ULTRA RETKO ODLIČNO OČUVANA VAŽNA NAPOMENA: VIDEO KASETU NISAM PREGLEDAO Izdavač Radio B92 1996 Jednog jutra (Goran Čavajda), tridesetogodišnji muzičar, kreće ušetnju ulicama Beograda sa krova svoje kuće, upoznajući nas sa svojim gradomi činjenicom da postoje paralelne `stvarnosti`. On se kreće kroz nekolikonivoa, od kojih prvi čine ulice Beograda sa onim što se na njima svakogadana uobičajeno događa, i prema čemu on gaji negativan stav, zbog toga štoodbija da prihvati činjenicu da Beograd propada. Da bi povratio snagu idobro raspoloženje, on prelazi na drugi nivo na kome rock grupe svirajuskrivene od oka javnosti.Time što učestvuje u svirci, i kao izvođač i kao slušalac, on uspeva dapovrati svoju izgubljenu energiju. Muzika ima moć da ga prenese, barem umetaforičnom smislu, do trećeg nivoa, u kome žive i rade umetnici koje onvoli i kojima se divi. Posle ovog susreta i interakcije koju ostvaruje sanjima, on se `vraća` na prvi nivo. Čitav ovaj put ponavlja se u ciklusimatokom dana i naredne noći, da bi se završio u zoru sledećeg dana, kada sevraća na krov sa koga je i pošao na svoje putovanje. Rok grupe: Partibrejkers, DLM, Kristali, Svarog, Direktori, Dead Ideas,Darkwood dub, Plejboj. Umetnici: Sonja Savić (gluma), Nataša Bogojević (klasična muzika), NebojšaBabić (fotografija), Dejana Momčilovć (moda), Srđan Anđelić (mediji), SrđanMarković (slikarstvo), Saša Marković (performance art), Petar Ilić(grafiti).Uloge: Goran Čavajda-ČavkeScenario i režija: Mladen Matičević i Ivan MarkovGodina proizvodnje: 1995.

OCUVANO ORIGINAL BEZ PREVODA MCA Universal Home Video ‎– VHR1182, CIC Video ‎– VHR1182 Format: VHS, PAL Country: UK Released: 1985 Genre: Rock, Blues Style: Blues Rock, Psychedelic Rock Tracklist Dance On Fire (1985) 0:65:50 1 Main Titles / Intro 0:31 2 Opening Explosion #1 0:35 3 Break On Through (Original Elektra Records Promo Clip) 2:24 4 People Are Strange (Performance From Ed Sullivan And Murray The K In New York) 2:22 5 Light My Fire (Performance From Ed Sullivan Show) 3:11 6 Wild Child (Filmed At Elektra Recording Session) 4:08 7 L.A. Woman (Director`s Cut By Ray Manzarek) 7:50 8 The Unknown Soldier (Original Elektra Promo Clip Banned In 1968/1986`s) 3:47 9 Roadhouse Blues (Filmed During 1968 American Tour) 4:32 10 Texas Radio And The Big Beat / Love Me Two Times (Live From Danish Television) 5:11 11 Touch Me (Performance From The Smothers Brothers Comedy Hour) 3:54 12 Horse Latitudes / Moonlight Drive (Performance From The Jonathan Winters Show) 4:35 13 Crystal Ship (Performance From American Bandstand) 2:57 14 Adagio (Composed By Tommasso Albinoni / Arranged By Paul Harris & The Doors) 2:08 15 Riders On The Storm / Credits 2:46 Notes Dance On Fire (C) 1985 Doors Music Company. Barcode and Other Identifiers Barcode: 5014437118226 Other Versions (5 of 10) View All

Zdravko Čolić ‎– Ušće 2011. 2xDVD Odlično očuvano Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Sinoć Nisi Bila Tu 1-2 Produži Dalje 1-3 Vagabund 1-4 Živiš U Oblacima 1-5 Čija Je Ono Zvijezda 1-6 Pisaću Joj Pisma Duga 1-7 Zbog Tebe 1-8 E, Draga Draga 1-9 Ljubavnici 1-10 Jedna Zima Sa Kristinom 1-11 Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12 Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13 Jedina 1-14 Na Ovaj Dan 1-15 Malo Pojačaj Radio 1-16 Mangupska 1-17 Okano 1-18 Javi Se, Javi Se 1-19 Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20 Glavo Luda 2-1 Noć Mi Te Duguje 2-2 Pamuk 2-3 Stanica Podlugovi 2-4 Zagrli Me 2-5 Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6 Prolaze Neke Slike 2-7 Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8 Hotel Balkan 2-9 Oj Devojko Selen Velen 2-10 Ajde, Ajde Jasmina 2-11 Sto Puta 2-12 Pusti Pusti Modu 2-13 Merak Mi Je 2-14 Mađarica 2-15 Ruška 2-16 Čaje šukarije 2-17 Zvao Sam Je Emili 2-18 Svadbarskim Sokakom 2-19 Kao Moja Mati 2-20 Poplava 2-21 April U Beogradu 2-22 Ti Si Mi U Krvi

SADRŽAJ: Igor Cvijanović: AD INFINITUM Don Delilo: O DEJVIDU FOSTERU VOLASU Dejvid Foster Volas: DUŠA NIJE KOVAČNICA Dejvid Foster Volas: GODINA GLEDA Dejvid Foster Volas: PRIRODA ZABAVE Dejvid Foster Volas: DECIDERIZACIJA 2007: SPECIJALNI IZVEŠTAJ Dejvid Foster Volas: OVO JE VODA Dejvid Foster Volas: PREVIĐENI: PET ZLOSREĆNO POTCENJENIH AMERIČKIH ROMANA > 1960. Dejvid Foster Volas i Don Delilo: PREPISKA Dejvid Foster Volas i Majkl Goldfarb: IZ EMISIJE KONEKŠN, NA RADIO-STANICI WBUR-FM, 2004. Dejvid Foster Volas i Dejv Egers: „DA SE SVOJSKI POTRUDIM DA BUDEM STRPLJIV, LJUBAZAN I MAŠTOVIT“ Džonatan Franzen: BESKRAJNA TUGA Majkl Pič: IZVORNA DOBROTA Ejmi Volas Hejven: „DA LI SI SE IKAD ZAPITALA...?“ Dejvid Lipski: IZGUBLJENE GODINE I POSLEDNJI DANI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Kaetano Galindo: INFINITE JEST U BRAZILU Kostas Kalcas i Skot Espozito: BESKRAJNA SLOŽENOST Amanda Demarko: GREŠKA NA STRANICI 1032. Mek Barnet: DEJVID FOSTER VOLAS, MOJ UČITELJ Srđan Srdić: POETIKA POZICIJE Muharem Bazdulj: NA KRAJU BUDEŠ ŠTA JESI Dragan Babić: PROROČKA VIZIJA XXI VEKA: ANTICIPACIJA BUDUĆNOSTI U ESEJIMA DEJVIDA FOSTERA VOLASA Adam Keli: RAZVOJ KROZ DIJALOG: DEJVID FOSTER VOLAS I ROMAN IDEJA Roberto Natalini: DEJVID FOSTER VOLAS I MATEMATIKA BESKONAČNOSTI Kasija Bodi: FIKCIJA KAO ODGOVOR: DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE U KONTEKSTU Dejvid Hering: TUMAČENJE DUHA U PROZI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Tom Bisel: SVE O SVEMU – BESKRAJNA LAKRDIJA DEJVIDA FOSTERA VOLASA POSLE DVADESET GODINA Endrju Hoberek: ROMAN POSLE DEJVIDA FOSTERA VOLASA Rajan Blank: ŠTA JE, DOVRAGA, VODA?

ČUDO - R. H. Palasio Autor: R. H. Palasio Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 348 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2015. vrlo dobro ocuvano ,ima malo traga flomastera na zadnjoj stranici Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. (u sobi ,na beloj polici ,gore )

Ovo je knjiga proze. Ima posvetu. Nije citana. str 142 dim 14x19cm tezina oko 200 grama izdavac Srpska knjizevna zadruga Tvrdi povez Raickovic - biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući `Prosveta`.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti“ do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

2xDVD 5/5 SKORO KAO NOVO KARTONSKA KUTIJA 5 GATEFOLD Pop,Ballad,Electronska, Funk/Soul,Disco - DVD 1 1-1.Sinoć Nisi Bila Tu 1-2.Produži Dalje 1-3.Vagabund 1-4.Živiš U Oblacima 1-5.Čija Je Ono Zvijezda 1-6.Pisaću Joj Pisma Duga 1-7.Zbog Tebe 1-8.E, Draga Draga 1-9.Ljubavnici 1-10.Jedna Zima Sa Kristinom 1-11.Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12.Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13.Jedina 1-14.Na Ovaj Dan 1-15.Malo Pojačaj Radio 1-16.Mangupska 1-17.Okano 1-18.Javi Se, Javi Se 1-19.Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20.Glavo Luda - DVD 2 2-1.Noć Mi Te Duguje 2-2.Pamuk 2-3.Stanica Podlugovi 2-4.Zagrli Me 2-5.Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6.Prolaze Neke Slike 2-7.Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8.Hotel Balkan 2-9.Oj Devojko Selen Velen 2-10.Ajde, Ajde Jasmina 2-11.Sto Puta 2-12.Pusti Pusti Modu 2-13.Merak Mi Je 2-14.Mađarica 2-15.Ruška 2-16.Čaje šukarije 2-17.Zvao Sam Je Emili 2-18.Svadbarskim Sokakom 2-19.Kao Moja Mati 2-20.Poplava 2-21.April U Beogradu 2-22.Ti Si Mi U Krvi

Autor - osoba Prilepin, Zahar, 1975- = Prilepin, Zahar, 1975- Naslov Osmica / Zahar Prilepin ; sa ruskog prevela Radmila Mečanin Jedinstveni naslov VosЬmërka. srpski jezik Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Draslar partner, 2013 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 310 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Mečanin, Radmila, 1953- = Mečanin, Radmila, 1953- Zbirka ǂBiblioteka ǂPero / [Draslar partner] (broš.) Napomene Prevod dela: Vosьmërka / Zahar Prilepin Pravo ime autora: Evgeniй Nikolaevič Prilepin Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Prilepin, Zahar, 1975- Osnovu višeslojne priče čini potraga za šahovskom garniturom iz Monglana, gde onaj koji uspe da kompletira tablu i figure, obeležene simbolima sa magičnim znamenjima, dospeva do neslućene moći. Priča počinje sa pojavom garniture, tad u posedu Karla Velikog, i vodi nas kroz vekove do današnjih dana. Najveći deo radnje je smešten u vreme Francuske revolucije. Pred nama figuriraju i bore se, u potrazi za garniturom: Robespjer, Mara, Napoleon, Katarina Velika..., razne špijunske službe i moćnici, a svako poglavlje ovog uzbudljivog trilera prati jedan stadijum šahovske partije.  Osam priča u tradiciji proze Zahara Prilepina – likovi nastavljaju stremljenja njegovih ranijih junaka da se, iz najplemenitijih pobuda, dočepaju pravde i istine. Drski i neustrašivi u toj svojoj težnji, oni po svaku cenu postižu rezultat, ali to je uvek – drugo lice istine kojoj su težili, naličje koje nisu imali u vidu. Snaga izražene pobude za redom i žestina uverenosti da se to može postići voljom pojedinaca motivisali su režisera Alekseja Učitelja da iste 2012. godine, kad je objavljeno prvo izdanje ove knjige u Rusiji, snimi i dugometražni film „Osmica“, a pozorišna predstava reditelja Vladimira Delja „Saslušanje“, po istoimenoj priči iz ove knjige, rasprodata je mesecima unapred. Jevgenije Nikolajevič Prilepin (rus. Евгений Николаевич Прилепин; Iljinka u Rjazanskoj oblasti, 7. jul 1975) ruski je pisac, filolog i publicista. Veteran je rata u Čečeniji (kao komandir odreda specijalne policije), po političkom ubjeđenju je nacionalboljševik bio je član partije „Druga Rusija” Eduarda Limonova. Biografija Zahar Prilepin (rus. Захар Прилепин) je rođen 1975. godine u selu Iljinka u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Nižegorodskog državnog univerziteta. Mladost je proveo u gradu Dzeržinsku. Radio je kao fizikalac, grobar, izbacivač u noćnim klubovima, komandant jedinice OMON-a (Odeljenja policije za posebne namene), učestvovao u borbenim dejstvima u Čečeniji, voditelj autorskih TV i radio programa, rok pevač i član grupe „Elefank”, sekretar saveza pisaca Rusije. Oženjen je i otac je četvoro dece. Sada radi kao novinar. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i gradu Nižnjem Novgorodu. Književna dela objavljuje od 2003. godine. 6. maja 2023. godine automobil u kom se nalazio Prilepin, eksplodirao je u Nižegorodskoj oblasti u Rusiji, on je povređen, dok je vozač poginuo. Djela „Патологии“, Андреевский флаг, 2004. „Сањка“, Ad Marginem, Moskva 2006. „Грех“, roman, Вагриус, 2007. „Ботинки, полные горячей водкой“, knjiga pripovedaka, АСТ, 2008. „Я пришёл из России“, esej, Лимбус Пресс, 2008. „Война“, antologija kratkih priča, АСТ, 2008. „Terra Tartarara. Это касается лично меня“, АСТ, 2009. „Именины сердца. Разговоры с русской литературой“, autorova zbirka intervjua sa piscima i pesnicima, АСТ, 2009. „Революция“, antologija pripovedaka, АСТ, 2009. „Леонид Леонов: Игра его была огромна“, Молодая гвардия, 2010. Po njegovim delima su napravljene pozorišne predstave i o njemu je 2012. godine napravljen dokumentarni film. MG46 (N)

Maturanti - pazi sta radis DVD - NOVO - nekoriscen svaki DVD disk proveren i odlicno ocuvan ukoliko se podkrade neka greska prihvatam reklamaciju K5 pogledajte moju ponudu filmova na kupindu veliki izbor pogledajte i ostale moje aukcije koje se uskoro zavrsavaju ****************************************************************************************************************************************** ukoliko niste clan limunda a zelite da kupite ovaj artiakl lako je kliknite na donji link registrujte se za par minuta http://www.limundo.com/ref/lazurokg ******************************************************************************************************************************************

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1980. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 287 str. Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. - Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj politici nisu bila ni objavljivana. Bulgakov je tražio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela. Prvi njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“ (groteskna komedija iz 1935). Njegova drama „Beg“ skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu. Za života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen „Pozorišni roman“ (1965).

Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Nagrada `Fasbinder` 49. Međunarodnog Filmskog Festivala u Manhajmu. Najbolji Jugoslovenski film u 2000. godini, po mišljenju žirija Yu Fipresci. Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma `Čudotvorni mač`. Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom (i pred očima bioskopske publike) od mrlja mastila `montira` delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi… režija: Milutin Petrović uloge: Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Biljana Srbljanović, Đorđe Anđelić, Rade Marković, Milorad Milinković, Dina Prelević specijalni dodaci: trejler, audio inserti, foto galerija, DVD galerija godina proizvodnje: 2000 audio: srpski, Dolby Digital 2.0 titlovi: engleski PAL, sve zone izdavač: MegaCom Film U CELOFANU

Slobodan Džunić Anđelište Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

Music Star Production ‎– DVD 0010/1,DVD 0010/2,Kamarad ‎– none Rock,Pop,Folk,World & Country Acoustic,Neofolk,Pop Rock,Classic Rock 1-1.Lažeš 1-2.Za Esmu 1-3.Meni Se Ne Spava 1-4.Jer Kad Ostariš 1-5.Da Te Bogdo Ne Volim 1-6.Padaju Zvijezde 1-7.Aiaio Radi Radio 1-8.Nakon Svih Ovih Godina 1-9.Šta Ima Novo 1-10.Ćiribiribela 1-11.Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12.Ako Ima Boga 1-13.A I Ti Me Iznevjeri 1-14.Napile Se Ulice 1-15.Selma 1-16.Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17.Da Sam Pekar 1-18.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19.Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20.Ako Možeš Zaboravi 1-21.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22.Ha Ha Ha 1-23.Doživjeti Stotu 1-24.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1.A, Milicija Trenira Strogoću 2-2.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-3.Loše Vino 2-4.Evo Zakleću Se 2-5.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6.Ima Neka Tajna Veza 2-7.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10.Hajdemo U Planine

MEĆAVA - Priče palanačkog lekara , Sloboda Pirot 1970, str. 206. Priče. ima potpis bivšeg vlasnika i dobro je očuvana Милутин Велимировић (1893–1973) лекар, књижевник Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

Slobodan Džunić : POD KIŠNOM ZVEZDOM , Slovo ljubve 1979, str. 140. Pripovetke. Слободан Џунић (Темска, код Пирота, 28. новембар 1921 — Београд, 13. новембар 1998) био је српски приповедач, романсијер и песник.[1] Биографија Основну школу завршио је у Темској, гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду.[1] Највећи део свог радног века провео је у Радио Београду[2] као новинар и уредник Литерарне редакције, а затим као уредник за историографију. Умро је новембра 1998. године не дочекавши излазак из штампе свог најобимнијег романа Ветрови Старе планине. Слободан Џунић у својим прозним делима користи пиротски говор и бави се човеком старопланинског краја, његовом митологијом и религијом. Његов брат од стрица био је Десимир Тошић, истакнути члан Демократске странке у међуратном периоду. Књиге приповедака Зрна, Ново поколење, Београд, 1951. Њива у Рудињу, Народна књига, Београд, 1956. Глади, Минерва, Суботица/Београд, 1957. Иза сунчеве стране, Просвета, Београд 1975. Под кишном звездом, Слово љубве, Београд, 1979. Кусидол, Вук Караџић, Београд, 1983. Свитац у свемиру, М инерва, Суботица, 1985. Анђелиште, СКЗ, Београд, 1992. Кодема, КЗ `Бора Станковић`, Врање, 2006. Изабране приповетке Изабране приповетке, СКЗ, 1986. Испод мртвачког моста, Просвета, Ниш, 1996. Романи Виноград Господњи, Минерва, Суботица/Београд, 1957. Пагани, Просвета, 1964. Курјак, самостално издање, Београд, 1971. Меана поред друма, СКЗ, Београд, 1974. Медовина, Градина, Ниш, 1979. Оброк, Народна књига, Београд, 1982. Василијана, СКЗ, Београд, 1990. Чаробни камен, СКЗ, Београд, 1994. Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004. Поезија Слапови, ауторско издање, Београд, 1972. Дивља ружа (лирска проза), БИГЗ, Београд, 1973.

SLOBODAN DŽUNIĆ ANĐELIŠTE Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

The Apostle is a 1997 American drama film written and directed by Robert Duvall, who stars in the title role. John Beasley, Farrah Fawcett, Billy Bob Thornton, June Carter Cash, Miranda Richardson and Billy Joe Shaver also appear. It was filmed on location in and around Saint Martinville and Des Allemands, Louisiana with some establishing shots done in the Dallas, Texas area by a second unit before principal photography began. And main opening shots filmed in Grand Coteau and Lafayette Louisiana. The film was screened in the Un Certain Regard section at the 1998 Cannes Film Festival.[3] For his performance, Duvall was nominated for the Academy Award for Best Actor. Sonny (Duvall) is a charismatic Pentecostal preacher. His wife Jessie (Fawcett) has begun an adulterous relationship with a youth minister named Horace. She refuses Sonny`s desire to reconcile, although she assures him that she will not interfere with his right to see his children. She has also conspired to use their church`s bylaws to have him removed from power. Sonny asks God what to do but receives no answer. Much of the congregation sides with Jessie in this dispute. Sonny, however, refuses to start a new church, insisting that the one which forced him out was `his` church. At his child`s Little League game, Sonny, in an emotional and drunken fit, attacks Horace with a bat and puts him into a coma; Horace later dies. A fleeing Sonny ditches his car in a river and gets rid of all identifying information. After destroying all evidence of his past, Sonny rebaptizes himself and anoints himself as `The Apostle E. F.` He leaves Texas and ends up in the bayous of Louisiana, where he convinces a retired minister named Blackwell (Beasley) to help him start a new church. He works various odd jobs and uses the money to build the church, and to buy time to preach on a local radio station. Sonny also begins a dating relationship with the station`s receptionist (Richardson). With Sonny`s energy and charisma, the church soon has a faithful and racially integrated flock. Sonny even succeeds in converting a racist construction worker (Thornton) who shows up at a church picnic intent on destruction. While at work in a local diner, Sonny sees his new girlfriend out in public with her husband and children, apparently reconciled. Sonny walks out, vowing never to return there. Jessie hears a radio broadcast of the Apostle E. F. and calls the police on Sonny. The police show up in the middle of an evening service but allow Sonny to finish it while they wait outside. In the poignant finale, Sonny delivers an impassioned sermon before telling his flock that he has to go. In the final scene, Sonny, now part of a chain gang, preaches to the inmates as they work along the side of a highway. Directed by Robert Duvall Produced by Steven Brown Rob Carliner Robert Duvall (executive producer) Written by Robert Duvall Starring Robert Duvall Farrah Fawcett Miranda Richardson Billy Joe Shaver Billy Bob Thornton June Carter Cash Todd Allen Walton Goggins Music by David Mansfield Cinematography Barry Markowitz Edited by Stephen Mack Distributed by October Films Release dates December 17, 1997 Running time 134 minutes Country United States Language English Budget $5 million[1] Box office $19,868,354

SINIŠA PAUNOVIĆ CRNE PRIČE Tvrdi povez Siniša Paunović (Čačak, 25. avgust 1903 - Beograd, 9. april 1995) bio je novinar, književnik, prevodilac sa bugarskog jezika, kolekcionar likovnih dela i značajne dokumentarne građe. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu Politika. U Politici je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik Politike iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata. Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora Politike, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu „Politika“. U „Politici“ je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata.[2] Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine.[3] Dela Siniše Paunović Iz kutova duše, 1927. Pesnikove molitve, 1928. Oni i mi, 1930. Takmaci, 1931. Na raskršću, 1932. Manastir Nikolje u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, 1936. Krvava pravoslavna litija u Beogradu: na dan 19. jul 1937 godine, 1937. Pusta zemlja, 1948. Pisci izbliza, 1958. Crne priče, 1959. Tragom njihovog detinjstva, 1959. Srbija koje nema, 1971. Dobrica govori, 1980. Drainac pesnik i boem, 1981. Bora Stanković i Branislav Nušić iza zavese, 1985. Prisine, 2003. Kada su letele kamilavke, 2006.

Autor - osoba Mandić, Božidar, 1952- = Mandić, Božidar, 1952- Naslov Plastični um / Božidar Mandić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : DJB diagonale, 2006 (Grocka : Donat graf) Fizički opis 167 str. ; 21 cm : slika autora (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 750 Na presavijenom delu koričnog lista autorova slika i beleška o njemu. „Ono o čemu se u eri ultimativne nadmoći materijalnog, pragmatičnog i tehnokratskog govori s likujućim prezirom, kod Mandića deluje kao nešto što je itekako uverljivo i stvarno. Idealizam, nepatvorenost, vera u ostvarivost temeljnih vrednosti života, prisutni su i u onome što Mandić piše, i u onome što živi. Ne treba posebno napominjati da je još pre trideset godina napustio život u gradu i pod planinom Rudnik osnovao Porodicu bistrih potoka. Time je pokazao da mnogo toga iz eko-anarhističkih teorija ne mora biti samo prazna priča. Sličnu doslednost pokazuju i Mandićevi tekstovi, koje već nekoliko poslednjih godina objavljuje u dnevnoj štampi, a koji su sakupljeni u zbirci ’Plasticni um’. Na prvi pogled, to su kratke priče koje bi, da nisu toliko usko vezane za aktuelni trenutak, delovale kao fikcija. Istovremeno, to su i vrlo sažeti eseji, asocijativno i pesnički pisani, o lavirintima savremenog velegrada. Nije slučajno što, kad govori o današnjem čoveku i njegovoj civilizaciji, Mandić govori o predmetima: plastičnim kesama, birokratskim šalterima, interfonima, mobilnim telefonima, kompjuterima, izlozima, tramvajskim šinama, pešačkim prelazima... On zapaža da moral curi kroz rešetke kanalizacionih šahti, da su izlozi postali oltari nove dehumanizovane religije, da su interfoni samo produbili već uspostavljenu alijenizaciju, da je gradska prepunjenost otpacima samo nužna konsekvenca verovanja u materijalističke rajeve, da kapital i marketing-demokratija uspostavljaju `plišanu` represiju u kojoj bilo kakva vrsta suprotstavljanja postaje gotovo nemoguća, da novac stvara iluziju o slobodi i time zapravo vodi u ropstvo, da narastanje tehnološkog vodi u smanjivanje ljudskog, da se zbir nagomilanih laži i frustracija prazni u šopingu, da je u gradu čak i sneg izgubio originalnost, da sedativi zamenjuju amajlije, da neonska svetla samo skrivaju sveopšti mrak, da u savremenom svetu još samo deca, ludaci i priroda ne lažu... O gradu Mandić govori vrlo taksativno, mikroskopski, ’po spisku’, kao naučnik koji metodično i hladnokrvno sastavlja katalog fenomena. Onom čitaocu koji je prethodno imao tu (ne)sreću da ’otvori oči’ ove crtice deluju kao ohrabrujući glas srodne duše, a onome ko možda još uvek nije našao vremena da se suoči sa svetom u kome obitava, one mogu, uprkos okolnostima, delovati vaspitno i otrežnjujuće.” – Aleksandar Belčević Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine. Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka. Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. Porodica bistrih potoka, Miroslav Mandić, avangarda, neoavangarda, Novi Sad, tribina mladih, postmoderna... MG65

Dušan Đurović : PRIPOVETKE I , ITP Zmaj Novi Sad / Pegaz Bijelo Polje 2004 , tvrdi povez, str. 254. Izabrane pripovetke. Knjiga je iz retkog kompleta Izabrana dela (I-VI) Očuvanost 4- ; ima posvetu. Dušan Đurović, rođen 1901. godine u selu Grlić kod Danilovgrada, je srpski, bosanskohercegovački, crnogorski i jugoslovenski pripovedač. U Danilovgradu je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Ivangradu, Nikšiću i Podgorici, gdje je i maturirao. Studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U početku je kao profesor radio u Danilovgradu, a 1929. godine odlazi u Sarajevo gdje radi kao profesor Učiteljske škole, a nakon tri godine i Prve gimnazije gdje ostaje do početka rata, 1941. godine. Nakon rata, vraća se u Sarajevo gdje do penzije radi kao viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci. Bio je član Sveslovenskog komiteta u Sarajevu, član Savjeta za kulturu BiH, a prije rata bio je član P.E.N. kluba u Beogradu. Dušan Đurović se javio u literaturi 1929. godine i od tada je njegovo ime često prisutno u sarajevskim i crnogorskim književnim časopisima i novinama od Politike do Oslobođenja, od Srpskog književnog glasnika i Pregleda do Života. Naročito je zapažena njegova saradnja u književnom podlistu beogradske Politike, u kojoj objavljuje kratke, feljtonske priče. Objavljivao je ponekad članke i eseje iz kulture i književnosti, ali mu je glavni i osnovni rad bio zasnovan na pripovijetki i romanu. Njegova djela prevođena su na nekoliko jezika. Neko vrijeme je uređivao Malu biblioteku, koju je izdavala Svjetlost. Za dopisnog člana ANUBiH izabran je 1969. godine. Umro je 1993. godine.

Dušan Đurović : PRIPOVETKE II , ITP Zmaj Novi Sad / Pegaz Bijelo Polje 2004, tvrdi povez, str. 306. Izabrane pripovetke Knjiga je iz retkog kompleta Izabrana dela 1-6 Očuvanost 4-. Dušan Đurović, rođen 1901. godine u selu Grlić kod Danilovgrada, je srpski, bosanskohercegovački, crnogorski i jugoslovenski pripovedač. U Danilovgradu je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Ivangradu, Nikšiću i Podgorici, gdje je i maturirao. Studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U početku je kao profesor radio u Danilovgradu, a 1929. godine odlazi u Sarajevo gdje radi kao profesor Učiteljske škole, a nakon tri godine i Prve gimnazije gdje ostaje do početka rata, 1941. godine. Nakon rata, vraća se u Sarajevo gdje do penzije radi kao viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci. Bio je član Sveslovenskog komiteta u Sarajevu, član Savjeta za kulturu BiH, a prije rata bio je član P.E.N. kluba u Beogradu. Dušan Đurović se javio u literaturi 1929. godine i od tada je njegovo ime često prisutno u sarajevskim i crnogorskim književnim časopisima i novinama od Politike do Oslobođenja, od Srpskog književnog glasnika i Pregleda do Života. Naročito je zapažena njegova saradnja u književnom podlistu beogradske Politike, u kojoj objavljuje kratke, feljtonske priče. Objavljivao je ponekad članke i eseje iz kulture i književnosti, ali mu je glavni i osnovni rad bio zasnovan na pripovijetki i romanu. Njegova djela prevođena su na nekoliko jezika. Neko vrijeme je uređivao Malu biblioteku, koju je izdavala Svjetlost. Za dopisnog člana ANUBiH izabran je 1969. godine. Umro je 1993. godine.

Miodrag Pavlović: MOST BEZ OBALA Miodrag Pavlović je rođen 28. novembra 1928. godine u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet pohađao je u Beogradu do 1954. godine. Kratko je radio kao lekar jer se odlučio do kraja života posvetiti pisanju i književnom radu. Prvu zbirku pesama `87 pesama` objavio je 1952. godine, a uvelike je uticala na njegovo književno stvaralaštvo i životno opredeljenje. Zbirka se takođe smatra i jednom od prekretnica u savremenoj poeziji. Pavlović je s njom stvorio jednu novu vrst srpskog pesništva tako što je kombinovao preplitanje mitskih i istorijskih elemenata sa sazvučjem balkanske tradicije. Svojim stvaralaštvom je preuzeo vodeće mesto u savremenoj srpskoj poeziji i postao jedan od najuticajnih pesnika posleratne srpske književnosti. Odbacuje dogme koje se nameću društvu, ideološke i estetske parametre i napisao nova, jedinstvena dela. Bio je veliki poštovalac i poznavaoc strane i domaće poezije, a zapažen je i kao izvrstan esejista. Njegove pesme i eseji prevođeni su na mnoge evropske jezike pa su njegova dela dobro kritički ocenjena u poznatim njemačkim listovima i književnim časopisima. Dela su mu prevedena i na par orijentalnih jezika, a poezija mu je jedinstvo mitologije, poetike, filozofije, umetnosti i istorije. Ne podleže pravilima poetike, a pesme mu se izjednačavaju sa njegovim viđenjem sveta i stvarnosti. Najpoznatija poezija: `87 pesama`, `Stub sećanja`, `Oktave`, `Mleko iskoni`, `87 pesama (izbor poezije)`, `Velika Skitija`, `Nova Skitija`, `Hododarje`, `Svetli i tamni praznici`, `Velika Skitija i druge pesme `Zavetine`, `Bekstva po Srbiji`, `Izabrane pesme`, Najpoznatija prozna dela: `Most bez obala` `Bitni ljudi`

Izdaje - Samizdat B92 Beograd „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom... Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić... `Lica, staze, predeli`, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje `gleda` i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila. Ratomir Damjanović, pisac i publicista Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

Spisak naslova: -Lepota poroka -Potera za sreckom -Skupljaci perja -Nebo iznad krajolika -Suza i njene sestre -Fine mrtve devojke -Sejtanov ratnik -Ceracemo se jos -Nevinost bez zastite -Crni Gruja 2 svih 13 epizoda -Momo Kapor Ivana -Gorski Vijenac -Teatar audicija Sarajevo-Sve mi diraj ocevinu ne -Evo vam Ckalje -Optimisti -Sminka -Cavka -Uslovna sloboda -Lutalica -Stepenice za nebo -Tako su govorili -Seljaci ep. 1-6 -Sasvim licno -Kad budem mrtav i beo -Volim te najvise na svetu -Tri boje duge -Kabare Putuj Evropo -Agencija SIS -Vratice se rode ep.1-5 -Yu folk extra soder -Lopovi prve klase -Ceracemo se -Velika frka -Bosko Buha -Samo za tvoje usi -Dobro ustimovani mrtvaci -Sedam i po -Gorski vijenac -Sofinisticka farsa -Rece mi jedan coek -Vukovar jedna prica -Bice bice -Veliki transport -Kafic bice bolje -Partizani -Radio Vihor zove Andjeliju -Tri karte za Hollywood -Zene u zatvor -Nebo iznad krajolika -Poslednji krug u Monci -Kabare putuj Evropo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Žarko Radaković: EMIGRACIJA - Ljubavne priče 1990 - 1995, Radio B92 Beograd 1997, str. 129. Proza. Očuvanost 4. Рођен у Новом Саду, 1947. Школовао се у Земуну (основна школа и гимназија), Београду (студије светске књижевности), Tübingenu (студије германистике, историје уметности и филозофије). Аутор романа: Tübingen (1990, Пан Душицки) (у најужем избору за НИН-ову награду), Понављања (заједно са Scottom Abbottom) (1994, Време књиге), Книфер (1994, Б92), Емиграција (1997, Б92), Поглед (2002, Стубови културе), Вампири (2008, у припреми). Превео двадесет две књиге Петера Хандкеа. Аутор низа зборника и антологија: о рецепцији књижевности Петера Хандкеа (Књижевна критика, Београд, 1986), о уметности Јулију Книферу (Stuttgart, 1990), о „радним тешкоћама у уметничком стварању“ (Распис, 1987), о „мотиву детињства и породичног живота“ (Горњи Милановац 1987), о „ходању у уметности и књижевности“ (Stuttgart/Hamburg, 1989). Од 1971-73. сарадња са уметником Ером Миливојевићем: Преформанси Medex (Битеф, Београд, 1971), Корњача (СКЦ, Београд, 1972), Лабудово језеро (Галерија у палати Албанија, Београд, 1973). Роман Ера. Сећање на „Корњачу“ (2008, у припреми). Од 1978. живи у Немачкој. Од 1986. сарадња са загребачким умеником Јулијем Книфером. Монографија Julije Knifer. Mäandar 1960-1990. (Stuttgart: Flugasche, 1990.) Крајем осамдесетих година уредник немачког часописа за књижевност и уметност Das Nachtcafé (Stutt­gart, Klett-Cotta). Од 1990. уредник на радију Deutsche Welle. Од 2006. сарадња са уметницом Нином Попс. Књига: „Петер Хандке: Губитак слике (Der Bildverlust)“ (двоструки, паралелни, превод фрагмената романа – на српскохрватски језик, и језик апстрактног сликања) (библиофилско издање, Köln, 2007). Године 2008. рад на „антологији српске прозе у рецепцији Петера Хандкеа“. (Das Schreibheft, Hessen). Од 1990. живи у Келну.