zalije nekom finom prskalicom i održava se stalna vlaga dok ne nikne. To se najbolje postiže stavljanjem celofana na saksiju ili kontejnere u kojima se seje. Seme klija već posle 48 sati. Kada biljke malo porastu da se mogu rasađivati presađuju se u veće saksije a napolje mogu već i sa 5-6 cm. Debela koka se lako uzgaja i iz reznica. Debela koka nije vrsta niti čuvarkuće niti seduma i to ne treba mešati, ne pripadaju istom rodu. Pripadaju istoj porodici Crassulaceae, međutim, čuvarkuće su potpuno drugi rod (Sempervivum), a debela koka se do nedavno ubrajala u rod seduma, ali po novijoj taksonomiji svrstava se u potpuno treći rod, Hylotelephium.

Beli slez (Althaea officinalis) je visegodisnja lekovita biljka koja poraste maksimalno do oko 2 metra u visinu. Koriste se koren i list, za umirenje kaslja, za oblaganje sluznica (gastritis, cir na želucu) i smanjenje iritacija. Primenjuje se kod bronhitisa, suvog kaslja, zapaljenja respiratornih organa, upale mokracne besike i kamena u mokracnim putevima. Spolja se primenjuje za ispiranje nosa, narocito kod beba. Kao blago sluzno sredstvo koristi se i protiv proliva, za obloge kod opekotina i upala. Primenjuje se i kod upala urinarnog trakta i urinarnog kamenca. Caj od korena se sprema tako sto se naseckan koren prelije sa prokuvanom i ohladjenom vodom i ostavi da odstoji 2 sata. Ako se preliva sa vrucom vodom dolazi do izdvajanja skroba, koga u korenu ima oko 35%, i caj postaje mutan, gust i lako se kvari. List se moze prelivati kljucalom vodom. Biljka se lako uzgaja iz semena, preporucujem da se prvo seje u kontejnere ili manje saksije, pa kad biljka poraste oko 15 cm da se rasadi na stalno mesto. Voli rastresitu i vlaznu zemlju. Klijavost je dobra i bez predtretmana ali je procenat klijavosti nešto niži od maksimalnog. Za najveći procenat klijavosti poželjno je seme ostaviti u frižideru 2-3 nedelje pre setve, da se obavi kratka hladna stratifikacija. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme........... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAŽNO!!! NE ŠALJEM POUZECEM AKO VAM TO NE ODGOVARA, MOLIM VAS DA NE KUPUJETE OD MENE !!!!!!!!!!!!!

Četvorolisnu broćiku (lat. Cruciata Laevipes Opiz) često pogrešno nazvaju đurđevkom. Cveta rano u proleće i najčešće se koristi za pletenje venčića za Đurđevdan, otuda možda pogrešan naziv. Ono što Đurđevdan razlikuje od ostalih slava je kult cveća. Na Đurđevdan devojke rano izlaze u polja, beru razno cveće i pletu venčiće koji se kače na kapije, ulazna vrata, ili se nose na glavi. Predstavljaju neku vrstu zaštite, znak berićetne godine i simbole zdravlja, snage, mladosti, sreće i ljubavi. Vrlo malo ljudi zna da je pravi naziv te biljke četvorolisna broćika. Lako se širi i brzo formira pokrivač od žutih cvetića. Nadzemni deo je jestiv, jede se svež ili baren, a cvetovi se koriste za dekoraciju ili sa pravljenje sokova. Seme se seje u jesen ili se kesica sa semenom i malo vlažnog papira drži u frižideru oko mesec dana, kako bi se simulirali zimski uslovi, odnosno kako bi se uradila kratka hladna stratifikacija.

Physalis Peruviana je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa, možda i najpoznatija. Poznat je i pod nazivima peruanska jagoda ili Inka voće. Spada u porodicu solanacea ili pomoćnica (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Postoje sorte fizalisa različitih boja, veličina i karakteristika. Peruviana je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je žuta bobica prečnika 2-3 cm, koja se nalazi u omotaču oblika lampiona. Krupniji je od sorte Alkekengi. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj način štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Sama biljka je žbunastog oblika, visine do 90 cm. Nije zahtevan sto se tiče zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Peruviana je sorta slatkog ploda, sa ukusom koji podseća na mango. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, može se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. Plod ima i lekovito dejstvo i pomaze u problemima sa bubrezima i bešikom a seme se koristilo za olaksanje porođaja. Ostali delovi biljke (prvenstveno listovi) imaju lekovito dejstvo ako se pravilno koriste, ali njihova upotreba se preporucuje samo osobama koje znaju šta rade. Koriste se za lečenje urinarnih i bolesti kože, upala, malarije i visoke temperature. Jačaju organizam i leče anemiju. Sadrži vitamin C, vitamin A, vitamine B1, B2 i B3. Zatim fosfor, kalcijum, gvožđe, ugljene hidrate, proteine... Deluje na jačanje imuniteta ali i antibakterijski i spada među jake antioksidanse. UZGOJ Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Višegodišnja je biljka ali mraz uništava nadzemni deo, a temperature ispod nekih -8°C uništavaju i koren biljke tako da se u našim krajevima uzgaja kao jednogodišnja biljka, a u divljini se lako razmnožava rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana, dakle nešto duže od paradajza ili paprike, a plod stiže za berbu za oko 3 meseca od nicanja. Nema prirodnih neprijatelja i ne napadaju ga bolesti. Seme je moje proizvodnje i visokog je procenta klijavosti. 0,1 gram semena sadrži oko 150 semenki.

0,5 grama sadrži oko 500 semenki. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Kupujete ljubičasti (crveni) šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Sirup se lako sprema, oko 150 grama svežeg lista se prokuva u jednom litru vode oko 5 minuta, a zatim se u proceđenu vodu doda oko 250 grama šećera. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Seme je moje proizvodnje i veoma dobre klijavosti. Moguća je kupovina na veliko, pakovanja od 25 grama (za oko pola hektara) ili 50 grama (za jedan hektar).

Physalis Alkekengi je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima kineski lampion ili ljoskavac. Spada u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Alkekengi je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je narandžasta bobica veličine višnje koja se nalazi u omotacu oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj nacin štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Poraste do visine od oko pola metra. Nije zahtevan sto se tice zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Za razliku od nekih drugih sorti ima kiselkast ukus jer je bogat vitaminom C, ima ga duplo vise nego u limunu. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, moze se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. Plod ima i lekovito dejstvo i pomaže u problemima sa bubrezima i bešikom . Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Višegodišnja je biljka i Alkekengi je nešto otporniji od Peruviane, koren prezimljava i do -23°C. U prirodi se razmnožava i rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Bitno je samo posejati ga prve godine što pre u proleće kako bi stigao da sazri do mraza, jer vegetacija moze potrajati i 5 do 6 meseci. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana. Kupujete 60 semena.

U pakovanju se nalazi 200 semenki, sezona 2021. Ashwagandha (lat. Withania somnifera) je biljka čiji se koren i plodovi koriste u lekovite svrhe. Ashwagandha se koristi kod artritisa, anksioznosti, bipolarnog poremećaja, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), ravnoteže, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, problema sa spavanjem (nesanica), tumora, tuberkuloze, astme, leukoderma, bronhitisa, bola u leđima, fibromijalgija, menstrualnih problema, štucanja, Parkinsonove bolesti i hronične bolesti jetre. Koristi se i za smanjenje neželjenih efekata lekova koji se koriste za lečenje raka i šizofrenije. Ashvagandha se koristi za smanjenje nivoa masti i šećera u krvi. Ashwagandha se takođe koristi kao “adaptogen” koji pomaže telu da se nosi sa svakodnevnim stresom i kao opšti tonik. Neki ljudi, takođe, koriste Ashwagandhu za poboljšanje sposobnosti razmišljanja, smanjenje bola i oticanja (upale) i sprečavanja efekata starenja. Koristi se i za probleme plodnosti kod muškaraca i žena i za povećanje seksualne želje.