Koliko puta vam se desilo da ne uspevate da obuzdate nestašne pramenove kose? Imamo rešenje za vas! U pitanju je rajf sa šnalicama. Ne samo da će vam poslužiti kao modni detalj, već ovaj rajf ima višestruku namenu. Rajf sa šnalicama će vam pomoći uvek kada nemate vremena da se detaljno posvetite frizuri a morate da izađete. Setite se samo koliko puta ste naočare za sunce nosili na glavi umesto rajfa, kako biste obuzdali nemirnu kosu. Uz ovaj specijalni rajf to nećete morati više da radite. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Opis proizvoda Uz ovaj rajf vaša kosa će uvek biti uredna Rajf sa šnalicama je pogodan za svaku dužinu kose Opis proizvoda Rajf sa šnalicama je veoma praktičan za svakodnevnu upotrebu. Rađen je od veoma kvalitetne plastike i sa unutrašnje strane ima zupce koji su sitni i veoma čvrsti. Polukružnog je oblika tako da vam neće izazivati nelagodnost i bol prilikom nošenja. Istovremeno veoma čvrsto drži kosu, tako da je možete stilizovati na način koji vam najviše odgovara. Uz ovaj rajf vaša kosa će uvek biti uredna Sem što ga možete koristiti prilikom pravljenja frizure za neke specijalne prilike, možete ga koristiti i tokom obavljanja sportskih aktivnosti. Verovatno ste nebrojono puta bili u situaciji da vam kosa smeta dok ste u teretani, na trčanju ili na času joge. Rajf će vam pomoći utoliko što se nećete boriti sa nemirnim vlasima tokom vežbanja. Možete ga koristiti i prilikom šminkanja, umivanja kao i prilokom skidanja šminke. Zapravo možete ga koristiti u svim situacijama kada želite da sklonite kosu sa lica. Rajf sa šnalicama je pogodan za svaku dužinu kose Prednosti ovog rajfa su što je veoma lagan, a istovremeno je izuzetno jak. Fleksibilan je i izdržljiv. Možete ga koristiti nesmetano bez bojazni da će vam na tom mestu od zubaca kosa biti iskrzana. Ovaj izuzetan rajf sa šnalicama, neće izazvati nikakvo oštećenje na vašoj kosi. S obzirom da je male veličine, ovaj rajf je pogodan za sve uzraste kao i svaku dužinu kose. Zahvaljujući njemu vaša frizura će izgledati lepo bez obzira da li imate dugu ili kosu srednje dužine. Sem što ga možete koristiti za ličnu upotrebu, možete ga naručiti nekome za poklon. Iskoristite akcijski popust i naručite ovaj moderni rajf sa šnalicama još danas! Ostale proizvode iz ove kategorije možete pogledati OVDE, sigurni smo da ćete odabrati nešto za sebe!

ISBN:978-86-521-4045-9 Godina izdanja: 2020 Jezik: Srpski Autor: Strani 341 strana 20 cm NOVA!!!!!!! Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica Zasnovano na potresnoj istinitoj priči o ljubavi i opstanku Lepota ju je spasla – i osudila. Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. Zbog toga će biti prisilno odvojena od ostalih zatvorenica, i ubrzo shvatiti da moć, čak i nerado prihvaćena, znači opstanak. Završetak rata i oslobađanje logora Cilki neće doneti slobodu već optužbu za kolaboraciju jer je spavala s neprijateljem i osudu na zatočeništvo u sibirskom logoru. Ali da li je zaista imala izbora? I gde su granice morala za Cilku, koja je odvedena u Aušvic kad je još bila dete? U Sibiru se Cilka suočava i sa novim i sa starim, jezivim izazovima uključujući i neželjenu pažnju stražara. Ali kad upozna ljubaznu lekarku, Cilka dospeva pod njeno okrilje i počinje da neguje bolesne logoraše trudeći se da im pomogne u surovim uslovima. Svakodnevno se suočavajući sa smrću i užasom, Cilka u sebi otkriva snagu kakvu nije ni znala da poseduje. A kad počne da s oklevanjem gradi veze i odnose u toj surovoj novoj stvarnosti, Cilka shvata da, uprkos svemu što joj se dogodilo, u njenom srcu ima mesta za ljubav. Od deteta do žene, od žene do isceliteljke, Cilkin put rasvetljava izdržljivost ljudskog duha i našu volju da preživimo. „Nikad nisam sreo hrabriju osobu od Cilke.“ Lali Sokolov, tetovažer iz Aušvica „Cilkina neizmerna hrabrost i odlučnost da preživi čak i kad je svaka nada već izgubljena bude veliko poštovanje. Potresna priča koju ćete dugo pamtiti.“ Sunday Express „Izuzetna priča o snazi da se prevaziđu nezamislive teškoće.“ Woman’s Weekly Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“. Dan kad je upoznala Lalija Sokolova promenio je i njen i njegov život. Njihovo prijateljstvo se produbljivalo i Lali se otisnuo na put samoispitivanja, poveravajući joj najintimnije pojedinosti svog života. Heder je prvobitno Lalijevu priču napisala kao scenario – koji se visoko kotirao na međunarodnim takmičenjima – a zatim ju je preoblikovala u svoj prvi roman Tetovažer iz Aušvica.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Maga Magazinovic, jedna od najznacajnijih zena svoga doba, napredna, obrazovana i slobodoumna prokrcila je put zenama u mnogim oblastima. Isla je ispred svog vremena, uvek prva... Prva je stekla diplomu Filosofskog fakulteta u Beogradu, bila prva zena novinar u tek osnovanom dnevnom listu Politika, osnivac je zenskog studentskog drustva, prevodila je Maksima Gorkog, bila uporan borac za zenska prava... U penziju odlazi kao profesor Prve zenske gimnazije u kojoj je cetrdeset godina predavala filozofiju, nemacki i srpski jezik. Marija Maga Magazinović (1882—1968) bila je srpska filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja i novinarka. Govoreći o dalekosežnom značaju rada Mage Magazinović, prve moderne srpske plesačice i teoretičarke plesa, Jelena Šantić, priređivačica njene autobiografije, konstatuje da je ona izgradila sebe kao osobu sa snažnim integritetom i velikim intelektualnim, pedagoškim i kreativnim potencijalom, da je pripadala intelektualnim i umetničkim krugovima Beograda koji su doneli nov evropski duh i da je prva donela modernistički pristup umetnosti čime je doprinela i modernizaciji srpskog patrijahalnog društva uopšte.[2] U monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791—1991), među sto najznačajnijih novinara uvrštene su samo tri žene - Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević - Mir Jam.[3] Biografija Maga Magazinović je rođena u Užicu, a od 1896. godine je sa porodicom živela u Beogradu gde joj je otac radio u krojačnici Narodnog pozorišta. Imala je izuzetno uzbudljiv i profesionalni i privatni životni put, a kako nije poticala iz materijalno obezbeđene porodice često se susretala sa ekonomskim poteškoćama, koje je najčešće rešavala sopstvenim trudom i zalaganjem. Izuzetno uporna u procesima obrazovanja, kao i na profesionalnom planu uopšte, pionirski je krčila put na različitim poljima: od osvajanja prava na redovno univerzitetsko obrazovanje devojaka, preko dobijanja poslova u kojima je bila prva žena na tim radnim mestima, do inovativnih modernih plesnih tehnika koje je „uvezla“ iz Evrope, doprinoseći modernizaciji srpskog društva i kojima je podučavala generacije plesačica.[2] Privatni život joj je bio izuzetno turbulentan, a posebno tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U tom periodu Maga Magazinović se udaje za Gerharda Gezemana, umire joj majka, ginu joj braća, seli se u Kragujevac, angažovana je kao bolničarka. Takođe, u istom periodu Gazeman se povlači sa srpskom vojskom preko Albanije, Maga Magazinović dobija posao redovne profesorke u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji, a 1915. godine rađa sina Haralad-Rajka (koji 1916. umire), pa potom putuje u Švajcarsku gde u Lucernu 1917. godine rađa ćerku Rajnu i gde se nezvanično rastaje od Gezemana. Sa ćerkom se 1918. godine vratila u Beograd gde živi i radi do smrti 1968. godine. Njen suprug Gerhard Gezeman bio je čuveni slavista, univerzitetski profesor i izdavač Erlangenskog rukopisa, jedne od najznačajnijih zbirki narodnog stvaralaštva Srba i Hrvata, nastale na području nekadašnje Vojne granice. Upoznala ga je 1909. godine u Berlinu, a 1914. su se venčali, da bi se 1917. godine razdvojili zbog Gezemanovog neverstva, a 1923. i zvanično razveli. Nakon ovog razvoda nije se ponovo udavala. Posle veoma teškog ratnog perioda Maga Magazinović će mnogo više biti posvećena profesionalnom planu svog života, nego privatnom.[4] Od ćerke Rajne (1917-2006) imala je tri unuka: hirurg prof. dr Miloš Popović (1941-2012), Zoran Popović (1943) i saradnik Narodne opservatorije Branislav Gezeman (1951-2014).[5][6] Matine škole za ritmiku Mage Magazinović, održao se u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1933. godine. Školovala se u Užicu i Beogradu, gde je nakon Više devojačke škole studirala filozofiju kao vanredna od 1898. do 1902, a od 1902. do diplomiranja 1904. godine kao redovna studentkinja. Tokom studija se zalagala za pravo devojaka na redovno studiranje. Početak 20. veka za Magu Magazinović predstavlja period obeležen socijalističkom borbom i zalaganjima za prava žena. Bila je aktivna u nastojanjima da se izbore što veća prava žena, među kojima se najviše govorilo o izjednačavanju muškaraca i žena u pogledu prava na školovanje, prava na zaposlenje izvan kuće i na jednake plate. Osnovala je 1903. godine Klub studentkinja čije su članice aktivno prevodile tekstove socijalistkinja i filozofkinja Elen Kej, Lili Braun, Klare Cetkin i drugih. Tada se u Beogradu formira veoma zanimljiva kulturna i intelektualna klima: dolazi nemačka feministkinja Kete Širmaher, danska književnica pobornica ženskih prava Karin Muhaelis, kao i engleske sufražetkinje. U nastojanjima da se izbori za pravo žena na univerzitetsko obrazovanje Maga Magazinović je pored Filozofskog, upisala i Pravni fakultet, kao prva studentkinja ovog fakulteta. Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu kod profesora Brane Petronijevića, napustila je studije prava smatrajući da je otvorila vrata Pravnog fakulteta ženama i time ispunila svoju misiju. Pored aktivizma obeleženog feminističkim i socijalističkim tendencijama, Maga Magazinović se tokom studija i neposredno nakon njih aktivno bavila prevodilačkim radom. Prevodila je Maksima Gorkog, Henrika Sjenkjeviča i druge pisce uglavnom za potrebe Narodnog pozorišta.[7] Suočena sa nedostatkom novca nastojala je uvek da ima zaposlenje, što uopšte nije bilo jednostavan poduhvat za ženu početkom 20. veka. Radila je kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci, kao nastavnica na Višoj devojačkoj školi, pisala je za Politiku (1905—1906), gde je posebno bila angažovana u rubrici Ženski svet i kao urednica Feljtona. Maga Magazinović je bila prva zaposlena žena, kako u Narodnoj biblioteci, tako i u redakciji Politike. Njen prvi napis u listu bio je polemičan, a objavljen kao uvodnik, potpisan punim imenom i prezimenom, i burom je potresao patrijarhalni Beograd. Tadašnjem društvenom idealu žene-zaselnice, kojoj se životna snaga iscrpljuje u brizi oko toalete, dok im strane guvernante vaspitavaju decu, suprotstavila je ideal obrazovane matere ”neophodan za pravilno vaspitavanje podmlatka u jednoj naciji” (Politika, 20. 8. 1905).[8] Rubriku Ženski svet je, po sopstvenom svedočenju, snabdevala aktuelnostima iz ženskog pokreta pokazujući čitaocima i čitateljkama Politike novosti na tom polju, koje su dolazile prevashodno iz Engleske i Nemačke.[9] Pišući autobiografiju Moj život osvrnula se i na bogate trpeze dobrostojećih varošana u Užicu krajem 19. veka.[10] Maga Magazinović je jedna je od svega tri žene (pored Milice Jakovljević - Mir-Jam i Dese Glišić) koje su se našle među sto najznačajnijih srpskih novinara u monografiji Dva veka srpskog novinarstva (1791-1991).[11][12] Međutim, prelomna godina za profesionalni razvoj Mage Magazinović bila je 1909. kada je otputovala u Minhen sa namerom da doktorira. Ipak, već ranije izuzetno zainteresovana za ples, posebno nakon gostovanja čuvene kanadske plesačice Alan Mod u Beogradu, svoja interesovanja usmerava ka teatru i plesu. U Minhenu, a kasnije i u Berlinu, pohađa različite kurseve glume i plesa, poput škole Maksa Rajnharta, velikog reformatora pozorišta 20. veka, i baletske škole Isidore Dankan. Pohađajući i glumačko-pozorišne i plesne škole, shvata da njen izraz nije klasično pozorište, već moderan, slobodan ples, koji se bazira na tehnikama koje podrazumevaju igru kao proces samoiskazivanja i kao prikazivanje nesvesnog dela ličnosti. Po povratku u Srbiju, 1913. godine, u Balkanskom ratu, Maga postaje dobrovoljna bolničarka. Zapisivala je pakao ratne bolnice, kroz koji je prolazila. Kasnije, svoje zapise objavila je u autobiografiji „Moj život“.[13] Kasnije, vrativši se u Beograd, sa Zorom Pricom osnova školu za ritmičku gimnastiku, koja će postojati narednih 35 godina i izvesti na put veliki broj plesačica.[14] Nakon prvog boravka u Minhenu uslediće tokom druge i treće decenije 20. veka niz putovanja na kojima je Maga Magazinović upoznavala najznačajnije ljude svog vremena koji su se bavili plesom i sticala najsavremenija znanja iz ove oblasti. Sva znanja je, u najboljem pedagoškom maniru, prenosila u Beograd: tekstovima koje je objavljivala u tadašnjoj periodici, javnim predavanjima koje je držala i školama koje je osnovala i vodila. Postepeno je sticala sve veću podršku u domaćoj i inostranoj javnosti. Paralelno sa sticanjem teorijskih znanja, postavlja niz koreografija i koncerata. Između ostalog, postavila je i balete inspirisane heroinama narodne poezije i prva stilizovala srpsko folklorno nasleđe obogativši ga elementima savremenog talasa: Jelisavka, majka Obilića, Molitva Kosovke devojke i Smrt majke Jugovića. U periodu do penzionisanja 1941. godine Maga Magazinović se intenzivno bavila plesom, koreografskim poslom, gostovanjima po evropskim festivalima i pozorištima. Nakon Drugog svetskog rata radila je u društvu „Abrašević“, vodeći folklornu sekciju i predavala je u baletskoj školi folklor, ritmiku i istoriju igre.[15] Ipak, kontoverzan period njenog života predstavlja vreme Drugog svetskog rata kada objavljuje nekoliko tekstova u periodici, kojima zastupa ksenofobične stavove i promoviše koncept arijevske rase ostavljajući mogućnost da se njena aktivnost tih godina tumači u kontekstu kolaboracionističke propagande. Posebno je neobično ovakvo pisanje, s obzirom na izuzetno antimilitarističke i socijalističke stavove koje je zastupala kako u mladosti, tako i u svojoj autobiografskoj knjizi, pisanoj nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata. Ovaj nedovoljno osvetljen i uopšte retko pominjan period života Mage Magazinović predstavlja polje koje nužno podleže daljim istraživanjima i konstataciji motiva datog trenutnog i neobičnog ideološkog zaokreta.[16] U bioskopu Balkan otvorena je 7. marta 2023. izložba „Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju”....

Poznato je da su čukljevi jako bolna i neprijatna pojava, definisana kao deformitet koji se pojavljuje u predelu stopala, tj. na zglobu kod početka nožnog palca. Mnogi ljudi koji se muče sa ovim problemom izgubili su nadu da rešenje zaista postoji. Uz silikonski separator za čukljeve, mi vam garantujemo da rešenje ipak postoji. Samo oni koji ga nisu probali mogu biti skeptični i nepoverljivi prema bilo kakvom rešenju ovoj pojavi. Ako ste do sada sve i svašta probali i niste se uverili u kvalitet tih proizvoda, onda je vreme da poručite ovaj fantastični separator i postanete njegov verni korisnik. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Kako se koristi silikonski separator za čukljeve? Separatori za čukljeve prilagođeni su aktivnom životnom stilu Zašto odabrati naš silikonski separator? Kako se koristi silikonski separator za čukljeve? Silikonski separator koji vam nudimo veoma lako i jednostavno se koristi. Sve što je potrebno da uradite, jeste da ga postavite na nogu na kojoj se nalazi čukalj, tako da palac prolazi kroz deo koji je mu namenjen. Ukoliko imate problem sa čukljevima na obema nogama, ne brinite, jer se u pakovanju koje ćete naručiti svakako nalaze dva separatora (za levu i desnu nogu). Što je još bitnije, korišćenjem ovog proizvoda nećete biti sprečeni da se krećete i obavljate svakodnevne kućne poslove. Nakon što ih stavite, obujte čarapu, potom i cipelu i slobodno se krećite. Toliko su udobni da ćete zaboraviti da ih imate na nogama. Separator koji vam nudimo ublažiće bol, crvenilo i upaljenost čukljeva sa kojim imate problem. To nije sve – takođe će ovaj deformitet usporiti i pokušati da vrati stopalo u normalno stanje. U našoj ponudi se takođe nalazi i longeta za ispravljanje čukljeva, tako da ćete naizmeničnim korišćenjem oba proizvoda ovaj problem znatno rešiti. Separatori za čukljeve prilagođeni su aktivnom životnom stilu Razumemo da ste stalno u pokretu, zato je naš silikonski separator dizajniran da ostane na mestu čak i tokom najaktivnijih dana. Možete ih nositi u svakoj obući, čineći ih savršenim izborom za svakodnevnu upotrebu. Zašto odabrati naš silikonski separator? Udobnost i lakoća korišćenja: Lako se postavlja na svaku nogu i omogućava vam da nastavite sa svojim aktivnostima bez prekida. Možete ga nositi ispod obuće, dok šetate, radite ili obavljate kućne poslove. Ublažavanje bola: Naš separator ublažava bol, crvenilo i upaljenost te pomaže u usporavanju deformiteta, vraćajući stopalo u normalno stanje. Ušteda novca: Sa našim separatorom uštedećete novac koji biste inače potrošili na skupe tretmane i preglede. Uvereni smo u kvalitet našeg proizvoda i verujemo da će vam pružiti olakšanje koje zaslužujete. Ukoliko iz bilo kog razloga niste zadovoljni, naš tim je tu da vam pomogne.

Medel brojač koraka - pedometar (step 1) Pomoću ovog aparata moguće je izmeriti broj pređenih koraka, broj utrošenih kalorija tokom šetnje ili jogginga, kao i pređenu razdaljinu. Nosi se oko pojasa. Tehničke karakteristike: - Opseg broja koraka: 0 - 99.999 koraka - Opseg pređene razdaljine: 0 - 9.999,9 km, sa 0,001 km - Opseg broja kalorija: 9.999,9 Kcal, sa 0,1 Kcal - Mogućnost podešavanja težine: 10 - 150 kg - Mogućnost podešavanja dužine koraka: 10 - 150 cm - Kopča za kaiš - Uslovi korišćenja: Temperatura: 0°C - 40°C - Uslovi korišćenja: Vlažnost vazduha: 10% - 70% RH - Uslovi korišćenja: Atmosferski pritisak: 700 - 1.060 hPa - Napajanje: 1 Baterija CR2032 3V - Trajanje baterije: 12 meseci - Težina: 40g (sa baterijom) - Dimenzije: 60 x 60 x 37 mm Delovi: KOLIKO KORAKA DNEVNO JE NEOPHODNO DA PREĐEMO SVAKOG DANA? Da biste obezbedili dugoročno zdravlje i smanjili rizik od hroničnih bolesti, dnevno treba preći 10.000 koraka. Za uspešan gubitak kilograma broj koraka bi trebalo da bude između 12.000 i 15.000. Ukoliko želite da unapredite aerobik fitnes sposobnost trebalo bi da pređete 3.000 (poželjno je i više) ravnomernih koraka. Medel Step 1 pedometar će Vam pomoći u praćenju koraka. Jednostavno nosite Medel Step 1 pedometar i on će brojati Vaše korake svaki dan. Jednostavan je za korišćenje, samo ga postavite i krenete. ZA ISPRAVNO KORIŠćENJE Kako da nosite Vaš pedometar Vaš pedometar se lako i jednostavno pričvršćuje sa bilo koje strane u predelu pojasa na Vašim pantalonama ili bermudama. Da biste postigli najbolje rezultate držite pedometar u ravni sa „naborom“ na pantalonama. Neke situacije mogu uticati na tačnost brojanja koraka: • Brojač koraka nije postavljen u vertikalnom položaju u odnosu na zemlju. Pedometar mora biti pod uglom od najmanje 60° u odnosu na zemlju. • Vučete noge dok hodate u sandalama ili obući sličnoj sandalama ili su Vam koraci neujednačeni dok se krećete kroz gužvu. • Bavite se sportom osim šetnje i trčanja, idete uz ili niz stepenice. • Nalazite se u vozilu (bicikl, motocikl, voz, autobus ili drugom vozilu koje pravi vibracije). • Pravite pokrete dok sedite ili stojite. UTVRĐIVANJE DUŽINE VAŠEG KORAKA 1) Da biste precizno odredili dužinu Vašeg koraka treba Vam traka za merenje 2) Obeležite mesto na zemlji. Počnite od vrha stopala i napravite 10 koraka (trčeći, hodajući, šetajući i sl.) 3) Označite mesto na zemlji kod vrha stopala (prsta noge) koja je ispred. 4) Izmerite razliku između dve tačke (u cm) i podelite je sa 10. UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1) Pritisnite MODE dugme za prebacivanje između modaliteta VREME+KORAK, UDALJENOST+ŠTOPERICA, KALORIJE+ODO (ODO =pređeni put ) i POSTAVLJANJE CILJA KOLIKO KALORIJA ŽELIMO DA POTROŠIMO 2) Pritisnite CLR dugme da resetujete brojač koraka, pređenu udaljenost i kalorije. 3) Pritisnite MODE dugme u bilo kom trenutku da biste izašli iz podešavanja. 4) Pritisnite LIGHT dugme da biste uključili baterijusku lampu. VREME + KORAK MOD Na ekranu je u donjem redu prikazano trenutno vreme (sat i minut), a u gornjem broj koraka. 1) Da biste podesili VREME: Pritisnite i zadržite SET dugme da uđete u podešavanja, „12/24 hr“ će se pojaviti i trepereti na ekranu. 2) Pritisnite UP/DOWN da prilagodite brojke koje trepere (prvo sat, zatim minut). Zadržite dugme za bržu promenu. 3) Pritisnite SET da potvrdite izbor. 4) Zatim ulazite u podešavanje težine i dužine koraka. Ponovite prethodne korake i pritisnite SET da potvrdite izbor. UDALJENOST + ŠTOPERICA MOD Na ekranu je u gornjem redu prikazana dužina pređenog puta, a u donjem redu je prikazana štoperica. Štoperica: 1) Pritisnite SET dugme da bi otpočelo odbrojavanje i ponovo pritisnite SET dugme da ga zaustavite. 2) Pritisnite CLR dugme da resetujete štopericu. KALORIJE + ODO MOD Na ekranu su u gornjem redu prikazane kalorije koje ste sagoreli, a ukupan put koje ste prešli (ODO) je prikazan u donjem redu. ODO mod (ukupan pređeni put ) se može resetovati samo kada se izvade baterije. POSTAVLJANJE CILJA POTROŠENIH KALORIJA SETCAL / DAYCAL će se videti na ekranu u ovom modu. CILJ POTROŠENIH KALORIJA će biti prikazan u gornjem redu. U donjem redu je prikazana tačna vrednost potrošenih kalorija. Uz gornju ivicu ekrana se nalazi SKALA koja predstavlja PROCENAT ISPUNJENOSTI CILJA POTROŠENIH KALORIJA koji ste potrošili tokom dana. 1) Pritisnite SET dugme da podesite CILJANU VREDNOST KALORIJA KOJE ŽELITE DA POTROŠITE. Prva cifra sa leve strane će trepereti. 2) Pritisnite UP ili DOWN dugme da podesite vrednost kalorija 3) Pritisnite SET dugme da biste prešli na sledeći korak. 4) Pritisnite SET dugme ponovo da potvrdite podešavanje. ČIŠćENJE I ODRŽAVANJE • Koristite suvu meku krpu ili meku krpu nakvašenu vodom i blagim neutralnim deterdžentom za čišćenje pedometra. Nikada ne upotrebljavajte isparljiva sredstva kao što su benzen, razređivač, sredstva za čišćenje u spreju i sl. • Izbegavajte ekstremne temperature. Čuvajte pedometar na tamnom i suvom mestu kada ga ne koristite. Niska temperatura može da dovede do zamagljenog ekrana ili njegovog otkazivanja. Kada se uređaj zagreje trebalo bi da radi normalno. ZAMENA BATERIJA 1) Otvorite poklopac za bateriju odvrtanjem šrafova. 2) Izvadite istrošenu bateriju i zamenite je novom baterijom tipa CR2032 (3V). 3) Vodite računa o polaritetu. 4) Zatvorite poklopac baterije i zavrnite šrafove. POTENCIJALNI PROBLEMI Nisu detektovani svi koraci: Postavite pedometar pravilno na način opisan u uputstvu i hodajte na odgovarajući način. Takođe proverite da li je kopča pedometra postavljena tako da se on ne pomera. Ekran je crn: Pedometar je izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ili je predugo radio na visokoj temperaturi. Normalno će raditi nakon nekog vremena u hladu. Ukoliko pedometar ponovo ne radi ispravno odmah se obratite ovlašćenom servisu. Pravilno odlaganje proizvoda (električni i elektronski otpad) Simboli na proizvodu i uputstvu za upotrebu ukazuju na to da je proizvod u skladu sa Direktivom WEEE (otpad električne i elektronske opreme) ne sme biti odlagan sa otpadom iz domaćinstva. Na kraju životnog ciklusa proizvoda, korisnik će odložiti proizvod na predviđeno mesto za skupljanje otpada. U suprotnom se mogu primeniti kazne prema važećem zakonu. Za detaljne informacije koje se tiču sistema sakupljanja obratite se lokalnim servisima za odlaganje otpada. USLOVI GARANCIJE • Proizvod je pokriven dvogodišnjom garancijom koja počinje od datuma kupovine i odnosi se na greške u dizajnu ili korišćenom materijalu • Garancija obuhvata zamenu i/ili popravku oštećene komponente bez dodatnih troškova • Garancija ne pokriva dodatke koje ste dobili uz proizvod i delove podložne normalnom habanju • Proizvod sme popravljati samo ovlašćeni servis. Za pomoć kontaktirajte dilera/distributera od koga ste kupili proizvod • Troškove transporta proizvoda snosi kupac • Troškove popravke proizvoda van garantnog roka snosi kupac • Garancija se poništava ako je proizvod neovlašćeno otvaran , nije korišćen na odgovarajući način, zloupotrebljavan je ili je oštećen greškom koja nije nastala zbog proizvođača (slučajan pad, tokom transporta i sl.) • Garancija ne uključuje bilo kakvu nadoknadu za bilo kakvu štetu nanetu osobi ili predmetu, direktno ili indirektno, nastalu kada aparat nije korišćen • Garancija je važeća od datuma kupovine koji je potvrđen računom i koji se prilaže zajedno sa garantnim listom • Ukoliko garantni list nije pravilno popunjen garancija se poništava Proizvođač: Medel Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Italija Uvoznik: Vana d.o.o., Beograd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jovan Skerlić (Beograd, 20. avgust 1877 — Beograd, 15. maj 1914) bio je srpski književnik i književni kritičar. Rođen je u Beogradu 20. avgusta (8. po julijanskom kalendaru) 1877. godine u građanskoj porodici od oca Miloša i majke Perside[1] rođ. Marković (iz Pešte), u porodičnoj kući na uglu Gospodar Jevremove i Dobračine ulice, kod Čukur-česme na Dorćolu. Njegov otac je bio vlasnik firme i prodavnice šešira, (majstor šeširdžijskog zanata) koji je imao radnju i prodavnicu u Vasinoj ulici kod Knez Mihailove ulice. Jovan Skerlić je imao dve sestre, Jovanku i Jelenu, udatu za Vladimira Ćorovića.[2] Imao je suprugu Klaru i kći Ljiljanu.[3], one su kasnije živele u Francuskoj.[4] Njegov životni moto glasio je: „Živeti — znači raditi!“. Život mu je bio neprekidan, naporan rad. On nije znao za odmor, niti je mario za umor, „sve dokle njegov premoreni i u radu sagoreli organizam nije klonuo pred čeljustima smrti“.[5] Preminuo je Jovan iznenada u 37. godini, 15. maja (2. maja po julijanskom kalendaru) 1914. Obrazovanje i prosvetni rad Jovan Skerlić sa roditeljima i sestrama Osnovnu školu, gimnaziju i studije filozofije je završio u Beogradu. Na Velikoj školi je diplomirao iz francuskog jezika sa književnošću i teorije književnosti, kao đak Bogdana Popovića. Potom je otišao u Lozanu, gde je položio doktorat iz francuske književnosti (L’Opinion publique en France d’après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848).[6] Samo je kratko vreme bio gimnazijski nastavnik u Beogradu. Odmah po položenom doktorskom ispitu, postavljen je za nastavnika Univerziteta u Beogradu, prvo za francuski jezik i književnost, a zatim za srpsku književnost, koju je predavao sve do smrti. U dva maha je otpuštan iz državne službe zbog svojih političkih nazora.[traži se izvor] Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1910. godine. Književni i nacionalno-politički rad Jovan Skerlić I pored svoje velike književne delatnosti, kojom se proslavio kao najpopularniji i najobilniji srpski kritičar, Skerlić je uporedo radio, isto tako neumorno i obilato, i na političkom i nacionalnom polju. Još kao đak je prišao socijalističkom pokretu i pisao socijalno-političke članke i studije u socijalističkoj štampi. Kasnije je pristupio Samostalnoj radikalnoj stranci, stvorenoj od levog krila radikalne stranke, i ubrzo postao njen glavni ideolog. Poslednje dve godine života je bio poslanik u Narodnoj skupštini, u kojoj se naročito istakao svojim borbenim govorom protiv „banko-kratije“, tj. protiv banaka koje svojim zelenaškim kamatama bezdušno iscrpljuju narod. Mnogo je važniji njegov rad na nacionalnom polju. Idejno, on je nesumnjivo bio najsmeliji i najistaknutiji propovednik i protagonista jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva. Od njegovih mnogobrojnih predavanja u krajevima bivše Austrougarske najznačajnije je ono u Pragu, na deset dana pred smrt. Od članaka i ogleda iz nacionalne ideologije, najbolji je ogled o Anti Starčeviću, propovedniku velikohrvatske ideje. Od ostalih nacionalno-kulturnih akcija, najznačajnija je ona za uvođenje latinice u Srba (anketa u Srpskom književnom glasniku). Lazar Tomanović je o tome zapisao: ...a Skerlić je bio gotov da i ćirilicu batali.[7] Iako je umro mlad, Skerlićev književni rad je veoma obiman. Njegovo najpoznatije i ujedno najbolje delo je Pisci i knjige (u devet svezaka). Sinteza celokupnog njegovog književnog rada je Istorija nove srpske književnosti, objavljena prvo u skraćenom obliku, kao srednjoškolski udžbenik, a potom u celini. Posebne su njegove studije o književnim epohama: Omladina i njena književnost i Srpska književnost u 18. veku, velika studija o Jakovu Ignjatoviću; zatim ogledi: Pogled na današnju francusku književnost, Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti, književno-politički ogled Svetozar Marković. Od 1905. godine do smrti uređivao je Srpski književni glasnik, u početku u društvu sa Pavlom Popovićem, a kasnije sam. Imao je dara jednog romanopisca. Objavio je dva nastavka dela Beogradske romanse, potpisujući se sa pseudonimom „Beograđanin“.[8] Kritički osvrt Tabla na zgradi gde je živeo Jovan Skerlić, ulica Gospodar Jovanova. Kao učenik Bogdana Popovića i francuske škole, Skerlić je i sam bio pristalica pozitivnog i naučnog metoda u istoriji književnosti i književnoj kritici — metoda koji izučava piščev temperament, nasledne osobine, uticaj sredine i vremena na uobličavanje posebne vrste njegovog talenta, ali ujedno ne zaboravlja ni vrednost samoga dela za sebe, čisto umetničku vrednost stila, kompozicije i jačine i kvaliteta osećanja. U osnovnim shvatanjima, njegova kritika proističe iz škole Bogdana Popovića. Međutim, dok je Bogdan Popović više polagao na artističku, upravo formalnu vrednost dela i ukrštenim metodama i sredstvima tražio osveštana estetička načela (dogme), dok je on, dalje, poglavito tražio „umetnost radi umetnosti“ i bio manje-više aristokratski ravnodušan prema socijalnim, etičkim i nacionalno-političkim smerovima, Skerlić je, naprotiv, manje polagao na oblik i izražajne vrednosti, a više na sadržaj i, kao borben duh, socijalan čovek i nacionalno-politički ideolog i duhovni vođ jednog pokolenja, bio je više pristalica utilitarističke književnosti. On je u književnosti poglavito tražio ideje, socijalno-etičke, pa čak i političke smerove, „napredne“ ideje i „napredne“ smerove. To „napredno“ on je shvatao na sasvim evropski način: u duhu racionalistički nastrojene misli. „Slobodni mislilac“ i pristalica istorijskog materijalizma, pobornik žilave i srčane borbe za ubeđenja, on nije mario za pesimizam, mistiku, romantička i sentimentalna raspoloženja, dekadansu i estetičku igru fantazije i reči. Bista Jovana Skerlića, na Kalemegdanu. Zato su u njegovoj istoriji književnosti rđavo prošli neki pisci koji su mu bili daleko svojim temperamentom i svojim socijalnim i moralnim shvatanjima, a suviše dobro neki pisci koji su njemu bili dragi zbog svoje prosvetiteljske i socijalne nastrojenosti. Tako shvatajući književnost, on se sav posvetio domaćoj literaturi i u njoj ispitivao uticaje mesta, vremena i rase, uzajamnost sa evropskim idejama i društvenim i kulturnim prilikama. On je imao naročito razvijeno istorijsko osećanje da zapazi osnovne crte koje karakterišu jednu epohu ili generaciju i da te crte razradi, sredi i predstavi. Isto tako, za ocenu knjiga i pisaca on je imao najviše smisla za osnovne karakteristike u opštim potezima i u tome se retko prevario. Zahvaljujući tim osobinama, on je mogao ne samo da kao književni kritičar neprekidno i sistematski prati razvitak savremene predratne književnosti, već i da izvrši jedan ogroman posao: da napiše istoriju celokupne nove srpske književnosti od početka 18. veka do Prvog svetskog rata. Tako je on vaskrsao čitava razdoblja naše prošlosti — 18. vek, omladinski romantičarski pokret, doba Svetozara Markovića, zatim mnoge već zaboravljene pisce, kao Dositeja Obradovića, Aleksandra Sandića,Jovana Steriju Popovića, Jakova Ignjatovića i druge. Dosledan svome metodu i radeći brzo i mnogo, Skerlić je katkada prenebregao da istakne mnoge umetničke tančine i da neke njegove opšte karakteristike o starijim piscima ostanu nedovoljno dokumentovane. Skerlić je naročito osvajao svojim stilom, koji se odlikovao jasnošću, logičnošću i plastikom, ali i vatrenim zanosom i krepkošću. Njegove studije o knjigama su bile dopadljivije i popularnije od samih knjiga. On je i o rđavim knjigama pisao sjajno. Njegove ocene katkada liče na obrasce velikih francuskih kritičara, prelivene u srpski jezik i primenjene na srpske pisce i prilike. U svoje doba, to je bilo čarobno kao novina; jedan deo velikog Skerlićevog uspeha leži u tome. Prvu naučnu monografiju o njemu napisala je 1937. godine Vukosava Milojević.

Dunja Hebrang : Osjetljivi barbar : eseji / Beograd: Gardoš, 1989 Materijalni opis 173 str. ; 20 cm Str. 167-168: Bilješka o piscu. Hrvatska književnost. Eseji Očuvanost 4- ; ima autorkinu posvetu. Dunja Hebrang (Otočac, 11. studenoga 1943. – Zagreb, 13. travnja 2021.) Rođena je u ratnome vihoru, u Otočcu, ličkome gradiću, u kojem su u vrijeme njezina rođenja partizani držali vlast, a na njihovu čelu bio je vrlo krupna, zapravo stožerna figura hrvatskoga partizanskoga pokreta, njezin otac Andrija. Diplomirala je psihologiju na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a poslijediplomski studij završila na Ekonomskom fakultetu (1973.) te radila stanovito vrijeme u propagandi ondašnje RTV Zagreb, a potom je izabrala rizični status samostalne spisateljice. Pisala je pretežito pjesme i oglede i počela ih objavljivati početkom sedamdesetih u brojnim časopisima. Objavila je poetske zbirke: Utočišta; Dnevni glasovi; Kazaljka vremena; Izvan kalendara; Mrak i ruža; Kugla cijele zemlje... Kao pjesnikinja progovara glasom “pesimističnoga lirskog subjekta” koji svijet prikazuje, opisuje i tumači iz “kaveza načinjenoga od samoće”. U njezinu izrazu ima i minijaturizma (zbirka Mrak i ruža, 1989.), također i naturalističke izravnosti i žestine (zbrika Kugla cijele zemlje, 1993.). u njezinim se poetskim sastavcima može prepoznati i “ironijski otklon od stvarnosti te svojevrstan intimni ludizam same autorice” (Helena Sablić-Tomić). Objavila je dvije zbirke ogleda (Gospoda mužjaci, Osjetljivi barbar), u kojima dotiče muško-ženske odnose te pritom iskazuje i zadršku spram dominantnih, radikalnih feminističkih tendencija. Objavila je i autobiografski roman Šum crnih limuzina (1993.), fikcijsko-fakcijski amalgam kojemu “obrađuje” tragičnu sudbinu svoga oca Andrije kojoj je nedvojbeno pečat dao i Josip Broz te “rekonstuira” društvene i političke nevolje “rastrojene obitelji”. Godine 1990. objavila je (u Beogradu) publicističku knjigu Kronika zla i mučnine u kojoj čitamo rečenice: “Kad je 1952. godine objavljena knjiga Slučaj Andrije Hebranga imala sam osam godina, znala sam čitati što je bilo dovoljno da me ljubazni ljudi dovedu do vrata čitaonice na periferiji Zagreba i u izlogu pokažu knjigu: Gledaj, radi se o tvojem ocu. U to vrijeme čitajući školske knjige, nisam shvaćala što je to politički falsifikat (…) Desetak godina kasnije kad sam se domogla privremeno zaboravljene knjige Slučaj Andrije Hebranga, na čijim koricama piše ime policijskog istražitelja: Mile Milatović, s užasom sam otkrila da ima knjiga napisanih zato da lažu. Cijeli sustav škole i znanja rušio se pred mojim očima. (…) Svijet znanja i razuma, povijest i stvarnost neki ljudi htjeli su survati u provaliju tame i pisanim lažima uspostaviti patološku fikciju. U te svrhe mnogi dokumenti o Andriji Hebrangu, iz svih faza njegova života, ništeni su, srećom, ne svi. Stvarnost uvijek nadilazi falsifikate, bogatija je, jača, moćnija.” O knjigama Dunje Hebrang pisali su Milivoj Slaviček, Stijepo Mijović Kočan, Nedjeljko Mihanović, Vladimir Reinhofer, Igor Mandić, Joja Ricov, Giacomo Scotti, Branko Maleš, Krešimir Nemec…

OŠTEČENJA .NA IVICAMA KORICA SITNE FLEKICE .NA STRANICAMA PREDLISTA UNUTRAŠNJI TEKSTUALNI DEO VRLO DOBAR izdavač:Buybook Zagreb meki povez Ja sam Zlatan Ibrahimović: Moja priča David Lagercrantz (autor) OPIS KNJIGE: Knjiga ’’Ja sam Zlatan’’, sluzbena je biografija Zlatana Ibrahimovica, najuspjesnijeg svedskog fudbalera ikada i jednog od najvecih igraca danasnjice. Zlatanova prica, prava prica o uspjehu, zapocinje opisom njegovog odrastanja u opasnim imigranatskim predgradjima Rosengarda, izvan grada Malmea, nastavlja s otkricem Zlatanovog jedinstvenog talenta i prati njegov boravak u nekim od najvecih evropskih fudbalskih klubova: Ajax, Juventus, Inter, Barcelona i Milan. Biografiju je napisao David Lagercrantz, autor poznat u Svedskoj po nevjerojatnim biografijama i po vrlo hvaljenim knjizevnim djelima. Nakon sto je proveo mnogo sati intervjuirajuci, Lagercrantz je uspio uhvatiti Zlatanovu osobnu i nikada prije ispricanu pricu. U knjizi biljezi jedinstveni glas imigrantskog klinca, odraslog na ulici, koji je sada jedan od deset najbolje placenih fudbalera na svijetu. Zlatan Ibrahimovic je po socijalnoj karti (onoj porodicnoj, ali i izoliranosti u svedskom drustvu) imao sve preduslove da postane dobar vodja bande u jednom predgradju i da tu pocne i zavrsi svoju karijeru. On tu pricu mijenja, umjesto da roditelji odgajaju i vaspitaju njega on pocinje da odgaja njih. Umjesto da svedsko drustvo, to u glavama i svjesti Bosanaca idealizovano, obecano drustvo, njega integrise, on pokusava integrisati cijelu Svedsku, dajuci rijec onima koji je nikad ne bi dobili, segregiranima, iskoristavanima, diskriminiranima. Zlatan nam u knjizi nudi i novu sliku i o strancima I o samim Svedjanima. Cinjenica da je knjiga prodana u milion primjeraka (dodajmo tome i broj audio slusanja ili visestrukih citanja) samo za sebe govori o vrijednosti te knjige.(Sevko Kadric - knjizevnik i prevodilac knjige na bosanski jezik) Ova jedinstvena prica nije samo obican sportski zivotopis - to je prica s knjizevnim kvalitetama o cudesnom uspjehu i o sustini fudbala. Njegova autobiografija Moja istorija: Ja sam Zlatan Ibrahimovic do sada je u Svedskoj prodata u vise od milion primjeraka. Objavljena je i u Norveskoj, Finskoj, Italiji, Poljskoj, Madjarskoj i na Islandu. Englesko izdanje se pojavilo sredinom februara kao aplikacija za iPad, sto je prva interaktivna biografijska aplikacija na svijetu. Nedavno je Zlatan Ibrahimovic proglasen najboljim fudbalerom Italije u 2011. godini. Osim Zlatanovih fanova, u knjizi ce uzivati svi ljubitelji fudbala, ali i milioni emigranata sirom svijeta. Zlatan Ibrahimovic rodjen je 3. oktobra 1981. u Malmeu. Odrastao je u Rosengardu, predgradju Malmea, punom Somalijaca, Turaka, Jugoslavena, Poljaka i Svedjana. Zivio je u skromnom stanu na cetvrtom spratu u brojnoj porodici: njegova jedina prava sestra, dvije godine starija od njega, dvije polusestre, mali sin od brata. Mati Jurka je puno radila da bi imali sta da jedu. Cistila je 14 sati dnevno i bila je pravi borac. Ponekad su i oni isli da joj pomognu. Bila je gruba zena, cesto ih je tukla drvenim kuhacama. Nije znala da ih pomiluje, niti kaze lijepu rijec. Zlatan nije imao ni dvije godine kad su mu se roditelji razveli, i nicega se ne sjeca iz tog perioda...

ROBINJA – Mende Nazer & Damien Lewis Hrvatsko izdanje ODLIČNO očuvana Robinja je istinita priča o Mende Nazer, sudanskoj ženi čije je djetinjstvo završilo s 12 godina kad je zarobljena i zatim 7 godina proživljava pakao. Prodana je bogatoj arapskoj obitelji u Khartoumu kao robinja. Nakon 7 godina šalju je u Londonu gdje joj se pruža prilika za bijeg… U ovoj knjizi Mende pripovijeda svoju priču kroz vlastitim očima uz pomoć autora Damiena Lewisa. Zbog tradicije usmene predaje se detaljno sjeća svega, za razliku od nas koji se gotovo ničega ne sjećamo iz djetinjstva. Tako je i u prvom djelu ove knjige opisan njen život prije ropstva. Opisani su tradicije plemena u kojem je odrasla, tradicije koje su me gotovo ostavili bez riječi. Mende Nazer živjela je sretno djetinjstvo u planinama Nuba u Sudanu, u jedno od brojnih izvornih muslimanskih sela, u plemenu Karko. Bila je najmlađa u svojoj obitelji te je njezin otac mislio da je „najljepša kći svih vremena“. Živjeli su u kolibi od blata, spavali na madracima napravljeni od kore baobaba. Imala je dvije sestre koje su bile udane i živjeli su u jednu od obiteljskih koliba jer mladenci prvih godinu dana su s mladenkinim obitelji, i dva brata koji su bili u posebnu kolibu koju su nazivali holu, kuća muškaraca, jer je tradicija bila takva da su neoženjeni muškarci zajedno jeli i živjeli. Jedno od najsretnijih sjećanja je onaj dan kad joj je otac donio malu macu kojoj je dala ime Uran, što je na njihovom jeziku značilo „mala crna“. Kasnije kad je zarobljena jako joj nedostaje, te je uzalud pokušava zamijeniti sa plišanom igračkom. Ljudi iz sela su govorili da izgleda poput njene majke. Bila je vitka i jako lijepa. Neka od najranijih sjećanja su joj bila i to da je njena majka neko vrijeme hodala gola, nitko u selu nije nosio odjeću. A nakon toga je imala omotano tkaninu samo oko kukova, a po zimi deku preko ramena. Nije znala koliko godina ima, ali znala je da je sigurno mlađa bar 10 godina od njenog oca, jer u plemenu muškarci su se ženili ženama koji su bili puno mlađe od njih. Tradicija koju su imali, koja me je začudila u bila mi je potpuno neshvatljiva, je bila i ta da su zaručivali žensku djecu dosta brzo nakon rođenja. Nije mi bilo jasno koja je bila svrha toga. Ali to nije bila najčudnija tradicija. Tradicija koja me je ostavila gotovo bez riječi, tradicija zbog koje su djeca umirala brzo nakon rođenja, a neke žene nisu ni mogli roditi zbog uskog vaginalnog otvora, zbog koje su djevojčice imale probleme i umirale od infekcija, je bilo žensko obrezivanje. Mende je obrezana s otprilike 11 godina, Nuba plemena ne bilježe datum rođenja. To je bio dan kad je saznala odakle krv na sestrinoj plahti nakon njenog vjenčanja. Dan koji po njima znači prelazak iz djetinjstva u odraslu dobi. Radili su to bez ikakve anestezije, trpjeli su bolove, prolazili su kroz agoniju. Ali to je bio njihov način dokazivanje nevinosti.

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Opencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.

U dobrom stanju! Zastitni omotac malo iskrzan, nista satsrno, ostalo u dobrom i urednom stanju! 188 strana bogato ilistrovano Tvrd Povez, 650 grama , 25 x 18 cm Osvajanja Asteka od strane Cortesa ... - SAN KOJI TREBA OSTVARITI - PRIJATELJSTVO SA VELASKEZOM - JEDRIMA PREMA JUKATANU - ODMOR U COZUMELU - PRVE BORBE - PRIJATAN POKLON:DONNA MARINA - OSTVARENJE MRAČNOG PROROČANSTVA - POSETE I POKLONI U IME MONTEZUME - VILLA RICA DE LA VERA CRUZ - DIPLOMATIJA I PRAGMATIZAM - UNIŠTENJE FLOTE - ŽESTOKE BITKE U TLAXCALI - POKOLJ U CHOLULI - MONTEZUMA U SUSRET CORTESU - POBEDA PROTIV PANFILA DE NARVAEZA - MONTEZUMINA SMRT - NOCHE TRISTE - TENOCHTITLAN JE OPKOLJEN - KRAJ KRALJEVSTVA - RADIOGRAFIJA BITKE - CORTESOVI NEPRIJATELJI I SAVEZNICI - KAKO SU GA DOŽIVELI:CORTESOV PORTRET - ČUDESA ASTEŠKOG CARSTVA - HRONOLOGIJA - BIBLIOGRAFIJA Ernan Kortes (šp. Hernán Cortés; Medeljin 1485 — 2. decembra 1547), takođe je poznat kao Ernando ili Fernando Kortes. Bio je pustolov i konkistador koji je osvojio državu Asteka, na teritoriji današnjeg Meksika. Ubrzo, ova teritorija našla se pod vlašću kraljevine Španije. Rodio se u mestu Medeljinu, koje se nalazi na jugo-zapadu Španije. Vodi poreklo od plemićke porodice iz Ekstremadure. Već sa četrnaest godina upisao je studije prava na Univerzitetu u Salamanki, ali je veoma brzo odustao od školovanja i otišao je u Santo Domingo, današnji Haiti. Nakon Kolumbovih osvajanja u Južnoj Americi, Ernan Kortes se pridružio njegovim trupama, gde je obavljao posao zapisničara. Učestvovao je u ekspediciji na Kubi, 1511. godine, kao sekretar guvernera Kube Dijega Velaskeza.[1] Kortes je rasprodao svoje imanje da bi kupio brod i opremio ekspediciju čiji je glavni cilj bio uspostavljanje trgovinskih veza. Na put je Kortes krenuo 18. februara 1519. godine. Pratilo ga je 506 vojnika, stotinak mornara. Imao je šesnaest konja i nekoliko topova .[2]. Kortes se prvo iskrcao na obalu Jukatana i tamo osnovao grad Verakruz. Lokalno stanovništvo ga je dočekalo sa darovima, hranom i zlatom. Indijanci su mu rekli da se njihov vladar nalazi u gradu Tenočtitlan, danas Meksiko. Nakon višemesečne opsade, ceo grad Tenočtitlan osvojen je 13. avgusta 1520. Guatimozin, poglavica Asteka, lično se predao Kortesu, što je označavalo zvaničan kraj Astečkog carstva.[3] Smatra se da je u toku celog pohoda ubijeno između 120.000 i 240.000 Asteka Detinjstvo i mladost Rođen je u kastiljanskoj provinciji, u malom gradu Medeljin. Potiče iz vojne porodice, a bio je prepoznatljiv kao bolešljivo dete.[5] Sa samo 14 godina roditelji su ga poslali na Univerzitet u Salamanki kako bi studirao prava, ali se tu zadržao samo dve godine. Tamo je naučio latinski i postao dobar u pisanju. Stekao je i iskustva kao notar. Po završenom univerzitetu, vraća se u svoj rodni kraj, ali ni tamo nije bio zadovoljan. Roditelji su takođe bili nezadovoljni, s obzirom da su za njega želeli jednu perspektivniju, pravnu karijeru.[5] U tom periodu je otkriven i Novi Svet i Ernan je želeo da bude deo njega. Nakon nekog vremena odlučio je da se oproba u vojsci i da ode na ekspediciju u Novi Svet, ali nije uspeo da se ukrca na brod.[6] Godine 1504, uspeva da ode. Odlazak u Novi svet Ernan Kortes kao mladić Ernan Kortes je u Ameriku stigao brodom kojim je komandovao Alonso Kintero, koji je pokušao da prevari svoje nadređene i da u Novi svet dođe pre njih, kako bi sebi obezbedio brojna bogatstva. Buntovno ponašanje Kintera poslužilo je kao uzor mladom Kortesu u kasnijoj karijeri. Već kao mladić od samo osamnaest godina shvatio je da je život konkistadora obeležen rivalstvima, izdajom i trkom za pozicije i bogatstva.[7] U Santo Domingo dolazi 1504. godine i prijavljuje se kao građanin. U narednim godinama pomagao je da se uspostavi španska vlast u koloniji. Učestvovao je u mnogim osvajanjima i kao nagradu od vođa ekspedicija dobio velike zemljišne posede i mnoštvo robova. Godine 1511, učestvovao je u ekspediciji osvajanja Kube koju je vodio Dijego Velaskes de Kordoba, koji je postao guverner Kube. Kortesu je dodeljena uloga blagajnika i on je morao da se pobrine da španska kruna dobije petinu zarade od ekspedicije. Guverner je bio veoma imresioniran Kortesom i zbog toga mu je obezbedio visoku političku poziciju u koloniji, tako je Kortes postao sekretar guvernera Velaskeza. Na Kubi je Kortes postao bogat i moćan čovek, imao je velike posede, rudnike i mnogo Indijanaca koji su bili njegovi robovi. Nakon nekog vremena odnosi između guvernera i Kortesa su se pogoršali, glavni razlog za to je ljubomora kao i razne spletke i zavere u koje su bili umešani kako bi sebi obezbedili što veću moć i bogatstvo. Takođe nije pomoglo to što je Kortes bio u vezi sa guvernerovom jetrvom Katalinom Huares, bez namere da je oženi, međutim pod pritiskom guvernera nevoljno se oženio sa njom u nadi da će time da se popravi njegov odnos sa guvernerom.[8] Kada su se dvojica pustolova vratila iz ekspedicije u Jukatanu, u jugoistočnom Meksiku, sa pričama o basnoslovnom bogatstvu Indijanaca u jednoj udaljenijoj zemlji, bogatstvu naročito u zlatu, Kortes je rasprodao svoje imanje da bi kupio brod i opremio ekspediciju čiji je formalni cilj bio uspostavljanje trgovinskih veza. Guverner Kube Dijego Velaskes de Kordoba odobrio je Kortesov poduhvat i on odlazi u današnji Meksiko.... Carlo Della Corte (Venecija, 22. oktobar 1930. - Venecija, 25. decembar 2000.) bio je italijanski pisac, novinar, televizijski novinar, pesnik, ljubitelj filma, stručnjak za stripove i italijanski autor naučne fantastike. Osvojio je nagradu Stresa 1980. godine. Stručnjak za stripove i naučnu fantastiku, debitirao je kao pisac 1961. godine sa esejom o stripovima. Nakon dugog boravka u Milanu, gdje je radio u izdavačkoj oblasti, vratio se živjeti u Veneciju; grada koji je osnova za mnoge njegove narativne radove. Godine 1995. primio je nagradu Cartoomics u Lucci za svoje eseje o stripovima [1]. Umro je u svom domu u Lido di Veneciji 25. decembra 2000. [2] Njegov arhiv je njegov sin poklonio Interuniverzitetskom centru mletačkih studija (CISVe).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SKZ Knjiga br 343 Marin Držić (Dubrovnik, 1508 — Venecija, 2. maj 1567)[1] bio je dramaturg, pisac i pesnik iz Dubrovačke republike.[2] U srbistici se tretira kao srpski pisac i pripadnik srpske te potencijalno dvojno pripadajući, srpskoj i hrvatskoj književnoj baštini. Biografija Korice trećeg izdanja knjige Tirena Potiče iz dubrovačke plemićke porodice Držić,[2] koja je do tada već dala književnika Džora Držića. Ta porodica se u 12. veku preselila iz Kotora. Džorov sinovac Marin Držić je isto pripadao srpskoj književnosti i izučavao se u 6. razredu u okviru lektire za gimnazije u Kraljevini Srbiji.[3] Rođen je u Dubrovniku od roditelja Marina Nikolina i Anule (rodom iz Kutrilja). Marin je imao još četiri brata i dve sestre, a ime je dobio po dedi po majci. Nekad bitna i bogata porodica je u njegovo vreme bila siromašna, da su je smatrali `pučkom`.[4] Školovao se prvo u Dubrovniku, a jedan od učitelja bio mu je pesnik Ilija Crijević. Kao stasao mladić postao je 1526. godine `rektor` polovine katoličke crkve Sv. Marije. Stanovao je pod kiriju u zgradi ženskog Benediktanskog samostana. Živeo je u velikoj oskudici (1536), za razliku od braće, dvojice trgovaca i Vlaha slikara. Znao je više jezika i svirao više instrumenata pa je bio prinuđen da se prihvati bilo kakvog posla. Godine 1538. Veće umoljenih dubrovačke republike ga je izabralo za orguljaša stolne crkve Sv. Marije. Kao dramski pisac formirao se za vreme petogodišnjih studija u Toskani, u gradu Sijeni, kamo je otišao u tridesetoj godini života, posle materijalnog sloma svoje porodice. Učio se u Italiji, gde je otišao iste godine uz finansijsku pomoć republike, sa stipendijom od 30 dukata. Tokom studija književnosti ga 1541. godine opštinsko veće Sijene bira za vicerektora Univerziteta. Bio je uporedo i rektor `Kuće mudrosti`; radio sve - i posao rektora, jer ovaj nije tada biran. Policija ga je isleđivala već 1542. godine, zbog igranja u jednoj kućnoj pozorišnoj predstavi. Nastupao je kao protagonist u ulozi ljubavnika, tokom izvođenja u jednoj vili, ali nije bio kažnjen, zbog svog visokog društvenog položaja u tom gradu. Sa vremenom su njegovi nesporazumu sa ljudima rasli jer je bio svadljiv po naravi. Iako je napustio Sijenu 1543. godine, vratio se u Dubrovnik tek 1545. godine. U rodni grad vratio se bez diplome, bez zvanja, ali obogaćen životnim i književnim iskustvima kakva je u to vreme mogla pružiti samo kosmopolitska sredina renesansne Italije. U Dubrovniku je stupio u službu izvesnog problematičnog austrijskog grofa Kristofa Rogendorfa, i kao njegov pratilac boravio u Beču i na putu za Carigrad imao prilike da upozna Srbiju i Bugarsku.[2] Od 1550. godine on je katolički sveštenik u rodnom gradu.[5] Uporedo obavlja više dužnosti, jer nije imao mira, težeći ka promenama i putovanjima. Avanturističkog duha često od 1562. godine boravi u Italiji, naročito u Veneciji i Firenci. Umro je 1567. godine i sahranjen u Veneciji[2], u bazilici Sv. Ivana i Pavla. Pozornica Izvedena je 1548. godine predstava komedija `Pomet` na trgu pred dvorom. A sledeće 1549. godine na istom mesu se izvodi pastirska igra `Tirena`. Savremenici i građani Dubrovnika ga napadaju tvrdeći da je reč o plagijatu.[6] Pesnik je imao nadimak `Vidra`, kao drugi nadimak je bio `nadgrobnica` a odnosi se na njegov pokoj.[7] U mladosti je pisao ljubavne pesme koje se ni po čemu ne izdvajaju iznad tadašnjeg proseka pisanja petrarkističke lirike u Dubrovniku. Njegovo dramsko delo sastoji se od ukupno jedanaest poznatih komada, od kojih su neki izgubljeni a neki sačuvani nepotpuni. Svi su nastali za desetak godina, između četrdesete i pedesete godine autorova života. U pastirskim igrama idilično i romantično prepliću se s realističkim i komičnim, u svet kostimiranih pastira i vila upadaju seljaci iz duborovačke okoline (Tirena) ili smešne ličnosti iz grada (Plakir i vila). Držićev osnovni domen je komedija. Ova dinamična vrsta, najoriginalnija u čitavoj dubrovačkoj književnosti i najbliža stvarnom životu, našla je u njemu svog velikog majstora, koji po svojim stvarnim dometima može da stane u prvi red evropskih komediografa svog doba. Proizišao je iz eruditske ili plautovske komedije. Predstava „Mande` koja se održala u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1951. godine. U komediji Skup dao je dubrovačku verziju Plautove komedije o tvrdici, koju su obrađivali i drugi pisci, između ostalih i Molijer i naš Sterija. Komedija Mande donosi obradu novele o nevernoj ženi iz Bokačova Dekamerona, prenesenu u ambijent grada suparnika Kotora. Kratka farsa Novela od Stanca, pisana u stihu za razliku od drugih komedija koje su sve u prozi, dovodi u Dubrovnik, za vreme jedne karnevalske noći, jednog tipičnog prostaka, „Vlaha“ iz unutrašnjosti, seljaka „s rijeke Pive“, i čini ga predmetom obesne šale dubrovačkih mladića i tobožnjih vila. U noveli Držić kritikuje moral građana Dubrovnika i njihove običaje.[8] U velikoj komediji Dundo Maroje, njegovom najboljem delu, [2]prikazani su, kako pisac kaže, „našijenci u Rimu“. „Našijeci“ su najpre Dubrovčani, stari trgovac Dundo Maroje koji juri rasipnog sina Mara, Marova ostavljena verenica Pera, zatim naši ljudi iz drugih krajeva, Tripče Kotoranin, Pavo Novobrđanin i njegov sin Grubiša, Gulisav Hrvat i dr. Predstava `Dundo Maroje` izvedena je 1550. godine. Tipičan proizvod renesansnog duha i razigranog mediteranskog smeha, Dundo Maroje prevladao je karakteristična ograničenja poetike svog žanra i u mnoštvu šarolikih epizoda i likova, među kojima su najživlji likovi sluga, nenadmašni dovitljivac i spadalo Pomet, spiritus movens komičnog zapleta, njemu potpuno ravnopravna u svim đavolijama sluškinja Petrunjela, nezasiti Bokčilo i dr, postigao raskošnu punoću u slikanju života i visoke domete u umetnosti komediografije, po kojima se može meriti s najvećim delima renesansne književnosti u Evropi.

Svako ko je patio od bolova u kolenima reći će vam da ometaju svakodnevni život. Bilo da se radi o smanjenju pokretljivosti usled bola ili ukočenosti, ili potrebi da se uzimaju lekovi, smetnje su realnost za većinu. Često ograničava aktivnosti sa porodicom, pa čak i onemogućuje da radite stvari koje volite. Sigurni smo da ste umorni više od toga. Samo za vas izdvajamo specijalnu ponudu – fiksator za koleno. Šta je steznik za bolove u kolenu? Fiksator za koleno olakšava bolove u kolenu. Jednostavan je za upotrebu i pristupačan svima, a toliko je diskretan da ga možete nositi ispod odeće. On je jedan od najefikasnijih načina za lečenja hroničnih bolova u kolenima. KAKO FUNKCIONIŠE? Podloga na stezniku će nežno sabijati tačku akupresure u centru vašeg mišića. Fiksator za koleno je potpuno podesiv tako da može da se uklopi u sve obime. Rezultati će se razlikovati u skladu sa težinom i vrstom bola ili povrede. DA LI JE STEZNIK ZA KOLENO ZA TEBE? Ovaj fiksator za koleno bi mogao biti odgovor koji ste tražili. 1 od 3 odrasle osobe će patiti od neke vrste bolova tokom svog života, a u zavisnosti od ozbiljnosti, one mogu dovesti do dugoročne upotrebe štetnih (i skupih) lekova za opuštanje mišića. U svetu je upotreba akupresure postala sve popularnija u zapadnom svetu. Ova drevna tehnika je klinički dokazano poboljšala pokretljivost i smanjila bol, omogućavajući ljudima da postanu aktivniji i poboljšaju svoj kvalitet života u celini. ŠTA JE AKUPRESURA? Akupresura je drevna metoda ublažavanja bola ili bolesti koristeći razne tačke pritiska u organizmu, pri tom ne ostavljajući nuspojave. Koristi se primenom čvrstog pritiska na tačke bola. Ovaj stalni pritisak ne samo da može da vas oslobodi bola, već je vremenom poznato da oslobađa dugotrajne bolove. Važno je da se akupresurna tačka aktivira na ispravnom mestu, primenom konzistentnog pritiska radi poboljšanja bola i izlečenja. KAKO SE KORISTI? Samo ga postavite ispod kolena, zategnite kaiševe i uverite se da jastučić udara u akupresiju. Fiksator za koleno će vam odmah pružiti olakšanje u kolenima. Možete ga nositi na posao, dok vežbate, pa čak i dok spavate. Pošto je nevidljiv pod odećom, nikada nećete morati da brinete da li će ga neko videti. • Efikasno olakšanje bola u kolenima • Jednostavna upotreba • Nevidljiv pod većinom odeće • Nema neželjenih efekata Neke od pitanja koja su nam stigla: Da li ga je teško koristiti? - Ne. Samo postavite steznik ispod kolena i zategnite kaiševe. Da li je efikasan? - Klinička studija je pokazala da je više od 80% ispitanika iskusilo olakšanje bola od prve upotrebe. Koliko puta mogu da koristim ovaj proizvod? - Investirajte u fiksator i možete ga koristiti u godinama koje dolaze. Da li moram da nosim steznik za koleno samo kad sam kod kuće? - Ne. Možete ga koristiti na poslu dok vežbate, čak i u vreme spavanja i uživati u ublažavanju bolova. Steznik je nevidljiv ispod odeće, tako da niko neće znati da ga nosite i apsolutno je podesiv, tako da odgovara svakoj osobi. Budite ponovo aktivni i pokretljivi. Uklonite nelagodnost u kolenu na jednostavan, brz i lak način. Ne propustite ovu super AKCIJU i nabavite sjajan fiksator za bolove u kolenu.

Mujo Hodžić – Crni , 1898-1956 Još jedna priča o poznatim Rogatičanima koji su svojim djelom, i onim što su ostvarili, ostavili dubok trag u istoriji rogatičkog kraja. Jedan od njih je i Mujo Hodžić - Crni, nosilac partizanske spomenice 1941. godine. Čovjek koji je osvjetlao obraz Muslimana, Bošnjaka, kada je bilo najteže i kada su samo tako jake ličnosti sa jakim karakterom, u izuzetno nepovoljnim prilikama, mogli tako nešto uraditi. O Muji Hodžiću- Crnom nema puno pisane dokumentacije koja je pristupačna široj javnost, ali se može reći da je ono što ima zaista vrijedno i spada u vrijedne istorijske dokumente. Prije rata je imao nadimak KONCUL, sto je iskrivljena rijec konzul,a za njega je znacila da je zastupnik seljaka. U ratu je dobio nadimak CRNI a neki su ga zvali STARI. Rodjen je 10. maja 1898 godine kao prvo dijete u porodici siromasnog seljaka Huse Hodzica u selu Satorovicima. Djetinjstvo provodi u roditeljskom domu pored veoma blagog i dobrocudnog oca i vrlo stroge i energicne majke Naile, rodjene Usanovic iz sela Desava kod Gorazda. Svi su zivljeli od zemljoradnje i stocarstva. Zemlje su imali malo a bila je slabog kvaliteta. Osnovnu skolu je zavrsio u selu Osovu 1911 godine kao trinaestogodisnji djecak. Do 1914 godine cuvao stoku i pomagao roditeljima u zemljoradnji. Od novembra 1914 godine do pocetka 1916 nalazi se u izbjeglistvu u Kozarcu kod Prijedora sa roditeljima, sestrama, brarom, gdje su prisilno evakuisani iz Satorovica poslije prodora srpske vojske 1914 godine. U izbjeglistvu mu umire majka Naila i sestra Muniba, obje od kolere. Okrnjena porodica se vraca 1916 godine, potpuno osiromasena, na zaparlozenu zemlju bez stoke i opljackanu i demoliranu kucu u Satorovicima. Odmah su pristupili osposobljavanju kuce za osnovne zivotne potrebe, sjetvi zemlje i obnovi stoke. Pocetkom decembra 1916 godine,u svojoj devetnaestoj godini zivota,Mujo se zeni sa sesnaestogodisnjom Camilom Dzindo, kcerkom srednje imucnog seljaka Ibrahima Dzinde iz obliznjeg sela Okruglo. Nepuna dva mjeseca poslije zenidbe,u januaru 1917 godine, regrutovan je u austrougarsku vojsku i upucen u Budimpestu na odsluzenje kadra. Poslije godinu dana provedenih u Budimpesti upucen je na front u Galiciji. Bjezi iz voza, biva uhvacen, kaznjen i ponovno upucen na isti front. Po drugi put bjezi i odlazi u Slavoniju gdje se pridruzuje ostalim vojnim bjeguncima. Poslije vise mjeseci provedenih u slavonskim sumama, ilegalno se prebacuje u Bosnu, gdje u okolini svog sela , uz pomoc oca i njegovih prijatelja, prikriva svoj boravak i tako docekuje kraj 1918 godine i kapitilaciju Austrougarske Monarhije, kada se konacno legalizuje i vraca kuci u Satorovice. Poslije samo dvije godine, nova drzava Kraljevina SHS ga ponovo mobilise u vojsku 1921 godine, gdje ostaje do juna 1922.Po povratku iz vojske posvecuje se zemljoradnji, ziveci sa ocem, bratom i sestrama do 1925 godine, kada uzurpira veci kompleks drzavne zemlje u Lijescu i na njemu pocinje graditi kucu.Tada se odvaja od oca i brata i pocinje kuciti samostalno gospodarstvo, baveci se zemljoradnjom, stocarstvom i pomalo trgovinom mjesovite robe i duhana. Jos za vrijeme sluzenja vojske u Budimpesti dosao je u vezu sa revolucionarima Bele Kuna i odusevio se njihovim idejama, pa ga je to u povratku kuci stalno pratilo i uzbudjivalo.Vjerovatno se pod tim utiscima poceo aktivnije baviti politikom. To se dogodilo vec 1928.godine kada je stupio u clanstvo Zemljoradnicke stranke. Preko Arse Koprivice,a potom ucitelja Hasana Kikica i Huse Avdicevica,koji su sluzbovali u rogatickom kraju, dolazi do napredne literature, koju pocinje intezivnije proucavati i siriti ta svoja saznanja na prve rodjake i komsije. Poceo je sa casopisima o poljoprivredi,pa presao na casopise iz kulture i politike, da bi nastavio sa beletristikom i marksistickom literaturom. Pored knjiga „Bukve“ od Hasana Kikica, „Mati“ od Gorkog i drugih presao je na „Bijedu filozofije“ , „Antidiring“ ,“Korak naprijed dva koraka nazad“, prvi dio Kapitala, Cetvru glavu IstorijeSKP i druge. Knjige je cuvao tako sto ih je u kanti od petroleja zakopavao u zemlju.Za to vrijeme, uz mali posjed od oko 20 dunuma zemlje koji je dobio od oca, uzurpirao je dosta drzavnog zemljista, tako da je pred drugi svjetski rat imao oko 50 dunuma obradive zemlje i oko 100 dunuma pasnjaka,pa je tako stvorio minimalne uslove za zivot porodice. Njegov politicki rad je bio zapazen od strane drzavnih vlasti i prvi put ga hapse 1933.godine, kada izdrzava kaznu od 4 mjeseca.Drugi put je hapsen vec 1935.godine i kaznjen sa 45 dana zatvora zbog citanja zabranjene „Politicke ekonomije“ od Segala. Takav njegov rad i drzanje je zapazeno od strane komunista, pa je vec 1936. bio redovno pripreman od komunista Glasinacke celije KPJ za prijem u Partiju. U KPJ je primljen jula 1939 godine u seoskoj celiji Glasinac Satorovici, a primio ga je sekretar Danilo Djokic. U aprilu 1941.godine razdvojene su celije Glasinac i Satorovici.Za sekretara celije KP u Satorovicima odredjen je Mujo Hodzic,a u celiji su jos bili Camil i Rasim Dzindo i Slavko Gluhovic.Upravo u tom vremenskom razdoblju Mujo je formirao i Zemljoradnicku zadrugu u Satorovicima i postao njen predsjednik,1939 godine. Mujo Hodzic je tako za nepunih dvadesetak godina od 1922 do 1941 godine prosao put od siromasnog, polupismenog seljaka do srednje stojeceg naprednog seljaka sa oko 150 dunuma zemlje i vrlo lijepom kucom sazidanom od kamena,sa 4 sobe sa kuhinjom. Za to vrijeme sa Camilom rodjenom Dzindo imao je vec osmero djece, tri sina i pet kceri. Svu je djecu skolovao,i to jedini u Satorovicima. Do rata 1941 godine su mu dva najstarija sina zavrsila Srednju tehnicku skolu u Sarajevu,dok su ostala djeca, zavisno od uzrasta, pohadjala srednju i osnovnu skolu, osim najmladje sceri koja je rodjena 1937 godine. Mujo Hodzic je u periodu izmedju prvog i drugog svjetskog rata bio najnapredniji i politicki najaktivniji seljak u nasoj opstini Borika, pa i mnogo sire. Bio je predvodnik seljaka u svim akcijama. Posebna karakteristika njegovog rada i shvatanja je sirenje bratstva izmedju muslimana i pravoslavaca, i to u vrlo zaostaloj i politicki neprosvjecenoj sredini. Uopste je bio dalekovid i napredan, a po shvatanju i radu je isao za citavo stoljece ispred svoje generacije i sredine u kojoj je tada zivio i radio.

Biotech BCAA zero (330ml) - 4000 mg BCAA/1000mg taurina/100 mg kofeina/po porciji - Dodatak D-glukuronolaktona i vitamina B kompleksa - Energija+izgradnja i zaštita mišića - Osvežavajući ukusi jabuke-kruške i maline-limete Pređite u veću brzinu! Pred vama je dug put i osećate kao da "motor" popušta? Možda vam treba samo malo goriva da vas pokrene i održi. BCAA Zero energetski napitak može vam dobro doći, bilo da se radi o fizičkim vežbama, mentalnom radu ili čak celonoćnoj zabavi nakon napornog dana. Ovaj napitak je logičan i izvanredan izbor, jer vas pojačava bez konzervansa i šećera. Svaka kap je formulisana za povećanje performansi. Pored dobro poznatih sastojaka uobičajenih energetskih pića, poput kofeina, taurina, kao i niacina i vitamina B5 i B6, koji doprinose smanjenju umora, dodali smo i BCAA kao poseban dodatni sastojak. Stoga, osim što vam daje podstrek kada se umorite, vaše mišiće snabdeva i neophodnim esencijalnim aminokiselinama. Kako, kada, za koga? Preporučujemo vam ovaj napitak ako želite više od običnog energetskog napitka. BCAA Zero amino energy drink će vam dati dodatnu energiju, a takođe i „zaštititi“ vaše mišiće, brzo i povoljno. Kada ste suočeni sa ekstremnim izazovima: npr. puno radite, pripremate se za težak ispit ili dugo vozite. Ako želite da vežbate još duže i još više. Trenutno snabdevanje amino kiselinama bez šećera pre fizičkog vežbanja. Prilikom pripreme za takmičenje, u fitnesu na primer. Zaštita i jačanje mišića Po nešto o sastojcima: BCAA- aminokiseline razgranatog lanca, leucin, izoleucin i valin nalaze se u proizvod u količinskom odnosu 4:1:1. Izuzetno su važne kako za izgradnju tako i za "zaštitu" mišića od razlaganja. Metabolišu se u mišićima mnogo češće nego u jetri tako da se iskorišćavaju na "licu mesta" i za proizvodnju energije i za izgradnju proteina tj. mišićnog tkiva. Kofein- ubrzava termogenezu, povećava izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti. Vitamini B kompleksa, vitamin B3 (niacina), B5 (pantotenska kiselina) i B6 doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti Taurin- prirodno se nalazi u organizmu, rastvara lipide, sa kofeinom povećava efekat, štiti jetru, važan je antikatabolik, poboljšava snagu srčanog mišića. D-glukoronolakton- popularan sastojak energetskih napitaka jer se pokazao efikasnim u povećanju nivoa energije i poboljšanju budnosti. Dodatak glukuronolaktona takođe značajno smanjuje „moždanu maglu“ koja je uzrokovana raznim medicinskim stanjima. Kao i svi proizvodi BioTech USA, BCAA Zero napitak sastoji se od sigurnih i pažljivo odabranih sastojaka. Nutritivna vrednost proizvoda: Vrednosti u tabeli prikazane su za ukus jabuka-kruška. Sastojci (ukus jabuka-kruška): voda; koncentrisani sok kruške; L-leucin; ugljen-dioksid; taurin; kiselina: limunska kiselina; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; boja: karamel obični; zaslađivač: sukraloza; arome: jabuke i kruške; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Sastojci (ukus malina-limeta): voda; L-leucin; ugljen-dioksid; kiselina: limunska kiselina; taurin; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; koncentrisani sok crne ribizle i mrkve; stabilizator: arapska guma; zaslađivač: sukraloza; arome: maline i limete; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Napomene: Visok sadržaj kofeina. Ne preporučuje se deci trudnicama i dojiljama. (30 mg kofeina/100 ml proizvoda) Upozorenje: Ne preporučuje se osobama sa srčanim tegobama i osobama preosetlјivim na kofein. Ne preporučuje se konzumiranje sa alkoholom. Konzumirati maksimalno 1 porciju dnevno. Uslovi čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Proizvođač: Biotech Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: EU Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Biotech BCAA zero (330ml) - 4000 mg BCAA/1000mg taurina/100 mg kofeina/po porciji - Dodatak D-glukuronolaktona i vitamina B kompleksa - Energija+izgradnja i zaštita mišića - Osvežavajući ukusi jabuke-kruške i maline-limete Pređite u veću brzinu! Pred vama je dug put i osećate kao da "motor" popušta? Možda vam treba samo malo goriva da vas pokrene i održi. BCAA Zero energetski napitak može vam dobro doći, bilo da se radi o fizičkim vežbama, mentalnom radu ili čak celonoćnoj zabavi nakon napornog dana. Ovaj napitak je logičan i izvanredan izbor, jer vas pojačava bez konzervansa i šećera. Svaka kap je formulisana za povećanje performansi. Pored dobro poznatih sastojaka uobičajenih energetskih pića, poput kofeina, taurina, kao i niacina i vitamina B5 i B6, koji doprinose smanjenju umora, dodali smo i BCAA kao poseban dodatni sastojak. Stoga, osim što vam daje podstrek kada se umorite, vaše mišiće snabdeva i neophodnim esencijalnim aminokiselinama. Kako, kada, za koga? Preporučujemo vam ovaj napitak ako želite više od običnog energetskog napitka. BCAA Zero amino energy drink će vam dati dodatnu energiju, a takođe i „zaštititi“ vaše mišiće, brzo i povoljno. Kada ste suočeni sa ekstremnim izazovima: npr. puno radite, pripremate se za težak ispit ili dugo vozite. Ako želite da vežbate još duže i još više. Trenutno snabdevanje amino kiselinama bez šećera pre fizičkog vežbanja. Prilikom pripreme za takmičenje, u fitnesu na primer. Zaštita i jačanje mišića Po nešto o sastojcima: BCAA- aminokiseline razgranatog lanca, leucin, izoleucin i valin nalaze se u proizvod u količinskom odnosu 4:1:1. Izuzetno su važne kako za izgradnju tako i za "zaštitu" mišića od razlaganja. Metabolišu se u mišićima mnogo češće nego u jetri tako da se iskorišćavaju na "licu mesta" i za proizvodnju energije i za izgradnju proteina tj. mišićnog tkiva. Kofein- ubrzava termogenezu, povećava izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti. Vitamini B kompleksa, vitamin B3 (niacina), B5 (pantotenska kiselina) i B6 doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti Taurin- prirodno se nalazi u organizmu, rastvara lipide, sa kofeinom povećava efekat, štiti jetru, važan je antikatabolik, poboljšava snagu srčanog mišića. D-glukoronolakton- popularan sastojak energetskih napitaka jer se pokazao efikasnim u povećanju nivoa energije i poboljšanju budnosti. Dodatak glukuronolaktona takođe značajno smanjuje „moždanu maglu“ koja je uzrokovana raznim medicinskim stanjima. Kao i svi proizvodi BioTech USA, BCAA Zero napitak sastoji se od sigurnih i pažljivo odabranih sastojaka. Nutritivna vrednost proizvoda: Vrednosti u tabeli prikazane su za ukus jabuka-kruška. Sastojci (ukus jabuka-kruška): voda; koncentrisani sok kruške; L-leucin; ugljen-dioksid; taurin; kiselina: limunska kiselina; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; boja: karamel obični; zaslađivač: sukraloza; arome: jabuke i kruške; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Sastojci (ukus malina-limeta): voda; L-leucin; ugljen-dioksid; kiselina: limunska kiselina; taurin; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; koncentrisani sok crne ribizle i mrkve; stabilizator: arapska guma; zaslađivač: sukraloza; arome: maline i limete; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Napomene: Visok sadržaj kofeina. Ne preporučuje se deci trudnicama i dojiljama. (30 mg kofeina/100 ml proizvoda) Upozorenje: Ne preporučuje se osobama sa srčanim tegobama i osobama preosetlјivim na kofein. Ne preporučuje se konzumiranje sa alkoholom. Konzumirati maksimalno 1 porciju dnevno. Uslovi čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Proizvođač: Biotech Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: EU Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Biotech BCAA zero (330ml) - 4000 mg BCAA/1000mg taurina/100 mg kofeina/po porciji - Dodatak D-glukuronolaktona i vitamina B kompleksa - Energija+izgradnja i zaštita mišića - Osvežavajući ukusi jabuke-kruške i maline-limete Pređite u veću brzinu! Pred vama je dug put i osećate kao da "motor" popušta? Možda vam treba samo malo goriva da vas pokrene i održi. BCAA Zero energetski napitak može vam dobro doći, bilo da se radi o fizičkim vežbama, mentalnom radu ili čak celonoćnoj zabavi nakon napornog dana. Ovaj napitak je logičan i izvanredan izbor, jer vas pojačava bez konzervansa i šećera. Svaka kap je formulisana za povećanje performansi. Pored dobro poznatih sastojaka uobičajenih energetskih pića, poput kofeina, taurina, kao i niacina i vitamina B5 i B6, koji doprinose smanjenju umora, dodali smo i BCAA kao poseban dodatni sastojak. Stoga, osim što vam daje podstrek kada se umorite, vaše mišiće snabdeva i neophodnim esencijalnim aminokiselinama. Kako, kada, za koga? Preporučujemo vam ovaj napitak ako želite više od običnog energetskog napitka. BCAA Zero amino energy drink će vam dati dodatnu energiju, a takođe i „zaštititi“ vaše mišiće, brzo i povoljno. Kada ste suočeni sa ekstremnim izazovima: npr. puno radite, pripremate se za težak ispit ili dugo vozite. Ako želite da vežbate još duže i još više. Trenutno snabdevanje amino kiselinama bez šećera pre fizičkog vežbanja. Prilikom pripreme za takmičenje, u fitnesu na primer. Zaštita i jačanje mišića Po nešto o sastojcima: BCAA- aminokiseline razgranatog lanca, leucin, izoleucin i valin nalaze se u proizvod u količinskom odnosu 4:1:1. Izuzetno su važne kako za izgradnju tako i za "zaštitu" mišića od razlaganja. Metabolišu se u mišićima mnogo češće nego u jetri tako da se iskorišćavaju na "licu mesta" i za proizvodnju energije i za izgradnju proteina tj. mišićnog tkiva. Kofein- ubrzava termogenezu, povećava izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti. Vitamini B kompleksa, vitamin B3 (niacina), B5 (pantotenska kiselina) i B6 doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti Taurin- prirodno se nalazi u organizmu, rastvara lipide, sa kofeinom povećava efekat, štiti jetru, važan je antikatabolik, poboljšava snagu srčanog mišića. D-glukoronolakton- popularan sastojak energetskih napitaka jer se pokazao efikasnim u povećanju nivoa energije i poboljšanju budnosti. Dodatak glukuronolaktona takođe značajno smanjuje „moždanu maglu“ koja je uzrokovana raznim medicinskim stanjima. Kao i svi proizvodi BioTech USA, BCAA Zero napitak sastoji se od sigurnih i pažljivo odabranih sastojaka. Nutritivna vrednost proizvoda: Vrednosti u tabeli prikazane su za ukus jabuka-kruška. Sastojci (ukus jabuka-kruška): voda; koncentrisani sok kruške; L-leucin; ugljen-dioksid; taurin; kiselina: limunska kiselina; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; boja: karamel obični; zaslađivač: sukraloza; arome: jabuke i kruške; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Sastojci (ukus malina-limeta): voda; L-leucin; ugljen-dioksid; kiselina: limunska kiselina; taurin; L-valin; L-izoleucin; D-glukuronolakton; kofein; koncentrisani sok crne ribizle i mrkve; stabilizator: arapska guma; zaslađivač: sukraloza; arome: maline i limete; nikotinska kiselina; kalcijum-D-pantotenat; piridoksin- hidrohlorid. Napomene: Visok sadržaj kofeina. Ne preporučuje se deci trudnicama i dojiljama. (30 mg kofeina/100 ml proizvoda) Upozorenje: Ne preporučuje se osobama sa srčanim tegobama i osobama preosetlјivim na kofein. Ne preporučuje se konzumiranje sa alkoholom. Konzumirati maksimalno 1 porciju dnevno. Uslovi čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Proizvođač: Biotech Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: EU Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Imate problem umornih nogu, a uz to i neprijatan miris bilo šta da obujete. Rešenje je jednostavno i na dohvat ruke. Kućne papuče od bambusa će vam pomoći da se zauvek oslobodte neprijatnog mirisa nogu. Ove izuzetne papuče ma koliko na prvi pogled delovale obični i jednostavno su više nego izuzetne, naprosto magične. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Opis proizvoda Papuče od bambusa kao rešenje za umorne i natečene noge Zašto kupiti baš ove kućne papuče od bambsa? Opis proizvoda Ove specijalne papuče od bambusa su nešto što će vas osvojiti na prvi pogled. Koliko god da deluju obično i jednostavno one su sve drugo samo ne to. U sebi sadrže gel koji vašim nogama pruža višestruku korist. Sem gela papuče imaju još tri sloja i to: neopren, uretansku penu i što je najzanimljivije od svega imaju tkaninu od bambusa. Bambus je izuzetno efikasan u borbi protiv neprijatnog mirisa nogu, jer deluje antibakterijski i antimikrobno. Ove neverovatne papuče prate liniju stopala i mogu ih nositi i muškarci i žene. Boja: plava Veličina: 40 – 42 Papuče od bambusa kao rešenje za umorne i natečene noge Ove izuzetne papuče zahvaljujući gelu koji poseduju će doprinete da ne osećate težinu u stopalima, a noge vam više neće biti otečene. Ovaj gel utiče na to da se vaše noge odmaraju čak i dok ste u pokretu i dok radite nešto. S obzirom da bambus deluje antibakterijski i antimikrobno, udružen sa gelom će vam pomoći da se rešite bakterija koje su se nastanile na vašem stopalu i koje su glavni krivac za smrad koji odatle potiče. Papuče od bambusa imaju ergonomski dizajn. Savršeno se uklapaju uz svako stopalo i vremenom poprime oblik vašeg stopala. S obzirom da se u njihovom sastavu nalazi uretanska pena vaš hod će biti lak i mekan. Imaćete osećaj kao da hodate po oblacima. Pena će vremenom poprimiti oblik vaše noge a to znači sve dok ih budete nosili vaše papuče će biti udobne i meke. Postoji više razloga zbog koji bi ove papuče trebale da budu pravi izbor za vas. Štite od neprijatnog mirisa, rađene su od laganog i prijatnog materijala, imaju fantastičan gel koji otklanja umorne, bolne i otečene noge. I što je najvažnije neprijatnog mirisa više neće biti. Zašto kupiti baš ove kućne papuče od bambsa? Ove specijalne papuče od bambusa nude rešenje za umorne noge i neprijatan miris. Napravljene od jedinstvenih materijala, uključujući gel, neopren, uretansku penu i bambusovu tkaninu, ove papuče pružaju višestruke benefite. Bambus, poznat po svojim antibakterijskim i antimikrobnim svojstvima, efikasno se bori protiv neprijatnih mirisa. Gel u papučama olakšava težinu u stopalima i smanjuje oticanje, dok ergonomski dizajn osigurava savršeno pristajanje. Uretanska pena pruža mekani i lagani hod. Papuče su plave boje i dostupne u veličini 40-42. Idealne su za muškarce i žene koji traže udobnost i zaštitu od neprijatnog mirisa i umora u nogama. Borba protiv neprijatnog mirisa: Zahvaljujući antibakterijskim i antimikrobnim svojstvima bambusa, papuče efikasno eliminišu neprijatan miris. Ublažavanje umora i otečenosti: Gel unutar papuča smanjuje težinu u stopalima i pomaže u smanjenju otečenosti, pružajući olakšanje od umora. Ergonomski dizajn: Papuče su dizajnirane da prate liniju stopala, prilagođavajući se obliku stopala za optimalnu udobnost. Lagani i udobni materijali: Uretanska pena pruža mekani i lagani hod, čineći svaki korak udobnijim. Univerzalnost: Papuče su pogodne i za muškarce i za žene, čineći ih praktičnim izborom za širok spektar korisnika. Atraktivan dizajn i boja: Plava boja i estetski dizajn čine papuče privlačnim za nošenje. Zato ne oklevajte i pozovite odmah! Naručite ove neverovatne papuče po neverovatnoj ceni i rešite svoj problem jednom zauvek!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sve ostalo uredno! Istinita, burna priča o Edit Pjaf, pariskoj skitnici koja je zabavljala Francusku i svet svojim pesmama, svojim ljubavima, svojim skandalima, samoj sebi. Napisala Simon Beto, polusestra Edit Pjaf i doživotni partner u nestašluku kada su pevale za napojnice na ulicama, trgovima, kafićima i vojnim kampovima, dok su živele u nizu jeftinih, bednih hotela tokom Pjafovih ranih godina. Edit Pijaf (franc. Édith Piaf, 19. decembra 1915 — 10. (zvanično 11) oktobra 1963) francuska je čuvena pevačica šansona i nacionalna muzička ikona.[1] Njena muzika je često povezana sa njenim tragičnim životom a izvodila je uglavnom balade koje su je i proslavile.[2] Njene najpoznatije pesme su „La Vie en rose“ (1946), „Hymne à l`amour“ (1949), „Milord“ (1959), „Non, je ne regrette rien“ (1960). Njena pesma Hymne à l`amour postala je inspiracija za film Toutes ces belles promesses francuskog režisera Jean-Paul Civeyrac. Pesma Hymne à l`amour se takođe može u vidu odrade naći na albumu Songs To No One 1991-1992 izviđača Džef Barklija i Gari Lukasa. Detinjstvo Uprkos bezbrojnim objavljivanim biografijama, mnoge činjenice i događaji Editinog života su još uvek obavijeni velom misterije.[3] Rođena je pod punim imenom Edit Đovana Gasion (franc. Édith Giovanna Gassion) u Belevilu u Parizu,[4] u imigracionom odeljenju kako je kasnije saznao i objavio Danijel Penak. Nazvana je Edit po pogubljenoj engleskoj sestri Edit Kavel, a prezime Pijaf, što na francuskom znači vrabac, dobila je zahvaljujući nadimku 20 godina kasnije).[5][6] Njena majka, Aneta Đovana Majar (1898—1945), bila je Italijanka, tada sedamnaestogodišnja devojka, poreklom iz Livorna, radila je pevačica u kafeu pod pseudonimom Line Marsa, a od nje je Edit uzela srednje ime Đovana.[7][8][2]‍:5[9] Otac, Luj Alfons Gasijon (1881—1944), bio je ulični akrobat i pozorišni izvođač. Mala Edit je najpre bila ostavljena nakratko kod bake sa majčine strane. Kasnije, Editin otac dolazi i odvodi je kod njegove majke koja je vodila bordel u Normandiji,[10] i onda se prijavljuje u francusku vojsku (1916). Tada je Edit bila u kontaktu sa prostitutkama i najrazličitijim ljudima koji su uticali na njenu ličnost i promenili su njen način viđenja života. Od svoje treće do sedme godine života Edit je bila slepa. Po jednoj od legendi, Edit je opet progledala kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodočašće do sada već kanonizovane svetice Terez de Lisije. Godine 1929. pridružila se ocu u njegovim uličnim akrobacijama. Kasnije je iznajmila sobu u hotelu Klermon i odvojila se od njega, idući svojim putem kao ulična pevačica u Parizu. Imala je oko 16 godina kada se zaljubila u dostavljača Luj Dipona, sa kojim je dobila dete, malu devojčicu po imenu Marsela. Marsela je ubrzo umrla od meningitisa. Venčanje roditelja Luj Gasion, otac Edit Pijaf, pridružio se 89.oj pešadiji ,11 août 1914. godine koja se nalazila u Sansu. Kapetan mu je dozvolio trodnevno odsustvo kako bi se venčao. Venčanje je bilo 4 septembra 1914. godine, sa Anetom Mailard. Izveštaj o venčanju koji se čuva u opštinskim arhivima govori o tome da se ceremonija održala u 10 sati i 30 minuta dok su bitke Prvog svetskog rata besnele na istoku Francuske. Matičar toga dana bio je Dupšez, pomoćnik senatora gradonačelnika Sens-a, od 1872. do 1879. godine. Zbog prisustva u Sensu, Editin otac nastavlja vojnu službu a porodica ostaje u tom gradu zbog njega.[11] Pevačka karijera Godine 1935, Edit otkriva vlasnik noćnog kluba Luj Leple (Louis Leplée), čiji su klub posećivali slojevi kako niže tako i više klase. On ju je forsirao da peva uprkos njenim nervozama i tremama. Njena visina (142 cm) inspirisala ga je da je nazove imenom koji će je pratiti celog života i biti njeno umetničko ime: Mali vrabac (La Môme Piaf). Njena prva ploča pojavila se iste godine. Nedugo zatim, Leple je ubijen a Edit optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu, ali je oslobođena optužbe. Pevačica kabarea U jesen 1935. godine, Edit Pijaf je otkrivena na uglu avenije Mak-Mahon i ulice Troion od strane Luisa Leple, menadžera kabarea Le Gerny`s, koja se nalazi u aveniji Jelisejska polja . e Leple postaje njen mentor i staratelj i koji, angažovanjem u kabareu, bira umetničko ime `Edit Pijaf` (kao `vrabac`). Edit je radila svake večeri i imala je smeštaj. Prvo veče niko nije verovao da će jedna stidljiva devojka osvojiti ceo kabare. Jedne večeri upoznaje poznatog pevača Kanetia koji joj predlaže da joj pomogne oko karijere. 1936. Edit snima svou prvu pesmu Les Mômes de la cloche.[12] Pesma je toliko bila popularna da je bila na svim top listama skoro šest meseci. Godine 1940, Žan Kokto piše uspešan komad Le Bel Indifférent u kome Edit glumi. Sprijateljila sa poznatim ljudima, kao što je glumac Moris Ševalje i pesnik Žak Boržea. Sama je pisala tekstove za većinu svojih pesama, i udružuje se sa kompozitorima zbog melodija. Njena pesma koja joj postaje zaštitni znak, `La Vie en rose` pisana je usred nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata. U to vreme, ona je postajala sve uspešnija. Pevajući za visoke nemačke oficire u par klubova, Edit je zaradila pravo da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima, pod izgovorom da bi im digla moral. Kada bi te slike došle u posed zatvorenicima, oni bi isecali svoje likove na fotografiji, i koristili ih da naprave lažne dokumente za beg iz zatvora. Danas, Editina povezanost sa Francuskim pokretom otpora je poznata i mnogi joj i danas duguju živote. Posle rata putovala je na turneje po Evropi i Americi (južnoj i severnoj), gde je postala internacionalno poznata ličnost. Njena popularnost u SAD je bila tolika da se pojavila osam puta u emisiji Šou Ed Salivana i dva puta u Karnegi holu (1956 i 1957). Pomogla je usponu karijere Šarla Aznavura, vodeći ga na turneju sa njom po Francuskoj i SAD. Velika ljubav Edit Pijaf, bokser Marsel Serdan, poginuo je 1949. u avionskoj nesreći. Pijaf se udavala dva puta. Njen prvi muž bio je Žak Pil, pevač; venčali su se 1952. i razveli 1956, a drugi, Teo Sarapo (franc. Théo Sarapo), bio je frizer, pevač i glumac, 20 godina mlađi od nje. Venčali su se 1962. Godine 1951, doživela je saobraćajnu nesreću posle koje je postala zavisnik od morfijuma, od koga se kasnije odvikla. Dvorana Olimpija u Parizu je mesto gde je Pijaf poslednji put održala seriju popularnih koncerata. Tu je držala recitale od januara 1955. do oktobra 1962. Odlomci pet recitala (1955, 1956, 1958, 1961, 1962) su sakupljeni i izdati na ploči. U aprilu 1963, Pijaf snima svoju poslednju pesmu: `L`homme de Berlin`. Smrt i zaostavština Grob Edit Pijaf, na groblju u Parizu U svojoj 47. godini, Pijaf umire od raka na Francuskoj rivijeri, 10. oktobra 1963, jedan dan ranije od svog prijatelja Žan Koktoa. Njeno telo vraćeno je u Pariz i tada je i njena smrt je objavljena 11. oktobra. Taj datum je postao zvanični datum njene smrti. Govori se da je njeno telo vraćeno u Pariz u tajnosti, da bi njeni fanovi mislili da je umrla u svom rodnom gradu. Ta informacija i dan danas ostaje misterija o kojoj se još uvek spekuliše. Sahranjena je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu. Uprkos tome što je pariski nadbiskup katoličke crkve zabranio masi da se okuplja na groblju zbog načina na koji je živela, njena sahrana je okupila nekoliko hiljada ljudi na ulice Pariza. Ubrzo je groblje bilo pretrpano sa više od 40.000 obožavalaca i poštovalaca. Šarl Aznavur je pominjao sahranu Edit Pijaf kao događaj koji je prvi put kompletno zaustavio saobraćaj u Parizu, još od vremena Drugog svetskog rata. Danas postoji muzej posvećen Edit Pijaf u Parizu, a ona se pamti kao jedna od najboljih Francuskih pevačica.

Dr NEVENKA PETRIĆ BIOBIBLIOGRAFIJA 1945 - 1995 , Radnička štampa / Jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut / Udruženje zaq planiranje porodice Jugoslavije Beograd 1997, tvrdi povez, str. 372. Očuvanost 4. Nevenka Petrić (Maslovare, 11. mart 1927 — Beograd, 27. decembar 2015) Po završetku osnovne škole pošla je u srednju Žensku građansku školu u Banjaluci, ali s obzirom da je Drugi svetski rat u Jugoslaviji počeo 6. aprila 1941. godine, sve škole su prestale sa radom do oslobođenja 1945.[1] godine, pa je prekinuto i Nevenkino školovanje. Posle napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju, njene slobodoljubive snage počele su dizati ustanak protiv okupatora, pa je tako i Nevenkina cela porodica odmah 1941. godine stupila u prve redove, a sa njima i Nevenka, koja je tada imala 14 godina. Narodnooslobodilačka borba 1941—1945. U Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije (1941—1945), protiv nemačke okupacije i njihovih sledbenika, Neveka Petrić bila je borac, a vrlo brzo postaje omladinski rukovodilac u četi, bataljonu, odredu, a nešto kasnije i na okrugu Banjaluke, a potom i celoj centralnoj Bosni. Radila je na osnivanju omladinske antifašističke organizacije, kako na slobodnoj, tako i na neoslobođenoj teritoriji i to i na terenu i u vojsci, pošto su, posle izvesnog vremena, pored dva postojeća odreda, banjalučkog i prnjavorskog, osnivani i novi na području centralne Bosne – vlašićki, travnički, uzlomački, dobojski, derventski, tešanjski i drugi, a znatno kasnije i srednjobosanske brigade: Četrnaesta, Osamnaesta i Devetnaesta. Nevenka Petric, 1945. godine Na prvoj okružnoj konferenciji antifašističke omladine za okrug Banjaluku, Nevenka je izabrana za prvog predsednika omladine (USAOJ-a - Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije) za okrug Banja Luku, a nešto kasnije na Okružnoj konferenciji omladine cele centralne Bosne, održanoj u Tesliću, septembra 1944. godine, takođe je izabrana za predsednika omladine (USAOJ-a) za celu centralnu Bosnu. Tako je Nevenka Perić bila aktivno politički angažovana, kako među omladinom na terenu celog okruga centralne Bosne, tako i u svim vojnim odredima koju su tokom rata osnivani na području centralne Bosne: banjalučkom, uzlomačkom, motajničkom, prnjavorskom, vlašićkom, srbačkom, teslićko-tešanjskom i drugim, koji su tokom rata osnivani. Kako je u proleće 1944. godine, 2, 3. i 4. maja održan Drugi kongres USAOJ-a u Drvaru, Nevenka Petrić je bila veoma angažovana u pripremama i predvodila je delegate antifašističke omladine toga kraja koji su bili izabrani za ovaj kongres. Posle oslobođenja Odmah po oslobođenju u proleće 1945. godine, Neveka Perić je raspoređena na rad u oslobođenoj Banjaluci, 22.04.1945. godine i postavljenja je za prvog predsednika omladine grada Banjaluke, u kome je uskoro izabrana za predsednika Okružnog odbora USAOJ-a za okrug Banjaluku. U 1949. postavljena je za organizacionog sekretara, a od 1950. godine izabrana je za predsednika Oblasnog komiteta Narodne omladine za Bosansku krajinu. Sa te dužnosti upućena je u Višu političku školu u Beograd (1951—1953), koju je završila sa odličnim uspehom (10). 1954.godine vraća se u Banjaluku i postavljena je za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u Skupštini grada Banjaluke. 1956. godine prelazi na rad u Beograd gde je postavljena za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u centralnoj beogradskoj opštini – Stari Grad u Beogradu. Zatim je izabrana na Skupštini predstavnika žena svih republika i pokrajina Jugoslavije, održanoj u Zagrebu, 2, 3 i 4 maja 1961. godine, za sekretara Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. Na toj funkciji je bila dva mandata od po četiri godine i intezivno se bavila i poslovima na međunarodnom planu. U ovom periodu radila je i na poslovima u oblasti nauke i obrazovanja, takođe na nivou Federacije. U 1967. godini izabrana je za potpredsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, a naredne godine za predsednika, sa mandatom od četiri godine. Na istu dužnost je ponovo izabrana za još jedan četverogodišnji predsednički mandat. U svojstvu predsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, obavljala je izborne funkcije i na evropskom i na internacionalnom nivou u oblasti obrazovanja u domenu planiranja porodice. Bila je predstavnik Jugoslavije u toj međunarodnoj organizaciji u Londonu. U tom svojstvu izabrana je za predsednika Evropskog komiteta za obrazovanje Međunarodne federacije za planiranje porodice i za člana odgovarajućeg komiteta na internacionalnom nivou u svojstvu predstavnika Evrope. Takođe je bila član Centralnog Savjeta Međunarodne federacije za planiranje porodice (IPPF – International Planed Parenthood Federation), u svojstvu predstavnika Evrope. Bila je 10 godina direktor međunarodnog kursa UN na temu „Humanization of Relations Beatween Sexes and Responsible Parenthood“ („Humani odnosi među polovima i odgovorno roditeljstvo“), osnovanom pri Rektoratu Univerziteta u Sarajevu, od 1982 – 1992. godine. Učesnici na ovim kursevima bili su iz zemalja u razvoju sa svih kontinenata, a birali su ih i slali na kurseve odgovarajuće ustanove vlada određenih zemalja. Nevenka Petrić bila je i ekspert Ujedninjenih nacija – Fonda UN za populaciona pitanja, u periodu od 1982 – 1992. godine. U tom svojstvu povremeno je bila uključena u realizaciju pojedinih naučno-istraživaćkih projekata u Indiji, Indoneziji, Grčkoj, Rumuniji... Bibliografija Objavila je trinaest knjiga, od toga i jednu trilogiju „I zvijezde smo dosezali“ (1, 2. i 3.), a izdata je biobibliografija objavljenih radova Nevenke Petrić tokom pedeset godina: „Nevenka Petrić: Bibliografija 1945—1995.“ (sa ukupno 893 objavljena rada u navedenom periodu), zatim 1997. godine štampana je knjiga „Sto pedeset godina moje porodice 1855—2005.“, koju je izdao NIP „Radnička štampa“, Beograd, 2006. godine (479 str.). Među objavljenim knjigama je i doktorska disertacija - Dr Nevenka Petrić: „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“ – sa akcentom na ustavnom ljudskom pravu na planiranje porodice u Jugoslaviji, 1987. god. (tiraž 1.500 primeraka). Među objavljenim knjigama su i tri na engleskom jeziku: a) Nevenka Petrić: „The Human Right to Free Choice on Childbirth in the Social Federal Republic of Yugoslavia“, tiraž 500, (1945) - knjiga je prvo objavljena na engleskom jeziku i bila jedan od osnovnih materijala za državnu delegaciju, a zatim i na srpskom: „Pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju u Socijaliskičkoj Federativnoj Jugoslaviji“ objavljena je u istom tiražu. Ova knjiga poslužila je i kao osnovni materijal za pripreme delegacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) za Svetski kongres žena, održan u okviru delovanja Ujedinjenih nacija. Nevenka Petrić bila je član te delegacije na Svetskom kongresu žena, održanom u Meksiku 1975. godine. b) Nevenka Petrić: „The Integration of the contens on humanization of relations between the sexes and responsible parenthood into curricula of pedagogic and psychological disciplines for traning of pedagogues, psychologists and teachers“, 1980. tiraž 500. c) Nevenka Petrić: „Children in Yugoslav Socialist Self-Management Society“, 1980, tiraž 500. Objavljena je 21 knjiga u kojima je Nevenka Petrić koautor (12 na srpskom, 1 na makedonskom i 8 na engleskom) i brojne studije i članci na srpskom i stranim jezicima. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1963. godine, kao vanredni student. Dr. Nevenka Petrić na jednom od mnogobrojnih stručih izlaganja vezanih za planiranje porodice i vaspitanje mladih Doktorirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu na temu, „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“. Knjiga na navedenu temu objavljena je u Sarajevu, „Svijetlost“, 1981. godine, 474 str, tiraž 1500. Nevenka Petrić je autor i četiri zbirke pesama: „Tražih tračak sunca pogledom“, Beograd, 1993, 57 strana, autorsko izdanje; „Zapis na vetru“, Beograd, 1994, 65 strana, autorsko izdanje; „Prolećni akordi“, Beograd, 1994, 79 strana, autorsko izdanje; „Kap rose na cvetku“, Beograd, 1996, 224 strana, izdavač DIK Književne novine – ENCIKLOPEDIJA, Beograd, Kneza Miloša broj 82, tel 011/658-441. U društvenom angažovanju Nevenka Petrić je: Član Udruženja pisaca Srbije i potpredsednik Saveza književnika Jugoslavije; Kao učesnik Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, od 1941. do 1945. godine, nosilac je „Spomenice 1941“ i drugih odlikovanja i društvenih priznanja; Član je Komisije za međunarodnu saradnju Republičkog odbora SUBNOR-a Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata 1941-1945 Srbije; Svetska federacija boraca, Pariz, imenovala je Nevenku Petrić za člana svoje Komisije za međunarodnu saradnju; Republički odbor SUBNOR-a Srbije delegirao je Nevenku Petrić za svog predstavnika u Svetskoj federaciji boraca.

Scitec Nutrition 100% vegan protein (33g) - 23 g proteina u prociji - Izvor kombinovanih proteina biljnog porekla - Vitamin B12 - Bez šećera, glutena i konzervansa - Pogodno za vegane Ako ste posvećeni vegetarijanac ili vegan, ili iz nekog drugog razloga (kao što je netolerancija) ne želite ili ne smete da konzumirate životinjske proteine, moraćete da razmotrite mogućnosti za izvore proteina na bazi biljaka. Biljni proteini, međutim, nemaju potpuni aminokiselinski profil, jer čak i ako sadrže sve esencijalne aminokiseline, njihov relativni odnos često ne odgovara ljudskim potrebama, za razliku od proteina životinjskog porekla. Sa druge strane, proteini doprinose rastu i održavanju mišića i održavanju normalne strukture kostiju i neophodno je unositi optimalnu količinu kvalitetnih proteina, koji sadrže sve nama potrebne aminokiseline. Šta treba da radite? Morate da kombinujete nekoliko vrsta biljnih proteina da biste mogli da nadoknadite nedostajuće aminokiseline iz pojedinačnh biljnih izvora. Tako npr. proteini graška sadrže značajne količine lizina ali su generalno deficitarni sa aminokiselinama koje sadrže sumpor: metioninom, cistinom i triptofanom. Međutim proteini pirinča obiluju metioninom, ali sa druge strane imaju malo lizina. Zato je dobro proteine graška (i ostalih leguminoza, npr. soje) kombinovati sa proteinima pirinča. 100% Vegan Protein sadrži pet različitih izvora proteina biljnog porekla. Ne sadrži šećer i gluten, ne sadrži konzervanse i obogaćen je vitaminom B12, koji igra važnu ulogu u smanjenju umora i iscrpljenosti i neophodan je vitamin za svakoga, bez obzira da li je vegan ili ne. Dakle, ako tražite kombinovani veganski izvor proteina, ne tražite dalje! Probajte Scitec Nutrition 100% Vegan Protein koji je dostupan u nekoliko primamljivih ukusa: čokolada, vanila, lešnik-orah, nar i biskvit-kruška. Namena proizvoda: Dodatak ishrani na bazi proteina biljnog porekla, obogaćen vitaminom B12. Vitamin B12 doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, održavanju normalnog energetskog metabolizma i normalnoj funkciji imunog sistema. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Vrednosti u tabelama prikazane su za ukus biskvit-kruška. Sastojci (ukus biskvit-kruška): Proteini graška Pisane®C9; aroma: biskvit i kruška; proteini pirinča; kuhinjska so; regulator kiselosti: jabučna kiselina; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus čokolada): Proteini graška Pisane® C9; aroma: čokolada; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus lešnik-orah): Proteini graška Pisane®C9; aroma: lešnik i orah; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boja: karamel amonijačni, cijanokobalamin. Sastojci (ukus nar): Proteini graška Pisane®C9; aroma: nar; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boje: riboflavini, ponso 4R***, cijanokobalamin. ***Boja ponso 4R može nepovoljno da utiče na aktivnost i pažnju kod dece. Sastojci (ukus vanila): Proteini graška Pisane®C9; aroma: vanila; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Način upotrebe: Pomešati 1 porciju (33 g = ¾ dozirne merice) sa 370 ml vode. Konzumirati jednu porciju dnevno, nakon treninga. U danima bez treninga konzumirati jednu porciju posle podne. Pripremati neposredno pre konzumiranja! Informacije o alergenima: Proizvedeno u objektu u kome se prerađuju i mleko, jaja, soja, kikiriki, jezgrasto voće, celer, riba, ljuskari i sumpor-dopksid. Upozorenja: Ne preporučuje se osobama preosetljivim na bilo koji od sastojaka, trudnicama i dojiljama, kao ni osobama mlađim od 18 godina. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Način čuvanja: Čuvati proizvod dobro zatvoren, na suvom i hladnom mestu. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Scitec Nutrition Zemlja uvoza: Mađarska Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Scitec Nutrition 100% vegan protein (1kg) - 23 g proteina u prociji - Izvor kombinovanih proteina biljnog porekla - Vitamin B12 - Bez šećera, glutena i konzervansa - Pogodno za vegane Ako ste posvećeni vegetarijanac ili vegan, ili iz nekog drugog razloga (kao što je netolerancija) ne želite ili ne smete da konzumirate životinjske proteine, moraćete da razmotrite mogućnosti za izvore proteina na bazi biljaka. Biljni proteini, međutim, nemaju potpuni aminokiselinski profil, jer čak i ako sadrže sve esencijalne aminokiseline, njihov relativni odnos često ne odgovara ljudskim potrebama, za razliku od proteina životinjskog porekla. Sa druge strane, proteini doprinose rastu i održavanju mišića i održavanju normalne strukture kostiju i neophodno je unositi optimalnu količinu kvalitetnih proteina, koji sadrže sve nama potrebne aminokiseline. Šta treba da radite? Morate da kombinujete nekoliko vrsta biljnih proteina da biste mogli da nadoknadite nedostajuće aminokiseline iz pojedinačnh biljnih izvora. Tako npr. proteini graška sadrže značajne količine lizina ali su generalno deficitarni sa aminokiselinama koje sadrže sumpor: metioninom, cistinom i triptofanom. Međutim proteini pirinča obiluju metioninom, ali sa druge strane imaju malo lizina. Zato je dobro proteine graška (i ostalih leguminoza, npr. soje) kombinovati sa proteinima pirinča. 100% Vegan Protein sadrži pet različitih izvora proteina biljnog porekla. Ne sadrži šećer i gluten, ne sadrži konzervanse i obogaćen je vitaminom B12, koji igra važnu ulogu u smanjenju umora i iscrpljenosti i neophodan je vitamin za svakoga, bez obzira da li je vegan ili ne. Dakle, ako tražite kombinovani veganski izvor proteina, ne tražite dalje! Probajte Scitec Nutrition 100% Vegan Protein koji je dostupan u nekoliko primamljivih ukusa: čokolada, vanila, lešnik-orah, nar i biskvit-kruška. Namena proizvoda: Dodatak ishrani na bazi proteina biljnog porekla, obogaćen vitaminom B12. Vitamin B12 doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, održavanju normalnog energetskog metabolizma i normalnoj funkciji imunog sistema. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Vrednosti u tabelama prikazane su za ukus biskvit-kruška. Sastojci (ukus biskvit-kruška): Proteini graška Pisane®C9; aroma: biskvit i kruška; proteini pirinča; kuhinjska so; regulator kiselosti: jabučna kiselina; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus čokolada): Proteini graška Pisane® C9; aroma: čokolada; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus lešnik-orah): Proteini graška Pisane®C9; aroma: lešnik i orah; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boja: karamel amonijačni, cijanokobalamin. Sastojci (ukus nar): Proteini graška Pisane®C9; aroma: nar; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boje: riboflavini, ponso 4R***, cijanokobalamin. ***Boja ponso 4R može nepovoljno da utiče na aktivnost i pažnju kod dece. Sastojci (ukus vanila): Proteini graška Pisane®C9; aroma: vanila; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Način upotrebe: Pomešati 1 porciju (33 g = ¾ dozirne merice) sa 370 ml vode. Konzumirati jednu porciju dnevno, nakon treninga. U danima bez treninga konzumirati jednu porciju posle podne. Pripremati neposredno pre konzumiranja! Informacije o alergenima: Proizvedeno u objektu u kome se prerađuju i mleko, jaja, soja, kikiriki, jezgrasto voće, celer, riba, ljuskari i sumpor-dopksid. Upozorenja: Ne preporučuje se osobama preosetljivim na bilo koji od sastojaka, trudnicama i dojiljama, kao ni osobama mlađim od 18 godina. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Način čuvanja: Čuvati proizvod dobro zatvoren, na suvom i hladnom mestu. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Scitec Nutrition Zemlja uvoza: Mađarska Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

KOREOGRAFIJA MORIENDI, Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd, 2016. Strana: 234 Cena knjige u knjižarama: 990 din. Predgovor Tačka gde se linija života okončava ponekad baca novo svetlo na dotadašnji život pojedinca. Montenj je rekao da se o jednom životu može suditi tek kad se zna njegov kraj i da onaj koji bi ljude poučio kako da umru, poučio bi ih i kako da žive. Ova knjiga sastoji se od vinjeta koje govore o poslednjim trenucima nekih poznatih ljudi (jer je njihovo umiranje uglavnom dobro dokumentovano). Ostaje da se vidi da li priče o njihovom odlasku bacaju drugačije svetlo na njihovo delo (ili ga smrt ipak ne dotiče) i da li, ovako sakupljene zajedno, govore nešto više o ljudskoj sudbini (ili je reč samo o krajnje šarolikoj koreografiji moriendi bez ikakvog posebnog smisla). Iz knjige: SAMJUEL BEKET „Uostalom, vrlo važno da li sam se rodio ili nisam, da li sam živeo ili nisam, da li sam umro ili tek umirem, radiću kako sam uvek radio, nemajući pojma šta radim, nemajući pojma ko sam, odakle sam, da li jesam.“ Malone umire, S. Beket Početkom decembra 1989, Beket se budi u staračkom domu u Parizu, gde je živeo poslednjih godinu-dve, oblači se i odlazi u trpezariju. Uznemireno hoda gore-dole pored stolova dok drugi jedu, gestikulira i nesuvislo govori. Pozivaju njegovog lekara. Na nosilima uzvikuje da odlazi, ali da će se vratiti. Nekoliko dana kasnije, medicinska sestra pronašla ga je onesvešćenog u kupatilu doma i pozvala hitnu pomoć. Odvoze ga u bolnicu Santa Ana, ali ispitivanja pokazuju da nije reč o srčanom udaru, pa ga prebacuju na neurološko odeljenje. Uglavnom je u konfuznom stanju, ili u nesvesti. Ipak, ponekad je nakratko u stanju da sa Žeromom Lendonom razgovora o svojim sabranim delima koja su u pripremi, ili da kaže pokoji stih Verlena, Kitsa, Tenisona. Potom je opet slab i u komi. Sve češće je uznemiren, pa mu daju sedative. Jedna od prijateljica koja ga posećuje saopštava mu da je Vaclav Havel postao predsednik Čehoslovačke. Beket je u stanju samo da se lako osmehne. Umire u bolnici 22. decembra 1989, usled „respiratornih problema“, od posledica jakog emfizema pluća, u polukomi. U jednom od svojih prvih tekstova, eseju o Prustu, napisao je: „Ma kakvo mišljenje imali mi o smrti, možemo biti sigurni da je ono besmisleno i bezvredno. Smrt ne možemo da uklopimo u svoj rokovnik.“ Što se tiče nadgrobne ploče, rekao je da mu je „svejedno koje će boje biti, dokle god je siva“. Njegov Estragon iz Godoa kaže svom kompanjonu: „Uvek nađemo nešto, je li, Didi, što nam daje utisak da postojimo?“, dok glavni lik iz priče „Izgnanik“ konstatuje: „Mudrujmo bez bojazni, magla će se zadržati.“ Sahranjen je u istom grobu na Monparnasu gde je počivala njegova supruga Suzan Dešvo-Dimenil, pijanistkinja, s kojom je u labavom braku proveo pedeset godina i koja je preminula nekoliko meseci pre njega. Nije bilo sveštenika niti govora. „Ja sam svoje završio“, rekao je Beket prijatelju koji ga je tih poslednjih meseci posetio u staračkom domu. „Samo što to toliko dugo traje.“ Ovaj je skupio hrabrost i upitao ga: „Sad kada je skoro kraj, Same, je li na tom putovanju bilo ičega vrednog?“ „Veoma malo“, glasio je odgovor. „Veoma malo.“ Posle toga, dokrajčili su flašu viskija. 83  TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard je kao sedamnaestogodišnjak, na studijama muzike, dobio zapaljenje pluća, što je prešlo u tuberkulozu, pa u sarkoidozu. Bolest će potom polako zahvatati limfni sistem i pluća, na kraju preći i na srce, a od posledica svega toga Bernhard će umreti u 58. godini. Bolest će ga opsedati i u literaturi („Suština bolesti je mračna kao suština života“ i „Bolesnik je pronicljiv čovek, niko nema jasnu sliku sveta kao on... Umetnik, pisac posebno... ima jasnu obavezu da povremeno boravi u bolnici, svejedno da li je bolnica zaista bolnica, ili zatvor ili manastir“). Sam Bernhard ceo život teško je disao i imao stalni strah da će se ugušiti. Kontakti sa ženama bili su mu neobični, nije zabeležena nijedna njegova ljubavna veza („Nije mi potrebna ni sestra ni ljubavnica“), iako je sa ženom koja je bila 37 godina starija od njega, Hedvig Stavianiček, živeo 35 godina u prijateljskom odnosu („Ta osoba me štiti, daje mi podršku, ali i dominira“). Po svemu sudeći, bio je aseksualan („Seksualnost me nikada nije interesovala. Nije mi bila ni moguća, jednostavno zbog moje bolesti, jer u vreme kada bi sve to bilo prirodno i kada je trebalo da počnem, nisam imao fizičkih uslova“). Smrt ga je sprečila da napiše ljubavni roman s čudnim nazivom Sebi slomiti glavu. Rođen iz neželjene trudnoće (oca nije upoznao), u svojim knjigama bavio se samoubistvom, ludilom i raznim opsesijama (a izjavio je da je jedina knjiga koja ga je uveseljavala Šopenhauerov Svet kao volja i predstava). Za seosku kuću u Olsdorfu koju je kupio 1965. da bi u njoj pisao rekao je da bi bilo dobro da, kad on umre, bude uništena vatrom, „da bi pucketanje plamena bilo posmrtna muzika za moju sahranu“. Nije imao preterano pohvalno mišljenje o ljudima, držao ih je za ne mnogo pametne („upotrebljavajući samo usta, ali ne i mozak, razvijaju nepca i čeljust, ali im mozak ostane nerazvijen“). Umire 1989. u svom stanu u gradiću Gmundenu (Gornja Austrija), u krevetu, u poluizdignutom položaju (gušio se kada bi bio ispružen), s čašom soka od grožđa u ruci. Njegov polubrat Peter je pored njega, i on neće ispoštovati Bernhardovu želju da mu dela više ne budu objavljivana u Austriji. „Uopšte ne mislim na smrt“, govorio je Bernhard, „ali smrt stalno misli na mene.“ U jednom od poslednjih intervjua, rekao je: „Sve na kraju propada, sve se svršava na groblju. Ništa tu ne možemo. Smrt dolazi po sve, i to je to. Mnogi se predaju smrti već sa 17–18 godina. Mladi ljudi danas hrle u naručje smrti već sa 12 godina, a mrtvi su sa 14. Postoje i usamljeni borci koji se opiru do 80 ili 90, a onda i oni umru, ali bar su duže živeli. A pošto je život prijatan i zabavan, zabava im traje duže. Oni koji umru ranije, manje su se zabavljali, i treba ih žaliti. Oni nisu uspeli da upoznaju život, jer život takođe podrazumeva dug život, sa svim svojim grozotama.“ 58  STIV DŽOBS Stiv Džobs, „kreativni preduzimač“ koji je (sa Stivom Voznijakom) 1976. godine stvorio kompaniju Epl (i proizvode poput ajpoda, ajfona ili ajpeda), umro je 2011, posle nekoliko godina borbe sa rakom pankreasa, u svojoj kući u Palo Altu, Kalifornija, okružen porodicom. Pošto je pogledao u sestru, pa u decu, na kraju i u suprugu, koji su svi stajali oko njega uz krevet, pogled mu je odlutao negde iznad njih. Po svedočenju njegove sestre, poslednje reči bile su mu: „Au, au, au.“ Posle toga, izgubio je svest i umro dan kasnije. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u neobeleženom grobu (bez nadgrobnog kamena). Kad je saznao da je bolestan, osam godina pre toga, okrenuo se alternativnoj medicini i devet meseci odbijao operaciju koja bi ga možda spasla, sve dok nije bilo prekasno (operisan je ipak 2004). Prilikom primanja jedne počasne titule, već oboleo, rekao je: „Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvažnije oruđe koje sam ikada pronašao, jer mi olakšava donošenje bitnih odluka o životu. Skoro sve – sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha – sve to pada u vodu pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Svest o tome da ćete umreti je najbolji način za koji znam da izbegnete zamku mišljenja da imate nešto da izgubite.“ U jednom govoru iz 2005. na Univerzitetu Stanford, rekao je da je „smrt po svemu sudeći najbolja invencija života“. 56 SADRŽAJ Akutagava, Rjunosuke Anderson, Šervud Andrić, Ivo Arto, Antonen Beket, Samjuel Beriman, Džon Bernhard, Tomas Betoven, Ludvig van Bodler, Šarl Borhes, Horhe Luis Broz, Josip Bukovski, Čarls Crnjanski, Miloš Cvajg, Štefan Čehov, Anton Ćopić, Branko Delez, Žil Dikens, Čarls Dostojevski, Fjodor Mihailovič Džobs, Stiv Džojs, Džejms Falači, Orijana Ficdžerald, Fransis Skot Fišer, Robert Flober, Gistav Ford, Džon Foster Volas, Dejvid Frojd, Sigmund Gaudi, Antoni Gari, Romen Gilmor, Gari Gogen, Pol Gogolj, Nikolaj Vasiljevič Guld, Glen Haksli, Oldos Hemingvej, Ernest Hičens, Kristofer Hitler, Adolf Jursenar, Margerit Kafka, Franc Kalo, Frida Kant, Imanuel Karađorđe, Đorđe Petrović Karver, Rejmond Kibler-Ros, Elizabet Kiš, Danilo Kjerkegor, Seren Kortasar, Hulio Larkin, Filip Levi, Primo Lorka, Federiko Garsija Majakovski, Vladimir Majka Tereza Mejerholjd, Vsevolod Mišima, Jukio Mopasan, Gi de Musolini, Benito Nej, Mišel Neruda, Pablo O’ Henri Paveze, Čezare Pikaso, Pablo Pinter, Harold Plat, Silvija Plinije, Gaj Po, Edgar Alan Prisli, Elvis Puškin, Aleksandar Rajh, Vilhelm Rembo, Artur Sartr, Žan-Pol Savić Rebac, Anica Selin, Luj Ferdinand Seneka, Lucije Enej Sezan, Pol Sokrat Staljin, Josif Visarionovič Svift, Džonatan Šeli, Persi Biš Šopehauer, Artur Šulc, Bruno Šumanović, Sava Tesla, Nikola Tolstoj, Lav Nikolajević Tomas, Dilan Tuluz-Lotrek, Anri de Tven, Mark Vajld, Oskar Vajninger, Oto Vilijams, Tenesi Volsingam, Fransis Von, Kit Vulf, Virdžinija Žari, Alfred Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Recite zbogom bolovima u donjem, ali i gornjem delu leđa uz magneti pojas za leđa! Ukoliko se osećate ukočeno, prati vas boli u leđima dok hodate i često uhvatite sebe kako nepravilno sedite, pojas za leđa sa magnetima će vratiti kičmu u pravilan položaj. Izgledaćete elegnatno i sedeti pravilno i pritom neutralisati bolove u leđima uz jedinstveni magnetni pojas! Pojas je opremljen sa čak 24 magneta. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Ko sme da koristi pojas za leđa sa magnetima? Preporučeni obim na kukovima Na koji način magnetni pojas neutrališe bol? Kako se koristi pojas sa magnetima? TOP 5 razloga zašto baš ovaj pojas Ko sme da koristi pojas za leđa sa magnetima? Magnetni pojas je namenjen muškarcima jednako kao i ženama, a mogu ga koristiti i deca nakon osme godine života. Posebno je važan u periodu puberteta kada deca urbzano rastu i nisu se i dalje navikla na svoju težinu i visinu, tako da često nepravilno sede. Ovaj proizvod će držati njihovu kičmu u pravilnom položaju i sprečiti krivljenje kičme (koje se u težim slučajevima ispravlja operacijom). Može neutralisati bol u leđima tako da uživaju u dnevnim aktivnostima dok se telo pravilno razvija! Sa druge strane, ukoliko radite za kompijuterom i sedite više od osam sati možete osetiti bolove u leđima. Upravo će vam magnetni pojas učiniti sate u kancelariji prijatnim i neutralisati bolove, tako da sedite pravilno u stolici, ali i opušteno! Preporučuje se i starijim osobama kojima olaškava hod, neutrališući bolove i težinu koju osećaju u leđima. Preporučeni obim na kukovima Pojas ima podesive bretele i čičak traku u visini lumbalnog dela leđa, ali su preporučene sledeće dimenzije što se obima tiče: M – 90 cm L – 95 cm XL – 100 cm XXL – 105 cm Pojas je namenjen je svim generacijama, jednostavan je i lagan za nošenje, ali i elegantnan, tako da se ne primeti ispod vaše garderobe! Pojas se prilagođava uz samu liniju leđa i odmah ćete zavoleti njegov dizajn! Dame ga mogu nositi ispod elegantne haljine, ali i sportske garderobe. Šta god da obučete neće se primetiti na vama, a vi ćete se osećati rasterećeno i olakšaće vam kretanje i sedenje. Muškarci obožavaju pojas za ledja sa magnetima i ne razdvajaju se od njega ni na poslovnim sastancima. Jednako dobro izgleda ispod košulje, ali i drugih odevnih komada – što je posebno važno i mladima u tinejdžerskom dobu. Na koji način magnetni pojas neutrališe bol? Suština ovog pojasa leži u pažljivo postavljenim magnetima duž cele kičme, sa posebnim fokusom na lumbalni deo i oblast ramena. Ovi magneti imaju dvostruku svrhu. Prvenstveno, asistiraju u očuvanju ispravnog položaja tela, što je esencijalno za prevenciju i tretman bolnih stanja. Dodatno, magneti stimulišu protok krvi u regiji leđa, što može doprineti smanjenju inflamatornih procesa i bolnih senzacija. Poboljšana cirkulacija takođe može doprineti bržem oporavku od različitih povreda ili mišićnih napetosti. Korišćenjem ovog magnetnog pojasa, nećete samo iskusiti trenutno olakšanje, već ćete tokom vremena primetiti i korekciju vašeg držanja. Ovo može doneti dugoročne benefite, s obzirom da ispravno držanje smanjuje šanse za razvoj hroničnih tegoba sa leđima i drugih kičmenih problema. Uz sve navedene prednosti, ovaj magnetni pojas je kreiran da pruži komfor i diskreciju. Može se nositi ispod svakodnevne odeće, čineći ga savršenim za kontinuiranu upotrebu, bilo da ste kod kuće, na radnom mestu ili vežbate. Sa pravilnom upotrebom, ovaj pojas može drastično unaprediti vašu svakodnevicu, smanjujući tegobe i omogućavajući vam veću slobodu pokreta. Kako se koristi pojas sa magnetima? Preporučuje se nošenje magnetnog pojasa za leđa do četri sata dnevno. Pojas ne treba da stavljaju trudnice, dojilje, osobe sa malignim i srčanim oboljenjima ali i osobe koje imaju ugrađene metalne delove u telu! Pojas za leđa sa magnetima omogućava koži da diše, lagan je i neprimetan ispod odeće, a pritom neutrališe bolove tako da se osećate poletno! Isprobajte ga što pre. TOP 5 razloga zašto baš ovaj pojas Magnetni pojas za ledja pomaže u neutralisanju ukočenosti i bolova u donjem i gornjem delu leđa i ramena. Posebno je koristan za osobe koje provode sate sedeći za računarom. Pojas za pravilno držanje leđa je opremljen magnetima koji pomažu u neutralisanju bolova duž kičme, posebno u lumbalnom delu. Magneti pospešuju cirkulaciju i efikasno smanjuju bolove. Dizajniran je da bude neprimetan ispod odeće, pružajući korisnicima eleganciju i udobnost. Preporučuje se svim generacijama, od dece nakon osme godine života do starijih osoba.

Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.