Description Fantastične basne – Embrouz Birs Embrouz Birs Ili Ambrose Gwinnett Bierce – američki satiričar sa početka XX veka. Najčuvenije Birsovo delo je “Djavolov rečnik” . Inace je bio novinar i teski cinik (to je malo drugacije od ludaka). Voleo je da se poigrava sa americkim vrednostima i zato su ga prezirali. Imao je dar da provali surovu sustinu stvari koju ljudi nisu zeleli sebi da priznaju.

Instantgramske priče je jedna od onih knjiga u toku čijeg čitanja ćete sebe zateći kako popriličan broj puta pomislite „baš to se i meni desilo“, „ovo kao da sam ja napisao/la“, „tačno znam kako se ova osoba tad osećala“, „kako ovo meni nikada nije palo na pamet“… A šta je čoveku potrebnije nego da se oseti da negde pripada, da ga neko razume i da s nekim deli slično, ili pak oprečno razmišljanje. Zorica Marković (ne ta Zorica Marković, već @oderdoglije) svoje kreiranje instagram feeda počinje sladunjavo-duhovitom pričom o svom 50-om rođendanu, a završava sa jednim tako poznatim i prostim, ali očigledno, zapravo poprilično slojevitim pojmom – pasuljem. A između njih se nalazi još mnoštvo kako autorka kaže naizgled nevažnih, svakodnevnih znakova kraj puta koji su za one koji mogu da ih vide, osete i zabeleže – najveći dar. Način na koji Zorica piše je takav da ograničenost koju je sama sebi nametnula (broj karaktera se uklapa u format Instagram posta) zapravo pričama daje ogromnu jezgrovitost. Svako slovo je višestruko odmeravano, a slike nacrtane rečima su postale sto puta jača od fotografija koje su primarni deo svake instagram objave. Iako deo instagramičnog sveta Zorica nikako nije isfotošopirana, već potpuno #nofilter, a glavne odlike njenih intimnih priča su upravo ljudskost, nepretenciznost i krhkost, koje se dosta retko viđaju na ovoj mreži prepunoj samoljublja i lažnih osmeha. Ipak, Instantgramske priče nisu ni na koji način kritika društvenih mreža, već jako dobar pokazatelj da na svakom mestu možemo naći ljude spremne da se potpuno ogole (ne kao što to ljudi na Instagramu ponekad rade), podele s nama komadiće svoje i sreće i pakla i na taj način nam život učine lepim ili manje bolnim. #instantgramskepriče #reallifestories #nofilter #citatioživotu #weltschmertz #smehjelek #zoricamarković #brusli #meripopins #godinanova

Priče govore o odrastanju, buđenju, čežnji, razočarenju zbog neispunjene želje koja se dešava tamo negde na dugim plažama gde kornjače dolaze da ležu jaja. Zaplet koji nas drži u neizvesnosti da li će Gabi uspeti da pobegne iz mračnih i smrdljivih barova i postati slavna pevačica? Avanturisti, tama koja pobeđuje u donošenju odluka od kojih nam se slamaju srca, rušenje nevidljivih zidova kojima smo se sami opasali, izbori koji su trebali da ostanu večna tajna, pa mladalačka traganja i otkrivanja unutrašnjeg bića koja pomažu da dopremo do sopstvene suštine. Porodični odnosi, grubost i hvatanje za slamku, neobična poznanstva, misteriozni ljubavni napici, verovanja i tradicije prastarih kultura i novih, koje se nesmetano mešaju, strasne i dramatične ljubavi, spiritualne veze, rođenje, otkrivanje, smrt.. kompletan ciklus života za koji očekujemo da vodi ka srećnim završecima ali nešto se tu ispreči, možda zato što „previše svetlosti može da bude zaslepljujuće“. Potrebna nam i tama da shvatimo sve to. Jedna od rečenica iz zbirke koja će ostati dugo u meni je: „Ljudima ne treba vođstvo, potrebno im je buđenje, oče.” Radmila Jovanović

„Etgar Keret je genije.“ New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“ Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer

„Najveći češki pisac.“ Milan Kundera Dvanaest priča, prvi put prevedenih na srpski, inspirisane su „krvavim“ poemama i legendama koje su se nekad pripovedale na vašarima pred oduševljenom masom. Osluškujući anegdote ispričane u galami pivnice i brbljanja u berbernici gde se rešavaju „svetska pitanja“, koristeći nadrealističke rasprave i pisma koja su mu slali čitaoci da bi euforično hvalili ili najvulgarnije vređali njegova dela, Hrabal pretvara glas naroda u groteske i balade u kojima veliča običnog čoveka. Iako usredsređen na moderne teme, on uspešno čuva ono dirljivo-smešno i ono zastrašujuće-jezivo koje potiče iz folklora. Moritati i legende donose sve vrline proze velikog češkog pisca – crni humor, paradoks egzistencije, apsurd, tragično i komično. Među pripovetkama se posebno ističe Legenda o Kainu, iz koje će nastati novela Strogo kontrolisani vozovi i istoimeni film Jiržija Mencela, nagrađen Oskarom.

Pred vama je zbirka neobjavljenih pripovedaka F. Skota Ficdžeralda, čuvenog pisca romana Veliki Getsbi i Blaga je noć. Svih osamnaest kratkih priča ovde sakupljenih bilo je u ovom ili onom smislu izgubljeno: izgubljeno fizički i otkriveno tek nedavno; izgubljeno u metežu Ficdžeraldovog kasnijeg života; izgubljeno za čitaoce pošto njegovi urednici katkada nisu razumeli njegove tekstove. Ove zanimljive pripovetke pružaju nov uvid u razvoj Ficdžeraldove karijere, i pokazuju njegovu stilsku umešnost i maštovitost pisca koji je bio jedan od glavnih predstavnika tzv. izgubljene generacije. „Izvanredno priređena, sa izvrsnim napomenama, ova zbirka bogata zanimljivostima predstavlja čudesan podsetnik na to šta smo izgubili.“ Sunday Times „Riznica iznenađenja, retkosti i zadovoljstava.“ Sunday Telegraph „Pravo blago za Ficdžeraldove čitaoce, proučavaoce i buduće pisce... neprocenjiv pogled u genijalan spisateljski postupak.“ NPR.org „Očaravajuće razmišljanje o mračnoj strani bogatstva i američkog sna.“ Independent

“Uklonili su ga jer je bio genije. Otud potiču sve njegove nevolje u životu.” Ala Bosart Tajanstveni nestanci, nesrećni slučajevi, neverovatni i nepovezani događaji, ubistva, tuče, ispadanje ljudi kroz prozor – sve su to krhotine groteskne i crnohumorne slike sveta u neobičnim antipričama slavnog ruskog parodičara Danila Ivanoviča Harmsa. I sam pisac, veseljak i ekscentrik, Harms se oblačio kao Šerlok Holms, u restoranima tražio nešto plavo za jelo, izvodio mađioničarske trikove, predstavljao se kao svoj nepostojeći stariji brat i sablažnjavao svoje savremenike nesvakidašnjim ponašanjem i izjavama. U strašnoj eri Staljinovih čistki takvo ponašanje izazvalo je osudu sovjetskih vlasti, dva puta je bio osuđen za „kontrarevolucionarnu delatnost u oblasti dečje književnosti“, nekoliko godina proveo u progonstvu i tamnici i najzad umro od gladi u lenjingradskoj zatvorskoj bolnici. “Čarolija njegove proze je jedinstvena. Još Ana Ahmatova je govorila da je samo Harms mogao da piše takve priče koje se opiru logici i pravopisu. Niko drugi.” The New York Review of Books “Ubitačna a opet duhovita, Harmsova dela bacaju svetlost na iracionalni svet u kojem je živeo. Želeo je da čudno i zastrašujuće pretvori u predmet humora i zabave.” The American Reader

„Istinite priče” Sonje Marojević su štivo koje se objavljuje sa dve svrhe: intimnom i opštom. U prvom delu cilja, njeni najbliži oživljavaju sećanje na prerano preminulu autorku. Druga, opštija svrha nosi i korist za širu zajednicu, utoliko što Sonja opisuje putovanje imaginarne porodice koje se koristi da se mali junaci štiva upute u osnove starogrčke filozofije. Zato je ova knjiga preporučljiva svoj deci radoznalog duha.

Sve ono što jedna žena ne bi trebala da bude unutar uvriježenih vjerovanja i tradicionalnih vrijednosti. Ko sebi još daje dozvolu da živi van sistema ustajalih vrijednosti? Pa samo oni pali anđeli koji ne igraju po pravilima većine. Ali pazite nisu to ni anđeli no nisu ni đavoli mada bi voljeli da vjerujemo da je tako jednostavno. Ili jesi ili nisi, pakao ili raj… no limbo ili ono neko mjesto između je igralište gdje sebi ponekad neko da slobodu da se zapita a šta je to što ja želim za sebe jer tu zapravo cijela igra počinje. NotAnAngel, za bližnje Nana, za daleke, upravo to… daleka! Rođena pod srećnom zvijezdom sa srebrnim pramenom u kosi. Poljubac Anđela, kažu. Voli da se igra i stvara u prebačajima matrice i lovac je na one zanimljive rupice u svakodnevnom tkanju života. Ima višak slobodne volje! Vlada konsenzus da je malo previše! Naspram koga, čega? Ne zna se!

Kratke priče napisane u čast Opšte deklaracije o ljudskim pravima „Izvanredno, duhovito, snažno – svetska književnost bez cenzure.“ The Guardian Ova izuzetna knjiga je antologija kratkih priča koju su napisali neki od najistaknutijih savremenih pisaca inspirisani Opštom deklaracijom o ljudskim pravima koja znamenito počinje sa: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka.“ Većina priča napisana je posebno za ovu priliku. Svaki pisac je odabrao po jedan član Deklaracije koji mu je poslužio kao moto i nadahnuće za priču. Rezultat je ova izvanredna i očaravajuća zbirka misaonih, ozbiljnih, duhovitih i zabavnih kratkih proznih bravura koje nam ponekad otvaraju sasvim nove poglede na temu o ljudskim pravima. Urađena u saradnji sa organizacijom Amnesty International, Sloboda je delo koje će pobuditi maštu čitalaca i ukazati nam na to koliko nam svima ova prava znače. Autori priča: Paulo Koeljo, Patriša Grejs, A. L. Kenedi, Džems Mik, Marina Levicka, Muhamed Nasihu Ali, Gabrijela Ambrozio, Džojs Kerol Outs, Volter Mozli, Dejvid Mičel, Arijel Dorfman, Amit Čauduri, Petina Gapa, Milton Hatum, Ali Smit, Dejvid Konstantajn, Jon Fos, Kejt Atkinson, Banana Jošimoto, Aleksis Rajt, Helen Danmor, Ektor Agvilar Kamin, Mahmud Said, Ričard Grifits, Huan Gojtisolo, Čimamanda Ngozi Adiči, Jan Martel, Nadin Gordimer, Sjaolu Guo, Alis Pung, Išmael Beah, Alan Garner, Lijana Badr, Rohinton Mistri, Olja Knežević

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.

Prvi put u srpskoj književnosti. Majstori savremene srpske priče. Antologija priča o Grčkoj. Nema na svetu čoveka koji bar jednom nije poželeo da otputuje u Grčku. Upisana u sve bedekere, konzervirana u knjigama umetnosti na našim policama, ona nudi dugo i životno putovanje do prapostojbine evropske misli po kojoj smo vaspitani i u kojoj delamo. Svakog ko se samo jednom okupao u njenom moru obuzelo je svojevrsno osećanje da je zagazio u vodu postanja i prispeo na važno mesto sa kojeg se iz magme i haosa pojavila jasno uobličena misao o lepoti i mudrosti. Inspirisani kolevkom civilizacije koja nam je tu, nadohvat ruke, najznačajniji savremeni srpski pripovedači prerušeni u turiste, operske pevače, zavodnike, mitotvorce i Vizantince ispisuju nadahnute i sižejno raznovrsne priče. Njihov blistavi omaž Grčkoj samo je mali deo onoga što joj zapravo svi mi dugujemo. U antologiji su zastupljeni: Milovan Marčetić, Vladimir Pištalo, Vidosav Stevanović, Svetislav Basara, Vida Ognjenović, Filip David, Jelena Lengold, Goran Petrović, David Albahari, Vladimir Kecmanović, Ljiljana Šop, Ibrahim Hadžić, Miomir Petrović, Ljubica Arsić, Mihajlo Pantić, Igor Marojević, Đorđe Pisarev, Mirjana Mitrović, Vule Žurić, Danica Vukićević, Dejan Stojiljković, Branko Anđić, Enes Halilović, Vasa Pavković, Aleksandar Ilić, Milica Mićić Dimovska i Miodrag Raičević.

Obišao sam mnoga mesta i promenio više zemalja nego čarapa, kako bi rekao Bertolt Breht. Stranice koje slede sadrže neke trenutke koje sam proživeo, priče koje su mi drugi pričali ili misli koje su mi se javljale dok sam prevaljivao određene deonice reke svog života. Sedam godina razmišljanja, putovanja i susreta dovelo je pisca ovih neodoljivih zapisa do otkrića fascinantne filozofije života. Koeljo je zavodljiv pripovedač koji inspiriše ljude širom sveta da iza običnog i pojavnog vidi nesvakidašnje i izuzetno. Stoga, 101 priča u ovoj knjizi je Koeljova 1001 noć. „Koeljo nas vodi na ponekad sanjano, a ponekad doživljeno i stvarno putovanje gde ćemo otkriti, između ostalog, Drugu stranu Vavilonske kule, Džingis-kana i njegovog sokola, Brazilku Normu i dobre stvari, Kopakabanu, Umetnost čaja, Pandorinu kutiju… Izuzetno uživanje u čitanju, pri čemu čitalac biva prosvetljen mudrošću, a ne mudrovanjem koje propoveda.“ Biba, Francuska „Biti kao reka predstavlja Koeljove možda najsnažnije i najličnije opservacije“ Sydney Morning Herald, Australija

Majstori savremene svetske priče. Birs – Kafka – Bunjin – Hemingvej – Tomas – Petruševska – Lesing – Markes – Mo Jen – Malamud –Šalamov – Kavabata – Tamir – Bucati – Prilepin – Atvud Priredila Ljubica Arsić. Može li majmun da nauči kako se mesi testo? Da li pas pati kad postane svedok preljube svoje gospodarice? Kako izgleda borba sa pantericom? U kakvom to večnom neprijateljstvu opstojavaju žena i miš? Slikajući svet životinja u društvu ljudi, majstori svetske kratke priče u ovoj zabavnoj i mudroj antologiji iz već prepoznatljive edicije Talasi pokušavaju da objasne i složenost ljudske prirode. Kroz maštovite priče u kojima su gavran, krokodil, zavodljiva zmija ili tajanstveni medved-mladoženja ne samo čovekovi pratioci već i podstrekači i tumači njegovog ponašanja, čitaocu se nudi živopisno carstvo uzbudljvije od svakog zoološkog vrta. Naša sličnost sa životinjama je zaprepašćujuća, uzvikuje jedan pažljivi posmatrač ljudskih lica. Pogledajte samo te mazne kancelarijske mace spremne da ogrebu, tužne pseće poglede koji maštaju o vernosti, tu lisičju pripravnost na skok, kravooke lepotice dugih trepavica, dok čekaju da se upali svetlo na semaforu! Videćete kako čovek, manje ili više priučen dresuri, pokušava da proživi život povinujući se zahtevima životinjskih nagona u sebi, i stalno vodeći borbu sa njima.

„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte. Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana... „Peljevinova popularnost umnogome duguje njegovom daru za komično i satiričnoj eleganciji, a njegova proza dotiče opšte uslove života u današnjoj Rusiji. Osećanje zbunjenosti, dezorijentacije i izgubljene ravnoteže leže u osnovi svih njegovih dela.“ London Review of Books „Peljevin je pesnik, filozof i hroničar pograničnih svetova. On postavlja spojnice između različitih realnosti.“ Aleksandar Genis

Franc Kafka za života nije upoznao književnu slavu. Njegova dela su mahom objavljena posthumno, zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i nije spalio rukopise već ih ponudio izdavaču. Od tada pa do danas, smatra se da je Kafka jedan od najznačajnijih pisaca XX veka koji je ostavio velikog traga u svetskoj književnosti. U ovom izdanju sabranih pripovedaka objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče. Poređane prema hronološkom redu nastanka, obeležene strahom i nervozom ljudskog postojanja, ove priče nagoveštavaju elemente egzistencijalizma i oslikavaju uzdrmano poverenje pojedinca u njegovu autonomiju i veru koje je prelazak iz XIX u XX vek doneo modernom čoveku. Knjige, pisao je Kafka jednom svome prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje bude kao udarac pesnicom po glavi, „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama“. Književnost za Kafku nije ukras života, ona čoveka osvešćuje i ukazuje mu na neminovnost prihvatanja otuđenog sveta koji nas okružuje.

Genije kratke priče. Ako mene pitate, ono što se dogodilo Avišaju Abudiju treba da bude upozorenje za sve nas. Teško da ste mogli naći prosečnijeg i bezličnijeg čoveka od njega. On nije neko ko bi šutirao i prevrtao kontejnere ili započinjao tuču u pabu. Zapravo, nikad nije uradio ništa što bi privuklo nečiju pažnju. A ipak, jednog dana, iz čista mira, na vrata mu zalupaše dvojica siledžija. Odvukli su ga niz stepenice, ubacili u zadnji deo nekog kombija i odvezli pravo kod njegovih roditelja. I sve to dok prestravljeni Avišaj otpozadi viče: „Ko ste vi? Šta želite?“ „To nije ono što treba da se pitaš“, kaže vozač, a silos pored njega klima glavom. „Treba da se pitaš ’Ko sam ja?’ i ’Šta ja želim?’“ Etgar Keret je jedan od majstora savremene kratke proze. Paradoksalan poput Kafke, ironičan poput Vonegata, komedijaš poput Vudija Alena, a ipak autentičan, urnebesan, pronicljiv i uvek neobičan. Vaspitavanje deteta, laganje šefa, poručivanje jela u restoranu brze hrane… Za Kereta i ove sasvim obične, svakodnevne situacije predstavljaju komplikovan i opasan svet, ali i svet prepun čežnje. Iznenada neko pokuca na vrata je zbirka njegovih najboljih i najzrelijih priča u kojima živi i mrtvi, neobično tiha deca i životinje koje govore, snoviđenja i stvarnost stoje jedni uz druge. Noseći nas na bujici apsurda, duhovitosti, tuge i saosećanja, ove priče su Kereta iznele na glas najoriginalnijeg pisca svoje generacije. „Ove brze, sarkastične, zapanjujuće, duhovite, nehajne, bajkovite minijature Keret pred nama izvodi poput mađioničarskih trikova – ma koliko pažljivo da ih čitate, nikako ne shvatate kako sve to uspeva.“ Booklist

Avionske i druge priče Miomira Udovičkog su svojevrsno „svođenje računa” u sjajnom pripovedačkom maniru sa devetnaest potpuno različitih životnih situacija. Svaka priča, kao mala romaneskna kula za sebe, je pre svega građenje životnih situacija u kojima se, u tim trenucima, svode ukupni vlastiti životni računi. Taj saldo u nekoliko priča je fatalan, a i poseban, neobičan, jer ceo život, sva iskustva, svodi na poslednji uzdah i nenadan i ipak neočekivan kraj. Pored priča inspirisanih brojnim boravcima u letovima u avionima, drugim staništima vrhunskih profe­sionalnih diplomata, što Udovički sigurno jeste, su i teme koje čine sam život, ali su retke i neuobičajene po svojim ishodima, pa se zapitamo čitajući ih da li su te „uvrnute” ideje i krajevi naših života i deo naših sudbina. Upravo tu i jeste majstorstvo pripovedanja, u tom oštrom i pronicljivom pogledu i „skeniranju” čoveka i njegove prirode, u čemu je autor odista neobično vešt.

Sve priče na stranicama knjige „Vulkansko ostrvo“ pripadaju svetu fantastike, mistike, virtuelnosti, pa i nadrealnosti, u čemu je pokatkad, samo diskretnom asocijativnošću, Bogdan Maksimović blizak svetskim klasicima, najpre onim koje pominje u pojedinim pričama (Franc Kafka, Oskar Vajld, Edgar Alan Po…). Drag mu je koncept mozaik- proze, priče koja nastaje zbiranjem fragmenata, spletom realnog i irealnog, da bi potom sve na kraju „izraslo“ do posve zaokružene celine, kada ulančavanjem fragmenata (realnost, san, pismo, dnevnička beleška, ili zapis sa putovanja, veoma sugestivni erotski san, intima, ljubav, stvarna, ili ona (samo)doživljena u virtuelnom svetu…) nastaju ove priče koje krajem ostavljaju utisak da im se više nema niti išta dodati, a ni oduzeti. David Kecman Dako Bujnih karaktera, melanholični ili razočarani, tek, junaci Maksimovićevih povesti grade svoj osobeni svet. Svaka priča je mali roman, skica nečije sudbine, portret za sebe… Junaci su, čini se, neprilagođeni, poput Kamijevog Mersoa, i sami stranci među ljudima. „Šta ću ja ovde?“ izgovara junak priče „Godišnjica mature“. U toj rečenici sublimirana je sva tuga i jad egzistencijalističke neostvarenosti. „Ovde“, to ne znači samo biti na toj godišnjici, značenje reči raste, širi se, nadrasta fabulu. To je krik nesrećne i suvišne jedinke. Šta će on u tom gradu, na toj planeti, zašto je još u životu? Njegov tragizam prosto viče iz tame pripovetke. Stvarne i metaforične.

U kafenu šolju (i onkraj njenog otajstva!), taj simbol opštenarodnog božanskog napitka obrnutog dejstva – kao u svojevrsnu semantičku klopku, Ljiljana Aćimović, sofisticirani vrač, priziva i lovi dnevne događaje, pojave i nepojave, njihova opredmećenja i priviđenja. Njeno šta vidim i šta mi se dešava ukršta se tako – kroz demistifikovanu supstancu bajkovitog taloga sa duplog dna, sa autoričinim šta sanjam i šta mi se dešava, i tvori osobene književne slike i znakove koji snažno rastaču crno-bijelu (nebajkovitu!) sliku izvan legendarne šolje koju su sanovnici „brdovitog Balkana“ prigrlili kao Aladinovu lampu. Upravo taj ukrštaj proizvodi magični miris književnog napitka, i zato se Priče iz šolje u čitaočevoj svijesti razvijaju u duploj ekspoziciji – kao stvarna i književno transformisana događanja. Anđelko Anušić

Čuvari zvona je sjajno napisana knjiga i mnogi će, među kojima sam i ja, tek sada postati svesni veličine i svestranosti višedimenzionalne ličnosti Radomira Kovačevića. Dirljive su ljubav i emocije koje opisuju njegov životni put, njegove dileme, stalne pokušaje da se bude bolji i nađu pravi odgovori na sve ono što život pred čoveka kao misleće biće stavlja kao izazov. Zoran Kurtović Mislim da je knjiga prekrasna i nesvakidašnja i mora uspjeti, jer joj je to suđeno. To je upravo ono što je Radomir i tražio u svima nama. Nenad Maleš Zaista izuzetna knjiga koja je odlično dočarala Radomirov duh, njegovu filozofiju i razmišljanja, odnos prema ljudima, šta je svojim radom želeo da postigne i gde ga je to sve odvelo. Mislim da je to bio jako, jako težak zadatak. Opisati Radomira, koji je bio vrlo komplikovana i nekad kontroverzna ličnost, nije bilo nimalo lako. Radomir je TU, u knjizi. Oseća se njegov duh, toplina, tuga, radost, bes i sve ostalo što je dolazilo sa njim. Oko njega su uvek štrcale emocije, uvek je sve išlo pomalo stihijski. Radomir bi odobrio ovu knjigu sa oduševljenjem, svaku poslovicu sa kojom započinje novo poglavlje. Nije mi nimalo bilo lako da čitam o njemu, ali mi je u isto vreme vratilo neku izgubljenu toplinu i sećanje na život sa čovekom koji je bio i ostao najveća ljubav mog života. Savka Kovačević Sensei Radomir zaslužuje izvrsnu knjigu o svom životu koji je nažalost kratko trajao. U ovim „močvarnim” vremenima treba nam ovakvih lijepih afirmativnih priča o likovima iz judo sporta koji samo na tajnama tatamija odgajaju mlade naraštaje u duhu olimpijskog sporta. Stevo Mentus

Ako si Sremac višnjevača ti je predodređena. Sudbina takoreći. Ona je Sremcima sveta pričest. I njom se od detinjstva pričešćuju. Samo se doza pričešća sa rastom povećava. Od kašičice do čašice. Od čašice do čaše. Od čaše do flaše. Ponekad i do balona. Ako nisi Sremac višnjevača te može takvim učiniti. Tada je ona sremačko miropomazanje. Višnjevaču najbolje prave babe, čuvajući svaka svoju tajnu, uverena da je baš njena najbolja. Zato se višnjevača pije i za babino zdravlje. Ova knjiga, pohvala staroj sremačkoj višnjevači, pisana je čas sa željom da se otkriju i ovekoveče načini njenog pravljenja, čas da se dokuči njeno čudotvorno dejstvo. Autor Nikola Ninković je dao izvesne recepte, ali je više sreće, pa i veselja, imao u ispitivanju njenog dejstva kad mu se razvezao jezik, što je rezultovalo lepim stranicama ove poetski nadahnute knjige, koje povremeno podsete, u najboljem smislu, na poemu Vojvodina Miroslava Antića. Milovan Vitezović

..Zаpisi profesorа Košutićа iz rаzgovorа sа solun-cimа istočne Srbije doživljаvаju se kаo sаmonikle priče, kаo delovi nekog romаnа koji nije stigаo dа se oblikuje, koji je prekаsno zаhvаćen zаpisom, ili se od protokа vremenа rаstočio i tаko ostаo nа pojedinа-čnom viđenju jednogа vremenа kojim se srpski nаrod može ponositi, iаko smo svedoci, dа to, nаžаlost, sve mаnje čini. Ovi zаpisi su nаjiskrenijа svedočаnstvа nečegа što su dаnаšnje generаcije mogle sаznаti sаmo iz suvo-pаrnih istorijа i nа školskim čаsovimа, koji se, kаo sve drugo u školi, češće doživljаvаju kаo teret i obаvezа, nego kаo zаdovoljstvo. Vidi se ovde i ponos i porаz, i strаh i neustrа-šivost, i veličinа poduhvаtа i niskost аnimаlnog, snаgа i nemoć, glаd, izmučenost i bol, аli i mlаdost, rаdost, i snаgа kаd tome dođe vreme, kаd vаljа preći tu tаnku grаnicu između životа i smrti, između ropstvа i slobode. I vidi se duhovnа veličinа prostog nаrodа srpskog, njegov visoki morаl, odаnost svetinjаmа i ideаlu. Podаci koji se odаvde čitаju nisu istorijа nego sаm život, veći, širi i dublji od svаke istorije, život u jednom vremenu, u jednim okolnostimа svetskih rаzmerа, nа jednim, bаlkаnskim prostorimа, kаd se stvаrаlo nešto što se posle, u drugom vremenu, u drugim okolnostimа, tаko drаstično i bolno srušilo, а posledice togа rušenjа još su vrele, bolne i krvаve… Iz pogovorа Nedeljkа Bogdаnovićа