Autori: Laslo Molnar Čikoš, Edita Andrić, Dubravka Ivković Povez: broširan Br. strana: 166 Format: 10,5x19,5 Ako želite da putujete ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene mađarske izraze, da se zabavite, nađete stan i.... Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite mađarski, pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. - Gramatika - Poslovni mađarski - Kompjuteri - Fraze - Izrazi - Putovanja - Izgovor

Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene engleske izraze, da se zabavite, nađete stan. i.... Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite engleski, pomoćiće vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Najveća zastupljenost engleskog jezika u komunikacija sa svetom iziskuje potrebu za što boljim ovladavanjem ovim jezikom. (iz recenzije prof. dr Stojan Bulat)

ENGLESKI JEZIK - PRIRUČNICI I KURSEVI Autor : Dubravka Ivković Izdavač : MIBA BOOKS Ako želite da putujete ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene engleske izraze, da se zabavite, nađete stan, ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite engleski, pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Najveća zastupljenost engleskog jezika u komunikaciji sa svijetom iziskuje potrebu za što boljim ovladavanjem ovim jezikom.

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer igrač kuvar fizički radnik frizer kaskader kelner majstor za koktele medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj dece negovatelj starih lica pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere radnik u štampariji stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer igrač kuvar fizički radnik frizer kaskader kelner majstor za koktele medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj dece negovatelj starih lica pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere radnik u štampariji stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer igrač kuvar fizički radnik frizer kaskader kelner majstor za koktele medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj dece negovatelj starih lica pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere radnik u štampariji stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer igrač kuvar fizički radnik frizer kaskader kelner majstor za koktele medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj dece negovatelj starih lica pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere radnik u štampariji stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer igrač kuvar fizički radnik frizer kaskader kelner majstor za koktele medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj dece negovatelj starih lica pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere radnik u štampariji stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Na putovanju, u hotelu, prodavnici hrane, apoteci, domu zdravlja, u policiji, upoznavanje, konverzacija, udvaranje... traženje posla: Znam da radim kao automehaničar baštovan čistač di džej fotograf glumac farmer radnik u štampariji igrač kuvar fizički radnik frizer kelner majstor za koktele kaskader medicinska sestra medicinski tehničar negovatelj starih lica negovatelj dece pekar pevač pomoćni radnik programer za kompjutere stolar telohranitelj tv mehaničar vozač vozač autobusa vozač kamiona zavarivač zidar skraćeni A5 format, 60 strana

Autor: Jaromir Linda Povez: broširan Br. strana: 165 Format: 10,5 x 19 - Gramatika - Poslovni češki - Kompjuteri - Putovanja - Fraze i izrazi - Izgovor Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene češke izraze, da se zabavite, nađete stan... Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite češki pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Svojim sadržajem doprinosi bržoj i lakšoj komunikaciji na svakom polju, posebno poslovnom i kulturnom.

SA ENGLESKIM U SVET Prof.Dubravka Ivković Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene engleske izraze, da se zabavite, nađete stan. i.... Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite engleski, pomoćiće vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Najveća zastupljenost engleskog jezika u komunikacija sa svetom iziskuje potrebu za što boljim ovladavanjem ovim jezikom. (iz recenzije prof. dr Stojan Bulat) Knjiga u BESPREKORNOM,PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------⭐️ k,k

Sa italijanskim u svet - Prof. Milana Nenadić `Priručnik obuhvata sve teme iz običnog života, stoga se preporučuje svima sa manjim ili većim znanjem jezika. ` - (iz recenzije) Prof. Dušanka Maričić Ako želite da putujete ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene italijanske izraze, da se zabavite, nađete stan i još mnogo toga, možete naći u ovom priručniku. Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite italijanski, pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik.

Naziv: Sa turskim u svet Autor: Prof. dr Mirjana Teodosijević Godina izdanja: 2008 Izdavač: Agencija Matić, Beograd Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Nešto je dopisivano na jednoj stranici, ostalo je čisto. Sadržaj videti na slikama. Opis: Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene turske izraze, da se zabavite, nađete stan i.... Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite jezik, pomoćiće vam ovaj izuzetno praktičan priručnik.

Dichos Y Proverbios Jose Luis Gonzalez Diaz Rezultat opsežnog i pažljivog procesa prikupljanja, ova kompilacija sadrži mnoštvo španskih narodnih izreka i poslovica. Na ovim stranicama čitaoci će pronaći i prepoznati vokabular, izraze i idiome koji su bili u upotrebi generacijama, uključujući Andar a la caza de grillos („Ići u lov na cvrčke,“ ili se brinuti o stvarima koje vas malo brinu) i A mal tiempo, buena cara (bukvalno „Pozdravi loše vreme sa dobrim licem“—ili hrabro izraziti situaciju). Iako su neke fraze neupotrebljive, većina se i dalje reklamira kao opšta mudrost. Obe vrste, međutim, sadrže obiman kompendijum koji služi kao dokaz kulture koja se stalno razvija i, što je najvažnije, bogatog jezičkog nasleđa. Izreke i poslovice Hose Luis Gonzales Dijaz Rezultat mukotrpnog zadatka kompilacije, Izreke i poslovice sadrže brojne zapise u kojima su kondenzovano znanje i tradicija narodnih korena. Na ovim stranicama čitalac će pronaći i prepoznati vokabular, izraze, fraze i lokacije koje se koriste od davnina. Iako su neke već van upotrebe, većina izreka je aktuelnog porekla i upotrebe. I [drevni i moderni] čine obiman kompendijum koji pokazuje kulturu koja se razvija i, iznad svega, izuzetno jezičko bogatstvo. Idite u lov na cvrčke. Mi smo mazge, na putu kojim hodamo i na putu koji ćemo sresti. Ko ne zna da sabira, neće znati da množi. Ne hvali se svojom dobrotom pred decom, već je prenesite na zavidne. Za loše vreme, dobro lice. Kad nisam imao stoke i zemlje sam radio, niko me nije dočekao; Danas kada se bavim poljoprivredom i uzgajam, svi mi govore: `Dragi prijatelju...` Veština je bolja od snage, a bolje je kome Bog prinudi. odlično očuvana kao nova nečitana

Praktičan priručnik za učenje francuskog jezika na svakom mestu! Ukoliko želite da putujete ili idete u inostranstvo da radite, ovo je prava knjiga za vas! U njoj se nalaze francuski izrazi i fraze koje vam mogu pomoći da lako komunicirate i da se jednostavno i brzo snađete u novoj sredini. Kratak pregled gramatike koja će vam biti dovoljna da savladate ovaj jezik. “Sadržaj ovog priručnika nam omogućava da bolje komuniciramo na francuskom i time približimo naše kulture jednu drugoj.” – Prof. Slobodanka Cuca-Nikolić

LEKSIKON STRANIH REČI arhaizmi, lokalizmi, neologizmi Kod izbora savremenih stranih reči posebno se vodilo računa o zastupljenosti terminologije disciplina i profesija budućnosti (marketing, kibernetika, kompjuteri...) u kojima će današnji školarci najviše raditi, a koje nisu dovoljno zastupljene u postojećim rečnicima i leksikonima. Vođeno je računa i o učestalosti pojedinih reči u svakodnevnom govoru, ali i o značaju pojma koji data reč označava. Uvršteno je dosta novih reči, a mnogo njih je redefinisano u odnosu na postojeća značenja. Uz sve to napravljen je izbor iz bogate riznice mudrosti i pouka, kojima se, uprkos svim promenama, razvoju i usavršavanju, ljudi vekovima vraćaju. JRJ Zemun, 2007. 864 strane, tvrd povez, manji format.

Tvrd povez, str 864, F 18cm Arhaizmi,Lokalizmi, Neoligizmi Kod izbora savremenih stranih reči posebno se vodilo računa o zastupljenosti terminologije disciplina i profesija budućnosti (marketing, kibernetika, kompjuteri...) u kojima će današnji školarci najviše raditi, a koje nisu dovoljno zastupljene u postojećim rečnicima i leksikonima. Vođeno je računa i o učestalosti pojedinih reči u svakodnevnom govoru, ali i o značaju pojma koji data reč označava. Uvršteno je dosta novih reči, a mnogo njih je redefinisano u odnosu na postojeća značenja. Uz sve to napravljen je izbor iz bogate riznice mudrosti i pouka, kojima se, uprkos svim promenama, razvoju i usavršavanju, ljudi vekovima vraćaju. Izdavač: JRJ

OVO SE SMATRA JEDNIM OD NAJBOLJIH I NEPREVAZIDJENIH RECNIKA ROMSK0G JEZIKA-KOJI JE IZDAT KOD NAS, KAD PROCITATE DETALJNIJE OPIS RECNIKA, KAO I AUTOROVU BIOGRAFIJU(DOLE NIZE U NASTAVKU), BICE VAM JASNIJE O KAKVOJ SE VELICINI-PIONIRU RADI?OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! SRPSKOHRVATSKO-ROMSKO-ENGLESKI RJECNIK - RADE UHLIK Romengo alavari Recnik:Srpskohrvatsko - romsko - engleski rečnik Autor:Rade Uhlik ISBN:Ostalo Godina izdanja:1983. Stranica:473 Autor: Domaći Vrsta: Opšti OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! Jezik:Srpski Tip: Višejezični Povez:broširan Format: 20x14cm Izdavač:`Svjetlost`,Sarajevo,1983.god. Godina: 1983. Stranica:473 Stanje:vrlo dobro. DETALJNIJE O ROMSKOM JEZIKU-o ovom rečniku: ШТА ЈЕ РОМСКИ? Прва ствар која привлачи пажњу када узмемо речник у руке, или када претражујемо каталог, јесте наслов. У свим насловима срећемо реч „ромски”. Међутим, ромски језик у Србији је дијалекатски и 257Ромолошка лексикографија у Србији: стање и доступност локално веома разуђен, а стандард је тек недавно установљен. Такође, називи ромских заједница (интерни, екстерни) не морају се поклапати са називима варијетета којим те заједнице говоре. Нити исти назив двеју ромских заједница гарантује да је у питању исти говор, нити обрнуто – две ромске заједнице могу имати различите називе а гово - рити истим, или барем веома сличним варијететом. Свих ових шест речника ромског су заправо речници гурбет - ског дијалекта, или је, у случају да се даје више варијанти, гурбетски дијалекат основни дијалекат речника, иако се то не каже увек експли- цитно. Радије се користе нека географска одређења, као што је „ром - ски говори у Србији”, „у Хрватској”, „у Босни и Херцеговини”. Ухлик полази од, како каже, „гурбетског говора српских Рома”, а Кајтази од „ромских говора у Хрватској”. Само се у ова два речника срећу варијанте из других говора. Нажалост, код Ухлика оне нису обеле - жене одговарајућом скраћеницом, већ је само у предговору речено да се наводи „Najpre srpskohrvatska reč, zatim prevod (jedan ili više njih) na gurbetskom. Posle toga ima i prevod na matičnom vlaškoromskom, zatim prevod na tursko ili grčkoromskom, a ređe i na šatrovačkom. Na kraju stoji prevod na engleskom” O autoru: Uhlik, Rade Uhlik, Rade, bosanskohercegovački romolog (Sarajevo, 2. II. 1899 – Sarajevo, 13. VI. 1991). Studij germanistike završio u Beogradu. Radio kao srednjoškolski profesor u Brčkom, Tuzli, Prijedoru i Nišu. Nakon II. svjetskog rata kao poliglot (govorio oko 14 jezika) dobio je posao prevoditelja u Tanjugu. Potom je radio u Zemaljskome muzeju u Sarajevu kao viši znanstveni savjetnik na folklorističkim romološkim temama i lingvističkoj obradbi romskih jezika i narječja. Uveo je termin Gurbeti za skupinu Roma koja je nastavala prostore zapadnoga i središnjeg Balkana; njihove jezične osobitosti razvrstao je u 4 skupine gurbetskoga. Istraživao je ponajprije govore bosanskih Gurbeta, ali i drugih, te one Arlija, Burgijaša, Gopta itd. Skupio je i bogatu građu romske poezije, pripovijedaka i pošalica. Zbirku romskih pjesama u izvorniku Romane đilja objavio je 1937., potom u prijevodu Ciganska poezija (1957., 1982), te Ciganske priče (1957). Izradio je tri romska rječnika: Rječnik bosanskoga romskoga (Bosnian Romani Vocabulary, u: Journal of the Gypsy Lore Society, 1942–43), Srpskohrvatsko-ciganski rečnik (Romane alava, 1947) i Srpskohrvatsko-romsko-engleski rečnik (Romengo alavari, 1983). Uz niz objavljenih znanstvenih radova ostavio je i dragocjene zapise o izvorno hrvatskoj romskoj zajednici Gopta. Velik dio njegove rukopisne ostavštine uništen je tijekom rata 1992., a nešto radova čuva se u Knjižnici Odsjeka za indologiju Filozofskoga fakulteta u Zagrebu. Uhlik je bio član Gypsy Lore Society i bosanskohercegovačke Akademije. Član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine Rade (Aladar) Uhlik (1899–1991) je najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije, imajući u vidu širok spektar njegovih naučnih interesovanja. Delo Radeta Uhlika doprinelo je boljem poznavanju kulture i jezika romskih zajednica s Balkana širom sveta, ali i na da dalji razvoj i standardizaciju romskih govora na ovim prostorima. Međutim, njegove lingvističke studije posvećene praktično svim romskim govorima Jugoslavije ostale su, zbog jezičke barijere, van razmatranja savremene romologije. Većina njih još uvek nije izgubila svoju naučnu aktuelnost. Značaj Uhlikovih lingvističkih istraživanja romskih govora u Jugoslaviji (iz domena dijalektologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmatike), zatim leksikografskih radova (Bosnian Romani: a vocabulary (3 volumes) (1941–1943), Srpskohrvatsko-ciganski rječnik (Romane Alava) (1947) i Rječnik srpskohrvatskoromsko-engleski (1983), prevoda Jevanđelja po Luki na romski jezik (1938) i na ekstenzivan sakupljački rad u oblasti romskog folklora i romske tradicijske kulture.

Engleski Želiš da napreduješ u engleskom? Ova audio metoda, 100 % na engleskom, je napravljena za tebe! Sa njom osećaćeš se kao da si otputovao u jednu anglofonu zemlju. Prati avanture Luke, njegove sestre i njihovih prijatelja iz međunarodne škole. Popravićeš u isto vreme i pismeno i usmeno izražavanje! Metoda assimil KIDS ti omogućava da radiš na svim aspektima engleskog jezika. Sa MP3 snimcima ti ćeš brzo napredovati u razumevanju slušanog teksta. Čitajući više puta dijaloge iz knjige popravićeš takođe razumevanje pisanog teksta. U svakoj epizodi je objašnjena gramatika sa propratnim primerima. I još ćeš moći da primeniš sve što si naučio u radnoj svesci, merivši svoj napredak kroz rubriku Check Your Skills. • Zabavni i raznovrsni dijalozi za slušanje • Knjiga za čitanje i dobro razumevanje • Radna sveska za vežbanje • Rubrike Check Your Skills za praćenje napretka

Engleski Želiš da napreduješ u engleskom? Ova audio metoda, 100 % na engleskom, je napravljena za tebe! Sa njom osećaćeš se kao da si otputovao u jednu anglofonu zemlju. Prati avanture Luke, njegove sestre i njihovih prijatelja iz međunarodne škole. Popravićeš u isto vreme i pismeno i usmeno izražavanje. Metoda assimil KIDS ti omogućava da radiš na svim aspektima engleskog jezika. Sa MP3 snimcima ti ćeš brzo napredovati u razumevanju slušanog teksta. Čitajući više puta dijaloge iz knjige popravićeš takođe razumevanje pisanog teksta. U svakoj epizodi je objašnjena gramatika sa propratnim primerima. I još ćeš moći da pimeniš sve što si naučio u radnoj svesci, merivši svoj napredak kroz rubriku Check Your Skills. • Zabavni i raznovrsni dijalozi za slušanje • Knjiga za dobro razumevanje • Rubrika blog za poboljšanje razumevanja napisanog teksta • Radna sveska za vežbanje • Uokvireni Did you know? Za otkrivanje anegdota o anglofonim zemljama • Rubrike Check Your Skills za praćenje napretka

kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Lepo očuvano kao na slikama 1991 Naučna knjiga Pavica Mrazović (rođena Karlavaris) bila je jugoslovenska filološkinja i naučnica u oblasti germanistike. Predavala je na Katedri za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. 1987. godine uručena joj je Zlatna Geteova medalja[1], a 1992. godine postala je i laureat Ordena za zasluge Savezne Republike Nemačke[2]. 2019. godine, jedna ulica u Novom Sadu nazvana je po njoj[3]. Biografija[уреди | уреди извор] Pavica Mrazović rođena je 29. juna 1923. godine u banatskom selu Perlez. Njen otac Ivan bio je poreklom iz mesta Kastav u blizini Rijeke, gde je radio kao školski učitelj[4]. 1919. godine, Ivan se seli u Perlez, gde dobija nameštenje kao učitelj i upravitelj škole. Ubrzo se ženi Evom Fischer sa kojom dobija troje dece. Pavičin mlađi brat Bogomil Karlavaris rođen je 1924. godine i bio je istaknuti akademski slikar. Sa deset godina, Pavica odlazi u Novi Sad gde upisuje gimnaziju i gde potom završava i Učiteljsku školu. 1944. godine udaje se za Milana Mrazovića, sa kojim dobija troje dece. Do 1961. godine radila je u nekoliko seoskih i novosadskih škola, usput se školujući kao vanredni student. Diplomirala je 1960. godine na Katedri za nemački jezik, koja je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila otvorena tek nekoliko godina ranije, 1954. Od 1961. radi u toj ustanovi i započinje svoje akademske aktivnosti. Doktorirala je 1972. godine, a 1978. godine postala vandredni profesor. Zvanje redovnog profesora dobila je 1982. godine, a penzionisala se 1985. godine. I nakon odlaska u penziju nastavlja da radi kao univerzitetski predavač. Od 1992. do 1999. bila je gostujući profesor na Institutu za germanistiku Univerziteta `Jožef Atila` u Segedinu u Mađarskoj. Umrla je 2003. godine u Novom Sadu. Kontrastivna gramatika nemačkog i srpskog jezika[уреди | уреди извор] Jedna od njenih najdužih i najproduktivnijih akademskih saradnji bila je sa Lajbnic institutom za nemački jezik u Manhajmu i tadašnjim direktorom te ustanove, Urlihom Engelom. Rezultat te saradnje je i prva Kontrastivna gramatika nemačkog i srpskohrvatskog jezika, o čijoj je izradi 1978. godine sklopljen sporazum između Instituta za nemački jezik iz Manhajma i Univerziteta u Novom Sadu. U projektu je učestvovalo i preko 20 germanista i slavista sa šest univerziteta na prostoru bivše Jugoslavije[5]. Nakon izdavanja Kontrastivne gramatike, Pavica je u koautorstvu sa Zorom Vukadinović izdala Gramatiku srpskohrvatskog jezika za strance, koja je nastala na osnovu rezultat kontrastivnog projekta. Monografija[уреди | уреди извор] Povodom sto godina od Pavičinog rođenja, 2022. godine objavljena je knjiga o njenom životu i delu pod nazivom „Pavica Mrazović: žena, majka i naučnica”.[6] Iste godine u njenom rodnom selu otvorena je biblioteka koja je nazvana po njoj[7]. Radovi[уреди | уреди извор] Prema navodima Đorđa Tomića[8], urednika Pavičine monografije, katalogu Narodne biblioteke Srbije nalazi se više od 200 naslova povezanih sa njenim imenom. Popis njenih naučnih radova sastavila je grupa Pavičinih kolega iz Segedina, a on se u celosti nalazi u prilogu monografije koju je uredio Đorđe Tomić. Neka od njenih najznačajnih dela su studija u koautorstvu sa V. Tojbertom pod nazivom Valenzen im Kontrast (1988), knjiga Die semanto-syntaktische Valenz der starken Verben (1985.) napisana u koautorstvu sa A. Mikićem, kao i Lexikologie der deutschen Sprache (1983, 1997), u koautorstvu sa S. Czichozki. Prof. dr Tomislav Bekić iz njenog opusa posebno izdvaja[9] Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik (1981, 1990), za koji navodi da je `kapitalno ostvarenje ne samo naše germanistike nego i naše filologije uopšte`. tags: frazeologija nemački rečnici leksikon frazeologije fraze nemačkoga srpsko-nemački srpskohrvatsko srpskohrvatski učenje jezika nemackog nemačka kolarac udžbenici ponos

Retko u ponudi. Autor - osoba Šarović, Tomislav M. Naslov Englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik iz hidrotehničkih melioracija = An English-Serbian and Serbian-English dictionary of hydrotechnical reclamation / Tomislav M. Šarović Vrsta građe rečnik Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Vode Vojvodine, 2006 (Novi Sad : Mala knjiga) Fizički opis 818 str. ; 20 cm Predmetne odrednice Hidrotehnika -- Melioracije -- Rečnici, englesko-srpski Hidrotehnika -- Melioracije -- Rečnici, srpsko-engleski PREDGOVOR Englesko-srpski i Srpsko-engleski rečnik iz hidrotehničkih melioracija je nastao kao rezultat skupljanja pojmova, uglavnom iz stručne literature na engleskom i njihovom prevođenju i tumačenju na srpskom jeziku, iz većine naučno-stručnih disciplina koje prožimaju hidrotehničke melioracije. Tako se u njemu na laze termini iz fizike i hernije zemljišta, hidrologije, hidrodinamike, hidrogeologije, hidropedologije, pedologije, hidrograđevine, mašinstva, kulturnog bilja, meteorologije, klimatologije itd. Skupljanje termina trajalo je godinama. Dugo vremena sam to radio za svoje potrebe prilikom praktičnog bavljenja primenom vode u poljoprivredi kod nas i u inostranstvu i rešavanja mnogobrojnih problema koji prate tu oblast. Onda, kad je obim skupljenog materijala narastao, došao sam na ideju da ga sredim i objavim, kako bi i drugima bio od koristi. Tako je 2001. godine u Novom Sadu, u izdanju KID PCESA, nastao Englesko-srpski rečnik iz oblasti navodnjavanja, prvi na ovim prostorima, a i šire. Imao je oko 7000 odrednica. On je poslužio kao osnova ovom rečniku, tako što je proširen terminima iz oblasti odvodnjavanja, erozije i poplava, kao i izvesnim pojmovima iz oblasti brana koje u velikoj meri predstavljaju deo velikih irigacionih i protivpoplavnih projekata. Dosta odrednica iz navedene osnove, koje nisu imale stručno značenje, je izostavljeno, a mnogi postojeći termini su pojašnjeni, a i neke štamparske, jezičke i stručne greške otklonjene. Rečnik se sastoji iz dva delà: Englesko-srpskog i Srpsko- engleskog rečnika i ukupno ima oko 16000 odrednica. U oba delà odrednice su štampane masnim slovima. U Englesko-srpskom rečniku, posle svake odrednice, u srednjoj zagradi je dat njen izgovor uz upotrebu latiničnih slova i IPA simbola. Posle zagrade, odrednice imaju svoj prevod na srpskom jeziku a zatim, većina njih, sažeto objašnjenje, bez koga bi bilo teže shvatiti značenje mnogih odrednica. Uz to, ova objašnjenja omogućavaju korisnicima rečnika, posebno studentima i onima koji se, uglavnom, tek susreću sa ovom oblašću, da se na jednom mestu mogu upoznati sa značenjem skoro svih termina koji se danas koriste u hidromeliorativnoj nauci i praksi. Stoga se ovaj rečnik razlikuje od drugih, do sada izdatih, stručnih rečnika. U Srpsko-engleskom rečniku odrednice su bez datog izgovora i dodatnog objašnjenja koje korisnik rečnika može naći u Englesko-srpskom delu. U oba delà rečnika, uz veliki broj odrednica, dati su primeri njihove upotrebe. Rečnik je prvenstveno, ali ne i isključivo, namenjen onim korisnicima brojne literature na engleskom jeziku, koji se u svojoj profesionalnoj delatnosti bave nekom od napred navedenih disciplina, a posebno ako ta delatnost, na bilo koji način, zadire u oblast navodnjavanja, odvodnjavanja, vodosnabdevanja, erozije ili poplava. Nadam se da će im biti od pomoći. Novi Sad, maja 2006. Autor MG144 (N)

Autor - osoba Cvitković, Ivan Naslov Rječnik religijskih pojmova / Ivan Cvitković Vrsta građe enciklopedija, leksikon Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 2005 Izdanje 2., dopunjeno i prošireno izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : DES, 2005 (Sarajevo : DES) Fizički opis 496 str. : ilustr. ; 21 cm Predmetne odrednice Religija -- Leksikoni Razvojem filozofije, historije, psihologije, politologije, žurnalistike, a posebno sociologije religije, javila se potreba i za rječnikom religijskih pojmova s kojima se susreću studenti navedenih disciplina. Tako su se pojavili: „Leksikon judaizma i kršćanstva“ (Oleg Mandić, 1969), „Hrvatska kršćanska terminologija“ (Jeronim Setka, 1976), „Rječnik ezoterizma“ (Riffard Pierre, 1989), „Leksikon islama“ (Nerkez Smailagić, 1990), „Glosar religijskih pojmova“ (1999), „Mali teološki leksikon“ (2002), „Religijski rječnik“ (Adalbert Rebić, 1997), „Religijski leksikon“ (1999), „Teološki rječnik“ (Karl Rahner, 2004), itd. Većini njih je zajedničko da su u njima obrađeni pojmovi jedne ili dviju religija. Iznimku čini „Enciklopedija živih religija“, ali i u njoj je nedovoljno pojmova iz „europskih“ religija. Otud ideja da se u ovom rječniku obrade karakteristični pojmovi iz različitih religija: staroegipatskih; starogrčkih; staroslavenskih; starogermanskih; hinduizma; buddhizma; konfucijanstva; taoizma, lamaizma; shintoizma; židovske religije; islama; katoličanstva; pravoslavlja; protestantskih sljedbi; romskih i afričkih vjerovanja, itd. Možda će se netko zapitati zašto su u rječnik religijskih pojmova uvršteni i oni iz domena praznovjerja, magije. Odmah da kažemo: ne samo zbog teorijskih proturječnosti o odnosu magije i religije već i iz praktičnih potreba. Ovakav rječnik nije nikad bio tako potreban kao danas kad ponovo raste zainteresiranost za religiju. Očekujemo da će on dobro doći svima u multikonfesionalnom društvu da bi se, na najlakši mogući način, upoznali s osnovnim pojmovima iz religija svojih sugrađana. U pripremi Rječnika nailazilo se na dosta poteškoća. Kao osnovno, ni u jednoj od znanstvenih disciplina koje se bave proučavanjem religija, pa ni u sociologiji religije, ne postoji cjelovito izgrađeno nazivlje. To je zahtijevalo uporabu razne literature, mada se i u njoj, ponekad, nailazi na različita određenja istih pojmova. U tim okolnostima valjalo je izvršiti selekciju glavnih pojmova, te, u nekoliko redaka, dati njihova obilježja, običnim jezikom, razumljivim svima. Ipak, nužno je napomenuti da „Rječnik religijskih pojmova“ nikad ne može biti cjelovit i autor je toga bio svjestan kad je počeo rad¬ti na njegovoj pripremi. Po prvi put Rječnik se, u autorovoj nakladi, pojavio 1991. godine (3000 primjeraka). Ovo predstavlja dopunski i prošireni primjerak te naklade. Njim je obuhvaćeno 8.900 pojmova. Nadam se da će Rječnik dobrodoći svima: vjernicima i onima koji ne vjeruju; studentima teologije, sociologije, politologije i žurnalistike; svećenicima, sveštenicima, pastorima, vjerskim službenicima; svima onima čijem srcu je bliska knjiga. Rječnik je objavljen u povodu 60-godišnjice autorovg života i tiskanja njegove dvadesete knjige. Autor se zahvaljuje svima koji su sudjelovali u obilježavanju ovog skromnog jubileja, a osobito Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i Fondaciji Konrad Adenauer (Predstavništvo u Sarajevu/BiH) na podršci u objavljivanju Rječnika. Dugujem zahvalnost recenzentima, prof. dr. Dragoljubu Đorđeviću i dr. Hilmi Neimarliji. Osobitu zahvalnost dugujem svojoj obitelji, koja je bila uz mene svih proteklih godina u kojima sam radio na pripremi objavljenih naslova. Sarajevo, listopada 2004. Autor MG47