Avionske i druge priče Miomira Udovičkog su svojevrsno „svođenje računa” u sjajnom pripovedačkom maniru sa devetnaest potpuno različitih životnih situacija. Svaka priča, kao mala romaneskna kula za sebe, je pre svega građenje životnih situacija u kojima se, u tim trenucima, svode ukupni vlastiti životni računi. Taj saldo u nekoliko priča je fatalan, a i poseban, neobičan, jer ceo život, sva iskustva, svodi na poslednji uzdah i nenadan i ipak neočekivan kraj. Pored priča inspirisanih brojnim boravcima u letovima u avionima, drugim staništima vrhunskih profe­sionalnih diplomata, što Udovički sigurno jeste, su i teme koje čine sam život, ali su retke i neuobičajene po svojim ishodima, pa se zapitamo čitajući ih da li su te „uvrnute” ideje i krajevi naših života i deo naših sudbina. Upravo tu i jeste majstorstvo pripovedanja, u tom oštrom i pronicljivom pogledu i „skeniranju” čoveka i njegove prirode, u čemu je autor odista neobično vešt.