Životna priča Erika Lomaksa je dramatičnija od mnogih filmova - godinama je bio ratni zarobljenik, jedan među hiljadu koji su bili primorani da grade prugu na relaciji Sijam - Burma. Takozvana "Železnica smrti", odnela je više života nego mnogi koncentracioni logori - kroz kišu i hladnoću, na suncu i u prašini, gladni, bedni i mučeni, zarobljenici su kilometar po kilometar gradili ovu prugu. Konačno, pedeset godina kasnije, Erik je uz pomoć svoje žene, uz njenu podršku, dobio priliku da se oslobodi demona prošlosti - i da se sretne lice u lice sa čovekom koji ga je godinama mučio. „Čovek sa pruge“ je priča o izdanoj nevinosti, o preživljavanju i hrabrosti u trenucima suočavanja sa užasom.

Knjiga Selindžer nastala je tri godine nakon piščeve smrti, na osnovu osmogodišnjeg iscrpnog istraživanja i ekskluzivnih intervjua sa više od 200 ljudi. Ova knjiga je globalni kulturni događaj: definitivna biografija jednog od najvoljenijih i najmisterioznijih figura XX veka. Tokom više od pedeset godina, autor Lovca u raži neprestano je tema novinskih članaka i časopisa. No, svi pokušaji da se o njemu piše bili su sputani fundamentalnim nedostatkom pristupa podacima. Selindžer je i dalje enigma. Složen i protivrečan čovek skriven iza mita koji nikada nije razotkriven. Barem ne dosad. Autori su intervjuisali više od 200 ljudi na pet kontinenata, a mnogi od njih ranije su odbijali da njihov odnos sa Selindžerom bude zapisan. Ova biografija nudi činjenice koje su iskazali očevici: Selindžerova braća po oružju iz II svetskog rata, članovi njegove porodice, njegovi bliski prijatelji, njegove ljubavnice, njegovi vršnjaci, komšije, urednici, izdavači, kolege i ljudi sa kojima je imao tajne veze, nepoznate čak i njegovoj porodici. Šilds i Salerno (autori biografije) osvetljavaju poslednjih pedeset šest godina Selindžerovog života: period koji je, do ovog trenutka, za biografe bio potpuno u mraku. Knjiga sadrži mnoštvo dosad neobjavljenih fotografija (160 u celoj knjizi), dnevničke zapise, pisma, pravne evidencije i tajna dokumenta. Rezultat svega toga je konačan portret jedne od najfascinantnijih ličnosti XX veka.

Dušan Prelević • Vladimir Arsenijević • Mirjana Novaković • Svetlana Velmar-Janković • Svetislav Basara • Jovan Ćirilov • Aleksandar Tišma • Maks Erenrajh Ostojić • Mladen Markov • Mileta Prodanović • Milovan Đilas Razgovori sa književnim buntovnicima i novatorima! Svi pisci sa kojima je Luka Mičeta razgovarao zapravo su buntovnici – neki otvoreni i bučni, neki skriveni i tihi, ali sve ih ujedinjuje nepristajanje na zablude, mitove i licemerje vremena u kome žive. A ni to vreme nije bilo koje vreme – svi razgovori u knjizi vođeni su tragičnih devedesetih, ratnih godina dvadesetog stoleća… Polazište buntovništva uvek sadrži sastojak gneva, u slučaju pisaca u ovoj knjizi i te kako opravdanog – ali sam gnev, za pobunu pronađenog smisla, svakako nije dovoljan. Samo buntovnik koji istinski promišlja svoju pobunu, potkrepljujući je širinom pogleda i dubinom uvida, dokazima i znanjem može dovesti gnev pobune do uspešnog kraja – do mudrosti. I neka to bude merilo pomoću kojeg valja ocenjivati vrednosti višeglasja u ovoj knjizi – iskaza robusnog rokera Dušana Prelevića, pisca antiratnog očajanja mladog pokoljena Vladimira Arsenijevića, nepokorne i zamišljene Mirjane Novaković, nad usponima i padovima srpske istorije sagnute Svetlane Velmar- Janković, uvek ljutitog i gnevnog Svetislava Basare, modernog – svetskog, prustovski zanetog, ravnopravnosti odanog Jovana Ćirilova, selinovski iskrenog, zlu posvećenog Aleksandra Tišme, ljudskoj grešnosti predanog Maksa Erenrajha-Ostojića, boemski razbarušenog Mladena Markova, sudbinom pokoljenja u nevremenu obuzetog Milete Prodanovića, i dramatično i neposredno ispovednog Milovana Đilasa. Iz pogovora prof. dr Aleksandra Ilića

Zašto se Leonardu Cohenu, kao retko kom živom umetniku, ukazuje toliko duboko poštovanje? Zašto se njegove pesme više od tri decenije posle objavljivanja ponovo nalaze na top-listama, koriste u brojnim filmovima i televizijskim muzičkim takmičenjima? Zašto su njegovi vršnjaci ili odavno mrtvi ili na nekim nostalgičnim turnejama na kojima recikliraju stare hitove, dok je on i dalje na vrhuncu svojih stvaralačkih moći, sve popularniji? Ovo su pitanja na koje knjiga Leonard Cohen – muzika, iskupljenje, život pokušava da odgovori, baveći se karijerom ovog umetnika, njegovom muzikom, verovanjima i idejama koje čitav život zastupa. Autor knjige, Liel Leibovitz, prvi je od biografa imao pristup ličnoj Cohenovoj korespondenciji. Na osnovu tih dokumenata pokušava da odgonetne nedoumice u vezi s Cohenovim počecima kada je zbog treme jedva izašao na scenu, ali je samo koju godinu kasnije jedini uspeo da umiri razularenu festivalsku gomilu na ostrvu Wight, sprečivši tako dalje izlive nasilja. Autor opisuje sve ono što je nateralo uspešnog muzičara da se povuče u dugogodišnji samonametnuti egzil u budističkom manastiru i da se još intenzivnije bavi izučavnjem duhovnih nauka vezanih za judaizam, hrišćanstvo i zen-budizam. Sve što je od Cohena stvorilo skoro proročku figuru pred kojom će ustuknutu i najveća muzička imena našeg vremena.

Kristina Oksenberg Karađorđević (Christina Oxenberg), potomkinja srpske kraljevske porodice i afirmisana američka spisateljica, predstavlja nam uzbudljivu ličnu i porodičnu priču koja sadrži tri segmenta: kratku povest porodice čija sudbina je bila čvrsto povezana sa jednim evropskim narodom, ali i povešću našeg kontinenta i uopšte Zapada tokom protekla dva stoleća; srpsku istoriju viđenu očima Amerikanke koja je odrasla daleko od zemlje svog porekla, a zatim je, u zrelom dobu, pasionirano proučavala; konačno, pred čitaocem je i priča o samootkrivanju. Brojni stranci su tokom protekla dva stoleća otkrivali i predstavljali Srbiju kao „drugost“ Evrope, deo mračnog, tajanstvenog a privlačnog Orijenta ili izgubljeni raj slobode, pravde i blagostanja. Kristina Oksenberg Karađorđević nije jedna od njih jer ne otkriva stranu, egzotičnu zemlju, već svoju staru, pravu otadžbinu. Ona, dakle, posle ove knjige nije samo Amerikanka koja je pre kratkog vremena došla u srpsku zemlju u potrazi za svojim korenima jer je Kraljevska dinastija, kako mi se čini, jedno intelektualno ambasadorstvo i svojevrsno predstavljanje jedne Srpkinje-Amerikanke svom narodu. Čedomir Antić

Mesto u mećavi oslikava najizražajniji portret jednog rok umetnika u domaćoj publicistici, na suptilan način tumačeći okolnosti iz kojih je iznikao mit o Milanu Mladenoviću, gitaristi, pevaču i vođi Ekatarine Velike. Milanov značaj za srpsku i jugoslovensku rok scenu ne može se preceniti – baš kao što se ne može preceniti njegov udeo u životima svih koji su ga poznavali, kao ni uticaj koji je ostvario na generacije poklonika. Stvarajući u turbulentnom i nesigurnom vremenu, nije pronašao zaklonjeno mesto u mećavi koja je besnela oko njega. Zajedno sa jednom kompletnom postavom EKV otišao je sa scene i iz fizičkog života poražavajuće prerano, ostavljajući za sobom onu retku vrstu nasleđa koja se zasniva koliko na osobenosti umetničkog izraza toliko i na etičkoj nepotkupljivosti stvaraoca. Mesto u mećavi istinita je priča o takvom stvaraocu, atmosferi u kojoj su nastajale neobično značajne pesme, bendu izuzetnih muzičara tragične sudbine – priča potresna ali lišena patetike, lirska i dramatična u isto vreme, potkrepljena autentičnim svedočanstvima i posebno odabranim autorskim fotografijama Nebojše Babića. Ja Milana nisam nikada voleo ni zato što je bio dobar čovek, ili gitarista, ili talentovan pesnik, ili kreativan umetnik. Niti sam ga voleo zbog bilo kojih njegovih svojstava, ili osobina. Niti što mi je nešto u životu učinio. Voleo sam ga i volim ga samo zato što on jeste. I što je jedini Milan koji je ikada postojao. - Dušan Dejanović, bubnjar Katarine II

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Kako je zaista počeo raspad Jugoslavije. Od autora bestselera Tito, tajna veka. Kazna za napuštanje titoizma i povratak sovjetskom modelu brzo je stigla. Za četiri godine akumulacija jugoslovenske privrede je prepolovljena, a u poslednjoj godini Titove vladavine Jugoslavija je dostigla onaj stepen ekonomske zavisnosti od Sovjetskog Saveza i njegovih satelita koji je imala pre njegovog raskida sa Staljinom! I srpska istoriografija i srpska posttitovska politika prećutale su ovu ključnu odluku Titove predsedničke karijere. Ova knjiga govori o tome kako je došlo do tog istorijskog prevrata. Neprikosnoveni vladar socijalističke Jugoslavije od 1944. do svoje smrti 1980. godine, Josip Broz Tito je u poslednjih osam godina života u suštini poništio sve ono po čemu su ga i svet i istorija prepoznavali i prihvatali. Odlučio je da, uz podršku svog najbližeg saradnika Edvarda Kardelja, Jugoslaviju i njenu vladajuću partiju vrati dvadesetak godina unazad, da rasparča centralizovanu i koherentnu državu, da napusti političku filozofiju koja ga je posle razlaza sa Staljinom učvrstila kao vođu ne samo najsnošljivije i najprosperitetnije zemlje Istočne Evrope nego i pokreta nesvrstanih zemalja koje su se izmakle blokovskoj podeli sveta. Odlučio je da okrene leđa „titoizmu“. Koji su sve uzroci doveli do ovakvog raspleta, šta su bili objektivni a šta subjektivni razlozi za ovaj zaokret, koliko su u predstojećem krvavom raspadu Jugoslavije igrali ulogu stari nacionalni antagonizmi južnoslovenskih naroda, koliko ustav iz 1974, a koliko reformski kurs i nezaustavljiva liberalna politička strujanja u jednoj već okoštaloj i istrošenoj ideološkoj matrici – pitanja su na koja u svom nepristrasnom istraživanju različitih uzroka raspada Jugoslavije postavlja publicista Pero Simić.

Bestseler New York Timesa Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times

Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale... Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju, a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji. – Nikola Tesla

Autentični životopis o velikom, a zapostavljenom, piscu Miodragu Bulatoviću Buletu. Zašto je i kako daroviti romanopisac postao slavan u Francuskoj, Nemačkoj, celoj Evropi, preveden na više od 40 jezika, a dugo vremena u Srbiji bio zaboravljen i proteran? Put od gladnog početnika, u Andrićevom šinjelu, do predsednika Udruženja književnika Srbije… Život sa surovom emigracijom i u beogradskim salonima. Zašto je autor čuvenih romana “Crveni petao leti u nebo”, “Đavoli dolaze”, “Heroj na magarcu”, “Vuk i zvono”, “Ljudi sa četiri prsta”, koji su obarali sve tiražne rekorde, zaboravljen u Srbiji i Crnoj Gori? Biografija je bogato ilustrovana fotografijama i dokumentima.

Povodom deset godina od atentata na premijera Srbije Iz jedinstvenog kolaža priča, uspomena, osvrta, citata i fotografija koji je pred čitaocem pomalja se ljudski i državnički portret Zorana Đinđića, prvog srpskog demokratski izabranog premijera. Kako je sazrevao, gde studirao i kuda sve proputovao, na koga se ugledao i čemu je težio otkriva nam na početku ove knjige niz Veličkovićevih književno uobličenih medaljona o svom prijatelju iz mladosti. „Ova knjiga još jednom podseća kakav je redak intelektualac i političar Zoran Đinđić bio. Iz sećanja prijatelja izranja lik mladog energičnog čoveka koji je stalno bio željan znanja i novih saznanja, koji je bio neverovatno radoznao i spreman da radi ne bežeći ni od jednog izazova.“ Politika „Prvi deo knjige sastoji se od kratkih priča, brižljivo odabranih i majstorski izbrušenih kamenčića bez presedana za mozaik Veličkovićevih sećanja na svog prijatelja Zorana Đinđića, na zgode i nezgode iz njihovog druženja i prijateljstva, koje nam je znalački i uverljivo, uz neophodnu, često prigušenu dozu emocija, saopštio autor.“ Ljubiša Vujošević, Republika „Dušan Veličković poput svih pisaca ume da vidi i upamti detalje, te da svojevrsnim dokumentarističkim „maštanjima“ napiše sasvim iskrene pripovetke o jednoj stvarnoj ličnosti, a ovom knjigom nam je približio Zorana Đinđića iz perspektive koju sami nismo mogli da pronađemo: vidimo važnu istorijsku ličnost, ali i (literarnog) junaka kome se rafiniranim sećanjima otvaraju vrata tajanstvene i veličanstvene mitologije.“ Mića Vujičić, Danas

Studiozno se oslanjajući na pojedine istorijske izvore i odgovarajuću naučnu literaturu, Luka Mičeta se trudi da duboko pronikne u međuljudske odnose na dvoru Osmanskog carstva. Portreti Sulejmana i Hurem, dati sa velikom uverljivošću, pomažu u objašnjavanju mnogih burnih događaja u prestonici na Bosforu. Prilike na osmanskom dvoru, haremske spletke, političke igre, zakulisne radnje, ali i međudržavni sporazumi na taj način zadobijaju svoje pravo mesto i važnost. [...] Luka Mičeta je pronašao prostor da u svoju knjigu smesti i Srbe, jedan od mnogih naroda u multietničkoj i multikonfesionalnoj imperiji kakvo je bilo Osmansko carstvo u XVI stoleću. Učinio je to znalački.“ Prof. dr Radivoj Radić „Imao sam zadovoljstvo da pregledam rukopis Luke Mičete Sulejman, Hurem i Srbi. Mičeta je u našoj javnosti, u poslednje tri decenije, bio pouzdan, pronicljiv i pametan hroničar procesa koje je strastveno izučavao, da bi se, verovatno, suočen sa svim strašnim istinama ovoga vremena, krenuo povlačiti u bližu ili dalju prošlost. […] Mičeta je u ovom zanimljivom, pitkom, inteligentnom i zabavnom rukopisu pokušao da ukaže na svu složenost istorijske fenomenologije koja je tek osnova za razumevanje istorijskog procesa koji se vezuje za ličnost i značaj Sulejmana Veličanstvenog. Njegov briljantan novinarski stil prilagođen je, u svakom smislu, strukturi koja događaje i posebnosti toga vremena osvetljava metodologijom koja je gotovo rečnička, ili enciklopedijska. Istoričarima često nedostaje ovakva fleksibilnost mišljenja i stila.“ Prof. dr Nikola Samardžić

"Bio sam Fredijev glavni kuvar, perač sudova, konobar, batler, sekretar, čistač .... i na kraju negovatelj", piše Piter Friston. "S njim sam proputovao ceo svet, bio uz njega kroz uspone i padove.... bio sam u ulozi telohranitelja kada je trebalo i na kraju, naravno, ostao sam jedan od onih koji su ga negovali." Piter Friston je bio lični asistent Fredija Merkjurija tokom poslednjih dvanaest godina njegovog života. Živeo je sa njim u Londonu, Minhenu i Njujorku i bio uz njega kada je umro.

Rolan Garos nije stadion, to je hram. Novak Đoković nije igrač, on je sveštenik. Loptica, to je đavo koga oba protivnika grubo šalju jedan drugome s nadom da se prokletnica neće vratiti na njihovu stranu. Novak je Blizanac, kao Puškin, i obojica, u neku ruku, pišu na isti način: brzo i dobro. Pojavio se na licu zemlje u najgorem trenutku – ali i u najboljem za jednog spasitelja – u vreme 3. balkanskih ratova (1992–1999). Prvi put u Evropi, posle više godina, uz reč „srpski” bilo je i pohvalnih prideva. Sportski komentatori nisu mogli da govore drugačije. Činilo se da Novak, nalik čudesnom Bodlerovom oblaku, lebdi nad istorijskim dramama koje su prolazile preko njegove divne zemlje. Odjednom se u novine i televizijske dnevnike u Beogradu ponovo vratila lakoća – ona lakoća koju isporučuju veliki snabdevači, umetnici i sportisti. Novak je u srpsku pesmu ponovo uneo lake i zavodljive refrene koji su bili nestali. Tenis je rat – zar loptica ne leti brzinom metka – rat u kojem niko ne gine, i to je veliki napredak u poređenju s normalnim ratovima, to jest s nenormalnim ratovima. I ovde ima pobeda i poraza, ali ni jedni ni drugi nisu krvavi. Jugoslavija je bila velika sportska nacija, a Srbija nastavlja da zaposeda stadione, verovatno je to ono što se zove Velika Srbija. Njen pastir je Novak, sa svojom velikom torbom u kojoj je njegovo oružje: reketi.

ajveća pevačica svog doba i njena ljubavna drama. Da li je moguće istovremeno se ostvariti u umetnosti i ljubavi? Marija to nije znala. Ono što je, međutim, zaista želela jeste da bude žena pored Aristotela Onazisa. Ne diva. Venecija 1975. Marija Kalas je najveća operska pevačica svog doba. Njen glas ima raspon od neverovatne tri oktave, a njena gluma temelji se prevashodno na tom tehnički perfektnom glasu. Ali umetničko savršenstvo koje oličava na sceni polako uzima svoj danak. Glas preti da je izneveri i ona žudi za pauzom – koju joj ne dopuštaju ni svet opere, a ni njen suprug i menadžer Menegini. Tada Marija upoznaje brodovlasnika Aristotela Onazisa, koji je takođe u braku, no uprkos svim preprekama, on postaje ljubav njenog života. Nekoliko godina smatrali su ih parom iz snova – sve dok Onazis nije upoznao drugu ikonu – Džeki Kenedi... Čudesan roman o Mariji Kalas, izuzetnoj umetnici i oličenju elegancije i harizme, ali pre svega strastvenoj ženi, potpuno posvećenoj ljubavi.

U obnovljenoj Srbiji, Vozarović je bio prvi knjigovezac, knjižar, izdavač i zaštitnik kulturnih dobara, mecena, tvorac i domaćin književnog doma čiji će rad dovesti do otvaranja prve javne biblioteke kod nas – doma u kojem će se roditi misao o osnivanju Društva srpske slovesnosti, i u kojem će biti pokrenut i uređivan Vozarovićev almanah Golubica s cvetom knjižestva srbskog, a koji će, opet, biti uzet kao uzor pri pokretanju Glasnika Srbskog učenog društva. U Beograd je Vozarović došao 1827. godine; srpsko državljanstvo primio je, na ponovljenu molbu, tek 1846, godinu i tri meseca pre smrti. Rodoljub iznad svega, nije se klonio politike. Bio je poverljivi čovek Ilije Garašanina i Ustavobranitelja.

Razmišljanja o očinstvu. Mateo Busola je ilustrator i crtač stripova koji živi u Veroni sa svojom suprugom Paolom, njihove tri kćerke, Virđinijom, Đinevrom i Melanijom (starim devet, pet i tri godine) i njihova dva psa. Dve godine je na Fejsbuku pisao objave kojima je opisivao lepotu običnih trenutaka u svojoj porodici. Besane noći i poljupci za doručak je knjiga uspomena nastala iz tih zapisa. Podeljena na zimu, proleće, leto i jesen, knjiga prati različita doba roditeljstva i života. Ponekad dirljivi, često veoma zabavni, ovi zapisi podsećaju ljude da uživaju u trenutku i da cene jednostavne stvari u životu. Kao što Mateo kaže: „Virđinija, Đinevra i Melanija su sočivo kroz koje posmatram svet... Kćerke me obogaćuju i podsećaju da biti otac znači živeti u sivoj zoni između odgovornosti i bezbrižnosti, snage i mekoće.“ Besane noći i poljupci za doručak sastoje se od iskrenih i toplih priča darovitog pripovedača. „Šarmantne i duhovite priče o očinstvu.“ Publishers Weekley „Savršeno letnje štivo koje će omogućiti roditeljima, a posebno očevima, da razmišljaju o sopstvenim iskustvima u podizanju dece.“ Library Journal „Busola je napisao očaravajuću zbirku vinjeta o svom kosmopolitskom životu u Veroni, sa ženom i tri male kćerke. Projekat koji je započeo kao niz beleški na Fejsbuku postao je veliki bestseler u Italiji. Pripovedačke veštine koje je usavršio kao uspešan crtač stripova veoma vešto koristi kao pisac.“ Booklist „Simpatični... i duhoviti, kratki uvidi u svakodnevni život jednog oca.“ Kirkus Reviews

Uzbudljiva biografija autentičnog muzičara i aktiviste Ne tako davno, Manu Chao i njegov tadašnji bend Mano Negra bili su na kolumbijskoj turneji. Putovali su vozom i usput pregovarali sа vojskom i pobunjenicima. Kako su sami rekli, nije to bila baš „klasična rokenrol turneja” – već pre nešto nalik Napoleonovom povlačenju iz Moskve. Manu je muzičar sa višemilionskim tiražima koji više voli da spava na podu kod prijatelja na gajbi nego da odseda po hotelima sa pet zvezdica, antiglobalista koji zuji sa aktivistima za prava prostitutki po Madridu, samotnjak koji peva pred sto hiljada ljudi na stadionima Latinske Amerike i Evrope. Dobro je poznat i našoj publici: njegov koncert na „Exitu” pred 35.000 fanova mnogi smatraju najboljim koncertom u istoriji ovog festivala, ali svakako ne treba zaboraviti da je pevao i u sali durlanske osnovne škole u Nišu i tom prilikom pružio podršku aktivistima grupe „Odbranimo reke Stare planine”. Knjiga Clandestino pisana je pet godina i Peter Culshaw je za to vreme pratio Manua širom sveta.

Putovanja kroz moje detinjstvo. Iz pera jednog od najomiljenijih svetskih pisaca i autora bestselera New York Timesa, ovo je živo, nostalgično i urnebesno prisećanje na odrastanje pedesetih godina dvadesetog veka. Bil Brajson je rođen usred američkog veka – 1951, usred Sjedinjenih Država – u De Mojnu, u državi Ajova, usred najveće generacije u američkoj istoriji –bejbi-bum generacije. Kao jedan od najboljih i najzabavnijih živih pisaca, on je u savršenom položaju da prebira po svojim sećanjima na detinjstvo kako bi izvukao na svetlo dana memoarsko čisto zlato. Poput miliona svojih vršnjaka, Bil Brajson je odrastao kao superjunak u svom izmaštanom svetu: trčao je po kući i komšiluku u starom fudbalskom dresu sa nacrtanom munjom i sa peškirom oko vrata koji mu je služio kao plašt, jednim skokom preskakao visoke zgrade i pobeđivao zlotvore (i morone) – u svojoj glavi – kao Mali Grom. Koristeći tu ličnost kao odskočnu dasku, Bil Brajson rekonstruiše život sopstvene porodice i rodnog grada – život koji nam je potpuno poznat, a ujedno dalek i nedokučiv kao da je u drugoj galaksiji. Bilo je to, podseća nas on, srećno vreme kad su automobili, televizori i kućni uređaji (da ne pominjemo nuklearno oružje) iz godine u godinu bili sve veći i sve brojniji, a DDT, cigarete i radioaktivne padavine posle atomskih proba u atmosferi smatrali su se neškodljivim, pa čak korisnim po ljude. Topla i grohotno smešna, puna njegovih jedinstvenih, savršenih zapažanja, knjiga Život i doba Malog Groma čudesna je koliko i sve druge koje je Bil Brajson napisao. Opčiniće svakog ko je bio mlad. „Izuzetno smešno (ne za kikot već za cerekanje sve dok vam se ne zaplače).“ Daily Telegraph

Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

Životna priča prodornija od igle. Odrastala je okružena ljubavlju, bila srećna i zaštićena devojčica. A onda se nešto dogodilo. I počela je da se drogira. Njen dečko, njeno društvo – svi su bili na heroinu. Zašto? Ova knjiga njen je odgovor na to pitanje. Potresna slika jedne mladosti, verodostojna priča o dekadenciji osamdesetih, o odrastanju uz Ramonse i Paklenu pomorandžu, o panku kao bekstvu, o pogubnoj artikulaciji buntovništva i otuđenosti. U isto vreme i priča o nadi, o spasu koji se ukazuje u najneočekivanijim trenucima i oblicima, kao i ceni koja se mora platiti na putu iz pakla. Krajnje realistična, ubedljiva i snažna ispovest psihoterapeutkinje Svetlane Ivanović, nekadašnje heroinske zavisnice, danas majke troje dece, koja je svoj profesionalni život posvetila izbavljenju mladih iz lavirinta u kojem su se izgubili. „Kad pročitate ovu knjigu, osim životne snage koju će vam dati, ispuniće vas jakom željom da je poklonite svakome ko u teškom času traga za nadahnućem.“ Nik Vujičić „Izuzetna motivaciona knjiga koja uzbudljivom naracijom i suptilnim psihološkim porukama ukazuje mladim ljudima kako da postanu životni pobednici, da zrelo sagledaju svoje probleme, preuzmu odgovornost i usmere se na konstruktivnu akciju.“ Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja. Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta. „Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković „Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić „Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

Od reprezentacije do rešetaka. Ratovi i raspad stare Jugoslavije označili su početak novog, burnog i strašnog vremena. Novi idoli mladih postali su ratni profiteri, a karijere folk pevačica primeri životnog uspeha. Kriminal je u Srbiji postao uvaženo zanimanje. Nisam nimalo ponosna na svoj život i ne predlažem nikome na ovom svetu da mu budem uzor. Ipak moram da kažem da nisam nezadovoljna. Za svojih četrdeset pet godina života pretrpela sam mnogo manju kaznu nego većina mojih vršnjaka koji su inženjeri, arhitekte, radnici… Ispovest Olivere Ćirković iskrena je i na mahove potresna priča žene koja sebe nije štedela jer je verovala u ljude, sebe i svet koji će je na kraju izdati. Platiće skupu cenu za to, ostaće bez slobode, prava na istinu, biće žrtva sistema, osude i konvencionalnog shvatanja pravde. I sama opljačkana i razočarana, odlučila je da uzme pravdu u svoje ruke. I ispriča svoju priču, ne štedeći ni sebe ni druge. Istovremeno, to je i hronika „olovnih“ godina, kraja jedne ere i početka nove, istorija velikih zabluda i velikih snova koji su često znali da budu isto. Da li je put koji je izabrala ova izuzetna košarkašica bio lični ili nametnuti izbor? U kojoj meri se o njenom izboru može govoriti u kategorijama ispravnosti? I da li se u nečasnom okruženju može uvek časno opstajati? Mogu li prestupnici imati moralne nazore uzvišenije od onih koje propoveda „elita“ okorišćena iskvarenim sistemom vrednosti? Na ova i druga slična pitanja, koja su krajem prošlog milenijuma mnogi potiskivali, pokušava da odgovori, sebi i svojim čitaocima članica famozne kriminalne grupe Pink panter.

U knjizi Život u mračnim vremenima Ernst Pavel iznosi zanimljivu povest o prvih 30 godina svog života. Njegova fascinantna sećanja, osvežavajuće oštroumna i iskrena, ponekad su brutalna, ponekad preplavljena ljubavlju, gotovo uvek politički nekorektna i neizostavno razdragana. U vreme pisanja knjige, Pavel je umirao od raka pluća. Sa bolešću se suočio istom onom mešavinom iskrenosti, humora i besa, kojom se sučelio sa bežanjem pred nacistima iz Berlina u Beograd, gde je, kao četrnaestogodišnji dečak, zajedno sa porodicom bio primljen, ali teško da su bili dobrodošli. Postao je deo jugoslovenskog ilegalnog pokreta i, na kraju, emigrirao u Sjedinjene Države, gde se prijavio u vojsku kako bi se borio protiv fašističke kuge. Zavodljivo i precizno, Pavel priča svoju priču džangrizajući, a ipak iza njegovog širokog kritičkog pogleda prepoznajemo duboko humanog čoveka, čija je inteligencija oštra, čija je ljubav strastvena i čiji integritet nadahnjuje.