"Nove priče Dragane Stojanović potvrđuju nam ovog pripovedača kao sazrelog i spremnog da se uhvati u koštac sa ozbiljnim literarnim zadacima; i ova zbirka predstavlja ton i raspoloženja priča iz prve knjige, s toga sada autora doživljavamo kao stvaraoca koji je u velikoj meri pronašao svoja književna opredeljenja. To su, pre svega, unutrašnji život deteta, čitav svemir koji se naslađuje u njegovom krhkom telu, i svi oni mali, svakodnevni događaji iz kojih i nehotice prima utiske i pamti ih kako bi ga oblikovali i pomogli mu da bolje pojmi i prihvati svet oko sebe." - Gordana Maletić Čitaj dalje

"Očaj zna da rodi vrhunce; natpevani očaj; Vasiljević ga je natpevao i stvorio knjigu koja u celokupnoj produkciji može biti jedna među dve-tri od trajne vrednosti. Pisana sa osećajem za meru zaslužuje da se za nju kaže "dobra" u starinskom, najboljem značenju te reči. Mnogo je sadržaja i značenja zgusnuto ovde na malom prostoru." - Danilo Nikolić Čitaj dalje

Dolazi era u kojoj je pravilo da pravila nema! Sve će biti na prodaju: i obraz, i brat, i zemlja, sve! Video sam hajku na nas koji smo kao najveću životnu vrednost videli u odbrani svoje otadžbine, svoga naroda. Video sam lov na generale i sve borce koji su bili ponosni i spremni da svoj život, svoju glavu, stave na oltar otadžbine. Video sam sprdnju sa našom naukom, crkvom, kulturom i istorijom. Video sam sve to bačeno u blato i izgaženo pobedničkom čizmom, onih koji pobednici nisu smeli da budu i po cenu sto hiljada srpskih glava. Video sam kako nestajemo kao nacija, više ne verujući u istinu, pravdu i slobodu. Video sam bedak. Čitaj dalje

DEVETI KRUG Saša Simonović Roman Deveti krug istovremeno prati sudbinu pet potpuno različitih osoba! Kratke sekvence iz njihovih života uvešće nas u svet surove svakodevnice kojoj se svako prilagođava na poseban način. Spletom čudnih okolnosti svih pet junaka će se u jednom trenutku naći na istom mestu, u banci u koju ulazi razbojnik i uzima ih za taoce. Pomalo čudna situacija banku pretvara u pozornicu na kojoj će se preplitati ljudske sudbine, želje i neostvareni ideali. Još jedan bestseler sjajnog Saše Simonovića. Čitaj dalje

Srednjoškolski profesor Ivan raskida brak i iz Beograda odlazi u jednu varošicu u Srbiji u nameri da počne život iznova! Vrlo brzo, nehotice, Ivan ulazi u zabranjenu ljubavnu vezu sa svojom učenicom Marijom. Istovremeno, pokušavajući da pomogne Amiri, koja je iz Turske došla da bi ispunila porodični zavet, Ivan se zaljubljuje u nju čineći situaciju dramatičnom. Marija želi osvetu, a Amira da promeni njegove stavove prema veri. Sjajna dinamična i emotivna priča bestseler autora Saše Simonovića. Čitaj dalje

Čuvena komedija Koste Trifkovića u tri čina!

Prvi domaći roman koji se bavi temom kloniranja! Heseova paradigma o spasonosnoj ulozi (duhovno ujedinjenog) elitizma u osnovi je ovog romana s tezom. Autor prepliće filozofske i istorijske činjenice, s individualnom, skoro dnevnički verifikovanom biografijom, hronikom života mudrog i preosetljivog subjekta koji u svom posmatranju istorije, filozofije, globalnih ili dnevnih fenomena, sopstvenoj introspekciji pridružuje i citate iz pomenutih sfera duha i logosa i problem nastaje u tome što metaknjiževni sadržaji, akribijski prilozi, dimenzijom i stilskom funkcionalnošću stiču dimenziju i značenja po sebi pa se u drugi plan ostavlja beletristička komponenta ili matrica... Dovode se epohe, kolektivni i pojedinačni, istorijski gestovi u novi, kontekst, daleko od ustaljene bezpogovornosti. Autor naglašava da je po sredi utopija i ishodišta njene dekonstrukcije ili rekonstrukcije Sveta u mentalnom su sistemu pojedinca, njegove osetljivosti ili spremnosti za borbu za sopstveni identitet, za sopstveni Atlantis. Čitaj dalje

Vilinsko kraljevstvo Voksli je u opasnosti; nad njim se nadvila Mržnja koja želi da zavlada celim svetom; nemoćna kraljica Vokslija, Kasandra, svoju tek rođenu bebu, vilu Piksi, šalje devojci neizmerne ljubavi, daleko, daleko u Beograd, nadajući se da će tu njena malena piksi biti bezbedna. Roman Pixie, autorke Mimi Vlaović je avanturističko-naučnofantastični-ljubavno-zabavni roman za mlade, koji nas uvodi u život beograđanke Singidunuminele koja je veoma posebna, ne samo po imenu, nego i po tome što je biće sa najviše ljubavi na svetu. Singidunuminela pokušava da uravnoteži svoj već komplikovan život: mlađa sestra je stalno izluđuje, bivši dečko – umetnik – moli je da se pomire, pokušava da izgradi karijeru scenariste, a sada i, beba koja joj se iznenada pojavljuje pred vratima stalno stvara pink jednoroge po njenom stanu! Čitaj dalje

"Roman Marijane Mladenović "Ljubav godine ne broji" može se smatrati uzorom, ili čak i modelom kako se piše ljubavno štivo, lako prihvatljivo, i dostupno svakom onom čitaocu koji želi da u lektiri spozna pravi život na talasima iskrenih toplih emocija, strasti koje u svom naboju idu od bola do ushićenja..." - Radomir Smiljanić "Ovaj rukopis i jeste izraz jednog stepena oslobađanja i osamostaljenja žena. Mnoge od njih nisu imale sebi blisku literaturu koja se bavi ženskim problemima ispričanu na ženski način. Kao svaki roman koji podstiče razne vrste identifikacija, pa čak i njihovo formiranje, mišljenja sam da će ovaj rukopis nadvisiti polnu pripadnost, i opravdati važnost naslova koji nosi. U njemu je sve rečeno, ostalo je samo ples reči kojima Marijana Mladenović hipnotiše čitaoca. I zavodi ga stihovima." - Veselin Dželetović Pavlov Čitaj dalje

Čitaocu... Ako ste puni života, ako ste radosni, ako Vam je nemir veseo, ako hrabro tugujete, ako Vas bol katkad čini srećnim i pruža Vam znanje, ako se borite protiv, ako se borite za sebe i druge u Vama, ako Vam je stalo do istine, ako tražite suštinu, ako Vam je smisao draži od forme, onda ste sestre i braća moja i od sveg srca Vas pozivam da pođete sa mnom na čudesno putovanje... Ne obećavam zabavu bez patnje, ne nudim odgovore bez pitanja. Vodim Vas u avanturu, u lavirint Duše kroz koji samo sebe možete spoznati... Branislava Nešić Čitaj dalje

Nova doza Mediterana od autora bestselera Lutajući Bokelj! Prugastoplave storije Nikole Malovića strukturom podsećaju na raspored pruga najpoznatijeg modnog dezena, onog mornarskog, ali i na Ribu – znak vremena. Čitaj dalje

Drugi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti donosi nove avanture pisaca-književnih likova, između sna i jave, ali i nove momente i sulude situacije iz bogatog književno-političko-ideološkog zabrana. Čitaj dalje

Drugi roman Igora Marojevića Dvadeset i četiri zida – čije je novo, znatno prerađeno izdanje pred čitaocem – predstavlja prvo prozno ispitivanje side u srpskoj književnosti i znatno šire.

Reč o veoma pitkoj i duševnoj povesti čiji je glavni junak naš najpoznatiji baletski umetnik Milorad Mišković. Miškovićev život i rad od detinjstva do osamdesetih godina prošlog veka, spisateljica vešto i smelo predstavlja sa puno ljubavi i uzdiže ga do zvezda. U društvu velikana svetskog baleta, Mišković kao Prometej umno i veličanstveno ostaje gord u svojoj besprekornoj igri prkoseći svim izazovima. Čitaj dalje

Priča u romanu prati događaje, zapisane po datumima, u obliku dnevnika, u vremenu od 1987-te do 1988-te godine, i opisuje niz događaja u kojima se glavna junakinja, petnćstogodišnja devojčica, našla u tom periodu. Tako je zapisan i period završetka osnovne škole, letovanja, raspusti i praznici provedeni kod bake, ili u planini i na moru, opisani su likovi koji su stvarno bili u njenom okruženju, od kojih su mnogi stvarne ličnosti, njeni drugari iz škole, iz ulice, ili sa mesta koja je posećivala. Pored opisa samih događaja, koji su ostali u njenom sećanju, u romanu se može videti i kako se to nekad živelo, kako se putovalo širom naše "Juge", bez pasoša i viza, kako su deca u tom periodu mnogo vremena provodila napolju, u igri, u zajedničkom druženju, bez kompjutera - što današnja deca ne mogu ni da zamisle. Junakinja je beležila svoja razmišljanja, osećanja, želje i htenja, viđenje ljudi i stvari oko nje, svoje prve ljubavi, razočarenja, boli, i sve to zapisala i prenela čitaocima jednim lakim, jednostavnim govorom, razumljivim i primamljivim mladima, kako onoj generaciji rođenoj 70-tih godina, tako i današnjoj mladeži. Uskoro se očekuje objavljivanje nastavka romana - drugog dela, u kome autorica i dalje prati odrastanje junjakinje u raznim životnim okolnostima. Čitaj dalje

Putopis Pisma iz Italije donosi interesantna zapažanja Ljubomira Nenadovića kako o ovoj zemlji i njenim zname­ni­­tostima, tako i o njenim stanovnicima i putnicima s razli­­čitih strana sveta koje je sretao. Tako saznajemo da su Itali­­jani spremni da potkradaju putnike, Francuzi su vazda raspo­­loženi na zabavu, dok su Englezi hladni. Ipak, značajno mesto u ovom delu zauzima crnogorski vladika Njegoš. Sam autor je njime bio impresioniran. Opisuje ga ne samo kao vladara već i kao divnog čoveka, mudrog, osećajnog i duhovitog. Dane provedene s njim doživljava kao najbolji deo svojih putovanja. Čitaj dalje

Antologijske priče Milorada Pavića: Smrt Svetog Save, Duše se kupaju poslednji put, Plava džamija, Smrt Miloša Crnjanskog, Biografija Dunava...

Knjiga bez anestezije. Reži me po srpski. Za sve pare! Od svih prirodnih nepogoda, siromaštva, kriza i ratova, Srbiju je ipak najviše upropastila silikonska revolucija koja je od njenih bogomdanih raskošnih lepotica napravila najobičnije plastične lutke na naduvavanje. U romanu Ostrvo muškaraca, obala žena, Vesna Radusinović otkriva po prvi put najstrože čuvane državne tajne i odgovara na pitanje zašto plastični hirurzi u Srbiji imaju samo jedan kalup za lažna usta, grudi i brazilske guze, i zašto na vreme nisu uzeli otiske najlepših Srpkinja na kojima priroda nikako nije štedela i na kojima nam je cela planeta zavidela... Čitaj dalje

"Slasna polja" - esejistički triler koji predstavlja eksplozivnu kombinaciju isključivosti emocija, motiva, želja i namera, i koji nas približava "bit" generaciji. Nejasno motivisan, neimenovani religiozni pokornik u najvećoj tajnosti planira bekstvo iz totalitarnog sistema orvelovskog tipa. Uspeva da napusti nametnutost, svet tuđe volje u kome je živeo i radio, misleći da se oslobodio. Ushićen, probija na drugu stranu, u zemlju koja ne postoji, koje nema, i biva uhvaćen u zamku dimenzije u kojoj se bez reda prepliću kulture i civilizacije, san i java, sreća i tuga, dobro i zlo, prolaznost i večnost, život i smrt… Početno oduševljenje se razvejava i on postaje sve izgubljeniji i očajniji. Prešao je i prošao mnogo, otišao daleko, ali nije uspeo da izađe iz sveta sopstvenih sumnji koji, ispostaviće se, nema granica. Upoznaje zemlju u kojoj najuzvišeniji predstavnici svetlosti i tame zaista postoje, i oba se bore za priznanje u glavnom junaku. Dugo iščekivana sloboda postaje krajnje sumnjiva. Kako ga točkovi ružičaste drumske krstarice nose napred, sve više uviđa da je zaposednut. Njegova radoznalost da sazna ko je reditelj halucinatorne drame u kojoj igra glavnu ulogu, čije nevidljivo prisustvo oseća, narasta uporedo sa očajem. Postaje i progonjen i progonitelj. Unutrašnja i spoljašnja dramatika radnje je prikazana iz perspektive mladog protagoniste kojeg od samog početka karakteriše oštra podvojenost. Tokom nadrealne avanture, svako vanjsko, oslobođeno čulno iskustvo se suprotstavlja onom potisnutom, unutrašnjem, duhovnom. Tako da uporedo sa spoljnim elementima radnje, teče i ona u samom putniku. Autor čini jasnim neizbežnost sukoba dvaju ekstrema u svakom čoveku odnosno dualizam dobra i zla. Pisac je u glavnom liku spojio religioznost i ljubav sa apostatizmom, seksom, alkoholom, drogama i zločinima. Kompleksna radnja se ne može jezgrovito sažeti niti stilski tačno odrediti, što čitaocu donosi nepredvidljivost događaja i miks književnih žanrova i epoha. Svojom nekonvencionalnošću, bez reda prolazi kroz epohe romantizma, impresionizma, nadrealizma i post-moderne, kroz koje se prepliću kniževne podvrste. Pa tako tekst obiluje tajanstveno postavljenim simbolima i stalnim unutrašnjim previranjima, tipično simbolističkom i psihološkom žanru, a kroz putešestvije i promiskuitetnost dvadesetsedmogodišnjaka uporno nas drži u okvirima avanturističkog i erotskog romana. Ali bar jedno ima obeležja stalnosti - ne može se ni sa približnom sigurnošću pretpostaviti šta će se dogoditi na sledećoj stranici. Čitaj dalje

Roman u četiri dela sa epilogom. Zamišljen i ostvaren kao posebna celina, ovaj se roman može shvatiti i kao drugi deo knjige "Heroj na magarcu". U većoj meri nego u "Heroju" ovde je rat "koji je bio bolji" prikazan kao orijaška burleska i kao kaljuga demonijačnih strasti. Sav od crne parodije i još crnjeg humora, ovaj roman kao da znači novo ostvarenje Miodraga Bulatovića prema realnoj ljudskoj patnji u podneblju isprepletanog dobra i zla. Košmarni splet mračnih vizija i mučnih snohvatica, divlji ples bestijalnog seksa i paklenih nagona ne dozvoljavaju čak ni iskusnom čitaocu da ostane spokojan. Prizori nasilja, divljanja i razvrata, orgijanja svake vrste, posle ratnih pobeda koje se prikazuju kao prividi i posle poraza koji postaju stvarnost,ali stvarnost mračno komična, otkrivaju Bulatovićeve junake kao anti-heroje, a njegov roman kao čudovišnu parodiju i junaštva i junačkog epa. Posle rata koji je za njih značio niz poraza, Bulatovićeve ličnosti, uglavnom pripadnici nekadašnjih soldateski, sumanuti anti-heroji nemaju kuda da se vrate: niko od njih nije, niti bi mogao da bude Odisej, nijednog od njih nigde ne čekaju ni Penelopa ni Telemah ni Itake više nema. Na kraju prvog svetskog rata, bivši vojnici, patnici, u prozi Miloša Crnjanskog grcali su, sa gorčinom, svoje defetističko "Nikad više !" Na kraju drugog svetskog rata, bivši vojnici, patnici ali i ukleti erotomani, u prozi Miodraga Bulatovića ne mucaju ništa: na granici na kojoj se dodiruju bol i seks, smrt i smeh, oni ostaju iskeženi, kao maske u bordelskom, farsičnom snoviđenju. Čitaj dalje

Sadržaj: Tuba Đurini zapisi Jablan Grob slatke duše Kod Markanova točka Mrguda Kroz maglu Kroz svjetlost Mračajski proto Rakijo, majko Pjesma mladosti Kroz mećavu Vukov gaj Jazavac pred sudom Rečnik manje poznatih reči Čitaj dalje

Dve dramske inscenacije, Mirjane Marinšek Nikolić, drage književnice toplog srca. U dramskoj inscenaciji Andrić intriga se plete oko zagonetne smrti heroine Gun Bergman, druge supruge Ingmara Bergmana, i prevodioca Andrićevih dela na švedski jezik. U dramskoj inscenaciji Krleža, ili Nazovi Krležu/Danas, radnja se dešava u Dobrovićevom ateljeu, u Beogradu, gde su Krleža i Milan Bogdanović uređivali avangardni časopis Danas. Čitaj dalje

Dirljiva priča o dva neprijatelja koji kroz nišan snajpera krče sebi put do samospoznaje i uz pomoć vremena i naizgled slučajnih susreta, razvijaju odnos kakav samo život može da izrežira. Autor pažljivim perom i odmerenom mišlju vodi čitaoca kroz istoriju sukoba, nerazumevanja, straha i vekovnih satiranja na balkanskim prostorima, sve do današnjih dana, kada je odgovor na pitanje ,,ima li tome kraja?" sve teže dati i kada je biti i ostati čovek - sve komplikovaniji zadatak. Čitaj dalje

Stranice prošlosti. Iskrena porodična priča. Na dar precima. Rođenjem nasleđujemo svoje telo i u njemu gene kao oznake određenih sklonosti, bolesti, fizičkih karakteristika. A šta je sa oznakama same duše? Da li i nju čini skup svih naših predaka? I na koji način se talože informacije u nama u vidu određenih sklonosti, fobija, strahova, ljubavi prema nečemu što još nismo okusili, a znamo da jesu naši roditelji, njihovi roditelji ili neki još dalji preci? Svaka porodica ima svoju istoriju. Ova priča je jedan deo porodičnog bogatstva Slađane Marković. "Umetnost davanja i primanja poklona je nadahnuće. Pokloniti tako da ne uvrediš preskupim darom i ne poniziš jeftinim i neukusnim traži uzajamno poznavanje. U samom davanju i primanju mora postojati magija uzajamnosti i ne izgovorena nit zajedničkih misli. Novac ne opravdava loš izbor. Skupe stvari najčešće su bez duše i ukusa. Darodavac ih smatra samoodricanjem, a darovanom stvaraju osećaj niže vrednosti. Takvi pokloni češće prodube jaz među ljudima jer se u njima susretnu prevelika žrtva i osećaj ličnog prodavanja. Pružiti deo sebe, a ne biti ismejan već prepoznat, je susret za večnost-način da se ljudi prepoznaju i ostvare sopstveni kosmos i poverenje. To je pravi način da ljudi ostvare sebe u nekom drugom. Kada mi je muž poklonio svesku sa pričom svog dede bila sam iznenađena i počastvovana. Veličinu takvog poklona nisam odmah shvatila. Otvoriti stranice porodične prošlosti i iskreno priznati svoje slabosti, uspehe i mnogo više neuspehe je retkost i znak beskrajnog poverenja. Ljudi provedu život jedan pored drugog glumeći zajednicu, ne shvatajući da je poverenje osnov trajanja. Danima sam okretala tu svesku izbledelih i izgužvanih korica. Tekst koji ima jedno veliko slovo na početku i jednu tačku na kraju. Slova se prepliću ne uvek jasna i ne uvek čitka. Pojave se i reči koje ne razumem, a opet sve zrači toplinom i iskrenošću. Kroz tu priču razumela sam prostodušnost i poštenje svog muža ne kao pozu već kao karakterne osobine. Prepoznala sam korene njegove iskrenosti i odanosti porodici. Neko ko toliko može da otvori sebe ume da voli i nesporno mora dobiti ljubav. U umetnosti davanja i primanja koja je zaista važna, jedan od najlepših darova je ta nevešto ispisana, a iskrena porodična priča. Priznajem, draža mi je ta priča i njena toplina od skupocenog nakita i novca. Život ima smisla samo ako se ostvari kroz ljubav i poverenje." Čitaj dalje

"Objavljivanje prve knjige je kao pakovanje života u jedan kofer, pred evakuaciju ko zna kud i ko zna na koje vreme. Počinje nova etapa i za autora i za čitaoca" - Milja Lukić Očekivanja od prvog izlaska u svet onog što je do tog trenutka bilo samo u mislima i srcu možda i nisu velika, ali uzbuđenje svakako jeste. Danijela Nenadić je tako spakovala kofer u 23 priče i dala mu ime Lubenica bez snova. Autorka se prvo oglasila preko društvenih mreža, i budući da je ono što je pisala za sebe naišlo na lep prijem, odvažila se i za štampanu verziju. Tu moramo da napravimo jednu malu ali bitnu razliku u odnosu na slične autore. Dok većina piše o sebi: šta im se desilo, šta misle, žele, podržavaju, kritikuju… Nenadićeva je objavljivala – prozu. Nije bilo iskakanja u ja vode, čak i kad je pisala priče u prvom licu. Jednom je Tomas Man rekao da o čemu god da pišete, pišete o sebi. Ne radi se samo o autobiografijama. Pišete o sebi i kad pišete u trećem licu. Upravo lice daje ton knjizi, koliko ste se distancirali kao pripovedač. Ipak, i kad je najtrećije treće lice u pitanju, autor piše o svom doživljaju teme, pa je Manova opaska sasvim u redu. U Lubenici bez snova, u 23 priče koje nisu povezane ni radnjom ni likovima, imamo pravu malu bravuru igranja licima. Iz trećeg se lako prelazi u prvo, iz prvog u drugo… Sve vreme ste kao čitalac u intimnom razgovoru s pripovedačem, ispoveda vam se, ali nema ja isticanja. Možda je upravo ovakav manir zaslužan za toplinu koja isijava iz svake stranice Lubenice. U pričama nema savršeno pozitivne osobe koja nikad ni u čemu ne greši, niti kukanja nad nekom nepravdom, niti bilo kakvih ja upliva – samo opisuje neki događaj, neku crticu iz života koja nam je svima bliska, uz dobru karakterizaciju i opise. Nema bezgrešnih ili savršeno negativnih – svi su naši, od krvi i mesa, malo šaškasti, ozbiljni, zbunjeni, ljute se, raduju, vole, brinu… Posebna pažnja posvećena je detaljima koji stanu u neki delić rečenice, ali tako lepo oboje ceo prizor i učine nam ga bliskim, kao da gledamo slike umesto što čitamo tekst. U Mleku Ljubavi Jela stavi kosu pod maramu boje jorgovana, pa liznu kraj da bolje napravi čvor pod bradom. Liznu kraj – karakterističan pokret seljanki kad povezuju maramu – ništa bitno, ali tako upečatljivo. I tako iz priče u priču s finim humorom u prepoznatljivim situacijama. Lubenica bez snova je povratak pravoj prozi, nije rijaliti nečijeg života. I da je samo to, a nije, vredi makar se odmoriti od literature danas sam ustala ili iznervirala sam se ili osećam se srećno ili evo me na plaži, u kupaćem… Čitaj dalje