,,Pričalo se da to tako biva i da se mladi roditelji najviše moraju paziti dvije stvari: da dijete ne podleti pod kamion dok prelazi cestu na putu prema školi i da ne proguta pseću ili mačju dlaku. Nije dolazilo u obzir da pas uđe u njihov dom. A kada puste životinju u dom, dobiju najboljeg prijatelja, najvernijeg druga, pažljivog slušaoca, večnog pratioca, od kojih ih samo smrt i jedino ona, rastavlja. Djina, Luks, Žana, Nero, Bajka, Duša, Marko, Džavaharlal, Mehmed, Golem, Cicko, Reks, Šajka, Žorž, Cezar, Čarli, Guadalupe, Gavra, Alisa, Eliot, Aleksej, Kora, Kiti i mnogi drugi su istinski junaci ovog ciklusa priča o psima i mačkama. Kroz sudbine životinja i odnosa ljudi prema njima, od ubistva Ferdinanda do poslednjih ratova, pratimo životne priče njihovih vlasnika, ljudske uspomene, radosti i žalosti, u dobrim i lošim vremenima. Ljubav životinje je lek u bolesti, uteha u starosti, nada u samoći. Istovremeno lepe i nežne ali tužne i potresne, ovo su priče o psima i mačkama ali zapravo o ljudima jer je u njihovom središtu čovek i njegova sudbina. Kada imaš psa koji te razumije i voli, s kojim možeš razgovarati o svemu i koji na isti način kao i ti vidi sve ove mrgodne ljude i ovaj rat koji se s brda spustio i možda nikada neće stati, tada ti je nekako lakše i s takvim ocem i majkom. ``

Autor: Džo Bejker Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 315 Povez: Mek Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: februar 2015. Neodoljivi svet junaka iz remek-dela Džejn Ostin Gordost i predrasuda oživljava iz sasvim nove perspektive kroz maestralno pero Džo Bejker. Zavirite u sve kutke doma porodice Benet i osetite kako zaista izgleda svakodnevica sa Džejn, Elizabet, Kiti, Lidijom i Meri. Dok se u longbornskim odajama na spratu pišu ljubavna pisma i donose odluke o izboru balske haljine, ispod stepenica vredno posluju ljudi koji će ta pisma isporučiti i po kiši otići u nabavku novih satenskih traka. Mlada i lepa služavka Sara tu je da se pobrine za Elizabetine podsuknje i Džejnine haljine, ali ni ona nimalo ne zaostaje za svojim gospodaricama u zanesenosti izvesnim članovima nederfildskog domaćinstva. Stroga kućepaziteljka gospođa Hil budnim okom pazi da sve u Longbornu funkcioniše kako treba – ali ona možda zna i mnogo više od dnevnog rasporeda Benetovih. Kada se ovom živopisnom domaćinstvu pridruži novi, tajanstveni sluga Džejms, pokrenuće se pravi vrtlog neiskazanih žudnji i uspavanih ambicija, a čitav dom Benetovih uzburkaće ljubav, strast i decenijama skrivane tajne. Svež, originalan i nadasve zanimljiv pristup voljenom klasiku Džejn Ostin obasjava njegov zaplet sasvim novim svetlom, ali donosi i uzbudljivu pripovest o novim junacima koji će čitaocima prirasti za srce bar podjednako koliko i Elizabet i Darsi. „Veličanstveno i originalno!“ – Njujork tajms

Autor: Džo Bejker Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 315 Povez: Mek Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: februar 2015. Neodoljivi svet junaka iz remek-dela Džejn Ostin Gordost i predrasuda oživljava iz sasvim nove perspektive kroz maestralno pero Džo Bejker. Zavirite u sve kutke doma porodice Benet i osetite kako zaista izgleda svakodnevica sa Džejn, Elizabet, Kiti, Lidijom i Meri. Dok se u longbornskim odajama na spratu pišu ljubavna pisma i donose odluke o izboru balske haljine, ispod stepenica vredno posluju ljudi koji će ta pisma isporučiti i po kiši otići u nabavku novih satenskih traka. Mlada i lepa služavka Sara tu je da se pobrine za Elizabetine podsuknje i Džejnine haljine, ali ni ona nimalo ne zaostaje za svojim gospodaricama u zanesenosti izvesnim članovima nederfildskog domaćinstva. Stroga kućepaziteljka gospođa Hil budnim okom pazi da sve u Longbornu funkcioniše kako treba – ali ona možda zna i mnogo više od dnevnog rasporeda Benetovih. Kada se ovom živopisnom domaćinstvu pridruži novi, tajanstveni sluga Džejms, pokrenuće se pravi vrtlog neiskazanih žudnji i uspavanih ambicija, a čitav dom Benetovih uzburkaće ljubav, strast i decenijama skrivane tajne. Svež, originalan i nadasve zanimljiv pristup voljenom klasiku Džejn Ostin obasjava njegov zaplet sasvim novim svetlom, ali donosi i uzbudljivu pripovest o novim junacima koji će čitaocima prirasti za srce bar podjednako koliko i Elizabet i Darsi. „Veličanstveno i originalno!“ – Njujork tajms „Knjiga godine.“ – Dejli mejl

Opis "Moja ljubavna priča - Tina Tarner - Debora Dejvis, Dominik Vihman" TINA TARNER – večita kraljica rokenrola i živa legenda – priča pravu priču o svojoj blistavoj karijeri i složenom ličnom životu u ovim zanimljivim memoarima koji se ne ispuštaju iz ruku. Od mladosti u Netbušu u državi Tenesi, preko uspona do slave uz Ajka Tarnera, do njenog fantastičnog uspeha osamdesetih i kasnije, Tina iskreno preispituje svoju ličnu priču – iskušenja, dostignuća, i sve ono između. Govori o godinama rada rame uz rame sa najvećim imenima u svetu muzike – Mikom Džegerom, Kitom Ričardsom, Dejvidom Bouvijem, Bijonse – i piše o tome kako je neočekivano upoznala ljubav svog života 1986. godine i kako se udala za njega dvadeset sedam godina kasnije. Kako Tina kaže, „Ponekad nam se najveća sreća u životu ukaže onda kada smo u stanju da je cenimo“. Suočena s nizom zdravstvenih problema i porodičnih tragedija koje su je zadesile u poslednjih nekoliko godina, Tina se osvrće na svoj neverovatan životni put, pronalazeći smirenost i svrhu čak i u najmračnijim trenucima. Moja ljubavna priča je snažna i nadahnjujuća priča o ženi koja je bila dovoljno odvažna da razbije svaku prepreku koja joj se našla na putu. Stavljajući u centar pažnje Tininu upečatljivu mešavinu sirovosti, energije, srca i duše, ovi memoari opčinjavaju i pokreću jednako kao i ma koji od njenih najvećih hitova. Povez knjige : Mek Strana : 224 Format knjige : 240X160 mm Pismo : Latinica

Opis Neodoljivi svet junaka iz remek-dela Džejn Ostin Gordost i predrasuda oživljava iz sasvim nove perspektive kroz maestralno pero Džo Bejker. Zavirite u sve kutke doma porodice Benet i osetite kako zaista izgleda svakodnevica sa Džejn, Elizabet, Kiti, Lidijom i Meri. Dok se u longbornskim odajama na spratu pišu ljubavna pisma i donose odluke o izboru balske haljine, ispod stepenica vredno posluju ljudi koji će ta pisma isporučiti i po kiši otići u nabavku novih satenskih traka. Mlada i lepa služavka Sara tu je da se pobrine za Elizabetine podsuknje i Džejnine haljine, ali ni ona nimalo ne zaostaje za svojim gospodaricama u zanesenosti izvesnim članovima nederfildskog domaćinstva. Stroga kućepaziteljka gospođa Hil budnim okom pazi da sve u Longbornu funkcioniše kako treba – ali ona možda zna i mnogo više od dnevnog rasporeda Benetovih. Kada se ovom živopisnom domaćinstvu pridruži novi, tajanstveni sluga Džejms, pokrenuće se pravi vrtlog neiskazanih žudnji i uspavanih ambicija, a čitav dom Benetovih uzburkaće ljubav, strast i decenijama skrivane tajne. Svež, originalan i nadasve zanimljiv pristup voljenom klasiku Džejn Ostin obasjava njegov zaplet sasvim novim svetlom, ali donosi i uzbudljivu pripovest o novim junacima koji će čitaocima prirasti za srce bar podjednako koliko i Elizabet i Darsi. „Veličanstveno i originalno!“ – Njujork tajms „Knjiga godine.“ – Dejli mejl Format: 145x205 br. str.: 315 povez: broš Pismo: latinica

Poslednji deo trilogije Suludo bogati Azijci. „Nezaboravan i urnebesan prikaz azijskog glamura koji ćete sa zadovoljstvom pročitati.“ – USA Today „Ono što je ovoliko zabavno najčešće je nelegalno.“ – Kirkus Reviews Čim je čuo da mu je baka Su Ji na samrti, Nikolas Jang je pojurio da bude uz nju – ali nije jedini. Ceo klan Šang-Jang sa svih strana sveta sjatio se u Singapur u nadi da će se dokopati Su Jiinog ogromnog bogatstva. Kako svaki član porodice pokušava da se domogne Tajersol parka – raskošne palate i imanja od dvadeset pet hektara u srcu Singapura – kuća u kojoj je Nikolas odrastao pretvara se u leglo intriga i skandala. Dok se njeni rođaci bore za nasledstvo, Astrid Ljang bije svoju bitku – očajnički je zaljubljena u svoju staru ljubav Čarlija Vua, ali joj bivši muž pravi pakao upinjući se iz petnih žila da joj uništi i ugled i vezu. U međuvremenu, Kiti Pong, udata za milijardera Džeka Binga, drugog najbogatijeg čoveka u Kini, izgara od muke što se naprasno našla u senci svoje nove poćerke Kolet Bing, čuvene pomodarke. Od elegantnih vila u Manili do zabačenih privatnih ostrva u Suluskom moru, preko Hongkonga i Indije, poslednji deo čarobne Kvanove trilogije otkriva nam dugo skrivane tajne najbogatijih azijskih porodica, kao i kakve ih muke muče. „Ko želi da čita Kvanove ekstravagantne priče o junacima koji se razmeću brendovima, firmiranim stvarima i koji neprekidno nastoje da nadmaše jedni druge? Odgovor je, kako se ispostavilo, svi.“ – New York Times Povez knjige : Mek Strana : 480 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

Rückflug zu verschenken So viel Mut hat Clara sich selbst nicht zugetraut: Eigentlich wollte sie auf Mallorca ja nur günstig Urlaub machen. Nachdenken, was sie ohne Paul und sein Geld anfangen soll. Sie braucht einen Job, ganz klar. Und warum nicht wieder als Innenarchitektin arbeiten, denkt sie spontan, hier sind so viele wundervolle Häuser einzurichten. Unterstützt von ihren neuen Freundinnen Lizzy, Tina, Britta und Kitty, stürzt Clara sich ins Abenteuer – sie ahnt nicht, worauf sie sich da bei ihrem mysteriösen russischen Auftraggeber eingelassen hat... Besplatni povratni let Klara nije verovala sebi da ima toliko hrabrosti: u stvari, samo je želela da ode na jeftin odmor na Majorku. Razmišljala je šta da radi bez Pola i njegovog novca. Potreban joj je posao, naravno. A zašto opet ne raditi kao dizajner enterijera, spontano razmišlja ona, ima toliko divnih kuća za opremanje. Uz podršku svojih novih prijateljica Lizi, Tine, Brite i Kiti, Klara se upušta u avanturu - nema pojma u šta se uplela sa svojim misterioznim ruskim klijentom... Izdavač: Piper Godina: 2009 Broj strana: 303 Mek povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 3550 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Maslačkovo vino U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote; postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jeleni; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u malom gradu, 1928. godine. Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012.) bio je američki pisac naučne fantastike. Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[1] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992). Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok” Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi. Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova. Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[3] Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[2] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[4] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[5] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[2] Bibliografija Marsovski letopisi, 1950. Ilustrovani čovek, 1951. Farenhajt 451, 1953. Oktobarska zemlja, 1956. Maslačkovo vino, 1957. Dan kada je zauvek padala kiša, 1959. R je za raketu, 1960. Nešto zlo nam se prikrada, 1962. Jesenji ljudi, 1965. S je za svemir, 1966. Sutra u ponoć, 1966. Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981. Nagrade Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.

ZA UBISTVO JE POTREBNO DVOJE 1 i 2 Najbolje svetske krimi price Priredio Zoran Glušcevic Izdavac: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1988 Format: 20 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana knjiga 1: 488 Broj strana knjiga 2: 489 - 1056 Krimi prica je najprivlacniji književni žanr bez koga se više ne može zamisliti savremena književnost u svetu. Ona obogacuje ljudski duh zadovoljavajuci našu iskonsku žudnju za avanturom, izazovom, radoznalošcu, saznanjem, pravdom, romantikom, mitom, idealom, uzbudljivošcu, zapletom, neizvesnošcu, tajanstvom, jezom, neizrecivim doživljajem - sve u isti mah. U ovom izboru od 44 price, od kojih nujedna nije ranije objavljena na našem jeziku, zastupljeno je 38 najboljih krimi-pisaca sveta. Dok citate njihove price, pridružite se najvecem broju citalaca koje je ikada okupio jedan književni rod i otkrvate duhovna bogastva i njiževne lepote koje vam dosad nisu bile poznate. Ove price vezuju vašu pažnju i drže vas u napetosti do posledne procitane stranice. Sadržaj knjiga 1: Predgovor - Zoran Glušcevic......7 Artur Konan Dojl - ÐAVOLJE STOPALO....45 Artur Konan Dojl - NOVE KATAKOMBE....79 Enist Brama Smit - DIONISIJEV NOVCIC....95 Gilbert Kit Cesterston - POGREŠAN OBLIK....115 Somerset Mom - PRE PRIJEMA......137 Žak Futrel - SABLASNI AUTOMOBIL.....167 Henri Kristofer Bejli - SLUCAJ SPALJENOG LEŠA....185 Lord Danseni - UKRŠTENE RECI......223 Tomas Berk - RUKE GOSPODINA OTERMOLA......235 Reks Staut - PAS NA PLOCNIKU.....257 Agata Kristi - SLAVUJEV DOM.....311 Doroti Li Sejers - VAŽNO JE UMETI......339 Milvord Kenedi - UZALUDNO UBISTVO....357 Oldos Haksli - ÐOKONDIN OSMEH.....375 Vilijam Fokner - DIM.....409 Lusi Beatrice Melson - (ENTONI GILBERT) NE VEŠA SE DVAPUT....441 Horhe Luis Borhes - DVANAEST FIGURA SVETA.....469 Sadržaj knjiga 2: Horhe Luis Borhes: Tai Anovo produženo traganje. Siril Besi: Sestra Besi. Siril Her: Za ubistvo je potrebno dvoje. Žorž Simenon: Covek na ulici, Svedocenje decaka iz crkve. Grejem Grin: Soba u suterenu. Eleri Kvin: Slucaj bradate žene. Džon Dikson Kar: Gospodin iz Pariza. Heri Kemelman: Šetnja od devet milja. Patrik Kventin: Sedmo nebo. Majkl Gilbert: Milo za drago. Jirži Marek: Otisak prsta. Ruald Dal:Žrtveno jagnje, Gazdarica. Barbara Gordon: Haron iz Brezovice. Filis Doroti Džejms: Žrtva. Hajserg Martin: Dobri noževi dugo ostaju oštri. Fridrih Direnmant: Nazgoda. Edmund Krispin i Džefri Buš: Ko je ubio Bejkera? Klareta Cerio: Prokletstvo rdavog dela. Andre-Pol Dišato: Bulevar macaka. Renato Olivieri: Pansio dobre nade. Marek Hlasko: Begunac. Vladimir Kajak. Brigita. Žan Mazaren: Posrednik. Vitorio Kurton: Osveta u provinciji. Zoran Glušcevic roden je 1926. godine u Užickoj Požegi. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Posebno se bavio izucavanjem nemacke književnosti, a bio je veoma cenjen kao književni kriticar. Osim eseja pisao je drame za radio i televiziju. Autor je tridesetak knjiga medu kojima se izdvajaju: Putevi humaniteta I i II (Oktobarska nagrada 1966. godine), Perom u raboš, Studija o Kafki, Alfa i omega, Književnost i rituali, Okultna moc, Sava Rakocevic, Antologija krimi price, i Život u ružicastom – antologija svakodnevnog kica. Njegovo poslednje delo Mefisto i on objavila je Prosveta 2005. godine. Važio je za najboljeg domaceg poznavaoca opusa Hermana Hesea i bio priredivac njegovih sabranih dela koje je objavilo Slovo ljubve. Kao urednik u nekoliko izdavackih kuca priredio je mnoge naslove, medu kojima i sabrana dela Isidore Sekulic. Svojevremeno je bio urednik `Književnih novina`. U ovom casopisu 1969. godine objavio je clanak kojim osuduje ulazak vojnih trupa SSSR u Cehoslovacku, zbog cega je osuden na šest meseci zatvora. U svojim knjigama bavio se i aktuelnom politickom situacijom, pa su dela Kosovo i nikad kraj, Ratne igre oko Kosova, F-117 ili sunovrat NATO strategije posvecena kritici medunarodne politike prema Kosovu i SCG. ***Ocuvano***

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Memoari francuskog marsala Marmonta, dio koji se odnosi na nase krajeve.Dalmacija,Boka,Vojna Granica i Slovenija. Izvanredan dokumentaristicki materijal za period francuske uprave u Ilirskim Provincijama. Ogist Marmon (franc. Auguste Frédéric Louis Viesse de Marmont, duc de Raguse; Šatijon na Seni, 20. jul 1774 — Venecija, 22. jul 1852) je bio francuski maršal iz doba Francuske revolucije i Napoleonovih ratova. U francuskim revolucionarnim ratovima 1792–1800. učestvovao je kao oficir artiljerije. U pohodu na Egipat 1798–1799. je brigadni general i učestvuje u osvajanju Malte. Komandant je korpusa u bici kod Ulma 1805. 1806. postaje komandant francuskih snaga u Dalmaciji i maja 1806. osvaja Dubrovnik (odatle titula duc de Raguse). Do mira u Tilzitu 1807. se bori protiv Crnogoraca i Rusa. U ratu s Austrijom 1809. Marmon komanduje francuskim snagama u bici kod Bilaja, Gračaca, Kite, i nastavlja napredovanje ka Beču. U bici kod Vagrama komanduje rezervnim korpusom. 14. oktobra 1809, poslije Šenbrunskog mira, postavljen je za guvernera Ilirskih provincija, gdje je vršio reorganizaciju vojske, i uvodi škole i administraciju na ilirskom (srpskohrvatskom) jeziku. U Španiji 22. jula 1812. trpi poraz u bici kod Salamanke, gdje je ranjen. 1813. je učesnik bitaka kod Licena, Baucena i Drezdena, a zatim kod Lajpciga. Pri prodoru saveznika u Francusku 1814, trpi niz poraza (kod Lana i Fer-Šanpnoaza), i potpisuje dokument o savezničkoj okupaciji Pariza. Za vrijeme Napoleonovih 100 dana je na strani Burbona, a poslije bitke kod Vaterloa na počasnim dužnostima. Poslije Julske revolucije 1830. i abdikacije Šarla X, odlazi u Englesku. Napisao je memoare i djelo „De l`esprit des institutions militaires“ (Pariz 1845).

Knjiga je mekih korica i ima 466 strana. Miroslav Egerić je redovan profesor srpske književnosti XX veka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je mnogo knjiga i dobio je tri nagrade za kritiku i esejistiku. Za dosadašnji književni rad dobio je Oktobarsku nagradu Novog sada, Novembarsku povelju Novog Sada i Zlatnu povelju Univerziteta u Novom Sadu. Evo sadržaja: SRPSKA POSLERATNA SATIRA BRANKO ĆOPIĆ Jeretička priča Izbor druga Sokrata Faraon Zatočnik ERIH KOŠ Čudnovata povest o kitu velikom takođe zvanom Veliki Mak LJUBIŠA MANOJLOVIĆ Novi ljudi u foteljama Kraljevići u Mehunama Car Filip koji je voleo da časti VASA POPOVIĆ Ograđeno more Srbi grade kuću na Savi Hrabrost Prosjak dostojan pažnje MILE STANKOVIĆ Saveti dobroj kući Presuda Iskustvo DOBRICA ĆOSIĆ Iz bajke BRANA CRNČEVIĆ Srb Naša planeta Govori kao što ćutiš Morski pas Kafanica, sudnica, ludnica Leva ili desna smrt Moja Poljska DUŠAN RADOVIĆ Za levu i desnu decu Mačka i miš Šta ja mislim VLADA BULATOVIĆ VIB Lavoratore i birokracija Čuvar kupusa vo Bajka o ušima Ajkula i birokrata Lepljenje etiketa Pedagoška bajka Među zastavama Korak nazad SLOBODAN JANKOVIĆ Aforizmi DRAGIŠA KAŠIKOVIĆ Partija te tuži partija ti sudi MILORAD ĐURIĆ Rugalica novoj veri Rugalica Srbima MATIJA BEĆKOVIĆ Otvoreno pismo Popovićima, Petrovićima, Jovanovićima i ostalim Jugovićima Robert Lukić se plaši pritiska dok se penje na trešnje O slobodi O zloupotrebi demokratije O iskustvu O zdravom razuma O sumnjičenju O zaostalosti O verbalnom izjašnjavanju O narodu O uspehu i narodu O špijunaži O jednoj pesmi A pesnici? O pravima i lažnim intelektualcima O sivoj eminenciji O krađi O zabranama MILOVAN VITEZOVIĆ ........ ŽIVKO STOJŠIĆ.......... PAVLE KOVAČEVIĆ..... ZORAN BOŽOVIĆ.........329 strana, a knjiga ima 466 strana. Mogu poslati knjigu kao tiskovinu ukoliko to kupac želi.

Zagreb Kao na slikama Herman Melville NAslov originala: The confidence man his masquerade Herman Melville (New York, 1. kolovoza 1819. – New York, 28. rujna 1891.), američki romanopisac, pripovjedač i pjesnik. Zbog rane očeve smrti napušta redovno školovanje i nakon nekoliko neuspjelih uposlenja zapošljava se 1839. kao brodski mali na trgovačkome brodu. Melvilleova rana literatura, koju je apsorbirao kao autodidakt, uključuje Shakespearea, Bibliju autorizirane verzije (Biblija kralja Jakova), te sedamnaestostoljetne misaone autore kao što su sir Thomas Browne i Robert Burton. Godine 1841. postao je članom posade kitolovca, ali ga je napustio prije ugovornog roka te je zajedno s još jednim članom posade doživio niz avanturističkih zgoda na jednome od Marquiških otoka. To mu je poslužilo kao predložak za književni prvijenac s putopisno-antropološkom tematikom, `Taipi`, 1846., u kojem daje spoj prikaza egzotičnih običaja polinežanske zajednice i poluautobiografskih pustolovina. `Omoo` (1847.), je tematski nastavak Taipija, s naglaskom na uništavanju domorodačke polinežanske zajednice zapadnjačkim tehnološkim i ideološkim osvajanjem. Ostala djela uključuju `Mardi` (1849.), pustolovnu romansu i `Bijela jakna` (1850.), realistički prikaz života na američkoj fregati. No, sva ta djela su danas rijetko čitana i ne pobuđuju interes osim kod specijalista posvećenih Melvilleu ili američkoj književnosti. Moby-Dick Pravi Melville, autor djela mitske snage, izranja u `romansi`, ili vizionarnom spoju romana i anatomije (ekscentričnoga proznoga žanra njegovanoga u engleskoj književnosti 17. stoljeća, napose kod Melvilleovih omiljenih pisaca Roberta Burtona, sir Thomasa Brownea i Isaaca Waltona), `Moby-Dick ili Bijeli kit` (1851.). To djelo, posvećeno Nathanielu Hawthorneu, obuhvaća više razina: realističko-pripovijednu i tehničko-opisnu, simboličku i mitsku. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da je radnja romana lov na bijeloga kita Moby Dicka, a glavni ljudski protagonist kapetan Ahab, te da je scena zbivanja postavljena tako da lov, sukob i propast uključuju cijeli univerzum- ispričano kroz usta jedinoga preživjeloga člana posade, Ishmaela. Kasnija je kritika ustanovila da je, uza svu različitost u duhovnom miljeu, Melville jedini devetnaestostoljetni romanopisac, uz Dostojevskog, kojemu je spiritualna dimenzija djela dominantna i kojega je središnji opus utjelovljenje pjesničke metafizike s centralnim temama opstojnosti Zla i smislenosti univerzuma promatranoga u kategorijama teodiceje. No, dok je ruski autor tvorac uzbudljivih likova koji utjelovljuju veličajnost života, i to u vizuri kršćanskoga mita, Melville ostvaruje snažne dramsko-pjesničke slike izuzetno bogatoga arhaiziranoga jezika, no, bez psihološke obradbe (za što i nije bio zainteresiran) ili nijansi u razvijanju međuljudskih odnosa. Tema `Moby Dicka` je sukob Dobra i Zla, ili dvaju nepomirljivih Zala (Ahab i Moby Dick), no intenzitet te `romance` i njen utjecaj potječu najviše iz poetskoga zamaha i filozofema visoke retorike integrirane u djelo koje je više nalik drevnim spjevovima nego romanu bilo kojega razdoblja. Također, piščev svjetonazor u tom je djelu, kao i kasnijima, rastrgan između kalvinističkoga protestantizma, manihejsko-gnostičkih i ateističkih vidozora. Roman `Moby-Dick` smatra se najboljim u kanonu američke književnosti XIX. stoljeća. Kasnija djela Zbog neodgovarajuće recepcije čitateljstva koje je očekivalo avanturistički roman, a u `Moby-Dicku` dobilo neobičnu mitsku dramu pomiješanih žanrova piščeva je karijera krenula silaznom putanjom. Sljedeći roman `Pierre ili dvoznačnosti` (1852.) neuspio je pokušaj problematiziranja provokativne teme incesta. Melville je u idućem razdoblju objavio još nekoliko pripovjednih proza, među kojima se ističu povijesni roman `Israel Potter` (1855.) s temom iz američke revolucije; priče `The Piazza Tales` (1856.), nazvane po trijemu piščeve farme, s ponajboljim pripovijestima `Pisar Bartleby`, protoegzistencijalističkom pričom o otuđenju i putu u ludilo njujorškoga činovnika, koja očito puno duguje Dickensu, no suvremenoga čitatelja asocira više na Gogolja i Dostojevskog; te `Benito Cereno`, prozom koja problematizira rasne odnose. Godine 1857. objavljuje alegorijski roman `Sljepar`, o prijevarama i ljudskoj naivnosti. Melvilleov neuspjeh kod čitateljstva pojačava i autorovu osobnu krizu (sukob vjerovanja i nevjere, što je rezultiralo nekim oblikom živčanoga sloma), te pisac traži duhovnu okrjepu u putu u Svetu zemlju i Europu, što rezultira filozofskom poemom `Clarel`, objavljenom u privatnoj nakladi 1876. Nedovršena je ostala dulja pripovijest (ili kraći roman) `Billy Budd` (objavljena tek 1924.) - posljednja manifestacija Melvilleova mitotvoračkoga genija, u kojoj je evocirana pobuna na britanskom brodu u doba Napoleonskih ratova; sotonski lik Claggarta, bogootački kapetana Verea, i kristoliki Billya Budda, osim što iniciraju mnoštvo alegorijskih interpretacija, testamentarni su ostvaraj američkoga pisca za koga do konca nije jasno je li našao utjehu u prihvaćanju kršćanstva ili se pomirio sa sudbinom bez ikakve religijske vjere. Nakon I. svjetskoga rata naglo se javilo zanimanje za `Moby Dicka `, ubrzo i za ostala djela, pa Melville od zaboravljena pisca postao središnjim američkim prozaikom 19. stoljeća. Na hrvatski je do sada (2005.) prevedena većina najpoznatijih Melvilleovih djela (Moby Dick, Taipi, Sljepar, Bartleby), osim Billyja Budda. Moby Dick Mobi Dik Tags: americka knjizevnost Moby Dick Mobi dik

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tipee je brza avanturistička priča, autobiografski prikaz autorovog boravka u Polineziji, ispitivanje prirode dobra i zla, i otvoreno istraživanje senzualnosti i egzotičnog rituala. Herman Melville (New York, 1.8. 1819. – New York, 28.9. 1891.), američki romanopisac, pripovjedač i pjesnik. Zbog rane očeve smrti napušta redovno školovanje i nakon nekoliko neuspjelih uposlenja zapošljava se 1839. kao brodski mali na trgovačkome brodu. Melvilleova rana literatura, koju je apsorbirao kao autodidakt, uključuje Shakespearea, Bibliju autorizirane verzije (Biblija kralja Jakova), te sedamnaestostoljetne misaone autore kao što su sir Thomas Browne i Robert Burton. Godine 1841. postao je članom posade kitolovca, ali ga je napustio prije ugovornog roka te je zajedno s još jednim članom posade doživio niz avanturističkih zgoda na jednome od Marquiških otoka. To mu je poslužilo kao predložak za književni prvijenac s putopisno-antropološkom tematikom, `Taipi`, 1846, u kojem daje spoj prikaza egzotičnih običaja polinežanske zajednice i poluautobiografskih pustolovina. `Omoo` (1847.), je tematski nastavak Taipija, s naglaskom na uništavanju domorodačke polinežanske zajednice zapadnjačkim tehnološkim i ideološkim osvajanjem. Ostala djela uključuju `Mardi` (1849.), pustolovnu romansu i `Bijela jakna` (1850.), realistički prikaz života na američkoj fregati. No, sva ta djela su danas rijetko čitana i ne pobuđuju interes osim kod specijalista posvećenih Melvilleu ili američkoj književnosti. Moby-Dick Pravi Melville, auktor djela mitske snage, izranja u `romanci`, ili vizionarnom spoju romana i anatomije (ekscentričnoga proznoga žanra njegovanoga u engleskoj književnosti 17. stoljeća, napose kod Melvilleovih omiljenih pisaca Roberta Burtona, sir Thomasa Brownea i Isaaca Waltona), `Moby-Dick ili Bijeli kit` (1851.). To djelo, posvećeno Nathanielu Hawthorneu, obuhvaća više razina: realističko-pripovijednu i tehničko-opisnu, simboličku i mitsku. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da je radnja romana lov na bijeloga kita Moby Dicka, a glavni ljudski protagonist kapetan Ahab, te da je scena zbivanja postavljena tako da lov, sukob i propast uključuju cijeli univerzum- ispričano kroz usta jedinoga preživjeloga člana posade, Ishmaela. Kasnija je kritika ustanovila da je, uza svu različitost u duhovnom miljeu, Melville jedini devetnaestostoljetni romanopisac, uz Dostojevskog, kojemu je spiritualna dimenzija djela dominantna i kojega je središnji opus utjelovljenje pjesničke metafizike s centralnim temama opstojnosti Zla i smislenosti univerzuma promatranoga u kategorijama teodiceje. No, dok je ruski autor tvorac uzbudljivih likova koji utjelovljuju veličajnost života, i to u vizuri kršćanskoga mita, Melville ostvaruje snažne dramsko-pjesničke slike izuzetno bogatoga arhaiziranoga jezika, no, bez psihološke obradbe (za što i nije bio zainteresiran) ili nijansi u razvijanju međuljudskih odnosa. Tema `Moby Dicka` je sukob Dobra i Zla, ili dvaju nepomirljivih Zala (Ahab i Moby Dick), no intenzitet te `romance` i njen utjecaj potječu najviše iz poetskoga zamaha i filozofema visoke retorike integrirane u djelo koje je više nalik drevnim spjevovima nego romanu bilo kojega razdoblja. Također, piščev svjetonazor u tom je djelu, kao i kasnijima, rastrgan između [[Kalvinizam|kalvinističkoga] protestantizma, manihejsko-gnostičkih i ateističkih vidozora. Roman `Moby-Dick` smatra se najboljim u kanonu američke književnosti XIX. stoljeća. Kasnija djela Zbog neodgovarajuće recepcije čitateljstva koje je očekivalo avanturistički roman, a u `Moby-Dicku` dobilo neobičnu mitsku dramu pomiješanih žanrova piščeva je karijera krenula silaznom putanjom. Sljedeći roman `Pierre ili dvoznačnosti` (1852.) neuspio je pokušaj problematiziranja provokativne teme incesta. Melville je u idućem razdoblju objavio još nekoliko pripovjednih proza, među kojima se ističu povijesni roman `Israel Potter` (1855.) s temom iz američke revolucije; priče `The Piazza Tales` (1856.), nazvane po trijemu piščeve farme, s ponajboljim pripovijestima `Pisar Bartleby`, protoegzistencijalističkom pričom o otuđenju i putu u ludilo njujorškoga činovnika, koja očito puno duguje Dickensu, no suvremenoga čitatelja asocira više na Gogolja i Dostojevskog; te `Benito Cereno`, prozom koja problematizira rasne odnose. Godine 1857. objavljuje alegorijski roman `Sljepar`, o prijevarama i ljudskoj naivnosti. Melvilleov neuspjeh kod čitateljstva pojačava i autorovu osobnu krizu (sukob vjerovanja i nevjere, što je rezultiralo nekim oblikom živčanoga sloma), te pisac traži duhovnu okrjepu u putu u Svetu zemlju i Evropu, što rezultira filozofskom poemom `Clarel`, objavljenom u privatnoj nakladi 1876. Nedovršena je ostala dulja pripovijest (ili kraći roman) `Billy Budd` (objavljena tek 1924.) - posljednja manifestacija Melvilleova mitotvoračkoga genija, u kojoj je evocirana pobuna na britanskom brodu u doba Napoleonskih ratova; sotonski lik Claggarta, bogootački kapetana Verea, i kristoliki Billya Budda, osim što iniciraju mnoštvo alegorijskih interpretacija, testamentarni su ostvaraj američkoga pisca za koga do konca nije jasno je li našao utjehu u prihvaćanju kršćanstva ili se pomirio sa sudbinom bez ikakve religijske vjere. Nakon I. svjetskoga rata naglo se javilo zanimanje za `Moby Dicka `, ubrzo i za ostala djela, pa Melville od zaboravljena pisca postao središnjim američkim prozaikom 19. stoljeća.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I Sing the Body Electric! & Other Stories Ray Bradbury Um Reja Bredberija je karneval pun čuda ushićenja i užasa koji se proteže od zelenih irskih sela do najhladnijih delova svemira. Ipak, sav njegov rad objedinjuje jedna zajednička nit: živo i duboko razumevanje ogromnog skupa emocija koje donose snagu i mitski odjek našoj krhkoj vrsti. Likovi Reja Bredberija mogu se naći bilo gde i bilo kada. Užasnuta majka može roditi čudnu plavu piramidu. Čovek može da izvede Abrahama Linkolna iz groba — i da sretne drugog koji ga vrati nazad. Neverovatna električna baka može doći da živi sa ožalošćenom porodicom. Stari papagaj je možda naučio tokom dugih večeri da imitira glas Ernesta Hemingveja i postao poslednja veza sa velikim čovekom. Sveštenik na Marsu se može suočiti sa svojim najdražim snom: da upozna Mesiju. Svaka od ovih veličanstvenih kreacija ima nešto da nam kaže o našoj ljudskosti - i sve njihove sudbine čekaju vas u ovom novom trgovačkom izdanju dvadeset osam klasičnih Bredberijevih priča i jedne slatke pesme. Putujte na nepredvidivo i nezaboravno književno putovanje—sigurno u rukama jednog od velikih ljudi mašte veka. Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012.) bio je američki pisac naučne fantastike. Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[1] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992). Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok” Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi. Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova. Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[3] Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[2] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[4] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[5] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[2] Bibliografija Marsovski letopisi, 1950. Ilustrovani čovek, 1951. Farenhajt 451, 1953. Oktobarska zemlja, 1956. Maslačkovo vino, 1957. Dan kada je zauvek padala kiša, 1959. R je za raketu, 1960. Nešto zlo nam se prikrada, 1962. Jesenji ljudi, 1965. S je za svemir, 1966. Sutra u ponoć, 1966. Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981. Nagrade Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.

Knjaževac Laguna, 2018. Drugo izdanje Dobitnik Ninove nagrade 2018. Deca koja plaču sama nose u sebi nadu težu od kita. Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao. Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju. Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, roman Zabluda Svetog Sebastijana navešće vas da se zamislite pre nego što za sebe kažete da ste „dobri“ i da ste „hteli sve najbolje“. Vladimir Tabašević je rođen 1986. u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Studirao je filozofiju u Beogradu. Objavio je knjige poezije Koagulum (2010), Tragus (2011), Kundak (2012), Hrvatski kundak (2014). Zastupljen je u pregledima i izborima savremene poezije: Prostori i figure (Službeni glasnik, 2013), Restart (Dom kulture studentski grad, 2014), Troje (Samizdat, B92, 2016). Njegov prvi roman Tiho teče Misisipi (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za Ninovu nagradu. Roman Pa kao našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu (2016), a roman Zabluda Svetog Sebastijana dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini. Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa Prezupč koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu. Dobitnik je regionalne nagrade za priču Rat, u okviru Biber festivala i nagrade Mirko Kovač za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.

Ana Karenjina I deo - Lav Nikolajevič Tolstoj „Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu. „U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ Fjodor Dostojevski „Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man „Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“ Vladimir Nabokov Čini se da Ana Karenjina ima sve što se poželeti može – lepa je, bogata, omiljena u društvu, a njen sin je jednostavno obožava. Međutim, Ana ipak oseća da je život suviše prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog. Njihova veza postaće pravi skandal u visokom društvu i izazvaće ogorčenost i zavist ljudi koji okružuju ovo dvoje ljubavnika. Strastvenoj ljubavi i Aninom putu ka samouništenju suprotstavljena je priča Konstantina Ljevina, mladog čoveka koji teži tome da pronađe spokoj i smisao života – briljantan autoportret samog autora ove izuzetne, bezvremene knjige. Izdavač: Novosti, Beograd Godina: 2005 Broj strana: 354 Tvrd povez sa omotom Biblioteka: Milenijum Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 6220 Težina: 380 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na otoku blizu obale Čilea, kapetan Amaso Delano, ploveći američkim brodom za lov na morske ribe, vidi San Dominick, španjolski brod za robove, u očitoj nevolji. Kap. Delano se ukrcava na San Dominick, osiguravajući potrebne zalihe i pokušava saznati od svog povučenog i uznemirenog kapetana, Benita Cerena, priču o tome kako je ovaj brod došao tu gdje je ona. Baveći se rasizmom, trgovinom robljem, ludilom, napetošću između reprezentacije i stvarnosti, te prikazujući barem jednog nepouzdanog pripovjedača, Melvilleova novela je desetljećima osvajala i frustrirala kritičare. Herman Melville (New York, 1.8. 1819. – New York, 28.9. 1891.), američki romanopisac, pripovjedač i pjesnik. Zbog rane očeve smrti napušta redovno školovanje i nakon nekoliko neuspjelih uposlenja zapošljava se 1839. kao brodski mali na trgovačkome brodu. Melvilleova rana literatura, koju je apsorbirao kao autodidakt, uključuje Shakespearea, Bibliju autorizirane verzije (Biblija kralja Jakova), te sedamnaestostoljetne misaone autore kao što su sir Thomas Browne i Robert Burton. Godine 1841. postao je članom posade kitolovca, ali ga je napustio prije ugovornog roka te je zajedno s još jednim članom posade doživio niz avanturističkih zgoda na jednome od Marquiških otoka. To mu je poslužilo kao predložak za književni prvijenac s putopisno-antropološkom tematikom, `Taipi`, 1846, u kojem daje spoj prikaza egzotičnih običaja polinežanske zajednice i poluautobiografskih pustolovina. `Omoo` (1847.), je tematski nastavak Taipija, s naglaskom na uništavanju domorodačke polinežanske zajednice zapadnjačkim tehnološkim i ideološkim osvajanjem. Ostala djela uključuju `Mardi` (1849.), pustolovnu romansu i `Bijela jakna` (1850.), realistički prikaz života na američkoj fregati. No, sva ta djela su danas rijetko čitana i ne pobuđuju interes osim kod specijalista posvećenih Melvilleu ili američkoj književnosti. Moby-Dick Pravi Melville, auktor djela mitske snage, izranja u `romanci`, ili vizionarnom spoju romana i anatomije (ekscentričnoga proznoga žanra njegovanoga u engleskoj književnosti 17. stoljeća, napose kod Melvilleovih omiljenih pisaca Roberta Burtona, sir Thomasa Brownea i Isaaca Waltona), `Moby-Dick ili Bijeli kit` (1851.). To djelo, posvećeno Nathanielu Hawthorneu, obuhvaća više razina: realističko-pripovijednu i tehničko-opisnu, simboličku i mitsku. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da je radnja romana lov na bijeloga kita Moby Dicka, a glavni ljudski protagonist kapetan Ahab, te da je scena zbivanja postavljena tako da lov, sukob i propast uključuju cijeli univerzum- ispričano kroz usta jedinoga preživjeloga člana posade, Ishmaela. Kasnija je kritika ustanovila da je, uza svu različitost u duhovnom miljeu, Melville jedini devetnaestostoljetni romanopisac, uz Dostojevskog, kojemu je spiritualna dimenzija djela dominantna i kojega je središnji opus utjelovljenje pjesničke metafizike s centralnim temama opstojnosti Zla i smislenosti univerzuma promatranoga u kategorijama teodiceje. No, dok je ruski autor tvorac uzbudljivih likova koji utjelovljuju veličajnost života, i to u vizuri kršćanskoga mita, Melville ostvaruje snažne dramsko-pjesničke slike izuzetno bogatoga arhaiziranoga jezika, no, bez psihološke obradbe (za što i nije bio zainteresiran) ili nijansi u razvijanju međuljudskih odnosa. Tema `Moby Dicka` je sukob Dobra i Zla, ili dvaju nepomirljivih Zala (Ahab i Moby Dick), no intenzitet te `romance` i njen utjecaj potječu najviše iz poetskoga zamaha i filozofema visoke retorike integrirane u djelo koje je više nalik drevnim spjevovima nego romanu bilo kojega razdoblja. Također, piščev svjetonazor u tom je djelu, kao i kasnijima, rastrgan između [[Kalvinizam|kalvinističkoga] protestantizma, manihejsko-gnostičkih i ateističkih vidozora. Roman `Moby-Dick` smatra se najboljim u kanonu američke književnosti XIX. stoljeća. Kasnija djela Zbog neodgovarajuće recepcije čitateljstva koje je očekivalo avanturistički roman, a u `Moby-Dicku` dobilo neobičnu mitsku dramu pomiješanih žanrova piščeva je karijera krenula silaznom putanjom. Sljedeći roman `Pierre ili dvoznačnosti` (1852.) neuspio je pokušaj problematiziranja provokativne teme incesta. Melville je u idućem razdoblju objavio još nekoliko pripovjednih proza, među kojima se ističu povijesni roman `Israel Potter` (1855.) s temom iz američke revolucije; priče `The Piazza Tales` (1856.), nazvane po trijemu piščeve farme, s ponajboljim pripovijestima `Pisar Bartleby`, protoegzistencijalističkom pričom o otuđenju i putu u ludilo njujorškoga činovnika, koja očito puno duguje Dickensu, no suvremenoga čitatelja asocira više na Gogolja i Dostojevskog; te `Benito Cereno`, prozom koja problematizira rasne odnose. Godine 1857. objavljuje alegorijski roman `Sljepar`, o prijevarama i ljudskoj naivnosti. Melvilleov neuspjeh kod čitateljstva pojačava i autorovu osobnu krizu (sukob vjerovanja i nevjere, što je rezultiralo nekim oblikom živčanoga sloma), te pisac traži duhovnu okrjepu u putu u Svetu zemlju i Evropu, što rezultira filozofskom poemom `Clarel`, objavljenom u privatnoj nakladi 1876. Nedovršena je ostala dulja pripovijest (ili kraći roman) `Billy Budd` (objavljena tek 1924.) - posljednja manifestacija Melvilleova mitotvoračkoga genija, u kojoj je evocirana pobuna na britanskom brodu u doba Napoleonskih ratova; sotonski lik Claggarta, bogootački kapetana Verea, i kristoliki Billya Budda, osim što iniciraju mnoštvo alegorijskih interpretacija, testamentarni su ostvaraj američkoga pisca za koga do konca nije jasno je li našao utjehu u prihvaćanju kršćanstva ili se pomirio sa sudbinom bez ikakve religijske vjere. Nakon I. svjetskoga rata naglo se javilo zanimanje za `Moby Dicka `, ubrzo i za ostala djela, pa Melville od zaboravljena pisca postao središnjim američkim prozaikom 19. stoljeća. Na hrvatskosrpski je do sada (2005.) prevedena većina najpoznatijih Melvilleovih djela (Moby Dick, Taipi, Sljepar, Bartleby), osim Billy Budda.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice: Boris Dogan S talijanskog preveo Ciril Petešić Gaddin roman na kome je on radio čitava dva decenija osebujno je i u svakom pogledu nekonvencionalno djelo koje izmiče katalogiziranju u bilo kojem smislu. Na prvi pogled, obzirom na fabulu, moglo bi se govoriti o kriminalističkoj, ili bolje reći o opširno ispričanoj povijesti jednog ubistva, jer su tu sva vanjska obilježja takve storije: ubistvo, žrtva, detektivi, istražitelj, saslušanja, osumnjičeni, alibi i sav ostali instrumentarij toga žanra. Jedino što se kosi, a što je opet najvažnije za takav romaneskni rod, to je da je autoru, a naposljetku i samom čitaocu, posve nevažno otkriće ubojice. S druge strane opet Ta gadna zbrka... (radnja se naime događa početkom tridesetih godina), jedinstveni je umjetnički obračun s fašizmom kao političkim sistemom, jer ni u jednoj knjizi koja je do sada izašla, nije tako snažno, tako jarko data klima, atmosfera, zaudarajući vonj jedne društvene stvarnosti. A zatim to je i historija jedne ljubavi, i neka vrsta erotikona itd., ukratko život u svim svojim emanacijama. Ali ono što je najznačajnije u ovom djelu, što je jedinstveno i bez premca, to je sugestivna snaga Gaddina jezika, bujnost i obilnost, da ih tako nazovemo, atmosferičnih detalja, njihova autentična vjerodostojnost. U tom pogledu njega se upoređuje s Joyceom, a mnogi s razlogom govore kao o Melvilleovom „Mobby Dicku“, naime – mitos bijelog kita i modemi mitos ulice velegrada, u ovom slučaju Rima. Ispreplitanje euforičnosti groteske i melanholične depresije sve su to odlike ovoga u svakom pogledu velikog djela. Gadda [ga`d:a], Carlo Emilio, talijanski književnik (Milano, 14. XI. 1893 – Rim, 22. V. 1973). Vrstan pripovjedač s istančanim darom za psihološko opažanje i introspekciju te s izrazitim smislom za humor. Autor romana i novela u kojima opisuje pojave u suvremenoj Italiji, često s primjesama nepoštedne društvene ironije. Jedan od najistaknutijih talijanskih prozaika sredine XX. st. Djela: Videmski dvorac (Il castello di Udine, 1934), Novele iz vojvodstva u plamenu (Novelle dal ducato in fiamme, 1953), Ta gadna zbrka u ulici Merulana (Quer pasticciaccio brutto de Via Merulana, 1957), Milanska meditacija (Meditazione Milanese, 1974) i dr. Dogan, Boris, hrvatski slikar i grafičar (Zagreb, 29. X. 1923 – Zagreb, 26. III. 1992). Završio Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu 1952 (Lj. Babić), bio suradnik Majstorske radionice K. Hegedušića, član grupe Mart. U početku slikao poetične i maštovite krajolike te portrete (Tiha luka, 1959), poslije se približio apstraktnomu izrazu i tašizmu u kompozicijama naglašenih kromatskih vrijednosti (Kao noć, 1977; Krijes, 1980). Bavio se scenografijom, kostimografijom i ilustriranjem knjiga te izradbom plakata i tapiserija.

Pesma nad pesmama ( ili Pesma Solomonova),Metanoja 32-33 *6656*12-2022 zbirka ljubavnih pesama, preveo i uvodom providio i protumačio LJudevit Rupčić izdanje: Krišćanska sadašnjost Zagreb 1973.g Tvrd povez, latinica,108.strana, hrvatski jezik, format : 20,5 x 11,5 cxm, težina 170.grama stanje:odlično očuvana.-nema ispisivanja Pesma nad pesmama nalazi se u sastavu Poučnih (mudronosnih) knjiga Starog zaveta. Zbog svoje svetovne sadržine, ljubavi momka i devojke, kao i znatne doze čulnosti koja je opisana u delu, ova pesma je oduvek izazivala veliko interesovanje brojnih istraživača i tumača Biblije. Samim tim podsticala je veoma oprečne zaključke kada je u pitanju smisao i značenje same pesme. Pesma nad pesmama je sačuvana u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu i svrstava se među Spise, gde su još i Psalmi, Knjiga o Jovu, Priče Solomonove, Knjiga propovednika itd. Pesma nad pesmama ili Pesma Solomonova, kako se još naziva, predstavlja zbirku ljubavnih pesama. Pretpostavlja se da je na početku ovo delo bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. Pisac: Solomon (skup narodnih, svadbenih pesama naroda Istoka) Književni rod: lirika Književna vrsta: ljubavna pesma Vreme radnje: oko 1000 god. p.n.e glava 1. Solomunova pesma nad pesmama. 2 Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina. 3 Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke. 4 Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te. 5 Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi. 6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam. 7 Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala medju stadima drugova tvojih? 8 Ako ne znaš, najlepša izmedju žena, podji tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih. 9 Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim. 10 Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima. 11 Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim. 12 Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris. 13 Dragi mi je moj kita smirne, koja medju dojkama mojim počiva. 14 Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih. 15 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice. 16 Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se. 17 Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.

Реј Бредбери: МАЛИ УБИЦА Издавач: PANTHER BOOKS, Ст Албанс, 1976.год. Меки повез, 174 стране, енглески језик. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Реј Даглас Бредбери (енгл. Ray Douglas Bradbury, Вокиган, 22. августа 1920. — Лос Анђелес, 5. јун 2012) био је амерички писац научне фантастике. Kao jедан од најславнијих америчких писаца 20. века, радио је у различитим модовима, укључујући фантазију, научну фантастику, хорор, мистерију и реалистичну фантастику. Претежно познат по писању иконичног дистопијског романа Фаренхајт 451 (1953), и његовим научнофантастичним и хорор колекцијама прича, Марсовске хронике (1950), Илустровани човек (1951), и Ја певам телесно електрично (1969), Бредбери био је један од најславнијих америчких писаца 20. и 21. века. Док је већина његових најпознатијих дела из области фантастичне фантастике, он је исто тако писао и у другим жанровима, попут романа о досезању пунолетства Маслачково вино (1957) и фикционализованих мемоара Зелене сенке, бели кит (1992). Након његове смрти 2012. године, Њујорк тајмс је Бредберија назвао „писцем најодговорнијим за увођење модерне научне фантастике у главни књижевни ток”. Реј Бредбери рођен је 22. августа 1920. године у Вокигану, у држави Илиноис, а умро је Лос Анђелесу 22. августа 2012. године, од мајке Естер Бредбери (1888–1966), шведског имигранта, и оца Леонарда Сполдинга Браедберија Bradbury (1890–1957), енглеског порекла. Најпознатији је по дистопијском роману Фаренхајт 451 који је његов први роман објављен 1953. године. То је антиутопијска прича о друштву које, у име једнакости, спаљује књиге, а и уништава индивидуалност појединаца. Постоје и они који пружају отпор који живе алтернативни живот у дивљини. Франсоа Трифо је 1967. године снимио филм по овој књизи. Познат је и по збиркама прича Марсовске хронике и Илустровани човек. Многа његова дела су екранизована у виду телевизијских серија и играних филмова. Убедљива атмосфера (најчешће богата тамним валерима) владање тензијама, интересантни заплети и лирски описи (где је склон претеривању) карактеристични су за дела овог писца који је за живота постао класик жанра. Његово име је сврстано при врху листа најзначајнијих аутора научне фантастике 20. века поред Исака Асимова, Артура Кларка, Станислава Лема. У каријери, која је трајала више од седамдесет година, Реј Бредбери је инспирисао генерације читалаца да сањају, размишљају и стварају. Преко 500 прича, које је објављивао Бредбери током плодоносне каријере, дуго времена нису могле да се сврстају у науну фантастику по неким жанровском чистунцима, за разлику од читалаца који су били више него задовољни. Каријера Бредберијева прва објављена прича била је „Холербохенова дилема“, која се појавила у издања фанзина Imagination! Фореста Џ. Акермана из јануара 1938. године. У јулу 1939. Акерман и његова девојка Моројо дали су 19-годишњем Бредберију новац да се упути у Њујорк на Прву светску конвенцију научне фантастике у Њујорку и финансирали су Бредберијев фанзин под називом Futuria Fantasia. Бредбери је написао већину од своја четири издања, свако ограничено на мање од 100 примерака. Између 1940. и 1947. био је сарадник у филмском часопису Роба Вагнера, Script. Године 1939, Бредбери се придружио Ларејн Дејовом Wilshire Players Guild, где је две године писао и глумио у неколико представа. Оне су биле, како је Бредбери касније описао, „толико невероватно лоше“ да је одустао од писања драма на две деценије. Бредберијево прво плаћено дело, „Пендулум“, написано са Хенријем Хасом, објављено је у палп часопису Супер научне приче у новембру 1941. године, за шта је зарадио 15 долара. Бредбери је продао своју прву соло причу, „Језеро“, за 13,75 долара кад му је било 22 године и постао писац са пуним радним временом у својој 24. години. Његову прву збирку кратких прича, Мрачни карневал, објавила је 1947. Аркам Хаус, мала издавачка кућа из Саук Ситија у Висконсину, у власништву писца Oгaста Дерлета. Рецензирајући Мрачни карневал за Њујорк Хералд Трибјун, Вил Капи је прогласио Бредберија „прикладним за општу потрошњу“ и предвидео да ће постати писац калибра британског писца фантастике Џона Колијера. Након обавештења о одбијању из палп часописа Weird Tales, Бредбери је послао „Повратак кући” часопису Mademoiselle, што је привукло пажњу младог уредника редакције по имену Труман Капоте. Капоте је пружио подршку Бредберијевом рукопису, што је довело до његовог објављивања. Дело Повратак кући је освојило место у награди О. Хенрија Приче 1947. године. У Пауел библиотеци UCLA, у радној соби са писаћим машинама на изнајмљивање, Бредбери је написао своју класичну причу о спаљивању књига, Ватрогасац, која је имала око 25.000 речи. Касније је објављена са око 50.000 речи под називом Фаренхајт 451, по укупној цени од 9,80 долара, због библиотечке накнаде за изнајмљивање писаће машине од десет центи за пола сата. Случајни сусрет у књижари у Лос Анђелесу са британским писцем из иностранства Кристофером Ишервудом дао је Бредберију прилику да преда Марсовске хронике у руке угледног критичара. Уследила је Ишервудова сјајна рецензија. Библиографија Марсовски летописи, 1950. Илустровани човек, 1951. Фаренхајт 451, 1953. Октобарска земља, 1956. Маслачково вино, 1957. Дан када је заувек падала киша, 1959. Р је за ракету, 1960. Нешто зло нам се прикрада, 1962. Јесењи људи, 1965. С је за свемир, 1966. Сутра у поноћ, 1966. Уклети компјутер и андроидски папа, 1981. Мрачна земља, 1955 Стабло вештица Тетовирани човек Награде Добитник је Пулицерове награде 2007. године. Године 2004. је добио Националну медаљу за уметност, 2000. године Медаљу Националне фондације за књигу за истакнути допринос америчких писаца.`

Autor - osoba Sontag, Susan, 1933-2004 = Sontag, Suzan, 1933-2004 Naslov U Americi / Suzan Zontag ; [preveo Lazar Macura] Jedinstveni naslov In America. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2004 (Beograd : Alfa) Fizički opis 440 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Macura, Lazar, 1948- = Macura, Lazar, 1948- Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ121 (karton) Napomene Prevod dela: In America / Susan Sontag Tiraž 1.000 Beleška o picu i delu: str. 439-440 Beleška o prevodiocu: str. 441. Za roman „U Americi“ Zontagova je dobila Nacionalnu nagradu za fikciju. Radnja romana počinje 1876. godine, kada grupa Poljaka, predvođena najvećom poljskom glumicom Marinom Zalenžovskom, emigrira u Ameriku, u nameri da u Kaliforniji stvori svoju utopijsku komunu. Marina, koja se odrekla svoje karijere zbog ove avanture, živi sa svojim mužem i sinom. Fantazija o Americi i Kaliforniji kao utočištu, oazi, mestu gde se snovi ostvaruju sudariće se sa kompleksnom realnošću, kao i neočekivanim sukobom doseljenika i stanovnika Kalifornije. Kada san o koloniji propadne i mnogi emigranti se vrate, Marina odlučuje da započne novu karijeru na američkoj pozornici zajedno sa velikom Sarom Bernar. Ova knjiga se bavi mnogim temama kao što su ženska želja za transformacijom, vera u ideale, različiti vidovi ljubavi kao i svetom pozorišta, istovremeno vrlo živo i uverljivo dočaravajući kulturu Amerike krajem XIX veka. Suzan Sontag (Susan Lee Sontag; 1933, Njujork – 2004, Njujork), američka spisateljica, filozofkinja, rediteljka i politička aktivistkinja. Pisala je o fotografiji, kulturi i medijima, SIDI i bolestima, ljudskim pravima, komunizmu i levoj ideologiji. Važi za jednu od najuticajnih kritičarki svog vremena. Diplomirala je na Univerzitetu u Čikagu, a master diplomu iz umetnosti stekla je na Harvardu, gde i je predavala. Takođe je predavala i na koledžu Sv. Ana u Oksfordu, a zatim i na Sorboni. Tokom šezdesetih godina pisala je za The New York Review of Books, Commentary i Partisan Review. Neka od njenih najznačajnih dela prevedenih i na srpski su: O fotografiji (KCB, 2009), Sida i njene metafore (Dečje novine, 1990), Kao svest upregnuta u telo (Službeni glasnik, 2019), Ako knjige nestanu… (Clio, 2019). Fakultet za medije i komunikacije je 2020. objavio njen prvi značajan esej Beleške o kempu, u kome vrata umetnosti otvara i za obične, apsurdne i burleskne teme. Dela: Fikcija (1963) The Benefactor (Dobrotvor) (1967) Death Kit (1977) I, etcetera (Zbirka kratkih priča) (1991) The Way We Live Now (short_story) (Način na koji sada živimo kratka priča) (1992) The Volcano Lover (Ljubitelj vulkana) (1999)In America (U Americi) – dobitnik američke Nacionalne nagrade za beletristiku Predstave The Way We Live Now (Način na koji sada živimo o epidemiji AIDS-a) (1990) A Parsifal (Parsifal) (1991), dekonstrukcija inspirisana izvedbom Roberta Wilsona 1991. godine u Vagnerovoj operi Alice in Bed (Alice u krevetu) (1993), o intelektualki Alice James iz 19. veka, koja je zbog bolesti bila vezana za krevet Lady from the Sea (Dama s mora, adaptacija istoimene drame Henrika Ibzena iz 1888. godine, premijerno izvedena 1998. u Italiji. Sontag je o tome napisala esej 1999. godine u Theatre pod nazivom „Prepisivanje dame s mora“. Publicistika Zbirke eseja (1966) Against Interpretation (Protiv tumačenja - uključuje Napomene o Kempu) (1969) Styles of Radical Will (Stilovi radikalne volje) (1980) Under the Sign of Saturn (Pod znakom Saturna) (2001) Where the Stress Falls (Tamo gde stres pada) (2003) Regarding the Pain of Others (U vezi sa bolom drugih) (2007) At the Same Time: Essays & Speeches (U isto vreme: eseji i govori) Sontag je takođe objavljivala publicističke eseje u časopisima The New Yorker, The New York Review of Books, Times Literary Supplement, The Nation, Granta, Partisan Review i London Review of Books. Monografije (1959) Freud: The Mind of the Moralis (Frojd: Um moralista) [69] (1977) On Photography (O fotografiji) (1978) Illness as Metaphor (Bolest kao metafora) (1988) AIDS and Its Metaphors (AIDS i njegove metafore) (nastavak Bolesti kao metafore) (2003) Regarding the Pain of Others (U vezi sa bolom drugih) Intervju (2013) Susan Sontag: The Complete Rolling Stone Interview, Jonathan Cott (Ako knjige nestanu... Suzan Sontag i Džonatan Kot za časopis Rolling Stone) Knjiga je rezultat dvanaestočasovnog razgovora između Suzan Sontag i Džonatana Kota. Intervju je započet februara 1978. u Parizu, gde je Džonatan već dobio tri sata materijala, sasvim dovoljno za intervju u svom magazinu, ali mu je Suzan predložila da nastave razgovor kada ona dođe u Njujork, što se i dogodilo pet meseci kasnije. Oktobra 1979. Roling Stoun je objavio trećinu Kotovog intervjua. Integralnu verziju on je izdao u formi knjige tek 35 godina kasnije (2013) i devet godina nakon Suzanine smrti. Filmovi (1969) Duett för kannibaler (Duet for Cannibals) (Duet za kanibale) (1971) Broder Carl (Brother Carl) (Brat Karl) (1974) Promised Lands (Obećane zemlje) (1983) Unguided Tour AKA Letter from Venice Ostali radovi (2002) Liner beleške za album Land Peti Smit (2004) Doprinos fraza trećem albumu Fischerspooner-a Odiseja (2008) Reborn: Journals and Notebooks 1947–1963 (2012) As Consciousness Is Harnessed to Flesh: Journals and Notebooks, 1964–1980 (Kako je svest upregnuta u meso: časopisi i sveske, 1964–1980) MG150 (N)

Erih Koš SatireTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruЕрих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2]БиографијаОсновну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском "Прегледу".[4]У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969).Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик"(1955-1960).[5]Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6]Преминуо је 25. маја 2010. године.[7]БиблиографијаЗбирке приповедакаУ ватри (1947)Три хронике (1949)Записи о младим људима (1950)Време ратно (1952)Најлепше године (1955)Као вуци (1958)Прво лице једнине (1963)На аутобуској станици (1974)Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)Босанске приче (1984)РоманиЧудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956)Il Tifo (1958)Снег и лед (1961)Новосадски покољ (1961)Имена (1964)Мреже (1967)Досије Храбак (1971)У потрази за Месијом (1978)Шамфорова смрт (1986)Писац говора (1989)Мишеви (1991)Кућа 25а (1994)Књиге есеја и чланакаТај проклети занат списатељски (1965)Зашто да не (1971)Приповетка и приповедање (1980)Сатира и сатиричари (1985)Књиге аутобиографске прозеУзгредне забелешке (1990)Између редова (1994)Одломци и сећањаПисци I и II9/5

Erih Koš Kuća 25 aTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaЕрих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2]БиографијаОсновну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском `Прегледу`.[4]У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969).Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа `Савременик`(1955-1960).[5]Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6]Преминуо је 25. маја 2010. године.[7]БиблиографијаЗбирке приповедакаУ ватри (1947)Три хронике (1949)Записи о младим људима (1950)Време ратно (1952)Најлепше године (1955)Као вуци (1958)Прво лице једнине (1963)На аутобуској станици (1974)Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)Босанске приче (1984)РоманиЧудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956)Il Tifo (1958)Снег и лед (1961)Новосадски покољ (1961)Имена (1964)Мреже (1967)Досије Храбак (1971)У потрази за Месијом (1978)Шамфорова смрт (1986)Писац говора (1989)Мишеви (1991)Кућа 25а (1994)Књиге есеја и чланакаТај проклети занат списатељски (1965)Зашто да не (1971)Приповетка и приповедање (1980)Сатира и сатиричари (1985)Књиге аутобиографске прозеУзгредне забелешке (1990)Између редова (1994)Одломци и сећањаПисци I и II3/31

Erih Koš Kuća 25 a Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Ерих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2] Биографија Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском `Прегледу`.[4] У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори. После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969). Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског. Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа `Савременик`(1955-1960).[5] Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6] Преминуо је 25. маја 2010. године.[7] Библиографија Збирке приповедака У ватри (1947) Три хронике (1949) Записи о младим људима (1950) Време ратно (1952) Најлепше године (1955) Као вуци (1958) Прво лице једнине (1963) На аутобуској станици (1974) Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983) Босанске приче (1984) Романи Чудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956) Il Tifo (1958) Снег и лед (1961) Новосадски покољ (1961) Имена (1964) Мреже (1967) Досије Храбак (1971) У потрази за Месијом (1978) Шамфорова смрт (1986) Писац говора (1989) Мишеви (1991) Кућа 25а (1994) Књиге есеја и чланака Тај проклети занат списатељски (1965) Зашто да не (1971) Приповетка и приповедање (1980) Сатира и сатиричари (1985) Књиге аутобиографске прозе Узгредне забелешке (1990) Између редова (1994) Одломци и сећања Писци I и II

Erih Koš SatireTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruЕрих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2]БиографијаОсновну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском "Прегледу".[4]У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969).Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик"(1955-1960).[5]Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6]Преминуо је 25. маја 2010. године.[7]БиблиографијаЗбирке приповедакаУ ватри (1947)Три хронике (1949)Записи о младим људима (1950)Време ратно (1952)Најлепше године (1955)Као вуци (1958)Прво лице једнине (1963)На аутобуској станици (1974)Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)Босанске приче (1984)РоманиЧудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956)Il Tifo (1958)Снег и лед (1961)Новосадски покољ (1961)Имена (1964)Мреже (1967)Досије Храбак (1971)У потрази за Месијом (1978)Шамфорова смрт (1986)Писац говора (1989)Мишеви (1991)Кућа 25а (1994)Књиге есеја и чланакаТај проклети занат списатељски (1965)Зашто да не (1971)Приповетка и приповедање (1980)Сатира и сатиричари (1985)Књиге аутобиографске прозеУзгредне забелешке (1990)Између редова (1994)Одломци и сећањаПисци I и II9/5