Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Antonije i Kleopatra 1: Biseri boje mesečine - Kolin Mekalou Godina izdanja: 2015 Broj strana: 440 Povez: Mek Poslednji deo serijala Gospodari Rima.Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, u delu koje sledi posle Oktobarskog konja, Kolin Mekalou se bavi legendarnom romansom Antonija i Kleopatre i još jednom dokazuje da je ona vrhunski pisac istorijskih romana našeg vremena.Cezar je mrtav, a Rim ponovo podeljen. Lepid se povukao u Afriku, Antonije vlada bogatim Istokom, a Oktavijan Zapadom, čije je srce Rim. Iako ovo napeto primirje odlaže građanski rat, čini se da je Rim zreo za cara – pravog Julijevog naslednika koji polaže pravo na Cezarovu zaostavštinu. Uz junačko držanje i bogatstvo Istoka koje mu je na raspolaganju, Antonije je, čini se, spreman da preuzme tu ulogu. Kao pravi ratnik-kralj žudi za moći, koja gori naporedo sa strašću prema ženama, gozbama i hijanskim vinom. Njegov suparnik Oktavijan deluje kao neubedljiviji kandidat: vitki, zlatokosi mladić podjednako je uzdržan koliko je Antonije popustljiv i podjednako hladnokrvan i pronicljiv koliko je Antonije plah. Doista, ova dvojica su jedan drugom ravni jedino po častoljublju. Kleopatra, bezobzirna zlatooka kraljica, prima Antonija na svoj dvor i u svoju postelju, ali svoje srce obazrivo štiti. I Oktavijan pored sebe ima jaku ženu: izuzetnu gospu gavran-crne kose, Liviju Druzilu, koja uči kako se stiče neupadljiva moć ne bi li svom mužu pomogla u njegovoj borbi za vlast.„Opširna, očaravajuća saga... Autorkino znanje i upečatljivi likovi oživljavaju burni Rim.“ Publishers Weekly„Kolin Mekalou nam donosi strastan roman koji se ne ispušta iz ruku.“ Entertainment Weekly

zk prvi deo

Autor: Milenko Stojičić Povez: broširan Br. strana: 162 Format: 14,5x20,5 Izdavač: Banja Luka Književnici o Branku Ćopiću... Iz sadržaja: - Prije Svega: Matija Bećković, Javna smrt Branka Ćopića - Predgovor... - Poezija: Ćopić u savremenoj srpskoj poeziji... - Priča Ćopića priča: Ćopić u savremenoj srpskoj prozi... - Novi kritički tonovi...

m10 odlicna

Paralelno posmatrajući biografije tri znamenite ličnosti koje su obeležile jugoslovensku epohu, dva književnika i jednog državnika, Simo C. Ćirković u ovom intrigantnom i zanimljivom delu uvodi čitaoca u uzbudljiv svet kulture i diplomatije onog vremena u kojem su se ogledale sve tektonske promene koje su obeležile XX vek. Najznačajnije pisce epohe, Iva Andrića i Miroslava Krležu, kao i Josipa Broza Tita, ličnost koja je postala simbol jugoslovenstva, Ćirković posmatra u kontekstu istorijskih, političkih i kulturno-socijalnih odnosa u kojima su živeli i stvarali. Iako su Andrić i Krleža najveće domete dostigli upravo u književnosti, svaki ponaosob je na specifičan način bio i homo politicus – jedan uzdržani diplomata, a drugi levičar i antifašista – te otuda proizilazi sasvim prirodna namera autora da njihovim biografijama pridoda i Titovu. Privatne, političke i literarne drame munjevito se prepliću u ovoj knjizi, što daje utisak jednog ubr...

Opis "Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija - Simo C. Ćirković" Paralelno posmatrajući biografije tri znamenite ličnosti koje su obeležile jugoslovensku epohu, dva književnika i jednog državnika, Simo C. Ćirković u ovom intrigantnom i zanimljivom delu uvodi čitaoca u uzbudljiv svet kulture i diplomatije onog vremena u kojem su se ogledale sve tektonske promene koje su obeležile XX vek. Najznačajnije pisce epohe, Iva Andrića i Miroslava Krležu, kao i Josipa Broza Tita, ličnost koja je postala simbol jugoslovenstva, Ćirković posmatra u kontekstu istorijskih, političkih i kulturno-socijalnih odnosa u kojima su živeli i stvarali. Iako su Andrić i Krleža najveće domete dostigli upravo u književnosti, svaki ponaosob je na specifičan način bio i homo politicus – jedan uzdržani diplomata, a drugi levičar i antifašista – te otuda proizilazi sasvim prirodna namera autora da njihovim biografijama pridoda i Titovu. Privatne, političke i literarne drame munjevito se prepliću u ovoj knjizi, što daje utisak jednog ubrzanog panoramskog prikaza: svega što smo voleli u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i onoga što je dugo bilo skriveno, često i maligno. Simo C. Ćirković je uhvatio duh jednog vremena, te Tri boje fraka: Tito, Andrić i Krleža – uporedna biografija postaje nezaobilazno delo za sve one koje radoznalost vodi u istraživanje burnog XX veka i svih njegovih uspona i padova. Prikazi knjige u domaćim i stranim medijima: Danas, Bookvar, Kulturni dnevnik, Glas Slavonije.

Izdavač:BLIC BIBLIOTEKA Broj strana:63 strane ima svaka knjiga iz ove edicije Pismo:Ćirilica Povez: MEK Format: 19 x13,5 cm Godina izdanja: 2016 NOVE KNJIGE.Knjige su unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjiga rado ću vam odgovoriti !

Nova knjiga. Izdavač: Dereta Pismo: Latinica Povez: Mek Broj strana: 193 Paralelno posmatrajući biografije tri znamenite ličnosti koje su obeležile jugoslovensku epohu, dva književnika i jednog državnika, Simo C. Ćirković u ovom intrigantnom i zanimljivom delu uvodi čitaoca u uzbudljiv svet kulture i diplomatije onog vremena u kojem su se ogledale sve tektonske promene koje su obeležile XX vek. Najznačajnije pisce epohe, Iva Andrića i Miroslava Krležu, kao i Josipa Broza Tita, ličnost koja je postala simbol jugoslovenstva, Ćirković posmatra u kontekstu istorijskih, političkih i kulturno-socijalnih odnosa u kojima su živeli i stvarali. Iako su Andrić i Krleža najveće domete dostigli upravo u književnosti, svaki ponaosob je na specifičan način bio i homo politicus – jedan uzdržani diplomata, a drugi levičar i antifašista – te otuda proizilazi sasvim prirodna namera autora da njihovim biografijama pridoda i Titovu. Privatne, političke i literarne drame munjevito se prepliću u ovoj knjizi, što daje utisak jednog ubrzanog panoramskog prikaza: svega što smo voleli u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i onoga što je dugo bilo skriveno, često i maligno.

Informacije SKU 9788664570442 Kategorije BIOGRAFIJE I MEMOARI, SAJAM 2023 Težina 0.29 kg Proizvođač Dereta Povez knjige Mek Broj strana 193 Pismo latinica Pisac Simo C. Ćirković Godina izdanja 2015 Izdavač DERETA Jezik Srpski Format 24 cm Tagovi Knjiga Knjizara Dereta Simo C. Ćirković Tri boje fraka: Tito Andrić Krleža – uporedna biografija Simo C. Ćirković

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Velika knjiga o bojama - Klausbernd Folmar Godina izdanja: 2011 Broj strana: 368 Povez: Mek Boje određuju naš život, čine ga šarenim, pokreću naša čula i jačaju našu kreativnost. To što volimo neke konkretne boje  mnogo govori o nama. Ova knjiga će Vam pomoći da u svakodnevici prevaziđete sivilo. Na razigran i zabavan način ona Vam pruža mnogostruko znanje o bojama. Klausbernd Folmar (Keln, 1946), inače dilplomirani psiholog, stručnjak za simbole i snove, čije su knjige prevedene na preko 15 jezika, već više od 30 godina bavi se delovanjem boja na naš život. U njegovom kapitalnom delu Velika knjiga o bojama, reč je o mnogim aspektima boje kao takve: – Psihologija i simbolika boja, – Saveti za uređenje životnog prostora, – Tipovi kojima određene boje dobro stoje, odevanje i šminka, – Međusobno delovanje različitih boja, – Učenja o bojama, od Njutna i Getea do moderne, – Narodna verovanja i mitologija, – Poreklo naziva boja i pigmenti, – Važni saveti za umetničke slikare i zanatlije, – Meditacija na boje i vežbe opažanja. Autor o svojoj knjizi: „Hvala vam što ste posegnuli za ovom knjigom. Verovatno biste voleli da znate šta ona nudi. Veliku knjigu o bojama možete da čitate redom, kao zabavan i činjenicama bogat prikaz svih boja. Pri tom ćete naći i savete i uputstva za korišćenje svake boje u svakodnevnom životu. Prikazano je i mitološko i simbolično značenje svake boje, kao i njena psihološka strana, kako neka boja deluje, i kako može da se primeni u lekovite svrhe. Pored toga, na lagan način ćete biti uvedeni u učenje o bojama i neke fizičke činjenice o njima, u onoj meri u kojoj su nam za svakodnevni odnos sa bojama potrebni. Onaj ko hoće da slika, naći će uputstva o najvažnijim pigmentima konkretnih boja, kao i napomene o poznatim slikarima, slikarskim školama i slikama. Ovu knjigu možete čitati i na preskok: u prvom poglavlju naći ćete kratak uvod u učenje u bojama. Ako vas ove opšte osnovne činjenice o bojama ne zanimaju, poglavlje ’Kako boje deluju‘ možete preskočiti. Nakon toga slede pojedinačne boje. Svaka boja je prikazana po istom principu, tako da vam neće biti teško da pronađete ono što vas zanima. Na početku poglavlja o svakoj boji naći ćete kratak opis, u kome se po odrednicama daju najvažnije informacije o boji o kojoj je reč. Želim vam da uživate u bojama i njihovom šarenilu i da proširite svoje uvide i vidike!“ Klausbernd Folmar

O knjizi: Poslednji deo serijala Gospodari Rima. Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, u delu koje sledi posle Oktobarskog konja, Kolin Mekalou se bavi legendarnom romansom Antonija i Kleopatre i još jednom dokazuje da je ona vrhunski pisac istorijskih romana našeg vremena. Cezar je mrtav, a Rim ponovo podeljen. Lepid se povukao u Afriku, Antonije vlada bogatim Istokom, a Oktavijan Zapadom, čije je srce Rim. Iako ovo napeto primirje odlaže građanski rat, čini se da je Rim zreo za cara – pravog Julijevog naslednika koji polaže pravo na Cezarovu zaostavštinu. Uz junačko držanje i bogatstvo Istoka koje mu je na raspolaganju, Antonije je, čini se, spreman da preuzme tu ulogu. Kao pravi ratnik-kralj žudi za moći, koja gori naporedo sa strašću prema ženama, gozbama i hijanskim vinom. Njegov suparnik Oktavijan deluje kao neubedljiviji kandidat: vitki, zlatokosi mladić podjednako je uzdržan koliko je Antonije popustljiv i podjednako hladnokrvan i pronicljiv koliko je Antonije plah. Doista, ova dvojica su jedan drugom ravni jedino po častoljublju. Kleopatra, bezobzirna zlatooka kraljica, prima Antonija na svoj dvor i u svoju postelju, ali svoje srce obazrivo štiti. I Oktavijan pored sebe ima jaku ženu: izuzetnu gospu gavran-crne kose, Liviju Druzilu, koja uči kako se stiče neupadljiva moć ne bi li svom mužu pomogla u njegovoj borbi za vlast. „Opširna, očaravajuća saga... Autorkino znanje i upečatljivi likovi oživljavaju burni Rim.“ Publishers Weekly „Kolin Mekalou nam donosi strastan roman koji se ne ispušta iz ruku.“ Entertainment Weekly

O knjizi: Poslednji deo serijala Gospodari Rima. Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, u delu koje sledi posle Oktobarskog konja, Kolin Mekalou se bavi legendarnom romansom Antonija i Kleopatre i još jednom dokazuje da je ona vrhunski pisac istorijskih romana našeg vremena. Cezar je mrtav, a Rim ponovo podeljen. Lepid se povukao u Afriku, Antonije vlada bogatim Istokom, a Oktavijan Zapadom, čije je srce Rim. Iako ovo napeto primirje odlaže građanski rat, čini se da je Rim zreo za cara – pravog Julijevog naslednika koji polaže pravo na Cezarovu zaostavštinu. Uz junačko držanje i bogatstvo Istoka koje mu je na raspolaganju, Antonije je, čini se, spreman da preuzme tu ulogu. Kao pravi ratnik-kralj žudi za moći, koja gori naporedo sa strašću prema ženama, gozbama i hijanskim vinom. Njegov suparnik Oktavijan deluje kao neubedljiviji kandidat: vitki, zlatokosi mladić podjednako je uzdržan koliko je Antonije popustljiv i podjednako hladnokrvan i pronicljiv koliko je Antonije plah. Doista, ova dvojica su jedan drugom ravni jedino po častoljublju. Kleopatra, bezobzirna zlatooka kraljica, prima Antonija na svoj dvor i u svoju postelju, ali svoje srce obazrivo štiti. I Oktavijan pored sebe ima jaku ženu: izuzetnu gospu gavran-crne kose, Liviju Druzilu, koja uči kako se stiče neupadljiva moć ne bi li svom mužu pomogla u njegovoj borbi za vlast. „Opširna, očaravajuća saga... Autorkino znanje i upečatljivi likovi oživljavaju burni Rim.“ Publishers Weekly „Kolin Mekalou nam donosi strastan roman koji se ne ispušta iz ruku.“ Entertainment Weekly

O knjizi: Roman prema porodičnom albumu. Više se nismo mogli pronaći ni u čemu izuzev u činjenici da je nastupilo neko novo vrijeme u kojem će za sve nas biti bolje ako nas se životi onih drugih što manje tiču. „Roman pripovijeda sin o mrtvome ocu, istražujući pritom oblike njegovog nedostajanja. Jer Boja zemlje je potpuno iskren roman, ili to nastoji biti u mjeri u kojoj je moguće u pisanju. A ono je ovdje uistinu vrhunsko, zato što se u njemu susreću tragedija i poezija, historija i emocija, patnja i njeno pretakanje u jezičku rezbariju, porodična drama u ratu, bez velikih riječi i politizacije priče.“ Enver Kazaz „Boja zemlje porodična je kronika, sačinjena od niza pojedinačnih sudbina, ispričanih onako kako su se i odvile. Elvedinu Neziroviću uspjelo je nešto što piscima rijetko uspijeva. Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato Boja zemlje je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“ Miljenko Jergović „Roman Boja zemlje više je od romana – to je život sam. Pisan u najboljoj tradiciji proze Mirka Kovača, svedoči o majstorstvu pisca koji ispisuje autobiografsku povest o svome odrastanju, o sudbini svojih najbližih, o stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. To je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada. Elvedin Nezirović postiže ono što je u književnosti najteže: pisati jednostavno, iskreno, pouzdano, uverljivo i verodostojno o sopstvenom životu i životima drugih. Roman koji se čita više puta.“ Filip David

O knjizi: Roman prema porodičnom albumu. Više se nismo mogli pronaći ni u čemu izuzev u činjenici da je nastupilo neko novo vrijeme u kojem će za sve nas biti bolje ako nas se životi onih drugih što manje tiču. „Roman pripovijeda sin o mrtvome ocu, istražujući pritom oblike njegovog nedostajanja. Jer Boja zemlje je potpuno iskren roman, ili to nastoji biti u mjeri u kojoj je moguće u pisanju. A ono je ovdje uistinu vrhunsko, zato što se u njemu susreću tragedija i poezija, historija i emocija, patnja i njeno pretakanje u jezičku rezbariju, porodična drama u ratu, bez velikih riječi i politizacije priče.“ Enver Kazaz „Boja zemlje porodična je kronika, sačinjena od niza pojedinačnih sudbina, ispričanih onako kako su se i odvile. Elvedinu Neziroviću uspjelo je nešto što piscima rijetko uspijeva. Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato Boja zemlje je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“ Miljenko Jergović „Roman Boja zemlje više je od romana – to je život sam. Pisan u najboljoj tradiciji proze Mirka Kovača, svedoči o majstorstvu pisca koji ispisuje autobiografsku povest o svome odrastanju, o sudbini svojih najbližih, o stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. To je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada. Elvedin Nezirović postiže ono što je u književnosti najteže: pisati jednostavno, iskreno, pouzdano, uverljivo i verodostojno o sopstvenom životu i životima drugih. Roman koji se čita više puta.“ Filip David

Paralelno posmatrajući biografije tri znamenite ličnosti koje su obeležile jugoslovensku epohu, dva književnika i jednog državnika, Simo C. Ćirković u ovom intrigantnom i zanimljivom delu uvodi čitaoca u uzbudljiv svet kulture i diplomatije onog vremena u kojem su se ogledale sve tektonske promene koje su obeležile XX vek. Najznačajnije pisce epohe, Iva Andrića i Miroslava Krležu, kao i Josipa Broza Tita, ličnost koja je postala simbol jugoslovenstva, Ćirković posmatra u kontekstu istorijskih, političkih i kulturno-socijalnih odnosa u kojima su živeli i stvarali. Iako su Andrić i Krleža najveće domete dostigli upravo u književnosti, svaki ponaosob je na specifičan način bio i homo politicus – jedan uzdržani diplomata, a drugi levičar i antifašista – te otuda proizilazi sasvim prirodna namera autora da njihovim biografijama pridoda i Titovu. Privatne, političke i literarne drame munjevito se prepliću u ovoj knjizi, što daje utisak jednog ubrzanog panoramskog prikaza: svega što smo voleli u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i onoga što je dugo bilo skriveno, često i maligno. Simo C. Ćirković je uhvatio duh jednog vremena, te Tri boje fraka: Tito, Andrić i Krleža – uporedna biografija postaje nezaobilazno delo za sve one koje radoznalost vodi u istraživanje burnog XX veka i svih njegovih uspona i padova. Prikazi knjige u domaćim i stranim medijima: Danas , Bookvar , Kulturni dnevnik , Glas Slavonije . Povez knjige : mek Strana : 193 Format knjige : 24 cm Pismo : latinica

Li Čen Sanders je srednjoškolka koja voli da crta i bojama izražava osećanja. Njen najbolji drug Aksel je neko ko je razume kad čuje nijansu njene duše. Kada joj majka izvrši samoubistvo, Li će pokušati da se izbori sa tugom na svoj način, sve dok se ne počne da je posećuje misteriozna ptica raskošno crvene boje. Li će odlučiti da poseti baku i deku u Tajvanu i pokuša da otkrije sve što može o prošlosti porodice i da razume teret koji je pritiskao majčino srce.

Li Čen Sanders je srednjoškolka koja voli da crta i bojama izražava osećanja. Njen najbolji drug Aksel je neko ko je razume kad čuje nijansu njene duše. Kada joj majka izvrši samoubistvo, Li će pokušati da se izbori sa tugom na svoj način, sve dok se ne počne da je posećuje misteriozna ptica raskošno crvene boje. Li će odlučiti da poseti baku i deku u Tajvanu i pokuša da otkrije sve što može o prošlosti porodice i da razume teret koji je pritiskao majčino srce.

Na svetu koji leži na džinovskoj kornjači (nepoznatog pola), vesela, eksplozivna i uvrnuta ekspedicija kreće na put. Tu su: pohlepan, ali nevešt čarobnjak, naivni turista čiji se prtljag kreće na stotinama malih slatkih nožica, zmajevi koji postoje samo ako u njih verujete i naravno, IVICA planete... JOŠ LUÐA I ORIGINALNIJA FANTASTIKA OD AUTOSTOPERSKOG VODIČA KROZ GALAKSIJU

Na svetu koji leži na džinovskoj kornjači (nepoznatog pola), vesela, eksplozivna i uvrnuta ekspedicija kreće na put. Tu su: pohlepan, ali nevešt čarobnjak, naivni turista čiji se prtljag kreće na stotinama malih slatkih nožica, zmajevi koji postoje samo ako u njih verujete i naravno, IVICA planete... JOŠ LUÐA I ORIGINALNIJA FANTASTIKA OD AUTOSTOPERSKOG VODIČA KROZ GALAKSIJU

SKZ 1996. 221 str. tekst nagrade učeniku na predlistu papir delimično požuteo sa strane na koricama su tragovi ljubičaste boje - pretpostavljam da je boja bila na lepenci pre koričenja i zatim `probila` papir, jer su primetne i male tačke iste boje na predlistima povez dobar

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Crna boja radosti - Izdavač: Agora Godina izdanja: 2016 Broj strana: 332 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Oksimoronski naslovljena, Crna boja radosti predstavlja dvadeset dva slovačka pisca sa dvadeset jednom pričom izdruge polovine dvadesetog veka. Od Jaroslave Blaškove, preko Jana Johanidesa, Vincenta Šikule, Rudolfa Slobode, Alte Vašove, Stanislava Rakusa, Petera Jaroša, Ladislava Baleka, Pavela Hruza, Pavela Vilikovskog, Milana Zelinke, Ivana Habaja, Martina Butore, Dušana Dušeka, Dušana Mitane, Jozefa Puškaša, Milke Zimkove, Jane Juranjove, Andreja Ferka, Igora Otčenaša, sve do Petera Pišćaneka i Dušana Taragela ova knjiga je uvod u za nas još uvek neotkriven svet kratkesavremene slovačke proze. Stvaralaštvo odabranih pisaca posebno je obeleženo preplitanjem njihovih poetika sa društvenim okolnostima u kojima su stvarali. Tako su političke stege u Čehoslovačkoj ali i oslobađanje od njih duboko utisnute u samo jezgro svake od ponuđenih priča. Antologija kratke slovačke proze otkriva nam mapu od raznolikih pripovednih kontinenata objedinjenih na tematsko-motivskom, stilsko-formalnom i poetičkom planu. Iz nje izbija mnoštvo glasova što obojeni crnim humorom prevrću ljudske živote na naličje i po svaku cenu navode na smeh, pa makar on bio i gorak. Radi preciznijeg uvida, ovde su mesta našle i beleške o izabranim piscima u vidu neizostavnih informacija o kontekstu iz kojeg nastaje njima svojstven pogled na svet. Knjiga je namenjena radoznalcima voljnim da probaju nove specijalitete na literarnom meniju. Zamišljena kao prvi deo dvotomnog antologijskog izbora, Crna boja radosti pored neosporne literarne vrednosti ima i druge kvalitete, s obzirom da je namera njenog sastavljača i prevodioca, Mihala Harpanja bila da objedini strujanja koja se mimoilaze ali sabrana formiraju šarenolik mozaik što na najbolji način oslikava razvoj ne samo novije slovačke priče, već i jedne kulture prikazane u prelomnim trenucima a otelovljene u jeziku postmoderne naracije. U tom smislu, ona je prvi pouzdan putokaz ka savremenom slovačkom proznom stvaralaštvu kraće forme.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Devet boja Banata - Izdavač: Agora Godina izdanja: 2014 Broj strana: 349 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Banat nije zadata književna tema, niti se u dvadesetom veku sabornom i difuznom, mare zadaće koje se dopadaju svima. Ovde je reč o zavereničkoj pripadnosti, o utišanom obliku nepoznate rasvete, o šifri prepoznavanja, o aksanima i otvorenim vokalima koji se, zacelo, na prostranom atlasu banatskom mogu naći posvuda, a na rubovima osobito.Stoga je, može biti, imao pravo Miloš Crnjanski kada je izgovorio kako je “pesma Banaćana, široka kao ravnica, lagana kao ugojena stoka što hrani kao žito” i koja se “orila cele jeseni, uveče, iz jedne habzburške venerične bolnice”. Tišina je uvek u Banatu, i njena trpeljiva priroda bez sumnje je posledica surove kontinentalne klime, pomanjkanja vertikala koje nikako ne mogu da budu zamenjene ludajom, poslednjim činom pogleda preko grava, uznosito i oholo. .Geografija duha je stvar gotovo zaumna: Pred nama je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika dvadesetopg veka : Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov. Dvadeseti vek isto ima svoje mene, svoje epohe i svoje predrasude. Ima i banatske književne centre, ljubomorno pažene, ne uvek mažene, neprekidno. Nije o tome reč. Opredeljenje za intimnu, ličnu kartu književnog Banata, dale su fizionomije devet pisaca koji već uveliko jesu klasika. I kojih, isto, već odavno nema među nama.

Eliza saznaje za visoku cenu indigove boje koju Francuzi plaćaju i odlučuje se na hrabar potez – da zasadi indigo na svojoj zemlji, iako svi tvrde da je to nemoguće i da niko ne želi otkriti tajnu proizvodnje boje. U suočavanju sa brojnim preprekama, Eliza shvata da su joj saveznici neobični pojedinci – vremešni botaničar, ugledni advokat, i rob s kojim sklapa opasnu pogodbu. On će joj otkriti tajni proces izrade indigo boje, a ona će, suprotno zakonima tog vremena, robovima podučiti čitanje. Ova knjiga istražuje hrabrost i odlučnost jedne mlade žene da se suprotstavi normama i predrasudama svog vremena kako bi ostvarila svoje ambicije i pomogla drugima. “Indigo devojka” je priča o borbi za pravdu, obrazovanju i neustrašivosti u svetu koji je bio obeležen društvenim nepravdama i ograničenjima.

Mek povez, kao nova Predstavnistvo Republike Srpske u Srbiji 2015

Veoma lepo očuvana Viola, Rimljanka preseljena u Palermo, što po sopstvenom izboru, što igrom slučaja, televizijska je novinarka, „TV lice”. Ima poremećaj percepcije (ili kako ona više voli da kaže „osobenost”), sinesteziju: svaka stvar, svako mesto, svaka osoba koju pogleda za nju je povezana s muzikom, a muzika je povezana s bojom; ipak, neke stvari nemaju muziku, pa samim tim ni boju i „bolje je kloniti ih se”. Sinesteziju prati ozbiljnije degenerativno oboljenje - „probušeni neuroni” - koje je ne onesposobljava, ali određuje njen način kretanja i pristup životu. Usred talasa juga, zadavljena je Romina, dvadesetogodišnjakinja iz dobre porodice. Odmah je osumnjičen Zefir, popularni pevač. Viola luta svim mestima uključenim u zločin, vodi svoj život bogat događajima i istražuje po kućama danima svih tipova ljudi. Santo, bivši glavni urednik, okoreli ćutolog, povezuje je sa svojim prijateljem, policajcem koga ona zove Zelig jer menja boje, a koji izgleda koristi njenu intuiciju, njene vizije, njenu sposobnost da iskoristi priliku. Istraga postaje neobična priča u prvom licu koja nije ni tok svesti, a ni opis; to je zabeleška emocija, događaja i dalekih slučajnosti, pomešanih s njenim trenutnim razmišljanjima o sebi, o gradu, o činjenicama i osobama, prožeta duhovitošću, ironijom, sarkazmom, sažaljenjem, cinizmom, osećanjima koja su usmerena ka jednom cilju, da se od fragmenata realnosti sklopi stvarnost. Knjiga Boja straha ispituje, ali ne iscrpljuje temu nevinosti i krivice. Iza krimi priče ukazuje se pravo srce romana: dirljivi portret, skoro kao dnevnik, žene koja oseća da se u njoj „širi mrak”, da je ona „ta drugačija”, i zato živi punim plućima, s tugom i radošću, melanholijom i entuzijazmom, bolom i uživanjem. Palermo je, osim što je kao mesto „grad oksimoron”, simbol upravo tih kontradiktornosti: njegovi mirisi, njegova saosećajnost i žestina s jedne strane, a s druge, onaj Palermo koji je razočaran i „licemerniji i ravnodušniji nego ranije”. Ali Viola je ta koju ne možete da ne volite.