MIROSLAV MAJKL ĐORĐEVIĆ DECENIJA ILUZIJA - Amerika, Srbija i srpska dijaspora 1990-2000 Izdavač - Clio, Beograd Godina - 2016 956 strana 20 cm Edicija - Klepsidra ISBN - 978-86-7102-522-5 978-86-7102-520-1 978-86-7102-521-8 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Prolog Srbi u Americi Jugoslovensko pitanje: šta Srbi žele i šta je interes SAD Početak demonizacije Srba Kontakt sa maticom: Srpsko-američka banka i Borka Vučić I 1990–1991. U IŠČEKIVANJU 1990. Kongres srpskog ujedinjenja Kako je ideja rođena Ka osnivačkoj skupštini Osnivačka skupština 1991.Nova epoha Amerika sama na vrhu globalne moći: novi svetski poredak – stare iluzije Srbija bez kompasa u moru promena Slobodan Milošević i Srbija u simbiozi Američka uvertira za raspad Jugoslavije Početak sukoba: nada i stvarnost Misija dobre volje i prijateljstva Poseta srpskim zemljama: 27. maj – 7. jun 1991 Izgradnja organizacije i početak borbe Srpsko lobiranje II 1992–1993. ŽELJA ZA HEGEMONIJOM 1992. Evropski snovi i američka java Aktivna Nemačka – pasivna Amerika Aktiviranje Amerike na Balkanu Jugoslovenski poker Novi predsednik i novi premijer Jugoslavije Masakr u redu za hleb Početak organizovanog lobiranja „Prorok” i predsednik Kongres srpskog ujedinjenja – zapaženi na nepoželjan način Propagandni izveštaj o terorizmu 1993. Glavne aktivnosti Dva mirovna plana Monarhija – da ili ne Jevreji i Srbi u Americi Problemi sa lobiranjem III 1994–1995. PROPUŠTENE MOGUĆNOSTI 1994. Traganje za rešenjem Incident br. 1: Pijaca Markale Na putu za Bosnu London Budimpešta – Beograd Pale Beograd Ponovo Vašington Svedočenje u Kongresu Holbruk 1995. Amerika odlučna da okonča rat Susret sa ambasadorom Makormikom Inicijative za kraj rata Kontakt grupa Plan Z-4 SAD spremne za kraj rata Problemi u odnosima sa javnošću Markale 2 Tarčin Srebrenica Početak kraja: „Oluja“ Šesta godišnja konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja Dejton Odlazak rodoljuba i prijatelja IV 1996–1997. OPRAVDANE SUMNJE 1996. Republika Srpska Haški tribunal: u građanskom ratu nema anđela Dijaspora i opozicija Zajedno Pismo rodoljuba bez iluzija Beogradske zviždaljke čuju se u Vašingtonu Sreda, 11. decembar Četvrtak, 12. decembar Petak, 13. decembar Vesti iz Republike Srpske 1997.Početak kraja ili kraj početka Poseta studentske delegacije Preuzimanje vlasti u gradovima Politički i državotvorni ciljevi Neočekivana inicijativa Rasplet Ideja za osnivanje Veća za demokratske promene V 1998–1999. SRBIJA U VRTLOGU ISTORIJE 1998. Osnivanje Veća za demokratske promene u dijaspori Srpska Ahilova peta Od Toronta do Beograda Prelazna vlada stručnjaka Propuštene mogućnosti O razlazu Na kraju godine 1999. Kosovo 1389–1999 Agresija na Srbiju i oživljavanje NATO-a Lobiranje u Americi – zajedno smo jači Kosovsko ogledalo: NATO guske lete u balkansku geopolitičku maglu Na ivici U vihoru Nedržavotvorna politička opozicija Na putu ka Svesrpskom saboru Sentandrejski sabor Budimpešta i Sentandreja: dani Sabora Prvi dan – dan dijaspore Drugi dan – dan susreta i rada dijaspore i matice Treći dan – dan Sentandrejske deklaracije Prvi utisci o Saboru Na putu za Atinu VI 2000. KRAJ JEDNOG VEKA 2000.Novo doba, stare zablude Zavesu u dijaspori podiže „deka“ Avramović Veće za demokratske promene Srbije Čikago i Vašington Novčana sredstva Srbija Trijumf tripartitne grupacije i poraz monarhije Posle Atine Priručnik Veća za demokratske promene u Srbiji Srbija: Vlast – opozicija – Veće Otpor Kraj jedne decenije i kraj agonije Novi predsednik – naše nove nade Nevaskrsnuti srpski Feniks i dve samoobmane i laži Epilog Sjedinjene Američke Države Srbija Srpska dijaspora Indeks   `Knjiga govori o posredovanju srpske dijaspore između Amerike i Srbije tokom ratova na Balkanu u poslednjoj deceniji XX veka i raspada Jugoslavije. Osećajući odgovornost da upozore najviše zvaničnike u Vašingtonu, akademsku javnost i glavne urednike vodećih medija o mogućim posledicama pogrešne politike, oni su ukazivali na pogubne posledice otvoranja jugoslovenske Pandorine kutije. Njihova mnogobrojna upozorenja samo su delimično uspela u tome, ali nisu imala uticaja na konačan rezultat. Može se slobodno postaviti teza da je put Amrike iz krvavog blata Balkana, preko Sarajeva i Prištine, vodio do Kabula i Bagdada i u živi pesak Srednjeg Istoka Iako je reč o autorovom ličnom viđenju, učinjen je veliki napor da tekst bude lišen subjektivnosti, te da se osloni na dokumenta i originalne izvore. Zvanična, kao i privatna prepiska, literatura, citati, sačuvani su u autorovoj privatnoj arhivi, kao i u arhivama američke državne uprave, američkog Kongresa, u izveštajima raznih obaveštajnih službi, kao i u privatnim beleškama učesnika minulih događaja koje još nisu objavljene.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Dragoslav Avramović Džonatan Ajl Jonathan Eyal Artemije Radosavljević Vladika Dragomir Acović Dan Barton Burton Dušan Bataković Vladan Batić Vilijam Bil Bejker William Baker Džejms Bejker James Nora Belof Beloff Semjuel Berger Samuel Matija Bećković Dušan Bilbija Žarko Bilbija Dani Boaje Daniel Boyer Srbobran Srba Branković Dušan Bunjević Džordž Buš George Bush Aleksandar Veršbou Vikor Vojnović Vicor Boris Vukobrat Borka Vučić Lesli Gelb Leslie Devjid David Bendžamin Gilman Benjamin Ričard Goldston Richard Goldstone Milorad Golubović Felipe Gonsales Al Gor Albert Gore Mihail Gorbačov Vera Davidović Edvard Damić Edward Helen Delić Bentli Džon Delić John Mlađan Dinkić Džejms Dobins James Dobbins Milorad Dodik Robert Bob Dol Dole Aleks Dragnić Alex Vuk Drašković Slavka Zoran Đinđić Dragoslav Milo Đukanović Vladan Živulović Lorens Lari Iglberger Lawernce Eagleburger Alija Izetbegović Velimir Ilić Irinej Dobrijević Irinej Kovačević Milan Janković Filip Cepter Boris Jeljcin Vojin Joksimović Tomas Tom Kantrimen Thomas Countryman Bil Kar Bill Carr Aleksandar Karađorđević Katarina Rodovan Karadžić Piter Karington Peter Carington Džimi Karter Jimmy Carter Obrad Kesić Džin Kirkpatrik Jeane Kirkpatrick Henri Kisindžer Henry Kissinger Džonatan Klark Clark Jonathan Vilijem Bil Klinton Bill William Clinton Đorđe Kolarević Nikola Koljević Zoran Konstantinović Gregori Greg Kopli Gregory Copley Vojislav Koštunica Momčilo Krajišnik Voren Kristofer Warren Christopher Miroljub Labus Tom Lantos Ričard Lugar Richard Bogdan Maglić Ričard Makormik Endi Manatos Andy Mirjana Mira Marković Aleks Mačeski Alex Machaskee Miloš Milenković Branko Milinović Miloje Milićević Slobodan Milošević Ratko Mladić Nikola Moravčević Đurđe Ninković Džim O Brajen Jim O Brien Dejvid Oven David Owen Medlin Olbrajt Madeleine Albright Robert Bob Pavić Pavle Stojčević Patrijarh Milan Milanče Pajević Milan Panić Miodrag Mile Perišić Živojin Žika Petrović Nikola Nik Vesna Pešić Biljana Plavšić Danko Popović Milan St Protić Ronald Ron Radaković Slobodan Rakitić Ronald Regan Reagan Abraham Ejb Rozental Abe Reosenthal Majkl Rouz Michael Rose Ibrahim Rugova Mirjana Samardžija Slobodan Samardžić Džejms Svigert James Rade Simović Brent Skoukroft Scowcroft Kristofer Smit Christopher Smith Svetozar Sveta Stojanović Strob Talbot Strobe Momčilo Moma Tasić Josip Broz Tito Đorđe Vid Tomašević Desa Tomašević Vejkman Wakeman Franjo Tuđman Piter Ćelović Dobrica Ćosić Dejvid Halberstam David Li Hamilton Lee Džesi Helms Jesse Kristofer Kris Hil Hill Adolf Hitler Ričard Holbruk Richard Holbrooke Hristofor Kovačević Voren Cimerman Warren Zimmermann Teodosije Čelenković Alfred Šerman Sherman Vojislav Šešelj Sofija Škorić

Lepo očuvano 1. izdanje 1931 Miroslav Krleža (Zagreb, 7. jul 1893 — Zagreb, 29. decembar 1981) bio je jugoslovenski i hrvatski književnik i enciklopedista.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1893. u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Srednjoškolsko i više obrazovanje dovršio je u domobranskoj kadetskoj školi u Pečuju i vojnoj akademiji u Budimpešti.[1] Još kao učenik gimnazije, Krleža se interesovao za društvena i politička pitanja svoga vremena, i iz tog perioda počinje njegova naklonost prema radničkom pokretu. „Kao nižegimnazijalci“, kaže Krleža, „mi smo zalazili u onu za dobre purgere tako strašnu dvokatnicu u Ilici pedeset i pet, na kojoj se prvoga maja vijao crveni barjak i iz koje je stranka sa tamburaškim zborom išla na prvomajsku proslavu u Pivovaru“. Opšti talas nacionalnog i opštejugoslovenskog raspoloženja uoči oslobodilačkih balkanskih ratova poneo je i mladog Krležu, i on je, kao i pod krovom austro-mađarskih vojnih škola, ubeđeno očekivao nacionalni prevrat koji će ostvariti ideju jugoslovenskog ujedinjenja. Sa takvim osećanjima on je prešao u Srbiju[1] s namerom da kao dobrovoljac stupi u njenu vojsku. Ali srpske vojne vlasti nisu razumele mladog nacionalistu, pa su ga posle hapšenja i mnogih sumnjičenja predale austrijskim vlastima u Zemunu. Osumnjičen, posle toga, da je srpski špijun, Krleža je ponovo uhapšen, lišen čina i, kad je otpočeo Prvi svetski rat, poslat na Istočni front kao običan vojnik. Njegova lična drama, kao i tragični događaji u svetskoj ratnoj katastrofi, razvejali su njegove mladićke iluzije, i on otada pokušava da sudbinu južnoslovenskih naroda sagleda u idealima socijalističke ideologije. Nekada strasni obožavalac „Dušanovih četa“, „belih orlova“ i pijemontske uloge Srbije u ostvarivanju nacionalnog sna i ujedinjenju, postao je pesnik „svete komune“ koja je uz trijumfalnu huku zvona obarala krune i prestole. Književna aktivnost[uredi | uredi izvor] Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu. Krležina književna aktivnost počinje tokom Prvog svetskog rata, kada je još uvek bio naivni materijalista, oduševljeni četrdesetosmaš i košutovac koji je s radosnim nemirom osluškivao požare na prostorima Jugoslavije. U tom periodu i nekoliko godina posle rata, on je svoje pesničke nemire oblikovao „romantičnim slikama i likovima“. U tim delima je odslikana i tadašnja književna i politička atmosfera koju su stvarale patriotske omladinske generacije. Iz tog perioda potiču drame Legenda, Zaratustra i mladić, Mikelanđelo Buonaroti, Kristifor Kolumbo, Maskerata, Adam i Eva i ratna lirika. Miroslav Krleža je ostavio najveći opus u hrvatskoj književnosti do danas. Za 88 godina života i 66 godina književnog rada napisao je pedesetak zbirki pesama, pripovedaka, romana, drama, eseja, političke publicistike, polemika, putopisa, dnevnika, memoara, enciklopedijskih članaka: u njegovom stvaralaštvu možemo naći sve oblike književnog izražavanja. Rat je bezuslovno jedna od prvih i najopsesivnijih Krležinih tema, kojom se intenzivno bavi i u pesmama, i u prozi, i u dramama. Njegovu ratnu liriku („Pjesme“ I i II, 1918; „Pjesme“ III, 1919) često prožimaju motivi Golgote i Velikog Petka, ali iz njih, katkad i prenaglašeno, progovara zagovornik lenjinističke ideologije, koji bučnim akordima pronosi jeku ruskog Oktobra 1917. Zbirka pripovedaka „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933), svakako jedna od najsnažnijih, umetnički najvrednijih antiratnih knjiga u evropskim književnostima, kao i drama “U logoru” (u prvobitnoj varijanti, pod naslovom „Galicija“ zabranjena na sam dan zakazane premijere, 30. decembra 1920, u beogradskom Narodnom pozorištu prikazana 1937[2]), sakupile su u svojim likovima svu tragiku i sve rane hrvatskih ljudi, koji već vekovima ratuju i krvare, uvek zarad tuđe koristi, „kao veleizdajnici svoje vlastite narodnosti“. Ali već i u ideološki obojenoj ratnoj lirici ima pesama s diskretnim, lirski cizeliranim motivima i intimističkim ugođajima (“Jesenja pjesma”), najavljujući konačnu zbirku “Pjesme u tmini” (1937), zbirku nadahnutu humanim građanskim saučestvovanjem nad socijalnom bedom, ali bez ideološke patetike, kao što odmah posle prvog izdanja „Hrvatskog boga Marsa“ izlaze najpre „Novele“ (1924), zatim „Hiljadu i jedna smrt“ (1932), pa opet „Novele“ (1937), s prozom čvrsto usidrenom u hrvatskom, naročito zagrebačkom, (malo)građanskom životu posle Prvog svetskog rata: potvrda da Krležina literatura ne živi samo od jednostranog političkog angažmana, nego se hrani i nadahnjuje totalitetom životnih ideja i motiva, koji se međusobno dramatično sukobljavaju; i upravo tada ona se objavljuje kao velika umetnost (novele “Veliki meštar sviju hulja”; “Cvrčak pod vodopadom”). Potvrđuju to i „Balade Petrice Kerempuha“ (1936), velelepno pesničko delo pisano (re)konstrukcijom starog kajkavskog jezika prema jeziku Habdelića i Vramca, Belostenca, Mikloušića, Brezovačkog i Lovrenčića, jezikom prema kome je pokazivao trajnu nostalgiju. U dvadesetak pesama ove zbirke odvija se danse macabre hrvatskih kajkavaca kroz vekove, u stilu Boša i Brojgela. Motivi svih bitnih Krležinih tema, kojima je ispunjen najvredniji deo njegovog pesničkog, proznog i dramskog dela, opravdavaju misao da on, iako nije bio matoševac, nastavlja Matoševim putem. Grmeo je protiv gluposti, kao i Matoš, koju je prepoznavao i u novim društvenim okolnostima, ali je njegova retorika bila pritom bitno drukčija. U vreme društvenih promena i permanentne nestabilnosti, izazvanih sve zaoštrenijim političkim suprotnostima dvadesetih i tridesetih godina, koje sve više dobijaju ideološku boju, predviđa slom građanskog poretka, rastočenog i obezvređenog malograđanskim mentalitetom hrvatske inteligencije i moralnom neosetljivošću vladajućeg sloja. Nakon mladalačkog ciklusa poetsko-ekspresionističkih dramskih vizija „Legende“, koji obuhvata poznate drame „Kraljevo“ (1915), „Kristifor Kolumbo“ (1917) i „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918), zatim drame „Vučjak“ (1924), koja tematski i stilski stoji uz novele „Hrvatski bog Mars“, tri drame iz glembajevskog ciklusa („Gospoda Glembajevi“, 1929; „U agoniji“, 1928; „Leda“, 1930), sledeći metodu ibzenovske građanske dramaturgije, raščlanjuju kompleksne odnose u jednoj imaginarnoj zagrebačkoj porodici iz kruga vodeće finansijske oligarhije. Ne može se reći da je to društvena drama u pravom smislu reči. U tadašnjem Zagrebu tako velikih finansijskih magnata nije bilo. Krleža je izmislio Glembajeve i glembajevsku lozu da bi mogao da demonstrira ne samo svoje životne poglede, nego još više literarnu metodu napregnutog psihologiziranja, što ovaj ciklus, a posebno prve dve drame, stilski obeležava kao reprezentativne primere našeg psihološkog ekspresionizma. Romani[uredi | uredi izvor] Krležini romani se odlikuju sledećim karakteristikama: pisani bujnim, baroknim stilom i jezikom koji vrvi novokovanicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoevropskog intelektualističkog romana (Robert Musil, Rajner Marija Rilke), ali i ruskog romana ideja karakterističnog za Dostojevskog, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se prepliću s kontemplativnim pasažima o prirodi ljudskog postojanja, umetnosti, politici i istoriji. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenapregnutim i isprekidanim dijalozima, kao i bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se mešaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina dela su bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti nemačkog jezika (Tomas Man, Robert Musil), ali se od njih razlikuju po dramatičnosti radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličan Arturu Kestleru ili Malrou. Uz ponešto zanemarene romane „Tri kavalira frajle Melanije“ i „Vražji otok“, za Krležinu romanesknu umetnost reprezentativna su četiri dela: „Povratak Filipa Latinovića“, „Na rubu pameti“, „Banket u Blitvi“ i „Zastave“. „Povratak Filipa Latinovića“ je roman o umetniku, često dovođen u vezu s prustovskim ciklusom (Krleža je Prusta izuzetno cenio), ali bliže je istini mišljenje da se radi o protoegzstencijalističkom delu senzibiliteta stranog francuskom romanopiscu: otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje neretko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satirično-političkim romanima. „Na rubu pameti“ je još dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkih solilokvijuma i naglog upada kajkavskog vernakulara kao moralnog sudije cele kafkijanske more, koja za temu ima najotporniju ljudsku osobinu: glupost. Sledeći u nizu velikih romana koji su nastajali uoči Drugog svetskog rata (iako je poslednju knjigu dovršio posle rata) je „Banket u Blitvi“, smešten u imaginarnoj baltičkoj državi i baveći se temom teme totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, „poema o politici“, nije samo izuzetan politički roman, nego sadrži i bitne autorove uvide i mišljenja o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskog života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskog pozorišta - još jedan piščev dug srednjovekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, „Zastave“, istovremeno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, i najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim stranim čitaocem. Taj hrvatski „Rat i mir“ ili summa krležiana (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskog društva uoči i posle Prvog svetskog rata, koje daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: najviše o raspadu Austrougarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju istorije. Dok prethodni romani ne zahtevaju od čitaoca uranjanje u ideološko-istorijski okvir iz koga je nastala jugoslovenska država, „Zastave“ su pisane kao veliki solilokvijum u kome pisac više uopšte ne haje za žanrovske konvencije ni za efekat kod čitalaca. Posednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve sa ciljem što plastičnijeg prikaza jugoslovenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prve dve decenije 20. veka. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnog pisca u SFRJ) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkog totalitarizma i što se stalno vraća na „austrougarske teme“. Ta ocena je nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. No, njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje)- nedavna prošlost, kao i sadašnjost s raznorodnim zapadnobalkanskim kombinacijama svetskih političkih manipulatora, i nakon propasti komunizma, više je nego dovoljno potvrdila. U „Zastavama“ je bilo kakva ideja jugoslovenstva temeljno razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u vreme SFRJ samo znak piščevog statusa nedodirljive veličine - a, valja reći, i mešavine gluposti i nezainteresovanosti jugoslovenske političke i kulturne elite, koja nije ni primetila svu subverzivnu snagu „Zastava“. (Godine 1966, je roman „Zastave“ dobio Njegoševu nagradu.) Nabijene političkom istorijom, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine - „Zastave“ su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslovenstvu i predviđanje sudbine naroda koji su činili tu zajednicu. Politika[uredi | uredi izvor] Bio je od pisaca kojima je politika jedna od magistralnih tema. Politika je u pozadini i onih njegovih dela koja se ne bave politikom. To su i putopis „Izlet u Rusiju“ (1926), koji je do danas izašao u više izdanja, uvek menjan u duhu aktualnog političkog trenutka, i eseji „Europa danas“ (1935) i „Deset krvavih godina“ (1937). Političku težinu imaju i njegovi časopisi, od „Plamena“, „Književne republike“ (1923) i „Danasa“ (1934), do „Pečata“ (1939),[3] u kome je izašao i njegov veliki polemički esej „Dijalektički antibarbarus“. Njegov Predgovor „Podravskim motivima“ Krste Hegedušića (1933) doveo je do razilaženja s politikom komunističkih partija u umetnosti i književnosti, sadržanom u „teoriji odraza“ Todora Pavlova, a sada je, ovim tekstom u „Pečatu“, taj „sukob na ljevici“ dosegao kulminaciju. Ni njegovo lično prijateljstvo s Josipom Brozom nije pomoglo da se spor prevlada, pa kad je 1941. došlo do sloma Jugoslavije, stvaranja Nezavisne Države Hrvatske i komunističke oružane pobune nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, Krleža se nije pridružio svojim ideološkim drugovima, nego je ceo period građanskog rata 1941—1945. proveo u Zagrebu, u strogoj tišini, pod zaštitom vlasti Nezavisne Države Hrvatske, koje su mu predlagale i saradnju, ali ju je on u dva razgovora sa Pavelićem izbegao, bojeći se osvete komunista. U četvrtom broju časopisa „Republika“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampani su njegovi zapisi iz godina 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. u kojima vrlo pogrdno piše o Srbima nazivajući ih „ušljivim balkanskim Ciganima“ i „bagrom za vešala“.[4] Enciklopedista[uredi | uredi izvor] Leksikografski zavod u Zagrebu koji nosi njegovo ime. Pojavio se u javnosti tek u leto 1945, kao jedan od urednika novog časopisa „Republika“, u kome je obelodanio i uvodni esej „Književnost danas“, koji u najboljoj šenoinskoj tradiciji ocenjuje puteve i zadatke hrvatske književnosti u novom vremenu. Ali ovim još nije postigao punu reafirmaciju. Još neko vreme bio je izolovan od vlasti kojoj je želeo da se pokajnički približi, pa se člankom „Staljinska pobjeda pred Moskvom“ (u „Borbi“ 1946) pridružio legiji poniznih pisaca koji su slavili Staljinov genij, a odmah posle Rezolucije Informbiroa 1948. istupao je u osudi svega što je samo godinu dana ranije uzdizao do zvezda. Pokazavši tako spremnost da služi vladajućoj partijskoj politici, stekao je naklonost i onih ljudi u vlasti, koji su dotad prednjačili u osudi njegovog „izdajstva“. To ga je dovelo na čelo Leksikografskog zavoda u Zagrebu. Uz pomoć Mate Ujevića, nastavljajući Ujevićevu „Hrvatsku enciklopediju“ (1940—1945), organizovao je plodnu enciklopedijsku proizvodnju u nekoliko opštih i specijalizovanih višeknjižnih enciklopedija, i sa nekoliko desetina zamašnih tomova dostojno razvio tradiciju hrvatske enciklopedistike, ali ipak zavisnu od ideološkog barometra. Memoari[uredi | uredi izvor] Istovremeno i plodan pisac, objavio je, između ostalog, izvrsnu memoarsku knjigu „Davni dani“ (1956), refleksivnu dramsku legendu „Aretej“ (1959) i opširan roman u pet tomova „Zastave“ (1969). „Davni dani“ su Krležin povratak samom sebi i svojim korenima, poetska evokacija vlastite životne drame. Njom se potvrdio i kao pesnik Zagreba, zadobivši opravdano mesto u trolistu najzagrebačkijih pisaca, uz Šenou i Matoša. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Krleža je bio kum sa srpskim piscem Dragišom Vasićem (ubijen u logoru Stara Gradiška od strane ustaša). Pisaća mašina koju je Krleža poklonio Vasiću danas je u vlasništvu čačanskog vajara Živorada Maksimovića. Književna dela[uredi | uredi izvor] „Pjesme“ I i II, (1918) „Pjesme“ III, (1919) „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933) „Pjesme u tmini“ (1937) „Novele“ (1924) „Hiljadu i jedna smrt“ (1932) „Povratak Filipa Latinovića“ (1932) „Novele“ (1937) „Balade Petrice Kerempuha“ (1936) „Na rubu pameti“ (1938) „Banket u Blitvi“ (1938), (1939), (1962) „Zastave“ (1969) Drame[uredi | uredi izvor] „Kraljevo“ (1915) „Kristifor Kolumbo“ (1917) „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918) „U logoru“ (1920) „Vučjak“ (1924) „Gospoda Glembajevi“ (1929) „U agoniji“ (1928) „Leda“ (1930, u Beogradu prikazana 1937[5]) „Aretej“ (1959) jugoslovenski ekspresionizam srpski hrvatski

ISTORIJA AFOKALIPSE - antologija srpskog satiričnog aforizma Priredio - Aleksandar Baljak Pogovor - Predrag Marković Izdavač - `Filip Višnjić`, Beograd Godina - 1987 184 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Albatros ISBN - 86-7363-032-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KNJIZI: Jovan Jovanović Zmaj Ilija Ognjanović Abukazem Božidar Knežević Stevan P. Bešević Milan Vukasović Stanislav Vinaver Ljubiša Manojlović Dušan Radović Vlada Bulatović Vib Branislav Crnčević Dejan Lopičić Pavle Kovačević Rastko Zakić Vitomir Teofilović Milovan Vitezović Radivoje Dangubić Vuk Gligorijević Milan Todorov Petar Lazić Aleksandar Čotrić Milan Cvetković Vladimir Jovićević Jov Milenko Pajović Zoran Spasović Mihailo Veljković Aleksije Marjanović Milovan Ilić Nenad Crnčević Dušan Puača Lazar Dovniković Rade Petković Radivoje Bojičić Zoran Stanojević Jovan Hadži-Kostić Milovan Vržina Anđelko Erdeljanin Radomir Racković Zoran Bogdanović Nikola Grujić Filip Mladenović Pavle Janković Šole Miodrag Milojević Iva Mažuranić Milenko Vučetić Ranko Guzina Ratko Orozović Slobodan Janković Aco Dogandžić Radomir Kundačina Duško Milošević Branislav Matić Pero Jojić Slobodan Simić Dragoljub Stošić Milan Beštić Momčilo Mihajlović Vesna Denčić Mihailo Varacković Miroslav Lazić Slobodan Dobrić Srđan Radulović Ilija Marković Draško Klikovac Rade Jovanović Milivoje Mlađenović Mile Stanković Zoran Ljubičić Ilija Milovanov Aleksej Petrujkić Miroslav Dimitrijević Vladimir Manojlović Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

"Knjiga "Lečenje zvukom i bojama" je nastala kao plod višegodišnjeg istraživanja onih prirodnih i jednostavnih načina, koji mogu pomoći da se u znatnoj meri oslobodimo svojih telesnih i duševnih tegoba. Ta prirodna sredstva su reči i boje. Njihovu delotvornost je narodna medicina poznavala. Međutim, to drevno iskustvo, tek u novije vreme, počinje da se istražuje i naučnim metodama. Jedan od istaknutih istraživača u toj oblasti je i inženjer Spasoje Vlajić. Njegovo otkriće svetlosne formule je otvorilo nove mogućnosti svima koji žele da samostalno učestvuju u ublaživanju i otklanjanju sopstvenih tegoba, ali, isto tako, i u poboljšanju zdravog i aktivnog života. 0 ovoj knjizi, koja je svojevrsni praktikum - nastao iz teorijskih rezultata, izloženih u studijama Nova (meta)fizika, profesor, doktor Vojislav I. Ilić je pisao: „Vlajić izlaže mogućnosti praktične primene novih saznanja, pre svega za lečenje ’na finijim nivoima’ koji bi doveli do neke vrste psihosomatskog prenosa ozdravljenja od mentalnog ka telesnom. Ta ’završnost’ u vidu metoda za praktičnu upotrebu pruža mogućnost daljeg istraživanja" Inž. Miroslav Petrović

MAGAZIN ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I FILOZOFIJU - ZENIT 10 2009 Godina IV 138 strana 29 x 24 cm ISSN - 1452-5534 Uređivački odbor - Srđan Stanišić, Zoran Tucić, Jelena Mitrović, Miroslav Petrović, Rastko Stanišić SADRŽAJ: OGLED PETER SLOTERDAJK - Uopšteno o poslovanju gnevom BABET BABIČ - Parodija i bućkuriš GABRIJELE ŠUBERT - Zaborav i potiskivanje PITER BRUK - Sa Šekspirom (i bez njega) JASMINA AHMETAGIĆ - Je li bilo kneževe večere? NOVICA PETROVIĆ - Mizoginija bez granice ELIZABETA KLARK - Fuko, sveti oci i seks KOLUMNA UMBERTO EKO - Želja za smrću HEFE - Pronalaženje istine i pravednosti kroz konsenzus MIHAIL EPŠTEJN - Od zlatnog pravila ka dijamantskom RAZGOVOR Žak Atali Zoran Stanojević KRITIKA IVANA PERKOVIĆ - Kornelije Stanković: Sabrana dela VESELIN KLJAJIĆ - Vladimir Ilić: Imperija JOVAN JANIĆIJEVIĆ - Miloš Nemanjić: Na tragu porekla srpske inteligencije XIX veka KREJG R. DEJVIS - Brus Holsindžer: The Premodern Condition: Medievalism and the Making of Theory OGLEDI O POEZIJI DEJAN STOJANOVIĆ - Poezija ČABA BATORI - Igra s tamom LIDIJA GINZBURG - Posebno i opšte u lirskoj pesmi KARLOS FAHARDO - Pesnik suočen s globalnim teškoćama DONALD HOL - Smrt smrti poezije ADAM ZAGAJEVSKI - Protiv poezije U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

SUVREMENI KNJIŽEVNI I KULTURNI PROBLEMI N. KOSTIN Nakladna knjižara EPOHA Trg kralja Petra 11 Tiskara `Merkantile` (Jutriša i Sedmak) Z a g r e b - Ilica broj 35 1 9 3 5 6-7 PROBLEMI DANAŠNJICE 6-7 R e f e r e n c e MATIJA GUBEC i seljačke bune od 14. do 16. stoljeća ĐURA JAKŠIĆ (1832-1878) JEDAN SVIJETAO GROB - Zmaj Jovan Jovanović i njegova poezija NACIONALIZAM I MARKSIZAM PROBLEM srednje škole i intelektualne omladine PAIHOANALIZA i individualna psihologija RADNIČKA LIRIKA MIROSLAV KRLEŽA i naša `lijeva` kritika `SELJAČKI SVIJET` `IDEOLOZI` SELJAČKOG POKRETA `PREVRAT` u dečjoj književnosti Slučaj Panaita ISTRATIJA ............................................................ Latinica Tvrde korice Šiven povez 128 stranica NEKORIŠĆENO

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: ćirilica Povez: Mek

Priče o Kosovu Očuvana ocena 4, pečat darodavaoca na predlistu Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Format : 21 cm br. str. : 424 povez : tvrd Pismo : latinica

Књига 501, свеска 1–2, јануар–фебруар 2018. Matica srpska, Novi Sad, 2018. 189 strana. Nova knjiga. ПОЕЗИЈА И ПРОЗА Владимир Конечни, Хуберове (II део) Борис Лазић, Годишњица Ајтана Дрековић, Говорим о води Владимир Набоков, Случај из живота Мирослав Брик, Могућности комуникације БЛОК: КОМПАРАТИВНО ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ Виолета Митровић, Српско-грчки песнички дијалози: Иван В. Лалић, Константин Кавафи, Одисеј Елити Дајана Милованов, Насиље и женски идентитет у „Малини” Ингеборг Бахман и „Пијанисткињи” Елфриде Јелинек Даница Трифуњагић, Милтон – Константин Маринковић – Његош: једна упоредна анализа ЕСЕЈИ Иван Негришорац, Успони и падови српске политичке самосвести: уједињење 1918. године и његове последице Миливој Ненин, О (необичном) присуству Светозара Ћоровића у „Књижевном Југу” СВEДOЧAНСТВA Владислава Гордић Петковић, 60 година Библиотеке „Прва књига” Матице српске КРИТИКА Марко Паовица, Избављење песмом (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Ђорђе Нешић, Лирске расправе и коментари (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Александар Б. Лаковић, О нестварнима који су међу нама (Саша Јеленковић, Сећања почињу после смрти) Катарина Пантовић, Збирка у збирци (Дејан Илић, Долина Плистос) Драгана Бошковић, De Profundis (Енес Халиловић, Ако дуго гледаш у понор) Биљана Мичић, О Сретену Марићу (Миливој Ненин, Сретен Марић) Светлана Милашиновић, Дневнички записи као аутобиографски путокази (Зорица Хаџић, Васа Стајић: прилози за аутобиографију).

Detalji predmeta Stanje Polovno SADRZAJ TEME Stevan Majstorovif KULTURNI UNITARIZAM ILI KULTURNA UNIFIKACIJA 8 Jasna Tijardovif 0 JEDNOM DRUSTVENOUMETNICKOM BUNTU 30 Mel Ramsden 0 KULTURI I BIROKRATIJI 3 3 Lio Loventol Miroslav Radovanović TEORIJA KULTURE BEDE 54 Margal Makluan SVET KAO GLOBALNO POZORISTE 73 Leh Mruz MIT I MITSKO MISLJENJE 85 Lav Vigotski MIšljENJE I GOVOR 9 9 Mihail Bahtin RABLEOVE SLIKE I SAVREMENA MU STVARNOST 112 Milivoje IvaniSevi6 MOGUCNOSTI I POTREBE DOMA KULTURE 130 Zofr Dimazdije KULTURNA REVOLUCIJA SLOBODNOG VREMENA U FRANCUSKOM DRUSTW - ~ 145 Stanoje Ivanović POSLEDICE DRšTVENIH NEJEDNAKOSTI U OBRAZOVANJU 164 0 PROLETERSKOJ KNJIZEVNOSTI 182 Rober Estival BORBE POKRETA ZNAKA 1945-1968. 200 Slobodan CaniC TELEVIZIJA I CITANJE KNJIGA 210 Milica VukoviC TEORIJA IGRE JOHANA HUIZINGE UNESCOV SKUP 0 MEDUKULTURNIM STUDIJAMA 240 Milo5 NemanjiC o JEDNOJ NESVAKIDASNJOJ VRSTI RAZGOVORA 265 Zorica JevremoviC-MunitiC 0 ZDRAVLJU I TUMORU DESETOG BITEFA 269 NebojSa VasoviC NOVI POKUSAJI SINTEZE 273 PRIKAZI DuSan Obradovi6 UVOD U UPOREDNO PROUCAVANJE KULTURA 280 Ljuba Stoji6 KOMUNIKOLOSKA ANTROPOLOGIJA EDVARDA HOLA 291 Zotana Bokan L7VOD U SOCIOLOGIJU MASOVNIH KOMUNIKACIJA Radoslav Doktf PREVAZILAZENJE MITSKE SVESTI 3 01 Radovan MarjanoviC SPONTANOST, ESTETSKO I MASOVNA KULTURA 310 Veselin IliC MITSKI IZVORI KULTURA 316

Kao na slikama Podvučeno je na početku (uslikano) Ostatak je čist Mjesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1932 Format: 14×20 Uvez: meki Broj stranica: 219 Miroslav Krleža (Zagreb, 7. jul 1893 — Zagreb, 29. decembar 1981) bio je jugoslovenski i hrvatski književnik i enciklopedista.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1893. u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Srednjoškolsko i više obrazovanje dovršio je u domobranskoj kadetskoj školi u Pečuju i vojnoj akademiji u Budimpešti.[1] Još kao učenik gimnazije, Krleža se interesovao za društvena i politička pitanja svoga vremena, i iz tog perioda počinje njegova naklonost prema radničkom pokretu. „Kao nižegimnazijalci“, kaže Krleža, „mi smo zalazili u onu za dobre purgere tako strašnu dvokatnicu u Ilici pedeset i pet, na kojoj se prvoga maja vijao crveni barjak i iz koje je stranka sa tamburaškim zborom išla na prvomajsku proslavu u Pivovaru“. Opšti talas nacionalnog i opštejugoslovenskog raspoloženja uoči oslobodilačkih balkanskih ratova poneo je i mladog Krležu, i on je, kao i pod krovom austro-mađarskih vojnih škola, ubeđeno očekivao nacionalni prevrat koji će ostvariti ideju jugoslovenskog ujedinjenja. Sa takvim osećanjima on je prešao u Srbiju[1] s namerom da kao dobrovoljac stupi u njenu vojsku. Ali srpske vojne vlasti nisu razumele mladog nacionalistu, pa su ga posle hapšenja i mnogih sumnjičenja predale austrijskim vlastima u Zemunu. Osumnjičen, posle toga, da je srpski špijun, Krleža je ponovo uhapšen, lišen čina i, kad je otpočeo Prvi svetski rat, poslat na Istočni front kao običan vojnik. Njegova lična drama, kao i tragični događaji u svetskoj ratnoj katastrofi, razvejali su njegove mladićke iluzije, i on otada pokušava da sudbinu južnoslovenskih naroda sagleda u idealima socijalističke ideologije. Nekada strasni obožavalac „Dušanovih četa“, „belih orlova“ i pijemontske uloge Srbije u ostvarivanju nacionalnog sna i ujedinjenju, postao je pesnik „svete komune“ koja je uz trijumfalnu huku zvona obarala krune i prestole. Književna aktivnost[uredi | uredi izvor] Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu. Krležina književna aktivnost počinje tokom Prvog svetskog rata, kada je još uvek bio naivni materijalista, oduševljeni četrdesetosmaš i košutovac koji je s radosnim nemirom osluškivao požare na prostorima Jugoslavije. U tom periodu i nekoliko godina posle rata, on je svoje pesničke nemire oblikovao „romantičnim slikama i likovima“. U tim delima je odslikana i tadašnja književna i politička atmosfera koju su stvarale patriotske omladinske generacije. Iz tog perioda potiču drame Legenda, Zaratustra i mladić, Mikelanđelo Buonaroti, Kristifor Kolumbo, Maskerata, Adam i Eva i ratna lirika. Miroslav Krleža je ostavio najveći opus u hrvatskoj književnosti do danas. Za 88 godina života i 66 godina književnog rada napisao je pedesetak zbirki pesama, pripovedaka, romana, drama, eseja, političke publicistike, polemika, putopisa, dnevnika, memoara, enciklopedijskih članaka: u njegovom stvaralaštvu možemo naći sve oblike književnog izražavanja. Rat je bezuslovno jedna od prvih i najopsesivnijih Krležinih tema, kojom se intenzivno bavi i u pesmama, i u prozi, i u dramama. Njegovu ratnu liriku („Pjesme“ I i II, 1918; „Pjesme“ III, 1919) često prožimaju motivi Golgote i Velikog Petka, ali iz njih, katkad i prenaglašeno, progovara zagovornik lenjinističke ideologije, koji bučnim akordima pronosi jeku ruskog Oktobra 1917. Zbirka pripovedaka „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933), svakako jedna od najsnažnijih, umetnički najvrednijih antiratnih knjiga u evropskim književnostima, kao i drama “U logoru” (u prvobitnoj varijanti, pod naslovom „Galicija“ zabranjena na sam dan zakazane premijere, 30. decembra 1920, u beogradskom Narodnom pozorištu prikazana 1937[2]), sakupile su u svojim likovima svu tragiku i sve rane hrvatskih ljudi, koji već vekovima ratuju i krvare, uvek zarad tuđe koristi, „kao veleizdajnici svoje vlastite narodnosti“. Ali već i u ideološki obojenoj ratnoj lirici ima pesama s diskretnim, lirski cizeliranim motivima i intimističkim ugođajima (“Jesenja pjesma”), najavljujući konačnu zbirku “Pjesme u tmini” (1937), zbirku nadahnutu humanim građanskim saučestvovanjem nad socijalnom bedom, ali bez ideološke patetike, kao što odmah posle prvog izdanja „Hrvatskog boga Marsa“ izlaze najpre „Novele“ (1924), zatim „Hiljadu i jedna smrt“ (1932), pa opet „Novele“ (1937), s prozom čvrsto usidrenom u hrvatskom, naročito zagrebačkom, (malo)građanskom životu posle Prvog svetskog rata: potvrda da Krležina literatura ne živi samo od jednostranog političkog angažmana, nego se hrani i nadahnjuje totalitetom životnih ideja i motiva, koji se međusobno dramatično sukobljavaju; i upravo tada ona se objavljuje kao velika umetnost (novele “Veliki meštar sviju hulja”; “Cvrčak pod vodopadom”). Potvrđuju to i „Balade Petrice Kerempuha“ (1936), velelepno pesničko delo pisano (re)konstrukcijom starog kajkavskog jezika prema jeziku Habdelića i Vramca, Belostenca, Mikloušića, Brezovačkog i Lovrenčića, jezikom prema kome je pokazivao trajnu nostalgiju. U dvadesetak pesama ove zbirke odvija se danse macabre hrvatskih kajkavaca kroz vekove, u stilu Boša i Brojgela. Motivi svih bitnih Krležinih tema, kojima je ispunjen najvredniji deo njegovog pesničkog, proznog i dramskog dela, opravdavaju misao da on, iako nije bio matoševac, nastavlja Matoševim putem. Grmeo je protiv gluposti, kao i Matoš, koju je prepoznavao i u novim društvenim okolnostima, ali je njegova retorika bila pritom bitno drukčija. U vreme društvenih promena i permanentne nestabilnosti, izazvanih sve zaoštrenijim političkim suprotnostima dvadesetih i tridesetih godina, koje sve više dobijaju ideološku boju, predviđa slom građanskog poretka, rastočenog i obezvređenog malograđanskim mentalitetom hrvatske inteligencije i moralnom neosetljivošću vladajućeg sloja. Nakon mladalačkog ciklusa poetsko-ekspresionističkih dramskih vizija „Legende“, koji obuhvata poznate drame „Kraljevo“ (1915), „Kristifor Kolumbo“ (1917) i „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918), zatim drame „Vučjak“ (1924), koja tematski i stilski stoji uz novele „Hrvatski bog Mars“, tri drame iz glembajevskog ciklusa („Gospoda Glembajevi“, 1929; „U agoniji“, 1928; „Leda“, 1930), sledeći metodu ibzenovske građanske dramaturgije, raščlanjuju kompleksne odnose u jednoj imaginarnoj zagrebačkoj porodici iz kruga vodeće finansijske oligarhije. Ne može se reći da je to društvena drama u pravom smislu reči. U tadašnjem Zagrebu tako velikih finansijskih magnata nije bilo. Krleža je izmislio Glembajeve i glembajevsku lozu da bi mogao da demonstrira ne samo svoje životne poglede, nego još više literarnu metodu napregnutog psihologiziranja, što ovaj ciklus, a posebno prve dve drame, stilski obeležava kao reprezentativne primere našeg psihološkog ekspresionizma. Romani[uredi | uredi izvor] Krležini romani se odlikuju sledećim karakteristikama: pisani bujnim, baroknim stilom i jezikom koji vrvi novokovanicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoevropskog intelektualističkog romana (Robert Musil, Rajner Marija Rilke), ali i ruskog romana ideja karakterističnog za Dostojevskog, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se prepliću s kontemplativnim pasažima o prirodi ljudskog postojanja, umetnosti, politici i istoriji. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenapregnutim i isprekidanim dijalozima, kao i bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se mešaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina dela su bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti nemačkog jezika (Tomas Man, Robert Musil), ali se od njih razlikuju po dramatičnosti radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličan Arturu Kestleru ili Malrou. Uz ponešto zanemarene romane „Tri kavalira frajle Melanije“ i „Vražji otok“, za Krležinu romanesknu umetnost reprezentativna su četiri dela: „Povratak Filipa Latinovića“, „Na rubu pameti“, „Banket u Blitvi“ i „Zastave“. „Povratak Filipa Latinovića“ je roman o umetniku, često dovođen u vezu s prustovskim ciklusom (Krleža je Prusta izuzetno cenio), ali bliže je istini mišljenje da se radi o protoegzstencijalističkom delu senzibiliteta stranog francuskom romanopiscu: otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje neretko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satirično-političkim romanima. „Na rubu pameti“ je još dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkih solilokvijuma i naglog upada kajkavskog vernakulara kao moralnog sudije cele kafkijanske more, koja za temu ima najotporniju ljudsku osobinu: glupost. Sledeći u nizu velikih romana koji su nastajali uoči Drugog svetskog rata (iako je poslednju knjigu dovršio posle rata) je „Banket u Blitvi“, smešten u imaginarnoj baltičkoj državi i baveći se temom teme totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, „poema o politici“, nije samo izuzetan politički roman, nego sadrži i bitne autorove uvide i mišljenja o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskog života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskog pozorišta - još jedan piščev dug srednjovekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, „Zastave“, istovremeno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, i najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim stranim čitaocem. Taj hrvatski „Rat i mir“ ili summa krležiana (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskog društva uoči i posle Prvog svetskog rata, koje daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: najviše o raspadu Austrougarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju istorije. Dok prethodni romani ne zahtevaju od čitaoca uranjanje u ideološko-istorijski okvir iz koga je nastala jugoslovenska država, „Zastave“ su pisane kao veliki solilokvijum u kome pisac više uopšte ne haje za žanrovske konvencije ni za efekat kod čitalaca. Posednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve sa ciljem što plastičnijeg prikaza jugoslovenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prve dve decenije 20. veka. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnog pisca u SFRJ) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkog totalitarizma i što se stalno vraća na „austrougarske teme“. Ta ocena je nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. No, njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje)- nedavna prošlost, kao i sadašnjost s raznorodnim zapadnobalkanskim kombinacijama svetskih političkih manipulatora, i nakon propasti komunizma, više je nego dovoljno potvrdila. U „Zastavama“ je bilo kakva ideja jugoslovenstva temeljno razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u vreme SFRJ samo znak piščevog statusa nedodirljive veličine - a, valja reći, i mešavine gluposti i nezainteresovanosti jugoslovenske političke i kulturne elite, koja nije ni primetila svu subverzivnu snagu „Zastava“. (Godine 1966, je roman „Zastave“ dobio Njegoševu nagradu.) Nabijene političkom istorijom, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine - „Zastave“ su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslovenstvu i predviđanje sudbine naroda koji su činili tu zajednicu. Politika[uredi | uredi izvor] Bio je od pisaca kojima je politika jedna od magistralnih tema. Politika je u pozadini i onih njegovih dela koja se ne bave politikom. To su i putopis „Izlet u Rusiju“ (1926), koji je do danas izašao u više izdanja, uvek menjan u duhu aktualnog političkog trenutka, i eseji „Europa danas“ (1935) i „Deset krvavih godina“ (1937). Političku težinu imaju i njegovi časopisi, od „Plamena“, „Književne republike“ (1923) i „Danasa“ (1934), do „Pečata“ (1939),[3] u kome je izašao i njegov veliki polemički esej „Dijalektički antibarbarus“. Njegov Predgovor „Podravskim motivima“ Krste Hegedušića (1933) doveo je do razilaženja s politikom komunističkih partija u umetnosti i književnosti, sadržanom u „teoriji odraza“ Todora Pavlova, a sada je, ovim tekstom u „Pečatu“, taj „sukob na ljevici“ dosegao kulminaciju. Ni njegovo lično prijateljstvo s Josipom Brozom nije pomoglo da se spor prevlada, pa kad je 1941. došlo do sloma Jugoslavije, stvaranja Nezavisne Države Hrvatske i komunističke oružane pobune nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, Krleža se nije pridružio svojim ideološkim drugovima, nego je ceo period građanskog rata 1941—1945. proveo u Zagrebu, u strogoj tišini, pod zaštitom vlasti Nezavisne Države Hrvatske, koje su mu predlagale i saradnju, ali ju je on u dva razgovora sa Pavelićem izbegao, bojeći se osvete komunista. U četvrtom broju časopisa „Republika“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampani su njegovi zapisi iz godina 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. u kojima vrlo pogrdno piše o Srbima nazivajući ih „ušljivim balkanskim Ciganima“ i „bagrom za vešala“.[4] Enciklopedista[uredi | uredi izvor] Leksikografski zavod u Zagrebu koji nosi njegovo ime. Pojavio se u javnosti tek u leto 1945, kao jedan od urednika novog časopisa „Republika“, u kome je obelodanio i uvodni esej „Književnost danas“, koji u najboljoj šenoinskoj tradiciji ocenjuje puteve i zadatke hrvatske književnosti u novom vremenu. Ali ovim još nije postigao punu reafirmaciju. Još neko vreme bio je izolovan od vlasti kojoj je želeo da se pokajnički približi, pa se člankom „Staljinska pobjeda pred Moskvom“ (u „Borbi“ 1946) pridružio legiji poniznih pisaca koji su slavili Staljinov genij, a odmah posle Rezolucije Informbiroa 1948. istupao je u osudi svega što je samo godinu dana ranije uzdizao do zvezda. Pokazavši tako spremnost da služi vladajućoj partijskoj politici, stekao je naklonost i onih ljudi u vlasti, koji su dotad prednjačili u osudi njegovog „izdajstva“. To ga je dovelo na čelo Leksikografskog zavoda u Zagrebu. Uz pomoć Mate Ujevića, nastavljajući Ujevićevu „Hrvatsku enciklopediju“ (1940—1945), organizovao je plodnu enciklopedijsku proizvodnju u nekoliko opštih i specijalizovanih višeknjižnih enciklopedija, i sa nekoliko desetina zamašnih tomova dostojno razvio tradiciju hrvatske enciklopedistike, ali ipak zavisnu od ideološkog barometra. Memoari[uredi | uredi izvor] Istovremeno i plodan pisac, objavio je, između ostalog, izvrsnu memoarsku knjigu „Davni dani“ (1956), refleksivnu dramsku legendu „Aretej“ (1959) i opširan roman u pet tomova „Zastave“ (1969). „Davni dani“ su Krležin povratak samom sebi i svojim korenima, poetska evokacija vlastite životne drame. Njom se potvrdio i kao pesnik Zagreba, zadobivši opravdano mesto u trolistu najzagrebačkijih pisaca, uz Šenou i Matoša. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Krleža je bio kum sa srpskim piscem Dragišom Vasićem (ubijen u logoru Stara Gradiška od strane ustaša). Pisaća mašina koju je Krleža poklonio Vasiću danas je u vlasništvu čačanskog vajara Živorada Maksimovića. Književna dela[uredi | uredi izvor] „Pjesme“ I i II, (1918) „Pjesme“ III, (1919) „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933) „Pjesme u tmini“ (1937) „Novele“ (1924) „Hiljadu i jedna smrt“ (1932) „Povratak Filipa Latinovića“ (1932) „Novele“ (1937) „Balade Petrice Kerempuha“ (1936) „Na rubu pameti“ (1938) „Banket u Blitvi“ (1938), (1939), (1962) „Zastave“ (1969) Drame[uredi | uredi izvor] „Kraljevo“ (1915) „Kristifor Kolumbo“ (1917) „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918) „U logoru“ (1920) „Vučjak“ (1924) „Gospoda Glembajevi“ (1929) „U agoniji“ (1928) „Leda“ (1930, u Beogradu prikazana 1937[5]) „Aretej“ (1959)

35. SALON ARHITEKTURE Beograd, 27. mart - 30. april 2013. JOŠ UVEK IMAMO ARHITEKTURU Urednik kataloga - Ljiljana Miletić Abramović Autori tekstova - Ljiljana Miletić Abramović, Slobodan Danko Selinković, Maša Bratuša Prevod - Biljana Velašević, Vladimir Abramović Izdavač - Muzej primenjene umetnosti, Beograd Godina - 2013 228 strana 26 cm ISBN - 978-86-7415-161-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KATALOGU: Zoran Abadić, Dušan Milovanović, Jelena Bogosavljević, Jelena Zagorac, Milan Karaklić, Nikola Žikić, Dijana Adžemović Anđelković Borislav Petrović, Ivan Rašković, Nikola Stojković, Đorđe Alfirević, Nikola Andonov, Vladimir Anđelković, Milica Apostolović, Marijana Kaštelan, Ivana Ilić, Jelena Vučić, Lidija Kljaković, Damjan Jovanović, Miloš Grbić, Tatjana Babić, Dejan Babović, Ljiljana Bakić, Nikola Baković, Milica Baludžić, Aladin Baljinac, Lazar Belić, Ivan Benussi, Danlo Beronja, David Bilobrk, Aleksandar Bobić, Đorđe Bobić, Divna Bogdanović, Veliborka Bogdanović, Aleksandar Bogojević, Milica Bogojević-Bobić, Jelena Bogosavljević, Petar Bojović, Milan Božić, Jelena Brajković, Marko Brkić, Andreja Buđevac, Saša Buđevac, Ksenija Bulatović, Morten Bulow, Nikola Cakić, Miljan Cvijetić, Žarko Ćajić, Nataša Ćuković Ignjatović, Milica Dejanović, Bojana Dončevski, Milan Dragić, Maja Dragišić, Jasna Drakulović, Vladan Drndarević, Saša Đak, Vladan Đokić, Ljiljana Đukanović, Miloš Đurasinović, Milan Đurić, Vanja Enbulajev, Davor Ereš, Đorđe Gec, Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić, Ljubiša Folić, Srđan Gavrilović, Nebojša Glišić, Milka Gnjato, Milica Golić, Miloš Grbić, Sanjin Grbić, Jovan Grbović, Bojan Čoti, Danilo Kordulup, Jasmina Hadžiahmetović, Cvjetković Miroslav, Danica Đorđević, Jelena Milojković, Igor Pantelić, Radoslav Ilić, Mirela Čoban, Nikola Šćekić, Dušan Ignjatović, Ivana Ilić, Relja Ivanić, Jelena Ivanović Vojvodić, Nataša Janković, Jovana Jelisavac, Aleksandar Joksimović, Damjan Jovanović, Goran Jovanović, Natalija Jovanović, Milica Jovanović Popović, Slobodan Jović, Anđela Karabašević, Milan Karakli, Marijana Kaštelan, Miroslav Kaštelan, Milena Katić, Jasna Kavran, Aleksandar Keković, Željko Kerleta, Lidija Kljaković, Aleksandar Knežević, Nemanja Kocić, Ana Raković, Mladen Pešić, Milorad Pejanović, Miloš Komlenić, Slaviša Kondić, Dragana Konstantinović, Ivan Kostić, Bojana Kovač Đurasinović, Ana Kovencz-Vujić, Jelena Krstović Nikolić, Spasoje Krunić, Vladimir Kulić, Tamara Kuljanin, Lazar Kuzmanov, Olga Lazarević, Selma Lazović, Zoran Lazović, Jana Lipkovski, Peter Lohr, Darija Ljubić Vojinović, Ivan Ljubić, Vanja Enbulajev, Vladimir Radulović, Nikola Stevanović, Vojislav Stevanović, Predrag Maksić, Slobodan Maldini, Anđelka Mandić-Milutinović, Čarna Marević, Goran Ivo Marinović, Dragan Marković, Iva Marković, Srđan Marlović, Marko Marović, Marija Martinović, Nikola Martinović, Marija Miković, Dejan Milanović, Duška Milanović, Branislav Milenković, Jelisaveta Milenković, Vladimir Milenković, Dejan Miletić, Jovana Miletić, Katarina Miletić, Nemanja Miličić, Miloš Milojević, Slađana Milivojević Milica Milojević, Aleksandar Milojković, Ivan Milošević, Dušan Milovanović, Vasilije Milunović, Predrag Milutinović, Dejan Miljković, Milutin Miljuš, Petar Mitković, Jelena Mitrović, Jovan Mitrović, Vladimir Mitrović, Maroje Mrduljaš, Duška Mrvoš, Vesna Nadaždin Ljubičić, Danilo Nedeljković, Saša Nedeljković, Dušan Nenadović, Milica Nešovanović, Aleksandra Nikitin, Goran Nikolić, Jelena Nikolić, Marko Nikolić, Vojislav Nikolić, Dijana Novaković Nikola Novaković, Ivan Obradović, Milena Obradović, Milorad Obradović, Siniša Obradović, Anđelina Ošap, Jelena Pančevac, Ana Panić, Vanja Panić, Ksenija Pantović, Vladimir Paripović, Miloš Paunović, Ranko Pavlović, Milorad Pejanović, Malden Pešić, Miroslava Petrović Balubdžić, Borislav Petrović, Marjan Petrović, Marko Petrovi, Milica Pihler, Tamara Popović, Jelena Pucarević, Marko Radenković, Dejana Radišić Pešić, Dušan Radišić, Ana Radivojević, Radovan Radoman, Renata Radovanović, Vladimir Radulović, Nemanja Radusinović, Aleksandar Rajčić, Mirko Rakojević, Tatjana Rakojević, Ana Raković, Ivan Rašković, Grozdana Šišović, Dejan Milanović, Zorica Međo, Aleksandra Praštalo, Nikola Milanović, Aleksandar Ristić, Katarina Ristić, Aleksandar Ristović, Arber Sadiku, Gezim Sadiku, Ana Savić, Dubravka Sekulić, Slobodan Danko Selinkić, Sanja Simonović, Miloš Spasić, Branislav Spasojević, Maja Dragišić, Milan Božić, Marko Stojković, Milica Milosavljević, Dunja Ratković, Saša Lukić, Pavle Stamenović, Danica Stanković, Oliver Stanković, Branko Stanojević, Maja Stanojević, Dragan Stevanović, Nebojša Stevanović, Nikola Stevanović, Vladimir Stevanović, Vojislav Stevanović, Vladan Stevović, Stjepanović Nenad, Dušan Stojanović, Stefan Stojanović, Nikola Stojković, Marija Strajnić, Dijana Novaković, Maja Trbović, Aleksandra Nikitin, Dušan Nenadović, Oliver Stanković, Dragana Stevanović, Aleksandar Šavikin, Grozdana Šišović, Janko Tadić, Milan Tanić, Milica Tasić, Ana Savić, Alen Spahić, Dubravka Sekuli, Nataša Janković, Adrijan Karavdi, Ognjen Stanisavljević, Mihailo Timotijević, Dejan Todorović, Maja Trbović, Žarko Uzelac, Pavle Vasev, Ljiljana Vasilevska, Milica Vasiljević, Dragana Vasiljević Tomić, Miomir Vasov,Dejan Vasović, Vojislava Vasović, Milorad Vidojević, Bojana Vitorović, Goran Vojvodić, Mirosanda Vranić, Jelan Vučić, Aleksandru Vuja, Milan Vujović, Marko Vuković, Zlata Vuksanović Macura, Jelena Zagorac, Miona Zdravković, Snežana Zlatković, Nikola Žikić, Katarina Živković, Milan Živković, Miloš Živković, Stevan Žutić, Maroje Mrduljaš, Vladimir Kulić, Dejan Jović, Nika Grabar, Petra Čeferin, Robert Burghardt, Gal Kirn, Irena Šentevska, Dubravka Sekulić, Lana Lovrenčić, Ivan Kucina, Milica Topalović, Marko Sančanin, Divna Penčić, Biljana Spirikoska, Jasna Stefanovska, Ines Tolić, Nina Ugljen Ademović, Elša Turkušić, Matevž Čelik, Alenka Di Battistta, Ana Džokić I Marc Neelen, Nebojša Milikić, Tanja Damjanović Conley, Jelica Jovanović, Višnja Kukoč, Vesna Perković-Jović, Martina Malešič, Luciano Basauri, Dafne Berc, Dinko Peračić, Miranda Veljačić, Bogo Zupančić, Tamara Bjažić Klarin, Jelena Grbić, Dragana Petrović, Luka Skansi, Dražen Arbutina, Hela Vukadin, Ana Šilović, Simona Vidmar, Matevž Čelik Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STANJE PREDMETA: Dobro očuvan. OPIS: UVODNIK dr Miroslav Pečuljić - Socijalni koreni nekih idejnih strujanja i naša naučna misao Vladimir Brener - Protiv formalizma u vaspitnom radu dr Zoran Pjanić - Jugoslovenski standardi u univerzitetskoj nastavi ANKETA Novi skupštinski sistem u svetlu jednogodišnjeg iskustva (Latinka Perović, Ilija Grba, Desa Romić, Aleksandar Magarašević i dr Hasan Hadžiomerović) Dušan Miljković - Metodološki problemi izrade društvenog plana opštine dr Mladen Zvonarević - Predmet socijalne psihologije DISKUSIJA Univerzitet danas (prof. dr Makso Šnuderl, H. M. R. Keyes, Sergej Tjulpanov i Alfred Sauvy) Luka Čelebić - Činjenice o javnim bibliotekama u Srbiji ZAPISI Profesor Fridman u `Gledištima` - Razgovor o samoupravljanju i mladima Božidar Božović - Uzgrednice Miladinka Veličković - Neki podaci o društvenom položaju žene DRUŠTVENA HRONIKA Balša Špadijer - Organizacija i metod rada opštinskih skupština dr Vladimir Jakovljević - VII internacionalni kongres antropoloških i etnoloških nauka Dragoslav Mladenović - Matematsko obrazovanje ekonomista OSVRTI Trivo Inđić - O Rajtu Milsu i `Eliti vlasti` Blaženka Lovrić Mimica - Max Horkheimer: `Pomračenje uma` PRIKAZI: Branislav Ilić - Izabrani spisi Moše Pijade dr Momir Stojković - Godišnjak instituta za izučavanje međunarodnog radničkog pokreta Rade Mihaljičić - Vizantijska civilizacija Stojan Jankov - `Voprosi ekonomiki` broj 7/64 e. m. - Časopisi u Francuskoj Bratislav Valčić - Časopisi u Engleskoj D. Kačarević - Bibliografija VINJETE Bole Miloradović NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

KRUŠEVAČKI ZBORNIK Izdavač - Narodni muzej Kruševac Broj 16 - 2014 364 strana 24 cm ISSN - 0352-7255 Uređivački odbor - Ljubiša Vasiljević, Dušica Bojić, Vujadin Ivanišević, Rodoljub Gajić, Angelina Milosavljević Ault, Radmila Zotović, Slavica Krunić, Ljubiša Vasiljević, Goran Vasić, Sanja Rutić, Marin Bugar, Zvezdana Lazarević SADRŽAJ: STUDIJE I ČLANCI SELENA VITEZOVIĆ - Predmeti od kostiju starčevačke kulture sa Tečića MILICA TAPAVIČKI ILIĆ - Fortifikacioni sistem Skordiska RADMILA ZOTOVIĆ - Dva rimska votivna spomenika i jedan fragmenat spomenika iz Bajine Bašte RADMILA ZOTOVIĆ, MIROSLAV SVIRČEVIĆ - Oslobođenici na teritoriji centralne Srbije u periodu rimske vladavine — arheologija kao izvor za rimsko pravo MARIJANA JOVELIĆ - Dihotomija u razvitku vojnog odela, ili psihološki aspekt uniforme u Srbiji od 1809. do 1941. godine ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ AULT - Kustos ili kurator za 21. vek. jedan pogled polemičkog tona ODELJENJA I ZBIRKE GORAN VASIĆ - Puške i karabini u zbirci Narodnog muzeja Kruševac MAJA ĆERANIĆ - Kopije i druge zamene za muzejski predmet u funkciji naracije stalne postavke BILJANA ANĐELKOVIĆ - Detinjstvo u Kruševcu i okolini krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka: analiza Etnološkog fonda Narodnog muzeja Kruševac ZVEZDANA LAZAREVIĆ - Dokumentacija u Narodnom muzeju Kruševac prikaz postojećeg stanja PRILOZI MARIN BUGAR - Ranovizantijska bazilika na lokalitetu Bedem MARINA ODAK MIHAILOVIĆ - Moć slike i jezik srednjovekovnog novca RANKO BARIŠIĆ - Pehar cara Dušana RANKO BARIŠIĆ - Hilandarske fotografije Svetozara Tomića MILAN RANĐELOVIĆ - Zapisi Varingtona Smita o pobuni vranjanskih Arnauta (1843) JELENA VUKČEVIĆ - Grnčarska porodica Stojanović IVAN M. BECIĆ - Kruševačka banka BRANISLAVA MILOŠEVIĆ, VLADAN LAZAREVIĆ - Stolarska radionica „Šumadija” u Kruševcu PRIKAZI GORDANA JOVANOVIĆ, LJUBIŠA VASILJEVIĆ, SANJA RUTIĆ - Srpsko jezero ALEKSANDRA SAVIĆ - Izložba „Staro i nestalo voće” SANJA RUTIĆ, LJUBIŠA VASILJEVIĆ - Međunarodni simpozijum „Archaeological Heritage - Its Role in Education, Presentation and Popularization of Science” (Arheološko nasleđe - njegova uloga u edukaciji, prezentaciji i popularizaciji nauke) Viminacijum, 5 - 8. oktobar 2012. godine GORDANA ČAĐENOVIĆ - Međunarodni naučni skup u Glamoču - u svetlu arheologije i istorije U dobrom stanju, tekst bez podvlačenja Časopis

Detalji predmeta Stanje Polovno Садржај НАУКА И СВЕТ САВРЕМЕНИ ТОКОВИ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ Снежана Милосављевић Милић, ВИРТУЕЛНА ПРИЧА КАО ИЗАЗОВ НАРАТОЛОШКОМ ПРОУЧАВАЊУ ТЕМПОРАЛНОСТИ ......................... Јован Пејчић, ИДЕЈЕ И/ИЛИ ПАРАДИГМЕ. Смисао сличности у историји и теорији књижевне критике. Љубомир Недић – критичар 20. века ............................................................................................... Milica Živković, „TO A NEW WORLD OF GODS AND MONSTERS“: POSTHUMANIZAM, TEORIJSKO KRITIČKI PRAVAC ZA NOVI MILENIJUM ............................................................................................................. Јелена В. Јовановић, ПРОБЛЕМ ФОКАЛИЗАЦИЈЕ: (НЕ)МОГУЋНОСТ УКИДАЊА ПРИПОВЕДАЧЕВЕ СЛОБОДЕ .................................................... Dejan D. Milutinović, LIČNI IDENTITET U POSTMODERNOJ .......................... Tамара С. Пилетић, КЊИЖЕВНО ПИСМО НЕКАД И САД (осврт на епистоларну форму у српској књижевности XVIII и XIX вијека) ... Милутин Б. Ђуричковић, САВРЕМЕНИ ТОКОВИ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ........................................................... Ирена П. Арсић, САВРЕМЕНА СРПСКА РАГУЗЕОЛОГИЈА: ЈЕДНО ВИЂЕЊЕ .................................................................................................................. Валентина Д. Питулић, СВЕТО И ПРОФАНО У ПРИПОВЕДАЧКОЈ ПРОЗИ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА ................................................................... Александар Пејчић, ЗАПЛЕТ СТИЦАЊА: КОМЕДИЈЕ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА И БРАНИСЛАВА НУШИЋА .................................. Јелена С. Младеновић, ИДЕНТИТЕТ ЛИРСКОГ СУБЈЕКТА У НАРАТИВНОЈ ПОЕЗИЈИ СРЂАНА ВАЉАРЕВИЋА ................................... Мирјана Бојанић, ПАРАДОКС У ДИСКУРСУ О ДРУГИМА: КУЦИЈЕВ РОМАН ЗЕМЉЕ СУМРАКА ИЗ УГЛА ПОСТКОЛОНИЈАЛНЕ КРИТИКЕ .... Јелена Марићевић, РОМАН FORWARD СЛОБОДАНА ВЛАДУШИЋА У КОНТЕКСТУ ДЕКОНСТРУКЦИЈЕ ..................................................................... 11 20 34 47 60 72 85 99 110 122 136 150 163 СРПСКИ ЈЕЗИК У НОРМАТИВНОМ ОГЛЕДАЛУ Срето З. Танасић, БЕЗЛИЧНА РЕЧЕНИЦА У ТРАВНИЧКОЈ ХРОНИЦИ ИВЕ АНДРИЋА ..................................................................................................... Јордана С. Марковић, Мирјана Ј. Соколовић Перовић, (НЕ)ИНФОРМАТИВНОСТ САЈТОВА НИШКИХ ФАКУЛТЕТА ................. Бранимир Станковић, ПРИДЕВСКИ ВИД У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ – НАУКА, НОРМА И ЈЕЗИЧКА РЕАЛНОСТ ............................................................. Драгана Т. Вељковић, КОРЕЛАТИ ИМПЕРФЕКТА У НОВИНАРСКОМ СТИЛУ САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ..................................................... Биљана С. Самарџић, ПРАВОПИСНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ СПОМЕНИЧКЕ ГРАЂЕ ИЗ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ ......................................................... Неда Павловић, КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КОД СРБА У СВЕТЛУ ДИЈАХРОНЕ СОЦИОЛИНГВИСТИКЕ ...................................................................................... КОМПАРАТИВНА ИСТРАЖИВАЊА СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ Стана Смиљковић, АУТОРСКЕ БАЈКЕ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА .................. Jasmina Arsenović, ERAZMOVSKE INTERPRETACIJE DON KIHOTA U SRPSKOJ NAUCI O KNJIŽEVNOSTI .................................................................. Саша Шмуља, АНТУН ГУСТАВ МАТОШ И СРПСКА КЊИЖЕВНА КРИТИКА ................................................................................................................ Бранислава Совиљ, ЗНАЧЕЊЕ ПУШКИНСКО-ЉЕРМОНТОВЉЕВСКИХ РЕМИНИСЦЕНЦИЈА У ДВЕ ПОСЛАНИЦЕ „ГОСПОЂИЦИ Н.“ ВОЈИСЛАВА Ј. ИЛИЋА ...................................................................................... Мирослав Радивојевић, СРБИМА ПОСЛАНИЦА ИЗ МОСКВЕ У СВЕТЛУ ФОРМИРАЊА СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ ОПРЕДЕЉЕЊА СЛОВЕНОФИЛА И ЊЕН ОДЈЕК КОД СРБА ............................................... Весна З. Дицков, РЕЦЕПЦИЈА ПРЕХИСПАНСКИХ КЊИЖЕВНОСТИ У СРБИЈИ: ПРОЗА И ПОЗОРИШТЕ .................................................................... Silvija Borovnik, DVOJNE IDENTITETE V SODOBNI SLOVENSKI PROZI ......... Михайло Фейса, РУСКИ ЯЗИК У СЕРБИЇ И ЙОГО МЕСТО У ФАМЕЛИЇ СЛАВЯНСКИХ ЯЗИКОХ ...................................................................................... Ненад Благојевић, ФАНТАСТИКА И „ФЭНТАЗИ“ У РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ .................................................................................................. 177 192 207 219 233 248 261 272 283 295 308 319 332 343 356 Велимир М. Илић, СЛАВНА МОСКВА КАЛАЧАМИ, ПИТЕР УСАЧАМИ. КУЛТУРОЛОШКИ, ГЕНДЕРНИ И СИМБОЛИЧКИ АСПЕКТ МОСКОВСКОГ ТЕКСТА РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ...................................... Маја Вељковић, ОБЛИЦИ ЕСТЬ, НЕТ И ДА КАО РЕЧИ-РЕЧЕНИЦЕ У РУСКОМ ЈЕЗИКУ И ЊИХОВИ СРПСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ (ПАР ДА И НЕТ) ........................................................................................................................... Кристина Николовска, ПОЕЗИЈА МИЛАНА ОРЛИЋА И СЛАВЕТА ЂОРЂА ДИМОСКОГ ............................................................................................ Тања Милосављевић, Ана Савић Грујић, КОМПАРАТИВНA АНАЛИЗА ИМЕНИЧКОГ ФОНДА У ПРИПОВЕЦИ ШАЛА АНТОНА ПАВЛОВИЧА ЧЕХОВА ............................................................................................................ Katja Bakija, PJESNIČKI OPUS ORSATA (MEDA) PUCIĆA ................................... Соња Новотни, Михајло Марковиќ, КОМПАРАТИВНИ ИСТРАЖУВАЊА НА ЛЕКСИКАТА ОД СЛОВЕНСКИ АРЕАЛ ВО НЕКОИ СТАРОСЛОВЕНСКИ РАКОПИСИ, НАСПРЕМА СОСТОЈБАТА ВО СОВРЕМЕНИОТ МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК И ВО СОВРЕМЕНИОТ СРПСКИ ЈАЗИК ..................................................................................................... Лариса Раздобудко-Човић, Бранимир Човић, МНОГОСТРУКЕ МЕТАМОРФОЗЕ И ПРЕВОДИЛАЧКЕ ИГРЕ СТВАРАЊА И ПРЕ-СТВАРАЊА У МЕМОАРИМА ВЛАДИМИРА НАБОКОВА: ОЧЕКИВАНА КРЕОЛИЗАЦИЈА ТРИЈУ МОДЕЛА КУЛТУРЕ КОД ПРЕВОЂЕЊА СА ЈЕЗИКА ПОСРЕДНИКА .................................................... 370 384 398 414 431 454 465

MILIVOJE PAVLOVIĆ KLJUČEVI SIGNALISTIČKE POETIKE - zvezdana sintaksa Miroljuba Todorovića Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1999 226 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Savremeni esej Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Reč na početku PROGRAMSKO-MANIFESTNI I METAPOETSKI POGLEDI 1. U predvorju signalizma 2. Manifestni radikalizam 3. Program pesničke obnove 4. Otpori kanonizovanim umetničkim formama 5. Prošireno polje pesničke prakse SCIJENTIZAM - EKSPANZIJA NAUKE KAO EKSPLOZIJA JEZIKA 1. Začeci planetarne komunikacije 2. Novootkrivena `Planeta` srpske poezije 3. Umetnost smelija od nauke: `Putovanje u Zvezdaliju` STILSKO-IZRAŽAJNE I ŽANROVSKE OSOBENOSTI 1. Put u reči (signalistička verbalna poezija) 2. Od reči ka znaku: neverbalna (semiološka) poezija SIGNALIZAM NA MEĐUNARODNOJ AVANGARDNOJ SCENI 1. Kosmopolitizam na delu 2. `Civilizacija slike`: stvaralačko prisustvo u antologijama 3. Multimedijalnost u novom ključu: izložbe i katalozi 4. Između celine i množine: odjeci u periodici STVARALAČKA KOSMOGONIJA MIROLJUBA TODOROVIĆA BIBLIOGRAFIJA Bibliografija Miroljuba Todorovića Bibliografija signalizma Registar imena Beleška o autoru `Ovo je studija o signalizmu i o njegovom rodonačelniku Miroljubu Todoroviću. Obiljem podataka i ubedljivih zapažanja, autor studije Milivoje Pavlović argumentuje ocenu da signalizam - avangardni umetnički pokret nastao, krajem šezdesetih godina, u našoj sredini i u okvirima naših kulturnih potencijala - ima internacionalni značaj i planetarno zračenje. Pavlović posvedočuje da je signalizam, stavovima, provokacijama i stvaralačkom praksom, ponudio dugoročnu energiju pomeranja umetničkih granica i obogaćivanja izražajnih sredstava. Metodološka postupnost, analitička integralnost, uvažavanje brojnih merodavnih stavova saopštenih tokom tri protekle decenije i seriozna bibliografska aparatura obezbeđuju knjizi. (Čedomir Mirković)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Marina Abramović Džeremi Adle Albert Ajnštajn Žilijen Blen Pjer Garnije Rene Gil Klaus Groh Giljermo Dajzler Mateo D Ambrozio Klaus Peter Denker Umberto Eko Tomas Stens Eliot Živan Živković Veselin Ilić On Kavara Augusto De Kampos Ugo Karega Ostoja Kisić Sren Kjerkegor Miroslav Klivar Milan Komnenić Julijan Kornhauzer Ričard Kostelanec Laza Kostić Lukrecije Emilio Marineti Herbert Markuze Euđenio Mičini Fridrih Niče Klemente Padin Mikele Perfeti Sarenko Adrijano Spatola Ken Fridman Raul Hausman Dik Higins Zigfrid Šmit Godehard Šram

Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ Marka Ristića, „Terazije“ Boška tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, „Jedno dopisivanje“ julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Vepoljanskog, „Radžin valali“Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka Milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MID-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava Felera.

Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ marka Ristića, „Terazije“ Boška Tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka petrovića, „Jedno dopisivanje“ Julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Ve poljanskog, „Radžin valali“ Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MiD-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava K231

Reč izdavača : ’’Posle 15 godina, SКZ ponovo objavljuje čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU, koju je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre i radosti – od Čika Jove Zmaja do Ljubivoja Ršumovića.’’ SADRŽAJ Predgovor 5 Šta je on -Ljubivoje Ršumović 15 Lovac Joca - DraGan Lukić 15 Stoji, stoji, jer se boji - Jovanka Hrvaćanin 16 Mišo, Mišo - Gvido Tartalja 16 Ko ljulja Maru - Momčilo Tešić 17 Taši, taši — Jovan Jovanović Zmaj 18 Ćuti, Mišo - Jovanka Hrvaćanin 18 Svejedno -DraGan Lukić 19 Nepravda - Laslo Blašković 19 Mnogo zvukova — Vlada Stojiljković 20 Kitova beba - Gvido Tartalja 20 Hvalisava patka - Desanka Maksimović 21 Jelen - Gvido Tartalja 21 Zašto - DraGan Lukić 22 Jež i jabuka — Gvido Tartalja 22 Kiša - DraGomir Ćorđević 23 Kiša - Jovan Jovanović Zmaj 24 Pod ambrelom - Jovan Jovanović Zmaj 25 Som - Gvido Tartalja 26 Sa mnom ima neka greška - Vlada Stojiljković 26 Ako želiš mišice - Ljubivoje Ršumović 27 Pčele - Dobrica Erić 27 Crtanka — Stevan Raičković 28 Radoznala pesma - DraGan Lukić 29 Prvi leptir - Momčilo Tešić 30 Helikopter leti - Gvido Taršalja 30 Naprstak - Momčilo Tešić 31 Mali konjanik - Jovan Jovanović Zmaj 31 Ždrebe - Momčilo Tešić 32 Medved - Gvido Tartalja 32 Pouka - Dušan Radović 33 Žuna - Gvido Tartalja 33 Mrak - Jovan Jovanović Zmaj 33 Strašljivac - Jovan Jovanović Zmaj 34 Jare i vuci —Desanka Maksimović 34 Velika devojka - Jovan Jovanović Zmaj 35 Kepeci u zimu - Gvido Tartalja 36 Kukuruzi — Dobrica Erić 36 Evo braca - Jovan Jovanović Zmaj 33 Hvalisavi zečevi - Desanka Maksimović 33 Pčela i cvet -Jovan Jovanović Zmaj 38 Išli smo u Afriku - Ljubivoje Ršumović 38 Steva rakolovac - Jovan Jovanović Zmaj 39 Trolejbus - Dratn Lukić 40 Kupanje - Jovan Jovanović Zmaj 40 Bolesnik na tri sprata - Branko Ćopić 41 Mali grof u tramvaju - Dratn Lukić 42 Dete i leptir - Jovan Jovanović Zmaj 43 Kad bih znao - Vlada Stojiljković 44 Paun - Gvido Tartalja 45 Ala su to grdne muke... - Jovan Jovanović Zmaj 45 Strašan lav -Dušan Radović 46 Zeka, zeka iz jendeka - Jovan Jovanović Zmaj 43 Nosorozi - Vlada Stojiljković 47 Imenjaci - DraGan Lukić 48 Mali Jova - Jovan Jovanović Zmaj 49 Telefon - Gvido Tartalja 50 Kako kornjače uče - Gvido Tartalja 51 Sanovnik - DraGan Lukić 52 Čika svraka i vuk - Gvido Tartalja 52 On - DraGan Lukić 53 Na ledu — Jovan Jovanović Zmaj 54 Gavran - Gvido Tartalja 54 Šaputanje - DraGan Lukić 55 Materina maza - Jovan Jovanović Zmaj 55 Aca guščar - Jovan Jovanović Zmaj 57 Koze — Momčilo Tešić 57 Bubamara - Velimir Milošević 58 Lastavice - Vojislav Ilić 59 Laste - Gvido Tartalja 60 Bajagi nešto drugo - Mile Stanković 60 Krevet - Milovan Vitezović 61 Vile -Dobrica Erić 61 Plavi zec - Dušan Radović 62 Utorak veče ma šta mi reče - Ljubivoje Ršumović 64 Šta ja vidim - Jovan Jovanović Zmaj 64 Čudo - Budimir Nešić 65 Nestašni dečaci - Jovan Grčić Milenko 66 Moja kći - Dobrica Erić 67 Rastanak - Spasoje Labudović 67 Dedin šešir i vetar - Gvido Tartalja 68 Mrav dobra srca - Branislav Crnčević 69 Ženi se Medo Medadaj - DraGan Kulidžan 71 Kopriva - Budimir Nešić 72 Prgav momak - Vlada Stojiljković 73 Mali Brata - Jovan Jovanović Zmaj 73 Drangulija - Vladimir Andrić 74 Pačija škola - Jovan Jovanović Zmaj 75 Au što je škola zgodna - Ljubivoje Ršumović 76 Guske - Gvido Tartalja 77 Šta jede mala ala - Ljubivoje Ršumović 78 Strašna priča - Jovan Jovanović Zmaj 79 Zašto aždaja plače - Ljubivoje Ršumović 80 Stidim se od malih nogu - Božidar Timotijević 80 Muke s obućom - Vladimir Andrić 81 Kod frizera - Gvido Tartalja 82 Brata se duri — Jovan Jovanović Zmaj 82 Kit - Ljubivoje Ršumović 83 Daleko je još do juna - Vlada Stojiljković 84 Vrabac i mačka - Jovan Jovanović Zmaj 85 Zimski dan na selu - Momčilo Tešić 85 Mačak ide mišu u svatove - Jovan Jovanović Zmaj 86 Zimska pesma - Jovan Jovanović Zmaj 87 Dva jarca - Duško Trifunović 88 Bilo je proleće, mesec maj - Ljubivoje Ršumović 89 Svakoga dana - Dratn Lukić 90 Stari cvrčak — Gvido Tartalja 91 Starinari —Desanka Maksimović 92 Stara baka - Jovan Jovanović Zmaj 93 Lepa Kata - Ljubivoje Ršumović 94 Nedelja - Dobrica Erić 94 Prolećno jutro u šumi - Momčilo Tešić 96 Voće -Duško Trifunović 97 Auto-put - Dratn Lukić 98 O Kosmaju - Desanka Maksimović 98 Kad Jasna šeta ispod drvoreda kestena - Dratn Lukić 99 Dva sapuna — Milovan Danojlić 99 Ježeva kuća — Branko Ćopić 101 Aerodrom u Dragušici - Dobrica Erić 105 Posle gozbe - Jovan Jovanović Zmaj 106 Otkud meni ova snaga - Ljubivoje Ršumović 107 O mišu - Jovan Jovanović Zmaj 108 Stara buvlja priča - Miloš Nikolić 110 Šuge -Dratn Lukić I’ Srpovi - Momčilo Tešić I’ Novo - DraGomir Ćorđević 112 Vagon li — Ranko Simović 112 Sa rodom sam raščistio - Rajko Petrov Not 113 Dete — Ljubivoje Ršumović 1 ’4 Štaje otap-Dratn Lukić ’15 Saveznici - Mile Stanković "6 Kad bi... - Jovan Jovanović Zmaj ’17 Ljutito meče - Branislav Crnčević 118 Ima jedio mesto - Ljubivoje Ršumović 119 Gospodin Vidoje Stanić - Ljubivoje Ršumović 120 Nikad mira - Jovan Jovanović Zmaj 121 Fifi - Dratn Lukić 122 Čigra i deca - Jovan Jovanović Zmaj 123 Gde je Cica - Milovan Danojlić 124 Kako se pišu pesme - Branislav Crnčević 126 Mjesec i njegova baka - Branko Ćopić 128 Dete i baka - Jovan Jovanović Zmaj 130 Kad dođete na Zagorje - Rajko Petrov NOGO 131 Bela grana - Mira Alečković 132 Slikovnica - Momčilo Tešić 133 Na livadi - Miloje Milojević 134 Poziv na kreketanje -Andra Franićević 135 Jul - Dobrica Erić 135 Žeteoci, dobar dan - Momčilo Tešić 136 Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andrić 136 Zdravica - Dušan Radović 137 Kad bi meni dali - Branislav Crnčević 139 Proleće u Raševu - DraJorad DraGičević 140 Svirale - Voja Carić 140 Žuta pesma - Ćuro Damjanović 141 Devojčice - DraGan Lukić 142 Torta sa pet spratova - Dobrica Erić 142 Zaborav — Stanko Rakita 145 Pesma o Maksimu - Jovan Jovanović Zmaj 146 Zima-Dušan Vasiljev 148 Pera kao doktor - Jovan Jovanović Zmaj 149 Balada o rumenim veknama - DraGan Lukić 150 Golišava pesma - Miroslav Antić 151 Sat mlađeg brata - Ćuro Damjanović 151 Balada o zaboraviom dedi — Milovan Vitezović 152 Krava u sobi - Todor Bjelkić 153 Noći kad nam je žao da zaspimo — Dobrica Erić 154 Gde sve pada kiša - Branislav Crnčević 155 Neće mačka da se sigramo - Jovan Jovanović Zmaj 157 Mama, kaže - Laslo Blašković 158 Čvorak - Jovan Jovanović Zmaj 159 Jesenja pesma - Dušan Radović 160 Zmaj - JBubivoje Ršumović 161 Čuvajte se satova što kasne - Vlada Stojiljković 163 Aždaja svom čedu tepa -Ljubivoje Ršumović 163 Domaće vaspitanje - Mošo Odalović 164 Evo jabuka! - Vojislav Ilić Mlađi 164 Zunzarina palata - Brana Cvetković 167 Pogibija staroga plovana - Stevan P. Bešević 169 Ko da to bude - Stevan Raičković 170 Najduži školski čas - Vaska Jukić-Marjanović 171 Mače u džepu — Desanka Maksimović 172 Igre - Branislav Crnčević 174 Kako se pišu pesme — Vlada Stojiljković 177 Pesma o cvetu - Branko Miljković 178 Trešnja u cvetu - Milovan Danojlić 178 Cvijeće i pčele - Duško Trifunović 179 San i java hrabrog Koče - Aleksandar Vučo 180 Mali život - Dušan Radović 184 Kad bi mi neko rekao - JBubivoje Ršumović 184 Tata i sin — Vladimir Andrić 185 Stanje redovno - Slobodan Stanišić 186 Bila devojka Mara - JBubivoje Ršumović 187 Kako bi — Jovan Jovanović Zmaj 188 Vuk i ovca - JBubivoje Ršumović 189 Matematika - Milovan Vitezović 189 Vašar u Topoli-Dobrica Erić 190 Iza prvog ugla - JBubivoje Ršumović 194 Ržem tako novi jezik sričem - Rajko Petrov NOGO 195 Tama je padala - Vlada Stojiljković 195 Priča o valjušku - Brana Cvetković 196 Ovaj dečak zove se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 199 Razboleo se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 200 Brat — Miroslav Antić 201 Poklon iz škole - Rade Obrenović 203 Šta da rade klinci — Slavica Jovanović 203 Primer za ugled - Vlada StoJiljković 204 Budišina buđenja - PredraG Čudić 206 Svakoga jutra, dok se tuširam - Vlada Stojiljković 207 Šta majke iz Livna nisu znale - JBubivoje Ršumović 208 Kokoška — Vladimir Andrić 209 Bajka o zmaju ognjenome - Stevan P. Bešević 209 Generale silo ljuta - Ljubivoje Ršumović 211 Moj otac tramvaj vozi - Aleksandar Vučo 212 Tužna pesma - Dušan Radović 213 Bio jednom jedan vuk - Ljubivoje Ršumović 214 Kako šeta stari profesor — Milovan Danojlić 215 Ko si ti - Jovan Jovanović Zmaj Milicija - Duško Trifunović 218 Dugačka pseća pesma - Vlada Stojiljković 219 Ništa - PredraG Čudić 220 Moj deda o pronalazaču bicikla — Miodra! Stanisavljević . . 221 Djeda-mraz - Duško Trifunović 222 Gurije - Stevan Raičković 223 Putevi - Milovan Vitezović 225 Drum - Dobrica Erić 226 Bosanski trkači - Branko Ćopić 226 Konj - Milovan Vitezović T21 Prozor - Stevan Raičković 228 Mapa severnog zvezdanog neba — Predra! Čudić 229 Napoleon sa prekrštenom rukom i buvom — Miloš Nikolić . . 230 Zec sa govornom manom - MiodraG Stanisavljević 231 Jednog zmaja kraj - Ljubivoje Ršumović 232 Ja i klinci ko pesnici - Milovan Vitezović 232 Podvizi družine „Pet petlića“ - Aleksandar Vučo 235 Kako nastaje rat - Voja Carić 237 Kako živi poljski miš - Milovan Danojlić 238 Junak hajduk Veljko - Voja Carić 239 Žagubica - Milovan Danojlić 240 Ciganin hvali svoga konja - Jovan Jovanović Zmaj 241 Konji u velegradu - PredraG Čudić 244 Predvečerje - Milovan Danojlić 244 Drugoviti i Beresjaci - Voja Carić 245 Ima nešto - Branislav Crnčević 246 Kako treba - Dušan Radović 247 Lonac pasulja - Milovan Danojlić 247 Kako spavaju tramvaji - Milovan Danojlić 248 Ananije - Stevan Raičković 249 Miris zove - Milovan Danojlić 250 Kad mati bez ruku ostane - Branko V. Radičević 251 Dunja -Milovan Danojlić 252 Kad mati u vojsku prati - Branko V. Radičević 253 Paukovo delo -Desanka Maksimović 254 Dud u Kovilju - Stevan Pešić 255 Nepoznata ptica -Desanka Maksimović 255 Sunčani konji - Voja Carić 256 Svici u mračnoj noći -Dobrica Erić 257 Ptice na česmi -Desanka Maksimović 258 Rotkvice - Milovan Danojlić 259 Vukova azbuka - Dušan Radović 260 Ničija baka - Voja Carić 263 Vožnja — Desanka Maksimović 264 Orah - Milovan Danojlić 265 Voćka — Ćuro Damjanović 266 Đeram u ravnici - Voja Carić 267 Zelena moda - Dušan Radović 268 Bliži se, bliži leto - Desanka Maksimović 268 Kata - Stevan Pešić 269 Putovanje — Voja Carić 270 Vojvodina - Mira Alečković 271 Prvi sneg - Vojislav Ilić 273 Pesma o snežnoj večeri - Slobodan Marković 273 Furunica jogunica - Milovan Danojlić 274 Razlika - Božidar Mandić 279 Svemoguća večera - Voja Carić 279 Od klikera do dilbera -Dobrica Erić 281 Drugarska pesma - Miroslav Antić 284 Teče reka, kriva Drina -Dobrica Erić 287 Tri rata - Voja Carić 289 Vučina - Stevan Raičković 291 Ograda na kraju Beograda — Milovan Danojlić 292 Plavi kit - Arsen Diklić 294 Zamislite - Dušan Radović 300 Dva akrepa — Ljubivoje Ršumović 301 Tajna — Miroslav Antić 302 U zasedi iza petnaeste - JBubivoje Ršumović 303 Đački korzo - Miroslav Antić 304 O čemu pričamo dok šetamo - Miroslav Antić 307 Sve slučajno - Vaska Jukić-Marjanović 308 Šašava pesma - Miroslav Antić 308 Plavi čuperak - Miroslav Antić 310 Uspomena - Miroslav Antić 311 Mala moja iz Bosanske Krupe - Branko Ćopić 312 Na obali Une - Branko Ćopić 313 Proljeće - Branko Ćopić 315 Rastanak - Branko Ćopić 316 Beleške o pesnicima 319 Napomena izdavača 331

ZBORNIK PESAMA sa 24. međunarodnog susreta pesnika u Inđiji, pod naslovom ` GARAVI SOKAK `. KNJIGA JE POTPUNO NOVA! Veoma retka, i u njoj je zastupljena poezija 402 PESNIKA iz raznih krajeva sveta. Uvršteni autori: 1. AGO HAURDIĆ 2. AGNJEŠKA JAŽENBOVSKA 3. ADEM GARIĆ 4. ALEKSANDAR DEVETAK 5. ALEKSANDAR HUT KONO 6. ALEKSANDAR MIJALKOVIĆ 7. ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ 8. ALEKSANDAR VELIČKOVIĆ 9. ALEKSANDAR STANOJEVIĆ 10. ALEKSANDRA ĐURĐEVIĆ 11. ALEKSANDRA VIDIĆ 12. ALEN BRABEC 13. ALISA MALIČEVIĆ 14. ALISA SALOPEK 15. ANASTASIJA KOCIĆ 16. ANASTAZIJA RAJIĆ 17. ANĐELA BUGARIN 18. ANDREA POPOV MILETIĆ 19. ANDREJ GRILC – THEODOR ILLEK 20. ANDREJKA JEREB 21. ANI STAJKOVA – IVANOVA 22. ANA ŽEZLOVA 23. ANTON GANČEV 24. ARKADJUŠ FRANJA 25. ARMIN BOLIĆ 26. ARMIN HUSEINOVIĆ 27. ARON BARETIĆ 28. BILJANA DIMITRIJEVIĆ MARTINOV 29. BILJANA POLEDICA 30. BILJANA TODOROVIĆ 31. BISERKA GAJIĆ 32. BISERKA SPAJIĆ 33. BOBO GRLJUŠIĆ 34. OJANA KULIDŽAN 35. BORČE PANOV 36. BORIS MARKOVIĆ 37. BORIS SPAJIĆ 38. BORIVOJ BUKVA 39. BORIVOJE SEKULIĆ 40. BORKA SIMIĆ 41. BOŽIDAR PEŠEV 42. BOŽO VLAŠIĆ 43. BRANKO JEČMENICA 44. BRANKO MARAVIĆ 45. BRATISLAV VELIČKOVIĆ 46. BREDA SLAVINEC 47. BRUNO BREŽAC 48. BRUNO ŠTOK 49. BUDIMKA TOŠIĆ 50. VALENTINA PETROVIĆ 51. VALENTINA-VANJA STOJKOVIĆ 52. VALENTINA VUKMAN ZELIĆ 53. VALENTINA MILAČIĆ 54. VALENTINA ZLATANOVIĆ MARKOVIĆ 55. VANJA PAVLOVIĆ 56. VEDRANA ĐEKIĆ 57. VELJKO LAĐEVAC 58. VERA RATKOVAC 59. VESNA DENČIĆ 60. VESNA JOKIĆ 61. VESNA KEREČKI ŠARAC 62. VESNA LAUDANOVIĆ 63. VESNA ŠARE 64. VESNA V. LALOVIĆ 65. VESNA BALABAN 66. VESNA TASIĆ 67. VID VUKASOVIĆ 68. VID VUKELIĆ 69. VIDA NENADIĆ 70. VIKTORIJA VULETIĆ 71. VIOLETA JOVIĆ 72. VIŠNJA JUNAKOVIĆ 73. VLADANA KOSTIĆ 74. VLADIMIR VUKMIRICA 75. VLADIMIR ZLOH 76. VOJKA MILOVANOVIĆ 77. VUKAN OGRIZOVIĆ 78. GORAN GATALICA 79. GORAN KUTLAČA 80. GORAN SREĆKOVIĆ 81. GORDANA-VERICA MIĆUNOVIĆ 82. GORDANA LJ. MILJKOVIĆ 83. GORDANA PAVLOVIĆ 84. GORDANA RADOVANOVIĆ 85. GORDANA ROGIĆ 86. GORDANA ŠUMENKOVIĆ 87. GORDANA VIDAKOVIĆ SIMIĆ 88. GROZDANA CREPAJAC 89. DAJANA LAZAREVIĆ 90. DALIBOR DREKIĆ 91. DALIBORKA PEŠUT MANDIĆ 92. DAMIR CAR 93. DAMIR D. OCVIRK 94. DANIJEL RADOČAJ 95. DANIJELA KOJIĆ 96. DANILO MARIĆ 97. DANJA ĐOKIĆ 98. DARKO BURMUDŽIJA 99. DARKO KOLAR 100. DARKO MARKOV 101. DEJAN DIMITRIJEVIĆ MITA 102. DANIEL TIKVICKI 103. DOROTA JAVORSKA 104. DRAGAN RADOVIĆ 105. DRAGANA ĐURKOVIĆ TOŠIĆ 106. DRAGANA DUČIĆ 107. DRAGANA JOVANOVIĆ 108. DRAGANA KONSTANTINOVIĆ 109. DRAGANA MRKIĆ 110. DRAGICA BEKA SAVIĆ 111. DRAGICA KOJIĆ 112. DRAGIŠA ERAKOVIĆ 113. DRAGOLJUB POPOVIĆ 114. DRAGOMIR DRAGA MIRJANIĆ 115. DRAŽEN PAVLIĆ 116. DRAŽENKA TRBOVIĆ 117. DUNJA BANJAC 118. DUŠAN ĐORĐEVIĆ 119. DUŠAN ELEZ 120. DUŠANKA RUDIĆ 121. DUŠKA BOJIĆ 122. ĐORĐE BOGOJEVIĆ 123. ĐURA ŠEFER SREMAC 124. ĐURICA EDELINSKI 125. ĐURO BAKIĆ 126. EMIL GEBEJEŠ 127. EMILIJA MIJATOVIĆ 128. EMILIJA ŽIVKOVIĆ 129. EMILIJA ŽIVOJINOVIĆ 130. ENSAR BUKARIĆJI VAKUF – USKOPLJE 131. ERŽEBET FEHER LIZA 132. EVGENIJE ALEKSANDROVIČ KAPUSTIN 133. EVICA KRALJIĆ 134. ŽAKLINA GLIBO 135. ŽELJANA RADONIĆ 136. ŽELJKA AFRIĆ 137. ŽELJKO ARNOVSKI 138. ŽELJKO VUČENOVIĆ – VUK KURJAK 139. ŽELJKO FUNDA 140. ŽELJKO JELIĆ KREMANSKI 141. ŽIVAN MARINKOVIĆ 142. ZDRAVKO DUVNJAK 143. ZIJAD PANDUR 144. ZLATKA EMERŠIĆ 145. ZLATOMIR BOROVNICA 146. ZORA LJUBENOVIĆ 147. ZORAN S. PILJEVIĆ 148. ZORAN TODOR 149. ZORANA GAVRILOVIĆ 150. ZORICA LEŠOVIĆ STANOJEVIĆ 151. ZORICA MARKOV 152. ZORICA STANKOVIĆ 153. ZORKA ČORDAŠEVIĆ 154. IVA DAMJANOVIĆ 155. IVAN DESPOTOVIĆ 156. IVAN KORPONAI 157. IVAN PETROVIĆ 158. IVAN M. PETROVIĆ 159. IVANA ARSIĆ 160. IVANA ZAJIĆ 161. IVANA PRLINA NIKODIJEVIĆ 162. IVANKA KUZMAR ŠUBAŠIĆ 163. IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ DIB 164. IGOR DIVKOVIĆ 165. IGOR ZORIĆ 166. IGOR REMS 167. IGOR STANKOVIĆ 168. IZABEL DIAS ČEPERKOVIĆ 169. IZTOK KODRIČ, ROGATEC 170. ISHAK NOKIĆ, NOVI PAZAR 171. JABLANKA PAVLOVIĆ, SOKOBANJA 172. JADRANKA VARGA, ZG 173. JAGODA KECMAN, TUGARE 174. JAGODA KLJAIĆ, GLINA 175. JAGODA NIKAČEVIĆ, NBG 176. JASMILA TALIĆ, SARAJEVO 177. JASMIN IBRANOVIĆ, BRČKO DISTRIKT 178. JASMINA VALENTIĆ, INĐIJA 179. JASMINA MALEŠEVIĆ, BG 180. JASMINA ŠUŠIĆ, LIPOVLJANI 181. JEFIMIJA KOCIĆ, NIŠ 182. JELENA M. ĆIRIĆ, PRAG 183. JOVAN BODROŽIĆ, INĐIJA 184. JOVAN N. BUNDALO, BEOGRAD 185. JOVANA STOJANOVIĆ, PODGORICA 186. JOVANKA BABIĆ JELOVAC, ZAGREB 187. JOVANKA BOŽIĆ, VALJEVO 188. JOVANKA JELIĆ, UMKA 189. JOŽE BRENČIČ, VRHNIKA 190. JURATA BOGNA SERAFINJSKA, VARŠAVA 191. JURE DRLJEPAN, DOMŽALE 192. JURICA NJEGOVEC, VARAŽDIN 193. KAJA NIKOLIĆ-STOJANOVIĆ, RAŽANJ 194. KATARINA KOSTIĆ, TORONTO 195. KRIŠTOF REMBOVSKI , KENPNO 196. KSENIJA ŠUPIĆ, UŽICE 197. LAURA KLAPKA, ZAGREB 198. ALTENKA SAPUNDŽIJEVA, LOVEČ 199. LAZAR LAUŠEV, IDVOR 200. LAZAR PETKOVIĆ – KRČEDINAC, KRČEDIN 201. LELA STOJANOVIĆ, NIŠKA BANJA 202. LIDIJA PAVLOVIĆ-GRGIĆ, MOSTAR 203. LINDA PRUGO BABIĆ, SARAJEVO 204. LJILJANA CRNIĆ 205. LJILJANA GLIGORIJEVIĆ 206. LJILJANA JELASKA 207. LJILJANA MILOSAVLJEVIĆ 208. LJILJANA SAMARDŽIĆ 209. LJILJANA TEOFANOV 210. LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ 211. LJILJANA NINKOVIĆ MRGIĆ 212. LJUBICA PUŠICA 213. LJUBINKA TOŠIĆ 214. LJUBOMIR O. VUJOVIĆ 215. MAJA BABIĆ 216. MAJA MIKULIĆ 217. MAJA D. NEDELJKOVIĆ 218. MAJA PEJOVIĆ 219. MAJA SABLJAK 220. MAJA STOŠIĆ 221. MAJA ŠIPRAK BRLETIĆ 222. MAJDA KOČAR 223. MAJO DANILOVIĆ 224. MALGOŽATA ŽURECKA 225. MARIA ŽUJOVIĆ KRASAVČIĆ 226. MARICA BEHTAN CECELJA 227. MARICA RADIĆ VIDIĆ 228. MARIJA BRAJKOVIĆ 229. MARIJA DRAGNIĆ 230. MARIJA DRPA 231. MARIJA KUSTUDIĆ 232. MARIJA LESAN 233. MARIJA LISAC 234. MARIJANA MIŠKOVIĆ 235. MARKO LJ. RUŽIČIĆ 236. MARKO SERTIĆ-KEC 237. MARKO SKOK – MEZOPOTAMSKY 238. MARKO TOMIĆ 239. MARTA ŠAVLI 240. MELISA SLIPAC 241. MIHAJLO SVIDERSKI 242. MILAD OBRENOVIĆ 243. MILAN BJEKIĆ 244. MILAN GROMOVIĆ 245. MILAN MILUTINOVIĆ 246. MILAN S. KOSOVIĆ 247. MILAN SENĆANSKI 248. MILAN STEVANOVIĆ TRNOVICA 249. MILAN TODOROV 250. MILEN ŠELMIĆ 251. MILENA MRKELA 252. MILENA SEVEROVIĆ 253. MILENA VUKOJE STAMENKOVIĆ 254. MILICA BOGDANOVIĆ 255. MILICA BERLOT 256. MILIJANA MIKA GOLUBOVIĆ 257. MILISAV ĐURIĆ 258. MILIVOJ KRIVOŠIJA 259. MILORAD MARTINOV 260. MILOŠ JOVANOVIĆ 261. MILOŠ RAJIĆ 262. MILOŠ STEVANOVIĆ GRIGI 263. MINELA DIZDAR 264. MINELA MASLEŠA 265. MIODRAG MIO LAZAREVIĆ 266. MIRELA JAKOVLJEVIĆ 267. MIRJANA ĐAPO 268. MIRJANA RANKOVIĆ LUKOVIĆ 269. MIRJANA JEROTIĆ 270. MIRJANA KOS 271. MIRJANA MARINKOVIĆ 272. MIRJANA MARKOVIĆ 273. MIRJANA RADUJKOVIĆ MILOJKOVIĆ 274. MIRJANA RANKOVIĆ MATOVIĆ 275. MIRJANA SMAŽIL PEJAKOVIĆ 276. MIRJANA SOKOLOVIĆ 277. MIRKO LUNIĆ 278. MIROSLAV LAV AMATUNSKI 279. MIROSLAV MIŠEL BOLTRES 280. MIROSLAV PAVLOVIĆ 281. MIROSLAV PELIKAN 282. MIROSLAV STAMENKOVIĆ 283. MIROSLAV VURDELJA 284. MIRSAD ŠIŠIĆ 285. MITAR MITROVIĆ 287. MLADEN STOJADINOVIĆ 288. MONIKA TUBIĆ, KAĆ 289. NADA BADRLJICA 290. NADA -NADICA CVETKOVIĆ 291. NAJDAN STOJANOVIĆ 292. NATALIJA KOCIĆ 293. NATAŠA GALIĆ 294. NATAŠA MILADINOVIĆ 295. NEBOJŠA MLADENOVIĆ 296. NEMANJA DRAGAŠ 297. NENAD SIMIĆ 298. NENAD SIMIĆ-TAJKA 299. NENAD TANOVIĆ 300. NEVENA STANIĆ 301. NEVENKA MIJATOVIĆ 302. NEVENKA PUPEK 303. NIKOLA BELOŠEVIĆ BELE 304. NIKOLA GRKOVIĆ 305. NIKOLA ILIĆ 306. NIKOLA ŠIMIĆ TONIN 307. NIKOLA VASIĆ TOPOLOVAČKI 308. NISAD ŠIŠKO JAKUPOVIĆ 309. NOVICA B. ĐORĐEVIĆ – KOSOV 310. OKSANA PECI 311. OLGA LALIĆ-KROWICKA 312. OLICA MILUTINOVIĆ 313. OSTOJA TONTIĆ 314. PANTELIJA MILOSAVLJEVIĆ 315. PETRA ROSANDIĆ 316. PETRONIJE-PERO ŠIMŠIĆ 317. PETAR ELEZ 318. PETAR V KNEŽEVIĆ 319. PETAR MALBAŠA 320. RADA PAUNOVIĆ 321. RADE ĆURČIN 322. RADMILA JELISIJEVIĆ 323. RADOJE REGOJEVIĆ 324. RADOJICA NEŠOVIĆ 325. RADOJICA PERIŠIĆ 326. RADOJKO LAKO VESELINOVIĆ 327. RADOVAN LEPANOVIĆ 328. RADOVAN SINĐELIĆ 329. RATKO PETROVIĆ 330. RATKO RALE BELIĆ 331. ROMANA PERKOVIĆ 332. RUŽA ĐEKIĆ 333. RUŽA TOVILO 334. SABAH AL-ZUBEIDI 335. SABINA HVASTIJA 336. SAFER GRBIĆ 337. SAFETA OSMIČIĆ 338. SAFIJA VEHABOVIĆ 339. SLAVICA DABEVSKA KIROVSKA 340. SANDA IVANOVIĆ 341. SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ 342. SANDRA CVITKOVIĆ 343. SANDRA DŽANANOVIĆ BAKAJ 344. SANDRA ZEC 345. SAŠA MIĆKOVIĆ 346. SAŠA STRNAD 347. SAVA GAJIĆ IVIĆ 348. SAVA ILIĆ 349. SAVKO PEĆIĆ-PESA 350. SANJA MRZLJAK JOVANIĆ 351. SANJIN ČIKOVIĆ 352. SERGIJE FERARI LATUS 353. SILVA LANGENFUS 354. SILVIJA BUTKOVIĆ 355. SLAĐANA FIŠER 356. SLAĐANA OBRADOVIĆ 357. SLAVICA KLEIN 358. SLOBODAN JOVANOVIĆ – STUBIČKI 359. SLOBODAN M. STEFANOVIĆ 360. SLOBODANKA ŽIVKOVIĆ 361. SMILJA ARSIĆ 362. SNEŽANA VUKIĆEVIĆ ČVORO 363. SNEŽANA SAVIĆ 364. SNEŽANA ŽANA NEORČIĆ 365. SNJEŽANA KUKIĆ 366. SOFIJA ĐOKIĆ – SOFKE 367. SONJA MUDRIĆ 368. SOVJETA GRUBEŠIĆ 369. SRĐAN GAGIĆ 370. SREČKO PLAHUTNIK 371. SRETO PETRIĆ 372. STEVAN ČVOROVIĆ 373. STEVAN MILOŠEVIĆ 374. STOJANKA MILIN 375. STOJANKA RADENOVIĆ-PETKOVIĆ 376. STRAHINJA KRSTIC 377. SUNO KOVAČEVIĆ 378. SUZANA MIJATOVIĆ 379. SVETLANA ANTIĆ, VRANJE (SRBIJA) 380. SVETLANA MATIĆ, BEČ (AUSTRIJA) 381. SVETLANA SPAJIĆ, LOZNICA (SRBIJA) 382. SVETLANA TODOROVIĆ, BEOGRAD (SRBIJA) 383. TATJANA TOMIĆ, GRADAČAC (BIH) 384. TATJANA DEBELJAČKI, UŽICE (SRBIJA) 385. TEUTA BUTUČI, ZAGREB (HRVATSKA) 386. TODORA ŠKORO, BEOGRAD (SRBIJA) 387. TODA MATIĆ – MEDIĆ, SIDNEJ (AUSTRALIJA) 388. TOMISLAV STEVANOVIĆ, SMEDEREVO (SRBIJA) 389. FABIJAN LOVRIĆ, KNIN (HRVATSKA) 390. FRANJO FRANČIČ, LJUBLJANA (SLOVENIJA) 391. FRANKO BUŠIĆ, SPLIT (HRVATSKA) 392. FRANKO SORIĆ, ZADAR (HRVATSKA) 393. FRANJO DERANJA, NOVI VINODOLSKI (HRVATSKA) 394. FRANJO MATANOVIĆ, TRST (ITALIJA) 395. FUAD HRUSTIĆ, GRADAČAC (BIH) 396. FUAD KOVAČ 397. HASAN IREIZ, SARAJEVO (BIH) 398. HRISTINA JANKOVIĆ, PODGORICA (CRNA GORA) 399. CVETA SPASIKOVA, ŠTIP (MAKEDONIJA) 400. CVIJA AŠĆERIĆ MITROVIĆ 401. CVIJETA JURIŠEVIĆ 402. DŽANA ZIMIĆ JESENKOVIĆ

Sima Begović dve knjige 400+358 stranica Jugoslovenski narodi i narodnosti Stranci u Banjičkom logoru Dolazak ŽIVOT I SMRT BANJIČKIH ZATOČENIKA Raspored po sobama Pljačka zatočenika i njihovih porodica Higijenske prilike Logorska ambulanta Ishrana Logorski režim Pogubljenja zatočenika Stratište u Jajincima Streljanje u Marinkovoj bari i na Novom groblju Streljanje izvan Beograda Broj streljanih zatočenika Značajnije odmazde Streljanje u Skeli: 15. avgusta 1941. godine Martovske odmazde 1942. godine Majske odmazde 1943. godine 11. septembar 1944. godine Prozivke i odgovori Otpor teroru Političke aktivnosti Organizovano slanje paketa. Veze s gradom Kulturni život Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici Rukotvorine i razonoda Likovno stvaralaštvo Logorska radionica Radovi izvan logora i bekstva s radova Bekstva s radova Uklanjanje tragova zločina Transporti iz Banjičkog logora Poslednji dani i rasformiranje logora Milan Aćimović Gojko Babić Miloš Bajić Bora Baruh Božidar Boško Bečarević Obrad Belić Mihailo Mika Blagojević Dušan Bogdanović Boško Bećarović Franc Beme Josip Benković Vasilije Buha Branko Bulat Jelena Ćetković Radomir Čarapić Tenko Dalović Đurđelina Đuka Dinić Tanasije Dinić Lazar Dožić Đura Dukić Božidar Buđoni Đorđević Milorad Đorđević Momčilo Damnjanović Stefan Đelineo Žarko Fogaroš Vili Fridrih Radomir Gerić Velibor Gligorić Sergije Golubijev Radan Grujičić Nikola Gubarev Vencelsav Glišić Radovan Gudelj Hans Helm Hajnrih Himler Adolf Hitler Mihajlo Ilić Anka Jandrijević Branisla Brana Jovanović Dragi Dušan Žuća Mira Jaza Jovanović Miroslav Jovanović Paula Jurak Janko Janković Dragoljub Jovanović Dragomir Jovanović Duško Milorad Herbert Jung Kajtel Danka Karišić Bajić Milan Lala Kobiljski Đorđe Kosmajac Karl Kraus Lotar Muharem Kreso Nevenka Karakašević Sergej Kompanjec Peter Kriger Anka Kumandi Janko Lisjak Dragomir Lončarević Dimitrije Ljotić Đuro Mađerčić August Majsner Dragoslav Draža Marković Milan Marković Saša Živan Živa Milić Martinović Jelena Matić Miloš Mrša Matijević Dragoljub Draža Mihailović Stevan Milanko Vera Miletić Radomir Milutinović Branko Bliher Mišković Dragoljub Čitko Mitrović Ratko Šilja Mitrović Vukica Šunja Mitorićv Habuš Ivanka Muačević Živko Mađaervić August Majsner Zagorka Zaga Malivuk Filip Marjanović Danilo Maselša Milomir Mićina Mićić Mileta Milovanović Vukica Šunja Mitrović Ivanka Nedić Milan Nedić Blagoje Nešković Miodrag Nikolić Stanica Načević Petar Nikezić Mirko Ognjenović Ilija Paranos Aleksandar Pavlović Darinka Pavlović Milorad Petrović Vojislav Petrović Dragoljub Popović Jovan Đuro Paripović Vladislav Pavlović Stipe Pekić Olga Petrov Voja Petrović Bukić Pijade Nada Oklobdžija Aleksandar Ranković Petar Ristić Radmila Rajković Dobrila Rastovac Slobodan Sekulić Stanislav Crni Sremčević Vasilija Stamenković Petar Subotić Radivoj Sinđelić Božidar Stamenković Nada Stanić Siniša Stanković Svetomir Sveta Stojanović Velinka Sujić Johanides Emanuel Šefer Stevan Šterić Josip Broz Tito Mirko Tomić Harold Turner Jovan Jova Todorović Milan Trifunović Voja Tutunović Svotozar Vuzković Dušan Veličković Mato Vidaković Adela Vranić Šinko Vojislav Vučković Svetozar Vujković Obrad Zalad Čeda Živadinović Vladan Žeravčević

OČUVANA Willimon Biljana - monografija Cicero, Beograd, 1915g tvrd povez 384 strane 28cm X 24cm `Willimon` Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.

Biljana Willimon / Vilimon Izdavac: Cicero Urednci: Milena Marjanovic, radmila Stankovic 2015 Tvrd povez, strana 384 Vrlo dobro ocuvano `Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.`

CICIERO BEOGRAD - 2015 - 384 STRANA, TVRD POVEZ. NA PREDLISTU POSVETA. `Willimon` Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.