JEDINO ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA-KAO NOVA STANJE(5+)! Višnja ISBN:86-83979-03-2 Kategorija:POLJOPRIVREDA Izdavač: Srpski izdavač Naslov: Višnja Autor:-Prof.dr Evica Mratinić Izdavač: `Vizartis`,2002.god.Beograd Mesto: Beograd Godina: 2002. Broj strana: 174 Format: 14,5x20,5cm Pismo: Latinica Ilustracija:Da - u koloru Povez:Broš-meki-ilustracije u koloru Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo , Višnja Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu. Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće. Autor: Prof. dr Evica Mratinić Literatura 1. UVOD 2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji 3. MORFOLOGIJA VIŠNJE Koren Korenov vrat Stablo Deblo Kruna Grane i grančice Rodne grančice višnje List Pupoljci Cvet Plod Seme 4. EKOLOGIJA VIŠNJE Klima-podneblje Temperatura Padavine Svetlost Vetar 5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE Periodičnost u životnom ciklusu višnje Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje Period zimskog mirovanja Period vegetacije višnje Cvetanje višnje Oprašivanje višnje Oplođenje višnje Razvitak ploda i semena Formiranje cvetnih pupoljaka SORTE VIŠNJE 6. PODLOGE ZA VIŠNJU Generativne podloge Vegetativne podloge 7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE Priprema zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju Razmeštaj sorti višnje u zasadu Sadni materijal 8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje 9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje Rezidba višnje u uzgojnom periodu Rezidba višnje na rod Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima Đubrenje Makroelementi i njihova uloga Mikroelementi i njihova uloga Vrste đubriva Navodnjavanje višnje Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina Zaštita višnje od niskih temperatura Mehanizacija u proizvodnji višnje 11. BERBA VIŠNJE Određivanje vremena berbe Način berbe 12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE 13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE 14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE 15. LITERATURA Čuvanje plodova višnje Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja. Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade. U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje. Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2. Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija. To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr. Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama. Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža. Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog. Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte. U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci. Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981). S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska. Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene. Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti. U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.