Jedna od najboljih knjiga o Mocartovom životu i delu. Hildeshajmerova knjiga nije delo muzikologa i ni u kom slučaju nije biografija. To je knjiga jednog književnika i umetnika koji je bliži kreativnom procesu stvaralaštva. Mocart je u ovoj studiji prikazan u novom svetlu. Više ga ne doživljavamo kao bledunjavog intelektualca kome je cilj mera, red i harmonija, sagledavamo ga kao celovitu ličnost. Hildeshajmerov Mocart je dokument znanja i divljenja. Iz te veze nastalo je ovo estetičko remek-delo; i obožavanje i znanje podvrgnuti su strogom proverevanju pretpostavki.

Knjiga o Branku Cvejiću je sačinjena od niza autorskih tekstova. Ona nije samo važan dokument o jednom izuzetnom umetniku i njegovim dostignućima u oblasti kulture i umetnosti, u gradu, zemlji i celom regionu bivše Jugoslavije, već i o godinama zajedništva, o druženju, bliskosti, radu, prolasku vremena, pokušajima razdvajanja... Knjiga je koncipirana u osam poglavlja koja predstavljaju Cvejićeve važne životne i profesionalne korake, nije hronološki građena, iako se to nije u potpunosti moglo izbeći. Kroz mnoštvo autorskih tekstova provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.

Vane Ivanović je bio diplomac Kembridža, trkač na Olimpijskim igrama, podvodni ribolovac, oficir, brodovlasnik, filantrop, diplomata. Uz to i svetski putnik i član elitnih engleskih klubova. Otac mu je bio Hrvat, a majka Srpkinja i roditelji su ga vaspitali da bude Jugosloven. Ali, takvo vaspitanje dobila su i mnoga druga deca… no malo ko se na kraju nije odrekao jugoslovenstva. Vane je međutim, ostao veran svojoj prvoj ljubavi čak i pošto je Jugoslavija devedesetih godina ubijena od svojih poludelih sinova i kćeri. Kako pisati o Vanetu Ivanoviću, čoveku koji je ostavio iza sebe dve obimne memoarske knjige – uz to pisane odmereno i sa distancom, bez ikakvih uveličavanja i ulepšavanja i ne retko veoma samokritički? Može li se išta dodati ili oduzeti? Autobiografija Vaneta Ivanovića LX: memoari Jugoslovena izašla je 1977. na engleskom u Njujorku i Londonu. A 2010. pojavljuje se na našem jeziku u Beogradu knjiga Luke Mičete Vane Ivanović: između Tita i Draže (post scriptum jednog Jugoslovena)… Ona se doista može smatrati za drugi deo Ivanovićevih memoara. Mičeti treba da budemo posebno zahvalni na trudu koji je uložio da knjigu obogati svojim komentarima i opširnim citatima… dajući na taj način pozadinu događaja o kojima se raspravlja i dočaravajući duh vremena. Doista, Mičetine fusnote su tako brojne i opširne da knjiga liči na naučni rad. Takođe, budući da se u njoj mnogo govori o Drugom svetskom ratu na našim prostorima (najviše o sukobima između partizana i četnika, kao i o jugoslovenskoj kraljevskoj vladi u emigraciji), doprineće i našoj istoriografiji. Iz predgovora Alekse Đilasa

Uzbudljiv život – uzbudljiva knjiga. „Matija – njim samim“ u kojoj je veliki pesnik, akademik, opisao svoj život u beležnicu Radovana Popovića, najboljeg biografa srpskih pisaca. U knjizi je sve - od dana kad se zaputio iz Sente, preko Rovaca, Kolašina, Valjeva, do Beograda. Svuda i uvek su ga pratila iznenađenja, muke, radosti, uzbuđenja. Raskošni pesnički dar pretočio je u tomove knjiga. Postao je najomiljeniji pesnik, najviše citiran, najčešće nagrađivan. Knjiga „Matija – njim samim“ je vrlo čitljiva, iskrena, bogata događajima, anegdotama i pesmama. Jedno novo i iskreno lice velikog pesnika.

Mitra Mitrović je bila prava junakinja višestruke borbe za slobodu. Borila se i za društvenu revoluciju i za oslobođenje od okupatora i za slobodu misli. Branila je umetnike i intelektualce. Na partijskom skupu koji se pretvorio u suđenje njenom bivšem mužu Milovanu Đilasu, njegovi kumovi i ratni drugovu su ćutali ili ga napadali. Mitra ga je branila kao lavica! Ona spada u najistaknutije žene u političkoj i kulturnoj istoriji uopšte, a u komunističkom pokretu ona je svakako najznačajnija pojava, kao intelektualka. Žena blistave inteligencije, visoke obrazovanosti, žena koja je umela da misli i koju, iako je tako možda izgledalo u početku, nije ponela vlast. Iako je kao takva izazivala veliku zavist, ona se sa dostojanstvom nosila sa svim tim i ostala verna sopstvenoj prirodi i karakteru do kraja života. Ova knjiga je veliki korak u ispravljanju nepravde prema ovoj velikoj ličnosti. Knjiga Mitre Mitrović „Otpisana“, autobiografski zapisi, priča je o heroini svog vremena. U stvari, o heroini svakog vremena.

"Malo je takvih ljudi u svetu, jer Tima je institucija po mnogo čemu!" Dejan Ćirić Ćira U knjizi jednog od najistaknutijih navijača Crvene zvezde i legende Delija Zorana Timića Time opisani su brojni događaji na tribinama i ulicama Srbije, ex-YU i Evrope. Autor je bio aktivni učesnik maltene svih zbivanja na Zvezdinom Severu u periodu od početka 80-ih godina i jedan od utemeljitelja navijačke grupe Ultras, a kasnije, i grupe Delije Sever, pa sve do 2000-ih.

Knjiga „PIKSI – SVE ZA DESET“ je priča o karijeri jednog od najboljih igrača u istoriji srpskog fudbala. Od Niša do Kaškaiša. Od dana kada je sa drugarima iz ulice jurio za loptom po prašnjavim terenima Pasi Poljane, do veličanstvene noći u Lisabonu kada je pobedom protiv Portugala ispunio obećanje dato naciji na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru. Napisana perom autora koji je više od 30 godina neposredni svedok Stojkovićevih podviga u igračkoj, funkcionerskoj i trenerskoj ulozi, knjiga obiluje autentičnim anegdotama, memoarima i interesantnim detaljima iz života i karijere niškog umetnika u kopačkama. To nije samo priča o Piksiju Stojkoviću, već i saga o vremenu koje u svima nama izaziva određenu dozu nostalgije. Uspomena na fudbal koji je imao dušu, na ljude kojima su ljubav i ideali bili važniji od slave i novca, na državu koje više nema. Čitaćete o Piksijevim vojničkim danima u Prištini sa Alenom Slavicom, snimanju spotova za „Top listu nadrealista“ sa Neletom Karajlićem, druženju sa Dikom, Borom, Milojem, Dejom, odnosima sa trenerima Vasovićem, Stankovićem, Šekularcem i Gutalsom, selektorima Veselinovićem, Osimom, Santračem, Boškovom. Na veoma originalan način opisani su Piksijevi školski dani u Nišu, počeci u Radničkom i mlađim selekcijama reprezentacije Jugoslavije, prvi golovi i prve majstorije, urnebesni prelazak u Crvenu zvezdu, antologijske utakmice sa Real Madridom, Kelnom, Milanom, iskustva iz mečeva sa Partizanom, Dinamom, Hajdukom, prvi trofeji, individualna priznanja, susreti sa zvezdama svetskog fudbala. Naravno, posebna poglavlja u knjizi pripadaju događajima koji imaju istorijski značaj. Čitalac će imati utisak da uživo prisustvuje legendarnim duelima protiv Španije i Argentine u Italiji, finalu Kupa šampiona u Bariju, dramatičnim trenucima koji su prethodili proterivanju Jugoslavije iz Švedske, paklenom ambijentu na Maksimiru protiv Hrvatske, Mundijalu u Francuskoj, Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji. Jedna vrsta romansirane biografije fudbalskog virtuoza iz Niša, ujedno je i omaž celoj generaciji fudbalskih romantika koja je odrastala na pravim vrednostima i u nekim lepšim okolnostima. Knjiga je ilustrovana najboljim fotografijama iz Piksijeve karijere.

Biografija Ruala Amundsena poznatog norveškog polarnog putnika i istraživača koji je 14. decembra 1911. prvi stigao na Južni pol, prestigavši ekspediciju R. F. Skota. Pored toga što je prvi kročio na Južni pol, između 1923. i 1925. nekoliko puta je pokušao da dostigne i Severni pol. Sa italijanskim inžinjerom U. Nobilom, 1926. na dirižbalu „Norge” izveo je prvi transarktički prelet od Špicbergena do Aljaske, preletevši iznad Severnog pola. U potrazi za italijanskom ekspediciojom koja se na dirižbalu „Italia” uputila ka Severnom polu, godine 1928. uzleteo je hidroavionom. Doživeo je havariju na potezu između Norveške i Špicbergena, i poginuo u Barencovom moru.

Reč „Selfi“ rečit je naslov ženske ispovedne proze koju, u najnovijoj od svojih kreativnih inkarnacija, gotovo u jednom dahu ispisuje autorka – Biljana Willimon. Slikarski model u četvrtoj godini, slikarka, TV autorka, kolumnistkinja, spisateljica, intervjuerka, pisac edukativnih knjiga za decu, scenografkinja, kostimografkinja, rediteljka… I, spektakl majstorica, cover girl. Sve je to Biljana Willimon koja u ovoj knjizi iskričavo inteligentno ispisuje lične dogodovštine u kojima važne uloge igraju brojne poznate ličnosti jugoslovenske i srpske javne scene. Selfi je saga o radosti življenja i o avanturi stvaranja. Odiseja, u potrazi za srećom kao večitom ženskom temom. Zabavna, poučna, duhovita, dirljiva, autoironična, satirična... Zaigrana, kako to samo može da bude isposvest o ženskom odrastanju, sazrevanju i oslobođenju. Ovo su memoari o pravu na izbore pred švedskim stolom života. Kao što je i napisana, ova uzbudljiva ispovedna proza čita se u jednom dahu.

ili Sve što znam o ljubavi. Dvanaest inicijacija koje će promeniti život svakog ko traga za ljubavlju u ovom svetu. „Zahvalnost ne podrazumeva samo blagodarnost za ono što prepoznajemo kao dobro u našem životu, nego naprotiv ona znači prepoznati blagodat koju nam je donelo sve ono što ljudi najčešće prepoznaju kao nesreću. Hvala svima koji su me proterali iz rodnog grada – spasli su mi život. Hvala svima koji su me otpuštali i cenzurisali – samo zahvaljujući njima napisala sam 60 knjiga. Hvala onima koji su me izdali i ostavili – pročistili su moj život od lažnih prijatelja. Hvala na svim klevetama i osudama, linčevima i lažima – oni su me naučili blagosti i da ne sudim drugima. Hvala na svim danima bede i nemanja – oni su me naučili istinskoj skromnosti i saosećanju. Hvala svim tugama – one su me naučile da cenim svaku radost. Hvala svima koji su me pokrali i opljačkali – oni su me naučili da sve što imamo zapravo nemamo. Hvala svima koji su me ismevali i ponižavali – oni su me izlečili svake taštine. Hvala svima koji su mi zatvorili puteve i postavili prepreke – bez njih nikad ne bih saznala koliko sam hrabra i jaka. Hvala najtežoj bolesti koja me zadesila – od tog stradanja i patnje najviše sam naučila o ljubavi, ona me je bacila u blaženi zagrljaj Boga i podigla moju svest više od svih hiljada knjiga koje sam pročitala. Hvala smrti što mi već pet godina diše za vratom – ona me je naučila da je sadašnji trenutak sve što imam.“ Isidora Bjelica

„Nisam bila zadovoljna svojim životom pa sam ga kreirala.“ Koko Slikovit roman pun drame, strasti, tragedije i lepote o modnoj ikoni Koko Šanel – ambicioznoj i darovitoj praljinoj kćeri koja je unela revoluciju u svet mode, izgradila internacionalnu imperiju i postala jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti XX veka. Rođeni u siromašnoj seoskoj sredini, Gabrijel Šanel i njeni braća i sestre poslati su u sirotište nakon majčine smrti. Časne sestre su podsticale Gabrijelinu izuzetnu veštinu šivenja, talenat koji će ovu samovoljnu mladu ženu lansirati u život daleko od bede njenog detinjstva. Pošto se transformisala u Koko – švalju i povremeno pevačicu balada – mala brineta je sva gorela od ambicije, a njen žar je privukao bogatog kavaljera koji će postati ljubav njenog života. Uronila je u njegov svet novca i luksuza, i otkrila slobodu koja će u njoj pobuditi kreativnost. Međutim, tek kad je ljubavnik odvede u Pariz, Koko pronalazi svoj životni poziv. Odbacila je kitnjastu modnu liniju utegnutu korsetom i stvorila elegantni, minimalistički stil koji je odražavao mladalačku opuštenost i samopouzdanje žena dvadesetih godina prošlog veka. Kako se njena reputacija širila, a njen modni biznis doživeo vrtoglavi uspeh, Koko se obrela u ekskluzivnim društvenim krugovima i boemskim salonima. Kad je Pariz pao pod nacističku okupaciju, Koko je bila primorana da donosi odluke koje će je kasnije proganjati. Očaravajući roman o jednoj izuzetnoj ženi koja je sebi stvorila život za kakvim je žudela, o ženi nezaustavljive ambicije, čija će snaga, strast i umetnička vizija postati njen zaštitni znak. „Omaž modnoj ikoni čiji je uticaj moćan i danas.“ Kirkus Reviews

U knjizi je iznesena istorija porodične loze Predsednika Ruske Federacije V.V. Putina počev od prvog poznatog pretka iz dvanaestog kolena rođenog 1610-1630. godine i pradedova, preko dedova i roditelja, sve do njegovog školskog doba. Izdanje predstavlja skraćenu Verziju knjige A. M. Putina "Porodična loza Predsednika V.V. Putina. Građa istraživanja od 1986. do 2002. godine ", Moskva, 2013. Ova knjiga sadrži građu o poreklu prezimena i rezultate potrage za porodičnim korenima u državnom, federalnom, oblasnom i opštinskom arhivu. Korišćeni su i porodični arhivi članova loze, uključujući fotografije. U knjizi su prikazani događaji koji su prethodili radu V.V. Putina kao Predsednika države i političara. Na kraju knjige, umetnut je veliki rodoslov, porodično stablo porodice Putin. Namenjana je širokim krugovima srpskog čitalaštva.

“We are living in an age of unprecedented technical achievement leading to a more and more complete mastery of the forces of nature and annihilation of time and space. But this development, while contributing to our comfort, convenience and safety of existence, is not in the direction of true culture and enlightenment. On the contrary, it is destructive of ideals… The real cause for the fall of nations is the inability of mankind to solve the SOCIAL, MORAL and SPIRITUAL problems. So long as the struggle for existence is such that only the fittest can survive, there is a healthy development under the sway of individualism. When reaction sets in the individual are eliminated, original effort and initiative suppressed and the creative faculties impaired, the race gradually lapses into savagery and perishes. A similar end threatens our present civilization.“ – Nikola Tesla

Već naslov knjige – “Šmekeri” – govori sve i vodi čitaoca pravo u epicentar priče. Po izboru hit-pisca Vanje Bulića i “Vukotić media” sačinjena je intrigantna i šarmantna knjiga u kojoj su opisani životi 43 poznate ličnosti: sportisti, glumci, književnici, slikari, političari… U toj galeriji odabranih, između ostalih, su: Novak Đoković, Zdravko Čolić, Saša Đorđević, Zoran Đinđić, Momo Kapor, Moka Slavnić, Emir Kusturica, Matija Bećković, Dušan Savić, Duško Vujošević, Duda Ivković, Duško Kovačević, Bata Živojinović, Gaga Nikolić… Autor, u svom vrhunsko-reporterskom stilu, predstavlja svoje junake kao darovite ljude, gospodu lepih manira, snalažljive u poslu i u kafani, duhovite i neodoljive. Oni se u svojim raskošnim životima, svojim stilom i odnosom prema sredini, razlikuju od drugih. I zato su – šmekeri. A šta ih još čini šmekerima – otkrivaju brojne anegdote kojima ih je Bulić predstavio."

Topla, iskrena i potresna životna, porodična i profesionalna ispovest našeg poznatog glumca Ljubivoja Tadića. U autobiografiji “Lična dokumenta”, sve to sažeo je u uzbudljivi venac događaja koji su obeležili našu javnu scenu – političku i kulturnu. Tadić, otvoreno, poimence, vremenski precizno, pripoveda šta se na našoj sceni odigravalo u poslednjih nekoliko decenija – od velikih predstava do velikih afera. U ovom “ličnom” delu su i pripovesti o ocu Rastku, glumcu, stricu Ljubi, nenadmašnom glumcu, ali i drami i patnjama kroz koje je poslednjih godina prošao, zajedno sa svojom porodicom.

Bez obzira na snažnu narodnu struju u njegovom stvaralaštvu, Molijer je tvorac klasične komedije, koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasične komedije u svim evropskim zemljama. Pod njegovim uticajem razvijala se ne samo čitava francuska komedija XVII veka od Renjara i Lesaža do Bomaršea i Fabra d’Eglantina, nego i engleska (Uičerli, Kongriv, Goldsmit, Šeridan), italijanska (Goldoni, njegovi prethodnici i sledbenici), španska (Moratin), nemačka (Lesing), danska (Goldberg), poljska (Zablocki, Fredro), azerbejdžanska (Ahundov) i komedija drugih zemalja. Njegov vatreni poštovalac bio je, na primer, Gete, koji je pisao komedije samo u početku svoje delatnosti. U svojim Razgovorima sa Geteom Ekerman kaže da je Gete više puta izrazio divljenje prema dubokoj čovečnosti, istinitosti i čistoti Molijerove umetnosti. Po Geteovim rečima, „Molijer se uzdigao iznad naravi svog vremena, dok su se naši Ifland i Kocebu pokoravali naravima svoga vremena i ostajali ograničeni i okovani tim naravima. Molijer je popravljao ljude prikazujući ih istinito”. Pored ovoga, Gete je nalazio kod Molijera „savršeno poznavanje scene”, a takođe i retku finoću i besprekoran takt.

Prava životna priča Isaka Njutna, neurotičnog, opsesivnog, posvećenog mistika, počela je da se pomalja tek 1936. godine, kada je ugledni ekonomista i poznavalac Njutna, Džon Majnard Kejnz, od Sotebija otkupio zbirku Njutnovih tekstova koja je, pedeset godina ranije, kada je bila ponuđena univerzitetu Kembridž, procenjena kao "bez naučne vrednosti"... Ono što je postepeno otkriveno jeste slika genija koji je tragao za znanjem u svemu na šta je nailazio, čoveka sklonog da istraži sve aspekte života s kojim se susretao, sve što ga je zbunjivalo. Ova žeđ za znanjem dovela ga je do samopovređivanja, nervnog sloma, do stanja u kome je umalo izgubio um, a verovatno i do okultnih radnji i crne magije... Ova knjiga razmatra obe strane rasprave, za i protiv uticaja alhemije na Njutnov naučni rad. Ali, prema dosadašnjim dokazima, autorov zaključak je potpuno jasan: uticaj Njutnovih istraživanja u alhemiji bio je ključ njegovih naučnih otkrića koja su promenila svet. Njegov istraživački rad u alhemiji i u nauci bili su nerazmrsivo povezani.

Poslednji deo serijala Gospodari Rima. Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, u delu koje sledi posle Oktobarskog konja, Kolin Mekalou se bavi legendarnom romansom Antonija i Kleopatre i još jednom dokazuje da je ona vrhunski pisac istorijskih romana našeg vremena. Cezar je mrtav, a Rim ponovo podeljen. Lepid se povukao u Afriku, Antonije vlada bogatim Istokom, a Oktavijan Zapadom, čije je srce Rim. Iako ovo napeto primirje odlaže građanski rat, čini se da je Rim zreo za cara – pravog Julijevog naslednika koji polaže pravo na Cezarovu zaostavštinu. Uz junačko držanje i bogatstvo Istoka koje mu je na raspolaganju, Antonije je, čini se, spreman da preuzme tu ulogu. Kao pravi ratnik-kralj žudi za moći, koja gori naporedo sa strašću prema ženama, gozbama i hijanskim vinom. Njegov suparnik Oktavijan deluje kao neubedljiviji kandidat: vitki, zlatokosi mladić podjednako je uzdržan koliko je Antonije popustljiv i podjednako hladnokrvan i pronicljiv koliko je Antonije plah. Doista, ova dvojica su jedan drugom ravni jedino po častoljublju. Kleopatra, bezobzirna zlatooka kraljica, prima Antonija na svoj dvor i u svoju postelju, ali svoje srce obazrivo štiti. I Oktavijan pored sebe ima jaku ženu: izuzetnu gospu gavran-crne kose, Liviju Druzilu, koja uči kako se stiče neupadljiva moć ne bi li svom mužu pomogla u njegovoj borbi za vlast. „Opširna, očaravajuća saga... Autorkino znanje i upečatljivi likovi oživljavaju burni Rim.“ Publishers Weekly „Kolin Mekalou nam donosi strastan roman koji se ne ispušta iz ruku.“ Entertainment Weekly

AUTOMONOGRAFIJA PREDRAGA MIKIJA MANOJLOVIĆA. Pod dosta intrigantnim naslovom “A ko si ti?” pojavila se monografija o Predragu Mikiju Manojloviću, jednom od najpoznatijih glumaca i stvaralaca na ovim prostorima. Knjiga je plod zajedničke saradnje Udruženja dramskih umetnika Srbije i izdavačkih kuća “Službeni glasnik” i “Vukotić media”, kao dug prema nosiocu prestižnog “Dobričinog prstena” u 2012. godini. Knjiga nije klasična monografija. Ona, čak, nosi podnaslov “automonografija” jer je satkana od više od 60 intervjua koje je slavni glumac dao raznim medijima u poslednjih 25 godina. U njima je Manojlović sve rekao: o glumi, filmu, pozorištu, kulturnim prilikama, kulturnim radnicima, svetskim zvezdama, ljubavi, prijateljstvu… Manojlović je, tako, celog sebe “izneo na scenu”, predstavio se vatrometom sjajnih ideja i mudrih, doslednih stvaralačkih stavova. Zato je, posle otkrivanja sebe i pokazujući “evo, ja sam to” i postavio svim drugim pitanje “A ko si ti?” Posle više od 70 odigranih uloga u filmovima, više od četrdesetak u najvećim pozorišnim komadima i na desetine u televizijskim serijama, Miki Manojlović kao da ima pravo na to pitanje. “Manojlović je obeležio stil naših dana”, kako je pisao jedan kritičar, i “sluga i gospodar scene, plemić glume”, dodao je drugi. I zato se ova monografija, na 350 stranica, o jednom od naših najuzvišenijih glumačkih izdanaka i čita kao što se i gleda uzbidljiva, bogata, raskošna i zavodljiva pozorišna igra.

Sjaj i beda svetskih modnih pista! Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo?! Sasvim iskrena ispovest jedne Beograđanke o putu ka svetskom vrhu. Ivana Stanković, manekenka svetskog glasa, lice sa naslovnih strana mnogih modnih žurnala i kuća svetskih kreatora progovara iz perspektive svoje duše, pokušavajući da odgovori na sva pitanja onih koji joj zavide ali i onih koji joj se dive. I jedni i drugi će ovaj autobiografski roman čitati bez daha, razočarani tamo gde su se najmanje nadali i oduševljeni tamo gde nisu očekivali. Ivana otvoreno i bez bilo kakve zadrške progovara o svetu o kome može samo da se sanja i o snovima koji se pretvaraju u moru, o detinjstvu i mladosti u zemlji koja se raspada, o tragičnim podelama, o ljubavima i uspomenama koje treba pamtiti jer su dragocene i o onima drugima...

Leonardo da Vinči je nenadmašni stvaralac u mnogim oblastima i ulazi u krug najznačajnijih i najpoznatijih ljudi u istoriji. On je istovremeno vrhunski umetnik, svestrani naučnik, ingeniozni pronalazač, konstruktor i inženjer, pronicljivi mislilac i grandiozni predstavnik renesanse koji je daleko iskoračio ispred svoga vremena. Gotovo da nema duhovne i praktične delatnosti vremena u kome je živeo kojom se Leonardo nije bavio. Svima njima je ovaj svestrani genije dao izvanredno značajne priloge. Izuzetno obdaren i bezmerno znatiželjan, ovaj univerzalni istraživač nastojao je da pronikne u smisao, suštinu i tajnu života i sveta. On je jedinstvena pojava u vreme svestranog buđenja svih čovekovih sposobnosti i mogućnosti.

Pred vama je priča o čoveku koji je udahnuo život svom dečačkom snu, vizionaru koji je još 1929. godine, u vreme Velike krize, stvorio Tim Ferari kako bi mladi naslednici iz bogatih porodica imali gde da se trkaju. Ostalo je istorija, sačinjena od pobeda, veličanstvenih automobila i velikih vozača. Svoju autobiografiju Ferari je napisao ranih šezdesetih godina prošlog veka, a potom je dva puta dorađivao, i štampao je kako bi mogao da je poklanja prijateljima i klijentima. Fascinantna, prepuna anegdota i dirljivih momenata, njegova priča približiće vam mnoga imena i ličnosti – od onih koje su uživale svetsku slavu, do onih koje publika nikada nije upoznala, ali koje su imale značajnu ulogu u istoriji automobilskog sporta. Više od šezdeset godina pratio sam tu priču iz prvog reda, zapravo, bio sam među onima koji su morali da je odigraju, podstaknuti neodoljivom strašću ili ambicijom.

Glamur. Slava. Putovanja. Novac. Da li je to život top-modela? U autobiografskoj knjizi Strast, nastavku bestselera Bez daha, Ivana Stanković, srpski top-model devedesetih godina, koja je u bogatoj karijeri bila devojka sa naslovnice Voga i Armanijevo zaštitno lice, otvoreno piše o svojim iskustvima u modelingu. Manekenka koja je šetala svetskim pistama rame uz rame sa Sindi Kroford, Klaudijom Šifer, Naomi Kembel, lice koje je krasilo bilborde širom sveta u Londonu, Milanu, Tokiju i Njujorku, donosi autentične priče koje vam niko drugi neće ispričati. Njeno svedočanstvo i saveti iz prve ruke pomoći će budućim manekenkama i manekenima, ali će i zagolicati maštu čitalaca koji žele da znaju kakav je zaista život bogatih i slavnih.

Od snegom zavejane planine Papuk, gde ga je, u retnom zbegu, majka jedva sačuvala od gotovo izvesne smrti, do ateljea u Parizu u kojem je, pre njega, stvarao lično Pikaso. Između toga, Beograd, Istanbul, Nikšić... Mesta odrastanja, stasavanja, tuge i radovanja. U ovoj knjizi je iskrena i na momente potresna sudbina jednog od naših najvećih živih slikara Miloša Šobajića. Sam za sebe kaže da je preživeo devet života: “Čini mi se da sam, u ovom jednom svom životu, proživeo mnogo više različitih sudbina, zatvarajući za sobom vrata posle svakog perioda, kao da je svako to iskustvo bilo sasvim dovoljno da se ispuni ceo jedan život. Osećao sam na kraju svakog od tih života da sam zaista umro, da bih se ponovo, kao Feniks, opet rađao, potpuno nov i spreman da idem dalje.“ Protrčao je Šobajić kroz ružne i lepe događaje, kroz smrti i radosti, uspehe i padove. Sretao je važne ljude, Zuko Džumhur bio mu je prvi učitelj slikanja, njegova dela izlagana su u svim delovima sveta, od Kine, preko Evrope, do Amerike. Stigao je i da voli: Lotku i Maju. A njegovi politički stavovi, zalaganje protiv globalizma u svetu, želja da zaštiti umetnost od pokušaja da se njome upravlja iz svetskih centara moći, deo su i ove knjige. Šobajić se ovom knjigom predstavio na jedan potpuno originalan i svojstven način. Zatvaranjem korica ove knjige, čitalac će nesumnjivo imati doživljaj da je odgledao jedan dobar film ili odsanjao čudesan san.

Dirljiva ispovest nekadašnje zatočenice Islamske države, inspirativna životna priča hrabre devojke koja je odbila da ćuti. Nadija Murad je rođena u Koču, malom jezidskom selu na severu Iraka. Živela je mirnim životom, okružena velikom porodicom, i maštala o tome da postane nastavnica istorije ili da otvori svoj salon lepote. Godine 2014. Islamska država napala je Nadijino selo. Ona je tada imala dvadeset jednu godinu i njen bezbrižan život se završio. Militanti Islamske države masakrirali su seljane koji su odbili da se preobrate u islam. Nadijina majka bila je jedna od osamdeset starijih žena koje su pogubljene, a njena braća među stotinama muškaraca koji su ubijeni u jednom danu. Zajedno sa hiljadama devojaka, Nadija je odvedena u Mosul da bi postala seksualna robinja. Kada je najzad uspela da pobegne, lutala je ulicama Mosula dok nije pronašla spas u jednoj porodici sunitskih muslimana, čiji je najstariji sin rizikovao život da bi joj pomogao. Nadija nikada nije ni sanjala da će biti nominovana za Nobelovu nagradu za mir ili da će postati Ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija. Ljudi koji su je držali u zarobljeništvu govorili su joj da će jezidi biti zbrisani sa lica zemlje, i bilo je trenutaka kada je i ona počela da veruje u to. Njena priča je naterala svet da obrati pažnju na genocid u Iraku – brutalnost Islamske države, ubijanja, mučenja, silovanja. Ova knjiga je poziv za delovanje, svedočanstvo nesalomive volje za preživljavanjem, ljubavno pismo izgubljenoj državi, krhkoj zajednici i porodici razorenoj ratom. Želim da pogledam u oči ljude koji su me zlostavljali i vidim ih izvedene pred lice pravde. Više nego bilo šta drugo, želim da na svetu budem poslednja devojka s ovakvom pričom.