Roman u četiri dela sa epilogom. Zamišljen i ostvaren kao posebna celina, ovaj se roman može shvatiti i kao drugi deo knjige "Heroj na magarcu". U većoj meri nego u "Heroju" ovde je rat "koji je bio bolji" prikazan kao orijaška burleska i kao kaljuga demonijačnih strasti. Sav od crne parodije i još crnjeg humora, ovaj roman kao da znači novo ostvarenje Miodraga Bulatovića prema realnoj ljudskoj patnji u podneblju isprepletanog dobra i zla. Košmarni splet mračnih vizija i mučnih snohvatica, divlji ples bestijalnog seksa i paklenih nagona ne dozvoljavaju čak ni iskusnom čitaocu da ostane spokojan. Prizori nasilja, divljanja i razvrata, orgijanja svake vrste, posle ratnih pobeda koje se prikazuju kao prividi i posle poraza koji postaju stvarnost,ali stvarnost mračno komična, otkrivaju Bulatovićeve junake kao anti-heroje, a njegov roman kao čudovišnu parodiju i junaštva i junačkog epa. Posle rata koji je za njih značio niz poraza, Bulatovićeve ličnosti, uglavnom pripadnici nekadašnjih soldateski, sumanuti anti-heroji nemaju kuda da se vrate: niko od njih nije, niti bi mogao da bude Odisej, nijednog od njih nigde ne čekaju ni Penelopa ni Telemah ni Itake više nema. Na kraju prvog svetskog rata, bivši vojnici, patnici, u prozi Miloša Crnjanskog grcali su, sa gorčinom, svoje defetističko "Nikad više !" Na kraju drugog svetskog rata, bivši vojnici, patnici ali i ukleti erotomani, u prozi Miodraga Bulatovića ne mucaju ništa: na granici na kojoj se dodiruju bol i seks, smrt i smeh, oni ostaju iskeženi, kao maske u bordelskom, farsičnom snoviđenju. Čitaj dalje