Da li ste se kadgod zapitali zašto se preddmeti kojima pišemo zovu pero i olovka, a u stvari nisu ni pero ni olovka; po čemu su, na primjer, avion i vakcina dobili imena? To i stotine drugih zagonetnih tajni o riječima, otkrićemo u ovoj knjizi, na pristupačan, zanimljiv, često i duhovit način. Izuzetna i primerima ilustrovana knjiga, koja na zanimljiv i pre svega iskustveni nacin vodi citaoce kroz poreklo reci koje svakodnevno koristimo. Bicete iznenadjeni mnostvom informacija i zanimljivih podataka koje sigurno niste mogli nigde do sada videti, a koje vas primoravaju da na jedan sasvim drugaciji nacin poimate sve one fraze, opste reci ili izraze koje u govoru uzimamo zdravo za gotovo. Poseban znacaj autor je pridao usporedbama za ostalim evropskim jezicima, kao i nizom primera iz narodnih obicaja, verovanja i svetkovina. Čitaj dalje

Sadržaj: "Žudeći za celokupnom mudrošću" (Platon) (17-26); Petar Petrović Njegoš i Riga od Fere (27-32); Estetika svetlosti u studijama o Njegošu Mirona Flašara (33-41); Estetika i antička fizika kod Pupina (42-47); Nobelovci Ivo Andrić i Jorgo Seferi između istoka i zapada: paralela (48-59); Godine učenja i godine lutanja Anice Savić Rebac (60-85); Homo faber: homo loquens ili Sreten Marić kao glotolog (86-96); Dragiša Živković i prva komparativna studija srpske književnosti (97-104); Sveta sova boginje Atine za Boška Petrovića: sećanja i uspomene (105-123); Povodom jedne pesme Miodraga Pavlovića (124-139); Borislav Pekić o Tegeji i Peloponesu u vreme posle krstaških ratova (140-151). - II (153-198): Balkanska perspektiva: Kavafi i savremena srpska poezija (155-169); Grčka ostrva u srpskoj književnosti i istoriji (170-177); Srpski prevodi grčke književnosti (178-184); Srpska književnost dvadesetog veka (185-198). Čitaj dalje

Molitve svetoga Save, molitve svetome Savi

Knjiga veoma retka po tematici i zanimljiva po načinu obrade. Naime, kod nas se u jezičkim priručnicima i savetnicima uglavnom posvećivala pažnja pravilnom pisanju, a govorni jezik je ostajao sasvim po strani. Autor pokazuje da se jezik jednim kodovima ostvaruje u pisanju, a drugim u govoru, i da zato treba da pišemo po pravopisu, a govorimo po pravogovoru. Uvereni smo da će ovo biti koristan savetnik svima onima koji drže do prirodnosti, pravilnosti i lepote izgovorene reči. Čitaj dalje

Klasična patrologija, predavanja najvećeg akademskog teologa dvadesetog veka, sveštenika Georgija Florovskog, na Bogoslovskom institutu Svetog Sergeja u Parizu. U prvoj knjizi koja govori o "Zlatnom dobu" patristike, sreću se blistave studije o Svatom Jovanu Zlatoustom, Grigoriju Bogoslovu, Vasiliju Velikom, Grigoriju Nisijskom i drugima. Čitaj dalje

Uz prihvatanje kulturne obojenosti građanstva, neophodno je prihvatiti i uvek prisutnu političku prirodu kulturnog (odnosno onog koje se tiče grupnih afilijacija, bilo u etničkom, religijskom ili nekom drugom smislu). Ako priznamo izvesnu snagu argumentu da kao građani moramo imati pravo i na (svoju) kulturu, trebalo bi uvažiti i uvid da smo u (svojoj) kulturi odmah već i građani – jer i kultura je stvar politike, pripadanja, pregovaranja, odnosa moći, privilegovanja i marginalizacije. Građanski identitet nije sekundaran u odnosu na kulturni. Zapravo, teško ih je uopšte razdvojiti, a kako bi se izbegla mistifikacija koju kulturološka objašnjenja politike često sobom nose, potrebno je reafirmisati građansko i, ovog puta, njega injektirati u paradigmu kulturnog. S jedne strane, pristupi antropologije javnih politika mogu se koristiti za kontekstualno razumevanje širih društvenih implikacija pravnih i političkih dokumenata kojima se postavljaju osnove za kategorizaciju i upravljanje građanima i političkim telom. S druge strane, u okolnostima u kojima se pitanja određivanja (spoljnih granica) građanstva i njegovih unutrašnjih razgraničavanja (po etničkim i drugim linijama) postavljaju u samo središte političkih procesa – kao što je to slučaj u našem, ali i mnogim drugim postkonfliktnim društvima – građanstvo (kao potvrda pripadnosti) i državljanstvo (kao potvrda veze između pojedinca i institucija zajednice u kojoj živi) postaju plodan i važan etnografski teren, ne samo za antropološku disciplinu. Politički i pravni okviri u kojima se sprovode politike državljanstva i regulišu dostupnosti građanskih prava (i njihovo često vezivanje za prava konkretnih etničkih grupa), najdirektnije utiču na sudbine brojnih ljudi. Upravo su zato etnografske studije, kao komplementarna sredstva primene i testiranja teorijskih ideja, neophodne kao načini prodiranja u živući svet ljudskih odnosa konstituisanih uslovima normiranja i regulisanja zajednica građana i državljana. Otkrivanjem tog sveta najubedljivije nam se otkriva i istina da građanstvo nije samo teorijski koncept ili politička kategorija, već i definišući aspekt ljudske agensnosti i težnje ka dostojanstvenom životu. Čitaj dalje

Ohridski prolog Svetog vladike Nikolaja je, po rečima uglednog srpskog filosofa i bogoslova Justina Popovića, najmudrija i najpotrebnija srpska knjiga. Prvi put je odštampana 1928. godine i do današnjeg dana je doživela mnoga izdanja i ogromne tiraže. Prevedena je na desetinu stranih jezika. Tako je prevazišla nacionalne okvire i postala podjednako draga i drugim narodima u Evropi, Americi, Aziji... Ovo remek-delo pravoslavne književnosti odenuli smo u opremu kakva do sada nije viđena. Ohridski prolog sada je prvi put ilustrovan u punom koloru, sa preko 1000 ilustracija koje slikovito obogaćuju njegov pisani sadržaj. Posebnost ovog izdanja su i dopune priređivača kojima su obuhvaćeni i oni praznici i sveci čija je proslava ustanovljena nakon pisanja i nastanka same knjige. Luksuzno izdanje ovog dela rađeno je u tvrdom povezu, šiveno, ilustrovano u punom koloru. Čitaj dalje

Knjiga obrađuje uspon i pad najvažnije klase feudalnog Japana kroz istoriju dugu 8 vekova. Opisani su najvažniji događaji i ličnosti tog vremenskog razdoblja bez koga se ne može razumeti filozofija japanskog naroda i nastanak borilačkih veština. Knjiga je opremljena autentičnim starim fotografijama, praćena jedinstvenim autorskim tekstom na teme poput etike samuraja (bušido kodeks), osobenostima psihologije samuraja kao šo su: strpljenje, upornost, hrabrost, suzdražanost, ali i o harakiriju i istoriji mača... Čitaj dalje

"Agape“ je proizvod posvećen zajednici i nije urađen ni zbog jedne osobe posebno već smo se trudili da nešto korisno uradimo za dobrobit svih. Jedna od najkorisnijih stvari je da osmislimo naš život na pravilan način, jer, kako kaže profesor Jerotić: "Prvo osmisli svoj život pa ćeš onda lakše da ga živiš.“, izjavio je autor knjige "Agape antologija 2“, Aleksandar Gajšek. Knjigu čini sledećih dvanaest razgovora: Vladeta Jerotić i Radovan Bigović: VERA I NACIJA Vladika porfirije i Rambo Amadeus: SPORIJIM ŽIVOTOM PRONAĆI SEBE Jovan Ćirilov i Vladeta Jerotić: UMETNOST PROSTOR SLOBODE Sanja Domazet: BOŽANSTVENI BEŽBOŽNICI Zoran Milivojević i Vladeta Jerotić: LJUBAV I EMOCIJE Raša Popov: KAD SAM BIO SREĆAN KONJ Timoti Džon Bajford: ŽIVOT JE IGRA Svetomir Bojanin: TAJNA ŠKOLE Lazar Trifunović:JEDNOSTAVAN ŽIVOT VISOKA RAZMIŠLJANJA Dina Čolić Anđelković: VLADICI SE OBRAĆAM KAO DA MI JE ROD Bojan Jovanović: VERODOSTOJNOST I ZLOUPOTREBA KREMANSKOG PROROČANSTVA Dejan Raković: KVANTNO-HOLOGRAFSKA SVEST Čitaj dalje

Teorija književnosti je kontroverzna tema; s obzirom na to da je iz temelja promenila studije kulture i društva tokom poslednje dve decenije, teorija književnosti je češće bila optužena za podrivanje poštovanja prema tradiciji i istini, ohrabrivanje sumnje u političke i psihološke implikacije kulturnih proizvoda, nego što je opisivana kao delatnost koja podstiče divljenje prema velikim književnim delima. U ovom Uvodu, Džonatan Kaler ne objašnjava „teoriju“ opisujući zaraćene teorijske škole. Govoreći otvoreno o značaju teorije za promišljanje književnosti, čovekovog identiteta i moći jezika, Kaler zapravo skicira ključne „pomake“ koje je teorija podstakla. Ovaj lucidni uvod biće od koristi svima koji su se pitali zbog čega se oko teorije digla tolika buka ili, pak, onima koji žele da razmišljaju o književnosti danas. Čitaj dalje

Ogledi iz savremene analitičke estetike!

Priručnik je podeljen u tri dela: "Razumijevanje književnosti", "Struktura književnog teksta" i "Književni rodovi i vrste"; na kraju knjige, uz imenski registar i odabranu sekundarnu literaturu, nalazi se i znalački izraðen predmetni registar, koji uistinu nije lako uraditi, i predstavlja pravi autorski rad i stav, a koji na pametan način upućuje čitaoce u probleme ove knjige. Čak i ako bi se takva knjiga čitala od tog registra, što nije neuobičajeno, dobio bi se uvid u osnovne njene teme i način njihove obrade. Veći ovako uraðen pojmovnik problema izdvaja knjigu Zdenka Lešića od drugih istog naslova. I još nešto: pristup temi drukčiji je od ostalih, čak i inostranih autora, danas veoma pomodnih, mada provokativnih, poput, na primer, Džonatana Kalera i Stivena Grinblata, koji slede samo svoj stav i svoje razumevanje književnog procesa, veoma radikalno, ne odnoseći se prema drugim, mada valjanim i većprihvaćenim, mišljenjima. Zašto je tako, objašnjava autor u uvodu, i to željom da napravi pregledan udžbenik, iznošenjem svih mogućnih stavova s upućivanjem na izvorno značenje svakog od književnoteorijskih pojmova. Ovakva koncepcija knjige pokazuje, zapravo, kako treba pisati priručnik za znalca i za studenta, kao pregledno, jasno i jednostavno štivo, koje će dati sveobuhvatnu sliku književnih teorija i množinu, verovatnih i mogućno dobrih, interpretacija književnosti. Čitaj dalje

Knjiga Moderna tradicija sadrži pet tematskih blokova! Prvi tematski krug sabira oglede piscima koji su veoma značajnim delima obeležili srpsku prozu druge polovine 20. veka (B. Pekić, D. Mihailović, M. Pavić i M. Bulatović). U istoj vremenskoj vertikali drugi temat ove knjige prikazuje evolutivni luk srpske poezije sa njenim najznačajnijim predstavnicima (V. Popa, M. Pavlović, S. Raičković, B. Miljković, I. V. Lalić, B. Petrović, LJ. Simović, M. Bećković, J. Hristić i B. Radović). Naglasak nije samo na imenima već, pre svega, na poetikama i pojedinačnom doprinosu tih pesnika u inoviranju srpske pesničke tradicije. Na drugi način, ali na nivou eksplicitne poetike, tim istim pitanjem bavi se i treći tematski blok. U njegovom su središtu tri pesnika (O. Davičo, LJ. Simović i M. Bećković) i tri vrlo raznolike poetike s aktuelnošću koja traje od nadrealizma do savremene poezije. Na sličnom tragu, koji vodi ka plodnom susretu tradicije i modernosti u srpskoj književnosti s početka novoga veka, nalaze se tekstovi: romanu Ž. Komanina i pevanju I. Negrišorca. Najposle, istim interesovanjem voðen, tu je i tematski blok koji pitanje nasleða i modernosti sagledava u komparativnom ključu. Reč je o odnosu prototeksta koji predstavlja novela Smrt u Veneciji Tomasa Mana i stvaralačkih replika te novele u delima srpskih pisaca (D. Ćosić, A. Gatalica, S. Domazet i V. Pištalo). Čitaj dalje

Inspirisano svetskim iskustvima povezivanja kulturnog i turističkog prostora, kao i velikim međunarodnim projektima Saveta Evrope, delo Kulturni turizam nudi detaljna uputstva o aktiviranju kulturnih potencijala u Srbiji. Autorka nudi odgovore na veliki broj pitanja s kojima se svakodnevno suočavaju kreatori razvojne politike na svim društvenim nivoima i pruža nova znanja iz područja kulturne animacije, marketing menadžmenta i koncepta strateškog planiranja. U okviru knjige nalazi se i CD Krstac, u produkciji Grupe za scenski dizajn, Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji prikazuje kreativnu primenu ideja iz ove knjige. Namenjen kulturnim delatnicima, turizmolozima, privrednicima i ekonomistima, Kulturni turizam pouzdan je vodič kroz ideje i tehnike koje naš geografski prostor mogu učiniti značajnim na turističkoj i kulturnoj mapi sveta. Vidljivo je njeno (autorkino) poznavanje stanja i kretanja kulturnog turizma u svijetu te poznavanje recentne strane literature koja naglašava promjene u ponašanju postmodernih turista. Ti novi koncepti uključuju „life-seeing“, dakle iskustvo, atmosferu, sudjelovanje u životu lokalnog stanovništva, za razliku od koncepta „sight-seeing“ koji se danas napušta, a koji uključuje puko razgledavanje lokaliteta i njegovih znamenitosti. Iz recenzije dr Daniele Angeline Jelinčić Čitaj dalje

Šesto kolo edicije Deset vekova srpske književnosti štampano je u 12 knjiga: Danilo II, Danilov učenik, Grigorije Camblak, Jefimija, Danilo III, Stefan Lazarević, Andonije Rafail, Konstantin Filosof, Jelena Balšić, Nikon Jerusalimac priređivač prof. dr Tomislav Jovanović 289 str. ISBN 978-86-87079-83-0 Epske narodne pesme priređivač prof. dr LJiljana Pešikan LJuštanović 483 str. ISBN 978-86-87079-75-5 Atanasije Stojković, Joakim Vujić priređivač mr Dragana Grbić 383 str. ISBN 978-86-87079-82-3 Lukijan Mušicki priređivač prof. dr Mirjana D. Stefanović 161 str. ISBN 978-86-87079-79-3 Laza Lazarević, Janko Veselinović priređivač dr Snežana Milosavljević Milić (u saradnji sa dr Mirkom Đukićem) 527 str. ISBN 978-86-87079-80-9 Dragutin Ilić priređivač dr Vladimir Gvozden 303 str. ISBN 978-86-87079-78-6 Boško Petrović priređivač prof. emeritus dr Slavko Gordić 319 str. ISBN 978-86-87079-74-8 Vasko Popa priređivač dr Dragan Hamović 275 str. ISBN 978-86-87079-76-2 Stevan Raičković priređivač Miroslav Maksimović 363 str. ISBN 978-86-87079-77-9 Aleksandar Popović priređivač prof. dr Jovan LJuštanović 269 str. ISBN 978-86-87079-85-4 Ivan V. Lalić priređivač mr Sonja Veselinović 255 str. ISBN 978-86-87079-84-7 Slobodan Selenić priređivač dr Marko Nedić 331 str. ISBN 978-86-87079-81-6 Čitaj dalje

Oslanjajući se na mnoštvo podataka iz različitih enciklopedija, Elijade je osmislio ovaj zbornik u kojem su glavne religije rasporeðene po abecednom redu. Vodič sadrži informacije o nastanku 33 svetske religije, kao i informacije o verskim običajima, pojmovima i ličnostima koje su u njemu navedene. Knjiga je podeljena na makro i mikro-rečnik. Makro-rečnik definiše svetske religije, meðu kojima su i šinto, šamana, taoizam, južnoameričke religije, slovenske i baltičke religije, konfučijanizam, egipatske misterije i religije Okeanije. Mikro-rečnik definiše reference kroz duža objašnjenja u makro-rečniku. Čitaj dalje

Knjiga istražuje razvoj, sadržaj i uticaj kulture sveta; Kombinacijom dve najistaknutije teorijske perspektive o kulturi sveta – svetskog poretka i teorije globalizacije – ova knjiga prati razvoj kulture sveta od sredine XIX veka do današnjeg dana. Ilustruje ključna pitanja i empirijska istraživanja, govori o dejstvu istorije na razvoj kulture sveta i procenjuje složen uticaj kulture sveta na ljude, organizacije i društva. Ovo je provokativna, sintetička i dobro utemeljena interpretacija kulture sveta koja je od suštinske važnosti za svakog studenta i naučnika koji se bavi globalizacijom i svetskim zbivanjima Čitaj dalje

Ako je književnost verbalna umjetnost – a jeste – onda analiza svakog književnog djela mora – prvenstveno na osnovu jezičkih kriterijuma – pokušati dati odgovor na pitanje koji to aspekti upotrebe jezika književnom djelu daju status umjetničkog. Drukčije rečeno, u analizi književnog djela uvijek je prisutno i pitanje šta je to differentia specifica jezika književnog djela koja omogućava da ga shvatimo i prihvatimo kao umjetničko. Ako je poetika nauka o književnoj umjetnosti, a jeste, onda se ona – kako to i Roman Jakobson naglašava – „prevashodno bavi pitanjem ’Šta čini jednu verbalnu poruku umetničkim delom?’” To nije, međutim, samo pitanje poetike nego podjednako, ako ne čak i više, pitanje stilistike. I to integralne stilistike, što se bavi načinima ostvarivanja i (među)odnosom stilematičnosti i stilogenosti jezičkih jedinica – od foneme kao najmanje do diskursa ili teksta kao najviše. Čitaj dalje

Eseji u ovoj knjizi bave se delima i piscima za koje važi da ih pre svega određuju humor, smeh, pa možda čak i vedrina! Čitalac će, međutim, primetiti da se u svim tekstovima ne manje i vrlo pomno vodilo računa i o tmurnim, ponekad veoma tamnim stranama čovekove egzistencije i ljudske istorije. Ako u književnosti dvadesetog veka postoji delo koje, i to kroz smeh, u sasvim drugačijem tonalitetu i sasvim drugačijim postupkom, opovrgava svaku mogućnost da se ubijanje i mrcvarenje ljudi opravdavaju smrću, onda je to Švejk. Neka o pijedestalu budućeg večnog mira sagrađenog na leševima, pričaju nekom drugom. Pritom je tu uvek i onaj dodatak: mir mora biti pravedan. Inače... ...Bezumnost istorije nije navela Švejkovog tvorca na pesimističke ili, možebiti, očajničke zaključke. Naprotiv, on se istoriji nasmejao – a da li je svaki smeh gejzir iz dubine očaja, to pitanje još nije odlučeno – smejući se svemu što bi htelo da se nametne kao uzvišeno i veliko a osujećuje življenje. Biti i ostati živ bila je za Hašeka ona neuzdrmana vrednost koju je valjalo štititi od groze i haosa što ih donose "velika istorijska zbivanja", a to će reći – u romanu o Švejku – od društvenih mehanizama i organizacija koje služe uglavnom mrvljenju ljudi i nasilnoj smrti, dakle, pre svega, od licemerne crkve i ratoborne države. Živ čovek, koji bi, ako je ikako moguće, da to i ostane, nasuprot istoriji: to je opozicija iz koje je nastao Švejk. Čitaj dalje

"Ova knjiga, posvećena Žitiju Gerasima Zelića, sastoji se od nekoliko samostalnih poglavlja ili celina, tako da se može nesmetano čitati i difuzno, ili na preskok, ne obazirući se na njihov redosled; neki se detalji tu i tamo ponavljaju zato što je to bilo potrebno. Namera je bila autorova da iz svega toga što je ovde napisano, da se iz svih prikupljenih i tumačenih činjenica, pojavi duboka i tamna prošlost koja će početi da diše i da iskri živim zrakom koji će nam ovo Zelićevo delo trajnije osvetliti." - napomena autora Čitaj dalje

KALENDAR, I TO KAKAV! I mnogo više od kalendara • ČUVAR TRADICIJE • OBIČAJNIK • PODSETNIK NA VERSKE PRAZNIKE • PRIRUČNIK ZA PREDVIÐANJE VREMENSKIH PRILIKA ILI ODBRANU OD „LOŠOTINJE” • SAVETNIK ZA SEZONSKE RADOVE U KUĆI I POLJU • RIZNICA NARODNIH IZREKA Po danima od Petozarnih mučenika (26-og dec) do Božića (7-og jan) gleda se kakvo će vreme biti u narednoj godini. Jedan dan je jedan mesec ako nekog od tih dana pada sneg, onda će biti kišan onaj mesec što ga taj dan predstavlja u idućoj godini, a kog dana je vedro, taj će mesec biti bez kiše. Od Svetog Nikole (19. dec) dan biva duži onoliko koliko petao može da skoči s praga Do Svetoga Luke (31. okt) tur’ đe oćeš ruke, od Svetoga Luke, u džepove ruke Kad ko koga udesi, u svakom smislu te reči, kaže se da ga je udesio kô za Vrbicu (druga subota pred Uskrs) Svetog Spiridona (25. dec) slave papučari i oni što papuče izrađuju i oni što se plaše svojih žena Januar je u Vukovom rečniku bio sječanj, u crkvi bogojavljenski mesec, a u narodu i golemi mesec; juli – ilinski mesec i žetvar; septembar – malogostojinski mesec i grozdober; novembar – aranđeoski mesec i studen. Pre pojave Deda Mraza deca su poklone dobijala na Nikoljdan (19. dec), Materice (druga nedelja pred Božić), Očeve (prva nedelja pred Božić) i Božić (7. jan), a davala na Detinjce (treća nedelja pred Božić) Od zmija štite jeremije (oko Jeremijinog dana, 14. maj), kišu prizivaju prporuše i dodole (kad je sušno leto), dobar rod donose krstonoše (o zavetinama i litijama), karakondžule rasteruju sirovari (uoči Malog Božića, 14. jan), a komendije teraju komendijaši (u beloj nedelji, prvoj pred uskršnji post) U čistoj nedelji (prvoj u uskršnjem postu) pere se i čisti sve u kući, u gostinskoj nedelji (prvoj pred uskršnji post) dočekuju se gosti, u zagonetnoj (prvoj pred uskršnji post) oštri se duh i ogleda u domišljatosti, a u šarenoj nedelji (četvrtoj pred uskršnji post) dozvoljeno je da se „šara” U narodu se, dakle, tačno zna kad je čemu vreme, jer je celina življenja kalendarski usklađena i cela godina propraćena je određenim radnjama – tačno se zna otkad i dokad se nešto radi, pesma peva, igra izvodi, i čemu sve to služi. O TOM ŽIVOTU PO NARODNOM KALENDARU GOVORI KNJIGA GODIŠNJI OBIČAJI U SRBA. 110 prazničnih dana s pratećim običajima 16 vrsta obrednih povorki 5 vrsta slava na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...). sa ilustracijama Marka Markovića, slikama naivnih umetnika iz bogate zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, fotografijama, ikonama i freskama – njih više od 300 u zaštitnoj drvenoj kutiji Čitaj dalje

Kosovski kulturološki mit, kao kulturna činjenica proistekla iz simbioze raznorodnih duhovnih iskustava i pamćenja, odražava jednu vrstu virtuelnog kulturnog pejzaža zabeleženog u jeziku i usmenom zaveštanju. Pred nama je pokušaj jednog drugačijeg čitanja kulturnog nasleđa i u okviru njega jedinstvene kulturološke činjenice kao što je mit o Kosovu. Posebno nas je zanimalo da ustanovimo mesto nastanka, ili mesto duhovnog porekla Kosovskog mita, zatim da odredimo njegovu prirodu, kao i ulogu u stvaranju i očuvanju kulturnog i kolektivnog identiteta Srba. Kosovski kulturološki mit se pojavljuje kao jedna od duhovnih konstanti u odnosu na koju se svako vreme i svaka generacija određuju. Bilo bi zanimljivo saznati šta je to što uslovljava i nameće pokolenjima takvu vrstu određenja i u kojoj meri se mentalna karta Kosovskog mita podudara sa istorijskom geografijom srpskog naroda. U vremenu poljuljanog identiteta i zamagljenih istorijskih smernica, možda nije loše zaći u strukture kolektivne svesti i podsvesti, koje nam reflektuje kosovska kulturna zaostavština, ne bismo li bolje spoznali sami sebe i pesmu koja, ispevana, već vekovima peva o nama... Čitaj dalje

Knjiga antropoloških eseja o čoveku kao biću kulture! Autor preispituje ovu ideju na primeru pojedinačne i kolektivne individuacije kao puta dolaženja do sebe i svoje celovitosti. Osim opštih antropoloških eseja, u kojima ispituje različite fenomene od religije, položaja žene, pornografije, incesta do kanibalizma, autor se bavi na polemički način i aktuelnim momentima naše kulture, posebno u sferi ispitivanja kulturnih obrazaca, kulturnih identiteta i odnosa tradicije i modernosti. Čitaj dalje

Na osnovama filosofskih i bogoslovskih koncepcija koji fenomen ikone shvataju kao granicu između sveta vidljivog i sveta nevidljivog, kao materijalni dokaz postojanja jednoga drugog sveta i njegove vrednosti, autor se u "Ikonostasu" bavi umetničkom i estetskom dimenzijom ikone. Delo je nastalo 1921-1922. godine, ali se za njega nije znalo do 1979, od kada je doživelo brojne prevode i preštampavanja. Čitaj dalje

Religija zabranjuje i nalaže seks, osuđuje i blagosilja, kažnjava i nagrađuje! Pol našeg seksualnog partnera, bračni status, boja kože, religija i kasta mogu nas odvesti u spasenje ili u prokletstvo. Dok hrišćanke adolescentkinje u Americi posećuju balove gde obećavaju Bogu da će se suzdržati od seksa dok ne stupe u brak, budistički monasi shvataju homoseksualne odnose kao svetu tajnu. Ne postoji jednostavno objašnjenje odnosa između seksa i religije. U Norveškoj se javne rasprave usredsređuju na mesto homoseksualaca u crkvi. Drugi se pitaju da li bi trebalo da postoji smrtna kazna za zabranjene heteroseksualne odnose, da li promiskuitet uzrokuje orkane i poplave. Da li Bog osuđuje brak između crnaca i belaca, da li ljudi mogu imati seksualne odnose u raju? Knjiga se bavi stavovima različitih religija prema seksualnosti, seksualnom rasizmu i seksu sa demonima, prinudnom seksu i celibatu, razvodu i poligamiji. Kao i pitanjem zašto se neka seksualna pravila naglašavaju, dok se druga zaboravljaju. Čitaj dalje