Erih Koš Kuća 25 a Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Ерих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2] Биографија Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском `Прегледу`.[4] У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори. После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969). Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског. Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа `Савременик`(1955-1960).[5] Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6] Преминуо је 25. маја 2010. године.[7] Библиографија Збирке приповедака У ватри (1947) Три хронике (1949) Записи о младим људима (1950) Време ратно (1952) Најлепше године (1955) Као вуци (1958) Прво лице једнине (1963) На аутобуској станици (1974) Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983) Босанске приче (1984) Романи Чудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956) Il Tifo (1958) Снег и лед (1961) Новосадски покољ (1961) Имена (1964) Мреже (1967) Досије Храбак (1971) У потрази за Месијом (1978) Шамфорова смрт (1986) Писац говора (1989) Мишеви (1991) Кућа 25а (1994) Књиге есеја и чланака Тај проклети занат списатељски (1965) Зашто да не (1971) Приповетка и приповедање (1980) Сатира и сатиричари (1985) Књиге аутобиографске прозе Узгредне забелешке (1990) Између редова (1994) Одломци и сећања Писци I и II