Od snegom zavejane planine Papuk, gde ga je, u retnom zbegu, majka jedva sačuvala od gotovo izvesne smrti, do ateljea u Parizu u kojem je, pre njega, stvarao lično Pikaso. Između toga, Beograd, Istanbul, Nikšić... Mesta odrastanja, stasavanja, tuge i radovanja. U ovoj knjizi je iskrena i na momente potresna sudbina jednog od naših najvećih živih slikara Miloša Šobajića. Sam za sebe kaže da je preživeo devet života: “Čini mi se da sam, u ovom jednom svom životu, proživeo mnogo više različitih sudbina, zatvarajući za sobom vrata posle svakog perioda, kao da je svako to iskustvo bilo sasvim dovoljno da se ispuni ceo jedan život. Osećao sam na kraju svakog od tih života da sam zaista umro, da bih se ponovo, kao Feniks, opet rađao, potpuno nov i spreman da idem dalje.“ Protrčao je Šobajić kroz ružne i lepe događaje, kroz smrti i radosti, uspehe i padove. Sretao je važne ljude, Zuko Džumhur bio mu je prvi učitelj slikanja, njegova dela izlagana su u svim delovima sveta, od Kine, preko Evrope, do Amerike. Stigao je i da voli: Lotku i Maju. A njegovi politički stavovi, zalaganje protiv globalizma u svetu, želja da zaštiti umetnost od pokušaja da se njome upravlja iz svetskih centara moći, deo su i ove knjige. Šobajić se ovom knjigom predstavio na jedan potpuno originalan i svojstven način. Zatvaranjem korica ove knjige, čitalac će nesumnjivo imati doživljaj da je odgledao jedan dobar film ili odsanjao čudesan san.