Aparat za gašenje požara, namenjen za putničko vozilo. Novi tip, pod stalnim pritiskom! Uvek možete proveriti dal je ispravan aparat Budite uvek spremni i sprečite vatru! * po potrebi prodajem i ostale aparate: S-1,S-2,S-3,S-6,S-9 i CO2 boce *

Aparat za gašenje požara S-2A (A,B,C,E). Možete gasiti i električne instalacije do 1000V udaljeno najmanje 1metar od požara. Aparat pod stalnim pritiskom sa manometrom. Ovaj aparat se koristi u pikap i u mali kombi. * po potrebi prodajem i ostale aparate: S-1,S-2,S-3,S-6,S-9 i CO2 boce * Aparati overeni sa akreditovanog servisa

Mladi fizičar broj 12 , godina III (1978/79) Časopis iz fizike za učenike izdavač: Društvo matematičara, fizičara i astronoma SR Srbije štampa: BIGZ 36 stranica [sve ukupno sa koricama], 15cm x 23cm težina 50 grama Očuvanost: 5-- sadržaj: D. Koledin : Enriko Fermi D. Kapor : Nobelovci 1978. godine M. Dimitrijević : Plazma L. Rak : Transmutacije elemenata V. Čadež : Kvazari S. Sekulić : Nuklearna medicina S. Božin : Opasnost od CO2 Lj. Ristovski : Otkriće neutrina

Opis proizvoda Pouzdano upravljanje sportskim automobilima na suvim i vlažnim putevima. Za automobile visokih performansi. SportControl je predviđen za kontrolisanu sportsku vožnju. Iskoristite prednosti pouzdanog upravljanja i kraćeg puta zaustavljanja prilikom kočenja na mokrom putu. Imaćete takođe manje troškove za gorivo i manje emisije CO2. Sportska vožnja pod kontrolom. • Širina: 205 • Visina: 50 • Prečnik: 16 • Godišnje doba: Leto • Index brzine: V: Dozvoljeno do 240 km/h • Tip vozila: Putničko vozilo • Nosivost: 87

Opis proizvoda • SIGURNOST NA PUTU: Ova letnja guma PETLAS Fullpower PT825 plus pruža izuzetnu stabilnost i kontrolu nad vozilom zahvaljujući svojoj optimizovanoj širini od 205 mm • KOMFOR VOŽNJE: Visina profila od 75% osigurava udobnost tokom vožnje, smanjujući vibracije i buku, što je potvrđeno indeksom buke B • IZDRŽLJIVOST: Sa indeksom opterećenja/brzine 110/108R, ove gume su dizajnirane da izdrže teže terete i pružaju pouzdanost u različitim uslovima na putu • OPTIMIZOVAN DIZAJN: Prečnik gume od 16 inča omogućava precizno pristajanje na veliki broj vozila, dok je specijalizovani dizajn šare gazećeg sloja idealan za letnje uslove • ENERGETSKA EFIKASNOST: PETLAS gume su poznate po svojoj energetskoj efikasnosti, što doprinosi smanjenju potrošnje goriva i emisije CO2 Kada birate gume za svoje vozilo, važno je da imate poverenje u njihov kvalitet i performanse. PETLAS Letnja guma Fullpower PT825 plus je dizajnirana da ti pruži upravo to - pouzdanost i sigurnost tokom toplih meseci. Sa širinom od 205 mm i visinom profila od 75%, ova guma obezbeđuje optimalan balans između stabilnosti i udobnosti. Njena konstrukcija je prilagođena zahtevima letnje sezone, omogućavajući ti da uživaš u vožnji bez obzira na vremenske uslove. Indeks opterećenja/brzine 110/108R garantuje da će tvoje vozilo biti spremno za sve izazove na putu, dok je prečnik od 16 inča kompatibilan sa širokim spektrom vozila. Ne zaboravi na važnost energetske efikasnosti - smanjenje potrošnje goriva i emisije CO2 je ne samo korisno za tvoj novčanik, već i za okolinu. PETLAS gume su tu da ti pomognu da ostvariš ovaj cilj.

Prodajemo konfete u obliku listica od standardnog lakog papira i od metalizirane folije. Konfete od papira su bio-razgradive. Metalizirani listici u srebrnoj i zlatnoj boji. Prodaja konfeta u vidu traka širine 1cm, 2cm i 3cm, a dužina od 3m do 10m. Konfete se prodaju u pakovanjima od 1kg ili u originalnom pakovanju u patronama. Prodaja patrona koje se aktiviraju pokretom ruke. Patrone precnika 5cm i dužine 66cm sa 180 grama konfeta. Domet do 12m u vis. Prodaja patrona sa konfetama koje se aktiviraju elektro-signalom. Patrone precnika 5cm i dužine 77cm. Prodajemo i opremu za posipanje konfetama na stadionima ili u halama-balasteri, cevni lanseri, komandni punktovi, boce za co2, uredaji na daljinsku komandu, . . . Tel: e-mail:

Original IMASAF auspuh Zadnji lonac - prigušivač Original za BMW e30 320i (1986god) 4 vrata (uski stop) Stanje se vidi na slikama, uvećajte slike da vidite detaljno stanje lonca IMASAF kataloški broj: 019190700 Stanje kao na slikama, potrebno sređivanje Sa prednje i sa zadnje strane, kod ulazne i izlazne cevi neko je zavario lim. Ima na nekoliko mesta na loncu gde je popustio i tu pušta, tako da bi to trebalo zavariti sa co2 Vidi se na slikama na koju dužinu je odsečena ulazna cev Sve u svemu ima da se sređuje, a zbog toga je i ovako niska cena, jer takav nov originalni lonac košta od 150-250 evra u zavisnosti od proizvođača Po kataloškom broju trebalo bi da odgovara i za 324d 324d/put

Opis proizvoda Aditiv za benzinske motore koji održava sistem goriva u optimalnom stanju. Čisti ceo sistem goriva. Smanjuje potrošnju goriva. Sprečava stvaranje naslaga u karburatoru, komori za sagorevanje i na ventilima. Podmazuje ventile i gornju površinu cilindra. Štiti od rđe i korozije. Sprečava zaleđivanje karburatora. Poboljšava mešavinu vazduha i benzina, sagorevanje i snagu motora. Smanjuje emisiju CO2 i HC. Može se koristiti u bezolovnom i bezolovnom benzinu. Ne šteti katalizatorima. Primena Za sve benzinske motore. U slučaju nepravilnog rada u praznom hodu, zapinjanja pri ubrzavanju, trzanja, otežanog starta, velike potrošnje goriva, prevelika emisija štetnih izduvnih gasova. Upotreba Dodajte jednu bocu od 325 ml u najmanje 20 litara benzina. Za najbolji rezultat koristite u pri svakom trećem punjenju rezervoara. Boca je pogodna za rezervoare bez poklopca (capless).

Opis proizvoda Dobro prijanjanje Sport Maxx RT obezbeđuje vrhunsko prijanjanje na mokrim i suvim podlogama zahvaljujući tehnologiji prilagodljive smeše. Polimeri zasnovani na tehnologiji izrade trkačkih pneumatika prilagođavaju se strukturi površine puta, što omogućava maksimalan kontakt sa putem i bolje prijanjanje. Kočenje Inovativni blokovi kompanije Dunlop razvijeni sa ciljem da se skrati vreme kočenja omogućavaju kraći put zaustavljanja pri vožnji velikom brzinom. Ovi izuzetno čvrsti blokovi razvijeni za vožnju visokih performansi omogućavaju da prilikom kočenja veća površina gume bude u kontaktu sa putem. Upravljanje Uživajte u stabilnom upravljanju pri velikim brzinama i mirnim prelazima iz pravolinijskog kretanja u krivine. Čvrsti spoljašnji rameni blokovi doprinose većoj stabilnosti i boljem upravljanju u krivinama. Ekonomičnost u potrošnji goriva Lagana konstrukcija pneumatika Sport Maxx RT omogućava manji otpor kotrljanja, čime se ujedno smanjuju potrošnja goriva i emisije CO2. • Iskorišćenje: C • Prijanjanje: B • Buka: 66 dB

Original IMASAF auspuh (dva ulaza, jedan izlaz) Prednji lonac - prigušivač Original za BMW e30 324 dizel (1986god) 4 vrata (uski stop) Stanje lošije OEM BMW kataloški broj: 18 12 1 177 945 - 18121177945 OEM BMW kataloški broj: 18 10 1719277 - 18101719277 IMASAF kataloški broj: 192006 Na slici označen pod brojem 1 Stanje kao na slikama Na izlaznoj cevi je popustio zavar, tako da bi to trebalo zavariti sa co2 Na ulaznim cevima neko je već zavarivao, tako da bi to trebalo možda još malo doraditi Sa jedne strane ima prirubnicu na jednoj cevi Vidi se na slikama na koju dužinu su sečene cevi Sve u svemu ima da se sređuje, a zbog toga je i ovako niska cena, jer takav nov originalni lonac košta od 120-230 evra u zavisnosti od proizvođača Po kataloškom broju trebalo bi da odgovara i za 320i 324d/put

Opis proizvoda Nova generacija "Low SAPS" motornih ulja posebno formulisanih da zadovolje tehničke zahteve vozila Volkswagen grupe. Njegove performanse visoke tehnologije optimizuju rad sistema protiv zagađenja, kao što su filteri čestica. Motorno ulje pogodno za sve benzinske i dizel motore, uključujući i najnovije, koji zadovoljavaju Euro V norme za smanjenje emisije štetnih gasova. Ovo motorno ulje optimizuje sisteme protiv zagađenja, posebno filtere čestica (eng. Particulate Filters - PF). Namenjeno najtežim radnim uslovima (sportska vožnja, ponavljanje pokretanja motora, gradska vožnja i vožnja po auto-putu). ACEA : ACEA C3 API : API CF ,API SN Approved : BMW : BMW LL-04 DAIMLER : MB-Approval 229.51 PORSCHE : Porsche C30 VAG : VW 504.00 ,VW 507.00 ISUZU : ISUZU Backward compatible : DAIMLER : MB-Approval 229.31 Obezbeđuje optimalno funkcionisanje trosmernih katalizatora i filtera čestica koji smanjuju emisiju NOk, CO2, CO i čestica i obezbeđuju usklađenost sa nivoima performansi koje najavljuju proizvođači i Euro V standardi zaštite životne sredine. Produžava životni vek za sisteme post-tretmana tako što sprečava da se DPF i trosmerni katalizatori preklapaju i pune. Odlična otpornost na temperaturne razlike garantuje dugovečnost delova motora i optimalni nivo performansi u svim okolnostima. Zadovoljava najzahtevnije planove servisiranja proizvođača tako što dozvoljava izuzetno dugotrajne intervale za zamenu ulja.

Opis proizvoda • Letnji pneumatik visokih performansi koji se odlično ponaša na mokrim putevima Intensa hp će zadovoljiti kriterijume svih vozača koji traže pneumatike najboljih performansi • Ovaj pneumatik je efikasan na mokrom putu i ima duži vek trajanja, a istovremeno smanjuje troškove za gorivo • Visoke performanse – i to po povoljnoj ceni • Odlične performanse pri kočenju na mokrim površinama • Pouzdano upravljanje na mokrim i suvim podlogama • Ušteda goriva Velika kilometraža • Odlične performanse pri kočenju na mokrim površinama • Specijalna guma na bazi silike obezbeđuje visok nivo prianjanja i omogućava sigurno kočenje kako na suvim podlogama, tako i na putevima mokrim od kiše • Rubovi gazećeg sloja koji se urezuju u sneg omogućavaju jače prianjanje • Pouzdano upravljanje na mokrim i suvim podlogama • Upravljanje karakteriše brz odziv i na suncu i po kiši zahvaljujući optimalizovanom dezenu gazećeg sloja koji omogućava da veća površina gume bude u kontaktu sa putem • Štedi gorivo • Uštedite novac na gorivu i smanjite emisije CO2 • Intensa hp je pneumatik lake konstrukcije kome je potrebno manje energije za kotrljanje i zato omogućava ekonomičniju vožnju • Velika kilometraža • Zahvaljujući dužem veku trajanja gazećeg sloja pneumatika intensa hp, ređe ćete posećivati prodavca pneumatika • Intensa hp se kotrlja više kilometara od drugih zahvaljujući ravnomerno raspoređenom pritisku i izdržljivoj smeši gazećeg sloja

Opis proizvoda Motorno ulje sintetičke tehnologije koje koristi PSA PEUGEOT CITROEN grupa pri prvom punjenju motornog ulja a PEUGEOT i CITROËN ga preporučuju u postprodaji. Dobro prilagođeno za upotrebu u najnovijim motorima PSA grupe, a posebno onim sa e-HDi oznakom (eng. ECO High-pressure direct injection - Eko direktno ubrizgavanje pod visokim pritiskom) koji koriste Stop & Start tehnologije i hibridne motore koji zahtevaju motorna ulja nove generacije. Motorno ulje pruža motorima najbolju moguću zaštitu od habanja i začepljenja. Sistemi za naknadnu obradu izduvnih gasova su zaštićeni tokom dužeg perioda zahvaljujući "Low SAPS" formulaciji. Upotreba ovog motornog ulja ostvaruje uštedu goriva bez potrebe za menjanjem stila vožnje. Takođe je pogodno za zahtevnije uslove vožnje ("od vrata do vrata", sportska vožnja, često ponavljanje pokretanja rada motora, gradska vožnja i vožnja po auto-putu, itd.). ACEA : ACEA C1 Approved : PSA : PSA B71 2312 ,PSA B71 2302 (China) Meets the requirement of : JAGUAR LAND ROVER : STJLR.03.5007 Suitable for : TOYOTA : TOYOTA Ušteda goriva od 3,33% merena zvaničnim M111 FE testom i uštede iznad 4,2% mereno tokom ciklusa NEDC u poređenju sa uljem od 5W-40 u skladu sa zvaničnim ACEA testom koji se koristi za merenje emisije CO2. Lakši hladan start: Klasa 0W-30, zajedno sa posebnim aditivima, olakšava hladan start motora, čak i pri veoma niskim temperaturama (provera validnosti se vrši do -40 ° C). Zaštita sistema za kontrolu zagađenja: optimizuje način rada trosmernih katalizatora i filtera za čestice, sprečavajući ih da se zaglave sa nanosima čađi ili mulja. Smanjuje emisije čestica, posebno NOk, HC i CO. Zaštita motora i čistoća: pruža najbolju moguću zaštitu od habanja i začepljenja čim je motor pokrenut.

Opis proizvoda Motorno ulje sintetičke tehnologije koje koristi PSA PEUGEOT CITROEN grupa pri prvom punjenju motornog ulja a PEUGEOT i CITROËN ga preporučuju u postprodaji. Dobro prilagođeno za upotrebu u najnovijim motorima PSA grupe, a posebno onim sa e-HDi oznakom (eng. ECO High-pressure direct injection - Eko direktno ubrizgavanje pod visokim pritiskom) koji koriste Stop & Start tehnologije i hibridne motore koji zahtevaju motorna ulja nove generacije. Motorno ulje pruža motorima najbolju moguću zaštitu od habanja i začepljenja. Sistemi za naknadnu obradu izduvnih gasova su zaštićeni tokom dužeg perioda zahvaljujući "Low SAPS" formulaciji. Upotreba ovog motornog ulja ostvaruje uštedu goriva bez potrebe za menjanjem stila vožnje. Takođe je pogodno za zahtevnije uslove vožnje ("od vrata do vrata", sportska vožnja, često ponavljanje pokretanja rada motora, gradska vožnja i vožnja po auto-putu, itd.). ACEA : ACEA C1 Approved : PSA : PSA B71 2312 ,PSA B71 2302 (China) Meets the requirement of : JAGUAR LAND ROVER : STJLR.03.5007 Suitable for : TOYOTA : TOYOTA Ušteda goriva od 3,33% merena zvaničnim M111 FE testom i uštede iznad 4,2% mereno tokom ciklusa NEDC u poređenju sa uljem od 5W-40 u skladu sa zvaničnim ACEA testom koji se koristi za merenje emisije CO2. Lakši hladan start: Klasa 0W-30, zajedno sa posebnim aditivima, olakšava hladan start motora, čak i pri veoma niskim temperaturama (provera validnosti se vrši do -40 ° C). Zaštita sistema za kontrolu zagađenja: optimizuje način rada trosmernih katalizatora i filtera za čestice, sprečavajući ih da se zaglave sa nanosima čađi ili mulja. Smanjuje emisije čestica, posebno NOk, HC i CO. Zaštita motora i čistoća: pruža najbolju moguću zaštitu od habanja i začepljenja čim je motor pokrenut.

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

Šta ćeš biti kad porasteš? Uzgajivač morskih algi? Dizajner održivih vozila? Menadžer za sreću? Ova knjiga sadrži šest oblasti: Nove tehnologije, Životna sredina i održivost, Zdravlje i blagostanje, Pravo i finansije, Međuljudski odnosi i Umetnost i kreativnost. Za svako od ovih zanimanja dat je kratak opis posla, kakva je situacija u svetu, sektor u kome može biti najveća potražnja, kompetencije koje neko treba da poseduje da bi se bavio tim poslom, kao i preporuku najprikladnijih studija koje dete treba da pohađa ako želi da razvija karijeru u tom pravcu. Možda će tvoja granica biti univerzum, možda ćeš graditi kuće na Marsu, uzgajati tamo salatu i sretati se sa vanzemaljcima. Svejedno, moraćeš da naučiš kako da konstantno ideš u korak sa tehnologijom koja se sve više razvija. Ovo je knjiga koja govori o sadašnjosti da bi ti pomogla da zamisliš budućnost, da sagledaš trenutnu situaciju, da pokušaš da shvatiš kuda ide ovaj svet i da pronađeš svoje mesto u njemu. Iz sadržaja: Nove tehnologije Programer Inženjer astronautike Projektant objekata za 3D štampu Inženjer robotike Svemirski arhitekta Svemirski pilot Konstruktor pametnih kućnih uređaja Tehničar fuzijske nuklearne elektrane... Životna sredina i održivost Energetski menadžer Astrobiolog Dizajner vozila za mikromobilnost Stručnjak za eko‑marketing Dizajner bicikala koji proizvode električnu energiju Programer sistema za apsorpciju CO2 Dizajner održivih vozila... Zdravlje i blagostanje Inženjer bioštampe Radiolog – stručnjak za veštačku inteligenciju Voker/Toker Medicinski tehničar potpomognut veštačkom inteligencijom Sajber‑psiholog Pravo i finansije Stručnjak za e‑trgovinu Direktor za digitalizaciju Advokat specijalista za sajber‑bezbednost Savetnik za kriptovalute Strateg za privatnost podataka... Međuljudski odnosi Kulturni medijator Stručnjak za gejmifikaciju Turistički vodič kroz svemir Virtuelni prodavac Internet‑analitičar Stručnjak za bihejvioralno‑psihološko profilisanje... Umetnost i kreativnost Lični brend menadžer Dizajner komunikacije Stručnjak za digitalni PR Dizajner nakita pomoću 3D CAD alata Stručnjak za holograme u šou‑biznisu Menadžer digitalnog sadržaja i SEO ekspert Menadžer društvenih mreža...

Vodena pumpa motora, made in Italy Kataloški brojevi : 1201.29 - 1202.55 - 1202.67 Odgovara za sledeća vozila : PEUGEOT 204 1.1 1127 43 58 1975.09 - 1977.07 PEUGEOT 204 1.1 1130 39 53 1965.10 - 1969.07 PEUGEOT 204 1.1 1130 40 55 1969.07 - 1977.07 PEUGEOT 204 1.4 D 1357 33 45 1973.09 - 1977.12 PEUGEOT 204 Break 1.1 Grand Luxe 1130 40 54 1969.05 - 1977.10 PEUGEOT 204 Break 1.2 D 1225 29 39 1968.05 - 1973.05 PEUGEOT 204 Break 1.3 D 1357 33 45 1973.01 - 1977.10 PEUGEOT 204 coupe 1.1 1130 40 54 1969.05 - 1970.05 PEUGEOT 204 convertible 1.1 1130 39 53 1967.01 - 1969.05 PEUGEOT 204 convertible 1.1 1130 40 54 1969.05 - 1970.10 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GT (A01) 1290 48 65 1969.10 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 (M02) 1290 55 75 1972.08 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GL (M01) 1290 48 65 1972.09 - 1979.10 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.4 D (M20) 1357 33 45 1976.10 - 1979.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.1 (D11) 1127 43 58 1976.10 - 1980.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.3 (D01) 1290 48 65 1970.09 - 1980.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.4 D 1357 33 45 1976.10 - 1979.10 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO1) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO2) 1290 55 75 1972.03 - 1975.04 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B01) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B02) 1290 55 75 1972.09 - 1976.07 PEUGEOT 305 I (581A) 1.3 1290 44 60 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.3 1290 48 65 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 1472 54 73 1979.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 1472 65 88 1980.05 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 Diesel 1548 36 49 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.3 1290 44 60 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 1472 54 73 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 Diesel 1548 36 49 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 II (581M) 1.3 1290 44 60 1982.10 - 1985.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.5 1472 54 73 1982.10 - 1985.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.5 1472 50 68 1985.09 - 1990.07 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.3 1290 44 60 1982.10 - 1986.08 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.5 1472 54 73 1982.10 - 1986.08 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.5 1472 50 68 1985.09 - 1986.10

Pumpa za vodu, Italijanska Kataloski broj 330486 - 1202.39 - 1201.30 - 1202.68 Odgovara za modele : ( fiksiran ventilator ) za vozila bez kvačila ventilatora , Odgovara za sledeća vozila : PEUGEOT 204 1.1 1127 cm3 43 KW 58 KS 1975.09 - 1977.07 PEUGEOT 204 1.1 1130 cm3 39 KW 53 KS 1965.10 - 1969.07 PEUGEOT 204 1.1 1130 cm3 40 KW 55 KS 1969.07 - 1977.07 PEUGEOT 204 Break 1.1 Grand Luxe 1130 cm3 40 KW 54 KS 1969.05 - 1977.10 PEUGEOT 204 Break 1.2 D 1225 cm3 29 KW 39 KS 1968.05 - 1973.05 PEUGEOT 204 Break 1.3 D 1357 33 45 1973.01 - 1977.10 PEUGEOT 204 coupe 1.1 1130 40 54 1969.05 - 1970.05 PEUGEOT 204 convertible 1.1 1130 39 53 1967.01 - 1969.05 PEUGEOT 204 convertible 1.1 1130 40 54 1969.05 - 1970.10 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GT (A01) 1290 48 65 1969.10 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 (M02) 1290 55 75 1972.08 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GL (M01) 1290 48 65 1972.09 - 1979.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.1 (D11) 1127 43 58 1976.10 - 1980.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.3 (D01) 1290 48 65 1970.09 - 1980.10 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO1) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO2) 1290 55 75 1972.03 - 1975.04 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B01) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B02) 1290 55 75 1972.09 - 1976.07 PEUGEOT 305 I (581A) 1.3 1290 48 65 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.3 1290 44 60 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 1472 65 88 1980.05 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 Diesel 1548 36 49 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.3 1290 44 60 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 1472 54 73 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 Diesel 1548 36 49 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 II (581M) 1.3 1290 44 60 1982.10 - 1985.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.5 1472 54 73 1982.10 - 1985.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.5 1472 50 68 1985.09 - 1990.07 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.3 1290 44 60 1982.10 - 1986.08 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.5 1472 54 73 1982.10 - 1986.08 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.5 1472 50 68 1985.09 - 1986.10

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

JEDINO ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA-KAO NOVA STANJE(5+)! Višnja ISBN:86-83979-03-2 Kategorija:POLJOPRIVREDA Izdavač: Srpski izdavač Naslov: Višnja Autor:-Prof.dr Evica Mratinić Izdavač: `Vizartis`,2002.god.Beograd Mesto: Beograd Godina: 2002. Broj strana: 174 Format: 14,5x20,5cm Pismo: Latinica Ilustracija:Da - u koloru Povez:Broš-meki-ilustracije u koloru Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo , Višnja Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu. Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće. Autor: Prof. dr Evica Mratinić Literatura 1. UVOD 2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji 3. MORFOLOGIJA VIŠNJE Koren Korenov vrat Stablo Deblo Kruna Grane i grančice Rodne grančice višnje List Pupoljci Cvet Plod Seme 4. EKOLOGIJA VIŠNJE Klima-podneblje Temperatura Padavine Svetlost Vetar 5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE Periodičnost u životnom ciklusu višnje Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje Period zimskog mirovanja Period vegetacije višnje Cvetanje višnje Oprašivanje višnje Oplođenje višnje Razvitak ploda i semena Formiranje cvetnih pupoljaka SORTE VIŠNJE 6. PODLOGE ZA VIŠNJU Generativne podloge Vegetativne podloge 7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE Priprema zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju Razmeštaj sorti višnje u zasadu Sadni materijal 8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje 9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje Rezidba višnje u uzgojnom periodu Rezidba višnje na rod Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima Đubrenje Makroelementi i njihova uloga Mikroelementi i njihova uloga Vrste đubriva Navodnjavanje višnje Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina Zaštita višnje od niskih temperatura Mehanizacija u proizvodnji višnje 11. BERBA VIŠNJE Određivanje vremena berbe Način berbe 12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE 13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE 14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE 15. LITERATURA Čuvanje plodova višnje Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja. Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade. U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje. Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2. Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija. To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr. Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama. Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža. Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog. Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte. U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci. Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981). S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska. Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene. Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti. U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.

Cilindar glavni kočioni, Italijanski : 19,05 mm Kočioni sistem : BENDIX Navoj : 10 x 1 (1) Kataloški broj : 4601.53 Odgovara za sledeća vozila : PEUGEOT 104 0.9 954 34 46 1972.10 - 1979.10 PEUGEOT 104 0.9 954 33 45 1979.10 - 1983.10 PEUGEOT 104 1.0 954 32 44 1983.09 - 1988.06 PEUGEOT 104 1.1 1124 42 57 1976.07 - 1982.08 PEUGEOT 104 1.1 1124 48 66 1978.09 - 1979.09 PEUGEOT 104 1.1 1124 37 50 1980.08 - 1988.06 PEUGEOT 104 1.2 1219 42 57 1979.08 - 1983.06 PEUGEOT 104 1.4 1360 53 72 1979.08 - 1983.06 PEUGEOT 104 coupe 0.9 954 33 45 1973.09 - 1983.10 PEUGEOT 104 coupe 1.1 1124 48 66 1973.09 - 1979.09 PEUGEOT 104 coupe 1.1 1124 49 67 1975.08 - 1980.06 PEUGEOT 104 coupe 1.1 1124 42 57 1979.08 - 1983.06 PEUGEOT 104 coupe 1.1 1124 37 50 1979.08 - 1988.06 PEUGEOT 104 coupe 1.4 1360 53 72 1979.08 - 1984.06 PEUGEOT 204 1.1 1127 43 58 1975.09 - 1977.07 PEUGEOT 204 1.1 1130 40 55 1969.07 - 1977.07 PEUGEOT 204 Break 1.1 Grand Luxe 1130 40 54 1969.05 - 1977.10 PEUGEOT 204 Break 1.2 D 1225 29 39 1968.05 - 1973.05 PEUGEOT 204 Break 1.3 D 1357 33 45 1973.01 - 1977.10 PEUGEOT 204 convertible 1.1 1130 40 54 1969.05 - 1970.10 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GT (A01) 1290 48 65 1969.10 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 (M02) 1290 55 75 1972.08 - 1975.09 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.3 GL (M01) 1290 48 65 1972.09 - 1979.10 PEUGEOT 304 (_04M_) 1.4 D (M20) 1357 33 45 1976.10 - 1979.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.1 (D11) 1127 43 58 1976.10 - 1980.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.3 (D01) 1290 48 65 1970.09 - 1980.10 PEUGEOT 304 Break (_04D_) 1.4 D 1357 33 45 1976.10 - 1979.10 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO1) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 coupe (_04C_) 1.3 (CO2) 1290 55 75 1972.03 - 1975.04 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B01) 1290 48 65 1970.03 - 1973.09 PEUGEOT 304 convertible (_04B_) 1.3 (B02) 1290 55 75 1972.09 - 1976.07 PEUGEOT 305 I (581A) 1.3 1290 44 60 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 1472 54 73 1979.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 1472 65 88 1980.05 - 1982.09 PEUGEOT 305 I (581A) 1.5 Diesel 1548 36 49 1977.11 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.3 1290 48 65 1977.10 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.3 1290 44 60 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 1472 54 73 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 I Break (581D) 1.5 Diesel 1548 36 49 1980.08 - 1982.09 PEUGEOT 305 II (581M) 1.6 1580 71 97 1982.10 - 1984.06 PEUGEOT 305 II (581M) 1.6 1580 69 94 1982.10 - 1988.06 PEUGEOT 305 II (581M) 1.6 1580 55 75 1982.10 - 1988.07 PEUGEOT 305 II (581M) 1.6 1580 66 90 1984.07 - 1987.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.6 1580 54 73 1986.11 - 1988.12 PEUGEOT 305 II (581M) 1.8 D 1769 44 60 1982.11 - 1988.12 PEUGEOT 305 II (581M) 1.9 1905 75 102 1982.10 - 1985.08 PEUGEOT 305 II (581M) 1.9 D 1905 47 64 1982.10 - 1988.07 PEUGEOT 305 II (581M) 1.9 D 1905 48 65 1982.10 - 1988.07 PEUGEOT 305 II (581M) 1.9 1905 72 98 1986.11 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.5 1472 50 68 1985.09 - 1986.10 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.6 1580 71 97 1983.09 - 1984.06 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.6 1580 66 90 1984.07 - 1987.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.6 1580 55 75 1986.02 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.6 1580 54 73 1986.11 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.8 D 1769 44 60 1982.11 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.9 Diesel 1905 48 65 1982.10 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.9 Diesel 1905 47 64 1982.10 - 1988.12 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.9 1905 75 102 1984.09 - 1987.10 PEUGEOT 305 II Break (581E) 1.9 1905 72 98 1986.11 - 1988.12

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Detalji predmeta Stanje Polovno Вулкан представља отвор (или руптуру) у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Вулкан је геолошки облик (најчешће планина, мада такође постоје и подморски вулкани) где лава излази на површину Земљине коре.[1] Реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору. По другим изворима реч вулкан потиче од римског бога Вулкана, бога ватре и вулкана.[2] Наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија.[3] Са становишта одређивања географског положаја и описом вулкана као морфолошки насталих облика након вулканских ерупција, без претензија улажења у сам процес настанка и његовог објашњења, вулканима се бави географија. VULKANI NA ZEMLJI - Vladimir Aprogov Продор магме може се догодити из више разлога као што су тектонски утицаји и промене дубинског притиска који је гурају, висока температура (600 до 1200°C) која повећава покретљивост магме те топљење стене или због гасова и пара који повећавају узгон магме. Магма на површини Земље се назива лава. Лава може избијати на површину на два начина: Изливањем - магма избија полако и једнолично, због чега настају базалтни покрови. Примери су полуострво Декан, Камчатка, Исланд. Ово је хавајски тип вулкана. Овакав тип ерупција јавља се у случају базичних магми, с малом количином волатила. Ерупцијом - експлозивно, настаје због велике количине накупљених гасова и водене паре. Попраћени су потресима, а забележени су и случајеви катастрофалних последица за околину. (Сент Хеленс 1980. године, Кракатау 1883. године, Мон Пеле 1902. године). Ово је азијски тип вулкана. Јавља се у случају магме са пуно волатила, киселог типа. Осим лаве из вулкана може избијати и пирокластични материјал: вулканске бомбе - већи комади лаве који приликом хлађења добијају вретенаст облик, вулкански блокови – здробљени пирокластични материјал који може тежити и по неколико хиљада тона, вулкански прашинац или туф – вулкански пепео помешан с водом те лапиле – ужарено камење величине шљунка. Вулканска активност често је праћена попратним појавама, избијањима водене паре, различитих гасова и хемијских једињења. Фумароле су отвори из којих избија водена пара, а из солфатара избија Водоник-сулфид (H2S). Мофети су отвори из којих избија угљен-диоксид, CO2. Вулканска подручја често прате термални и минерални извори. Гејзири су отвори из којих због високог притиска избија врела вода и водена пара. Најпознатији гејзер је онај у Националном парку Јелоустоун, Стари Верни. Највише вулканске купе Вулкан на Индонежанском острву Јава Мауна Kea (Хаваји) - 8818 m (под водом 4650 m), активан Чимборасо (Јужна Америка) - 6268 m, угашен Килиманџаро (Африка) - 5895 m, угашен Дамаванд (Иран) - 5670 m, угашен Попокатепетл (Мексико) - 5452 m, угашен Кенија (Африка) - 5200 m, угашен Арарат (Турска) - 5165 m, угашен Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800 m, активан Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600 m, вулкани на Јави око 7 km, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15 km у пречнику. Географски распоред вулканских области на земљи ватрени појас Пацифика Средоземно-трансазијска област Атлантско-океанска област Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана. Значајне вулканске ерупције У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи Ерупција вулкана Тамбора Ерупција овог вулкана који се налази на Сумбави потпуно је затрпала 1815. године Сумбаву, градић са 14.000 становника. Од директних последица ерупције, обрушавања великих таласа на околна острва и од глади страдало је преко 44.000 људи Ерупција вулкана Кракатау Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално експлодирао разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300 m. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела експлозија вулкана чула је једна дванаестина Земљине кугле. То је иначе најјачи звук произведен на Земљи у забележеној историји. На индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи Ерупција вулкана Лак на Исланду Ерупција овог вулкана се догодила 1783. године и том приликом је број жртава био 10.000, услед отровних гасова и пепела. Ерупција вулкана Унзен у Јапану, 1792. године. Број жртава је био 15.000, који су страдали услед цунамија и усијаних облака. Пеле, Мартиник, 1902. Број жртава је био 28.000, који су страдали услед усијаних облака који су настали услед ерупције вулкана. Ел Шишон, Мексико, 1982. Број жртава је био 2500, услед избаченог пепела. Невада дел Руиз, Колумбија, 1985. Број жртава је био 25.000, који су страдали због усијане лаве. Лас Ниос, Камерун, 1986. Број жртава је био 1700, због гушења услед испуштеног угљен-моноксида. Пинетубо, Филипини, 1991. Број жртава 800, услед пепела и лаве. Мерапи, Индонезија, 1994. Број жртава 64, услед великих, усијаних облака. Унзен, Јапан, 1792. Број жртава 15.000, због цунамија.[6] Ефекти вулкана Шематски приказ вулканског инјектирања аеросола и гасова Графикон соларне радијације 1958–2008 приказује како се радијација редукује након великих вулканских ерупција Концентрација сумпор-диоксида над Сиера Негра вулкан, Галапагоска острва, током ерупције октобра 2005 Постоје многи различити типови вулканских ерупција и асоцираних активности: фретских ерупција (ерупције које генеришу пару), експлозивна ерупција лаве са високим садржајем силицијума (e.g., Риолит), ефузивна ерупција ниско силицијумске лаве (e.g., базалт), пирокластични токови, лахари (ток дробљења) и емисије угљен-диоксида. Све ове активности могу да представљају хазард за људе. Земљотреси, термални извори, Фумароле, блатни лонци и гејзери често прате вулканску активност. Вулкански гасови Концентрације различитих вулканских гасова може знатно да варира од једног вулкана до другог. Водена пара је типично најзаступљенији вулкански гас, чему следи угљен-диоксид[7] и сумпор-диоксид. Други значајни вулкански гасови су водоник сулфид, хлороводоник, и флуороводоник. Велики број мање заступљених и гасова у траговима је присутан у вулканским емисијама, на пример водоник, угљен-моноксид, халоугљеници, органска једињења, и испарљиви метални хлориди. Велике, експлозивне вулканске ерупције уносе водену пару (H2O), угљен-диоксид (CO2), сумпор-диоксид (SO2), хлороводоник (HCl), флуороводоник (HF) и пепео (пулверизовану стену и пловућац) у стратосферу до висина од 16–32 km (10–20 mi) изнад Земљине површине. Најзначајнији утицај ових инјекција долази од конверзије сумпор-диоксида у сумпорну киселину (H2SO4), која се брзо кондензује у стратосфери у облику сулфатних аеросолова. Саме SO2 емисије две различите ерупције су довољне за упоређивање њиховог потенцијалног климатског импакта.[8] Аеросоли повећавају Земљин албедо — њену рефлексију Сунчеве радијације назад у свемир — и стога узрокују хлађење Земљине ниже атмосфере или тропосфере; међутим, они исто тако апсорбују топлоту коју зрачи Земља, чиме се загрејава стратосфера. Неколико ерупција током задњег века су узроковале снижење просечне температуре на Земљиној површини до половине степена (Фаренхајтове скале) током периода од једне до три године; сумпор-диоксид из ерупције Вајинапутина је вероватно узроковао Руску глад (1601—1603).[9] Значајне последице Претпоставља се да се једна вулканска зима догодила око пре 70.000 година након суперерупције језера Тоба на острву Суматра у Индонезији.[10] Према теорији Тобанске катастрофе коју подржавају неки антрополози и археолози, она је имала глобалне консеквенце,[11] убијајући највећи део људске популације и креирајући популационо уско грло које је утицало на генетичко наслеђе свих данашњих људи.[12] Године 1815. је ерупција планине Тамбора креирала глобалне климатске аномалије које су постале познате као „година без лета“ због ефекта на Северно Америчке и Европске временске прилике.[13] Пољопривредне културе нису успеле, а стока је угинула на већем делу северне хемисфере, што је резултирало једном од најгорих глади 19. века.[14] Ледена зима 1740-41, која је довела до распрострањене глади у северном делу Европе, може такође дуговати своје порекло вулканској ерупцији.[15] Предложено је да је вулканска активност проузроковала или допринела догађајима из крају Ордовицијана, Пермско-тријаског и касног Девонијанског масовног изумирања, а можда и других. Масивни еруптивни догађај који је формирао Сибирске трапе, један од највећих познатих вулканских догађаја у посљедњих 500 милиона година геолошке историје Земље, трајао је милион година и сматра се вероватним узрочником „великог изумирања“ пре око 250 милиона година,[16] за које се процењује да је довело до изумирања око 90% врста које су постојале у то време.[17] Кисела киша Облаци пепела се издижу из вулкана Ејафјадлајекидл 17. априла 2010 Сулфатни аеросолови узрокују комплекс хемијских реакција чиме се мењају хлорна и азотна хемијска композиција стратосфере. Тај ефекат, заједно са повећањем стратосферних нивоа хлора услед хлорофлуороугљеничног загађења, доводи до формирања хлор-моноксида (ClO), кои уништава озон (O3). Како се аеросоли накупљају и коагулишу, они се размештају у горњој тропосфери где служе као језгра за цирусне облаке и даље модификују Земљин радијациони баланс. Највећи део хлороводоника (HCl) и флуороводоника (HF) се раствара се у капљицама воде у ерупционом облаку и брзо пада на земљу као кисела киша. Инјектирани пепео такође брзо пада из стратосфере; највећи део пепела се

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen