Zbirka poezije.

Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od svih ovih“. Ta eklisiologija Crkve koja je otvorena za sve u Žetvi Duha se manifestuje već u naslovima žitija, u kojima se pored svetoga često pominje i „ne-sveti“, njegov antagonista: zajedno sa mučenikom Nikiforom pominje se izdajica Saprikije, zajedno sa avom Agrom ava Or, zajedno sa Lavom Katanskim čarobnjak Iliodor. Druga neobična stvar je bezuslovno prihvatanje svih. Neobični sveti Mati Marije ne postavljaju nikakve uslove, uvek su spremni da pomognu, ne prekorevaju nego sastradavaju. Najviši stupanj tog bezuslovnog prihvatanja i bezuslovne ljubavi je spremnost da se drugi spase čak i po cenu propasti sopstvene duše. Ova paradoksalna, krajnja požrtvovanost bila je svagdašnji kredo Mati Marije: još u mladosti, u peterburškom periodu života i stvaralaštva, ona piše poemu Skitnica Melmot, o devojci koja je sebe spremna da osudi na večnu propast zarad spasenja onoga ko je svoju dušu prodao đavolu. Za vreme Drugog svetskog rata slična ideja se ponovo javlja u njenoj misteriji Ana. Nezgodna, čudna, provokativna svetost, opisana u žitijima Žetve Duha kao „jurodivost lude ljubavi“ i spremnost na krajnju žrtvu, svojevrstan je nagoveštaj budućeg žitija njihove autorke, same Mati Marije, koja je svoj život do kraja dala drugima, primivši za njih i sa njima mučeničku smrt u nacističkom koncentracionom logoru. Iz Pogovora Natalije Likvinceve

Iz recenzije: „Mi smo oni koji su došli pre nas i otići ćemo sa svima koji su bili sa nama." Jednog zimskog jutra Lars izlazi iz stana i zatiče mladu šiparicu usnulu u njegovom automobilu. On je pisac u šezdesetim godinama, i nekoliko sati kasnije upušta se u putovanje sa devojkom, ostavljajući za sobom dugogodišnji brak i nedovršen roman „Oplakivanje Elijasa Groa". Ovo je druga knjiga trilogije Žoaoa Torda, sa sasvim drugačijom strukturom u odnosu na prethodne piščeve knjige, kojom se autorova spisateljska veština dodatno izbrusila i dosegla zreliji nivo. Priča nosi jak emocionalni naboj koji nikada ne napušta Tordova dela: primorani da napustimo svoju zonu komfora, nalazimo se pred likovima u rvanju sa izuzetno moćnim unutrašnjim konfliktima i ne ostajemo ravnodušni na strepnje koje ih prate.

Odlomak: Obećala sam sebi da nikada neću pročitati ono što sam napisala prethodnog dana. Pisala sam svako novo poglavlje ne brinući za prethodna jer sam želela da imam, kada se navrši stotinu dana, iznenađenje da imam završenu knjigu pred sobom, a da u njoj nisam promenila ni jedan jedini red.

Podnaslov dela glasi: 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa.

Zbirka poezije. Odlomak: Ti još veruješ Ti još veruješ u reči kojima ni sam ne vidim smisao. U mome duhu malom prozore kroz mrklinu probijaš. Ti još veruješ u reči razlog si Suncu da meni rodi dan.

Uz pomoć ove knjige naučićete kako da preuzmete kontrolu nad svojim životom. Živećete srećnim i ispunjenim životom po svojoj meri.

„Novi talas“ je pre svega kulturni, a ne isključivo muzički fenomen, što ukazuje na zaključak da su već osamdesetih godina pank i novi talas percipirani kao fenomeni, a ne samo kao novi muzički žanr. Autorka istražuje štampane medije i traga za narativima o novotalasnoj muzičkoj sceni na prostoru bivše Jugoslavije u vreme njenog trajanja od 1979. do 1985. godine. Razlog za takav odabir leži, ponajviše, u činjenici da su aktuelni narativi o novom talasu previše opterećeni četrdesetogodišnjom distancom i „značenjskom težinom“ sećanja svedoka tog vremena uz pomoć kojih novi talas i dalje živi, ali isto tako neprekidno zadobija nove i slojevite oblike. Taj period je značajan i zbog promene društvene i političke klime koja je nastala uoči i nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine i umnogome uticala na dalji tok i razvoj svakodnevice u SFRJ, koja se posredno odrazila i na procvat pank i novotalasne scene.

Iz recenzije: ’’Nove ljudske priče iz pera autorke Seraj Šahiner su Mladina glava i Pažnja damama... Antabus opisuje nasilje koje nas okružuje i ljudsko stanje koje proizlazi iz tog nasilja. Glavna junakinja ovog kratkog romana je mlada žena iz radničke klase, Lejla. Zaposlena je u proizvodnji konfekcije i žudi za tihim „običnim" životom. Međutim, njen život nije stvar ličnog izbora već splet okolnosti koje su joj nametnute. Ni na trenutak nećete moći da se odvojite od naracije glavne junakinje, koja je uporna u smišljanju sopstvenih metoda za izlazak iz situacije u kojoj se zatekla.’’ Odlomak: Šta sve ne rade žene da bi zatrudnele, idu kod doktora, mole se... Budale! Ako se dogodi dogodi se, zašto morate da rađate i još više upropaštavate život?

Uz pomoć ove knjige naučićete kako da se izborite sa besom i impulsivnšću prilikom vaspitanja dece.

Tibo Moris je bio veoma stidljiva i povučena osoba. Te dve osobine su ga kočile u životu. Međutim, kada je odlučio da pođe putem samousavršavanja, sve se promenilo. Naučio je da ovlada svojim fokusom. Život mu se promenio. Uz pomoć ove knjige ćete naučiti kako da ovladate svojim fokusom kako biste živeli bolje, ispunjenije, uspešnije, mirnije i srećnije.

Iz Predgovora autora: Publikacija Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja rezultat interesovanja prema arhivskom radu u domenu primenjene muzikologije i spoznavanju toka razvoja muzičke kulture u lokalnoj sredini. Kroz prizmu prisutnosti, kvaliteta i potencijalnog uticaja na razvoj muzičkog života Velike Kikinde, izvršena je procena značaja i pozicije muzičkih napisa i kritike u nekoliko lokalnih listova. Pisana reč o muzici doprinosi boljem razumevanju funkcionisanja programskih odrednica brojnih kulturnih društava, pružajući svojevrsnu sliku o značaju i mestu muzike tokom određenog razdoblja. Ovaj poduhvat se može smatrati krajnje opravdanim, s obzirom na skromniji broj sačuvane dokumentacije, podataka i publikacija o kulturnom razvitku grada između dva svetska rata. U listovima Narodni glasnik, Nedeljni glasnik, Jugosloven i Kikindska nedelja obuhvaćen je period objavljivanja muzičkih napisa tokom razdoblja od 13 godina, tačnije od 1928. do 1941. godine, što je predstavljeno kroz kvalitativno-deskriptivnu analizu sadržaja odabranih tekstova o muzici, izvođaštvu i događajima. Iz recenzija: ’’Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja zgodan priručnik za one koje interesuju manje istraživani aspekti istorije srpskog muzičkog života. Uprkos rasprostranjenim verovanjima u pasivnost malih sredina, ovim radom autor nas podseća da su i one plodonosne i iz te pozicije sagledava razvoj i aktivnosti muzičke scene i muzičke kritike u velikokikindskoj oblasti (danas grad Kikinda) u prvoj polovini dvadesetog veka.’’ Tisa Jukić ’’Grupisanje istorijskih podataka o napisima muzičkih dešavanja na jedno mesto može se smatrati pionirskim doprinosom ovoj sredini, a piščeva spretnost u selekciji značajnih informacija i konciznom oblikovanju produkta ovog arhivskog istraživanja, uz brojne vizuelne priloge dokumenata i novinskih isečaka, čini ovaj rad pogodnim i uzbudljivim štivom za sve vrste čitalaca.’’ Anita Sommer

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa. Nataša Bundalo Mikić

Iz recenzija: ’’U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu. Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem. Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival.’’ Nataša Bundalo Mikić ’’Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi. Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči… Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama. Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora. Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!’’ Ivana Papeš Bogosavljev

Iz recenzije: ’’Smrt voljene osobe, raskid veze, propali brak, gubitak posla ili neostvareni snovi, sve su to fenomeni koji nas mogu preplaviti tugom ili gurnuti u očaj. Vodeći nas Putem suza, Horhe Bukaj ukazuje na jedan od najtežih, ali, u isto vreme, i najvažnijih izazova sa kojim se svaki čovek mora suočiti – sa procesom tugovanja. Svojstvenom rečitošću, Bukaj nam predočava da je patnja sastavni deo ljudske sudbine i sugeriše da je moguće preživeti čak i najbolnija iskustva, kao i da su nam ona neophodna za lični razvoj i sazrevanje. Put suza je važan i koristan putokaz koji nam pomaže da se orijentišemo onda kada ne vidimo jasno i mislimo da izlaza nema. Pokazuje nam kako da prevaziđemo tugu a ne zapadnemo u očajanje, kako da na kraju puta, kad bol utihne, prikupimo dobit koju smo stekli u najtežim trenucima iskušenja.’’

Knjiga prikazuje godinu dana života običnih građana stare Grčke. Godina je 248. pre naše ere i cela Grčka željno iščekuje 133. Olimpijske igre. Provedite jednu godinu života u Staroj Grčkoj kroz prizmu jednog odbeglog roba, potom jednog diplomate, nekog atletičara i jedne buduće mlade...

Priča Save Nikolića, poznatog dizajnera koji je u devetoj godini pao na glavu i doživeo težak potres mozga uz kopmletan gubitak pamćenja. Trideset godina kasnije sticajem dramatičnih okolnosti pamćenje počinje postepeno i polako da mu se vraća, sve dok ne napuni devet godina, drugi put.

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’I pre nego što će se zahvaliti porodici „za ljubav, blagodarnost, trpeljivost i bezrezervnu podršku”, Mirjana Štefanicki Antonić otvara enigmu zvezdanog prizivnika. Tu je prološka pesma „Bulka uronjena u sunce”. Bulka je dete sunce u liku oca, oca kao roditelja, oca svetlosti, oca dobrote, oca onog juče i onog danas i sutra. Taj otac bi „od svakog (…) zrna kolač napravio”. Taj sveti kolač duha spušten je na rukopis ove knjige kome se pokorno klanjam na kraju čitanja, kao i kada sam knjigu otvarao.’’ Milijan Despotović ’’Preda mnom je knjiga poezije poznate srpske pjesnikinje i pisca Mirjane Štefanicki. …Ove pjesme su vodilje kroz predjele života koji su ostali u pamćenju pjesnikinji kao svjetionici. Nama čitaocima se te slike naprosto nastanjuju u pamćenje i daju pun doživljaj o umješnosti pjesničkog kazivanja života.’’ Ibrahim Honđo ’’Od izabranih pesama, napravila je svetlosni kaleidoskop poezije koji neprekidno treperi u njoj, jer ona ume da vidi ono što drugi ne umeju, da šumove i zvukove prirode prenese u tonove reči i stvara muziku duše. Predati se pisanju, kako to radi Mirjana Štefanicki je blagoslov kojem ona pobožno služi. Postala je misionar reči, jer reč je vrednost kojoj se poetesa klanja i sa kojom živi još jedan život.’’ Gordana Rusinkov Marković ’’Čitao sam dosta Mirjaninih pjesama i knjiga. Ovdje moram da istaknem kako sam posebno (pro)živio čitanje njenih pjesama koje su nastale u doba njene rane mladosti. Nekih se prisjećam. Čitao sam ih u novosadskoj omladinskoj štampi. Moram reći da su rijetki pjesnici koji su već u ranoj mladosti uspjeli da najave svoj stil i zrelost ozbiljnog pisanja. Mirjana Štefanicki je jedna od njih.’’ Vojin Trivunović

Roman Jedan razoren um vodi nas u Beograd i Srbiju neposredno nakon sukoba na Čukur česmi 1862. godine. Igrom okolnosti dolazi do susreta i upoznavanja glavnih junaka ove priče, patrijarhalno vaspitanih mladića Stevana i Velje, koji neodoljivo liče jedan na drugog. Кako tu neobičnu fizičku sličnost sve više prepoznaje i njihova okolina, koja ih neretko i zamenjuje, oni postaju nerazdvojni prijatelji, gotovo pobratimi. Uvođenje motiva ljubavnog trougla, na kojem je izgrađen sam zaplet priče, postepeno razara njihovo prijateljstvo, a Velju, psihički labilnijeg junaka, opčinjenog Кantom i njegovom filozofskom postavkom sveta i svemira, naposletku dovodi do paranoičnog straha i psihoze. Preispitivanje pozicija ljubavi i prijateljstva junacima će, isto kao i devojci u koju su obojica zaljubljeni, doneti različitu sudbinu.

„Filozofija je, od najranijih vremena, postavljala veće zahteve, a postigla je manje rezultate, nego bilo koja druga oblast znanja…Verujem da je sada došlo vreme da se ovakvo nezadovoljavajuće stanje stvari privede kraju”. Bertrand Rasel „Ove eseje možemo samo da pohvalimo. Retko se događa da neki čovek velikog znanja zađe u filozofsku arenu i da raspravlja sa tolikom misaonom jasnoćom, i povrh svega s tolikom naklonošću, gledišta koja kritikuje.” The Oxford Magazine

Ono od čega će naša civilizacija uvenuti je uglavnom zanemarivanje. Tragedija je u tome što je civilizacija postala globalna, a takav će biti i njen pad. Endrju vrlo jasno i sažeto iznosi svoju argumentaciju: Mi smo u padu, jer je napredak u zastoju, dolazi do stagnacije, politika ne funkcioniše, a čak nam ni razum nije dostupan za pomoć. Endrju mudro daje lokalne primere, a dolazi do globalnih uvida.

“Zbirka Beogradski akvarel Ljubice Кubure je kolaž bajkovitih priča. U njima ima nepobeđenog šmeka i širine duha koje baštine čuvari nesrušenih zidina. Tako skupljene te priče čine da ovaj grad bude posebniji, topliji i nežniji nego što danas jeste. Jer ženski akvarel nikad nije od mramora, kamena i željeza. Ljubica piše na onaj isti način kako su svojevremeno opšte divljenje izazivale ulicama, kejovima, scenama i oblacima „lepe žene prolazeći kroz grad“: Beba Lončar, Olivera Кata-rina, Nikica Marinović, Ljubica Otašević, Milena Dravić, Milja Vujanović, Neda Arnerić, Lola Novaković, Vera Čukić, Vesna Vulović, Biljana Ristić, Ana Leković, Maja de Rado, Margita Stefanović, Tanja Bošković, Sonja Savić… One prolaze a razgovori prestaju, vreme gubi smisao i sunce nikad ne zalazi. Gospođica Кubura jeste u pravu da „uspomene loše idu uz Džonija Štulića“, ali ako se odreknemo uspomena, akvarelnih i poučnih priča, onda nam ostaje – šta?” – Petar Peca Popović U zbirci Beogradski akvarel, koja obuhvata priče o autentičnim i običnim ljudima iz Beograda, pronalazimo „slike” sa velikom paletom likova – od tinejdžera koji se prvi put upoznaju sa osećanjem ljubavi, sa ljudima u srednjim godinama, sa onima na važnim životnim prekretnicama, kao i sa ljudskim sudbinama koje se pred našim očima gase. To su fragmentarni isečci ljudskih sudbina, jedan trenutak istrgnut iz života pojedinca i zanavek zapisan.

Zevs, Ariel, Titani, Hermes… često čujemo ove reči i imena. Ali, odakle ona dolaze? Kakva je istorija iza njih? Upoznajte grčku mitologiju! Legende o drevnoj Grčkoj vekovima su privlačile publiku. One su inspirisale velika dela umetnosti i književnosti. Mitske priče o bitkama među olimpijskim bogovima, kralju Midi i njegovom zlatnom dodiru, ljubavi između Eho i Narcisa i neverovatnim mukama Herkula su klasici za sva vremena. Zbirka kratkih priča, napisana jezikom lakim za čitanje i razumevanje. Najmlađim čitaocima, ova knjiga će biti idealan uvod u grčku mitologiju.