Izdavač: Pravoslavna reč NS Broj strana: 503 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Godina izdanja: 2015. KNJIGA JE NOVA, NIKADA KORISTENA, ALI JE USLED NEPAZNJE PREDNJI FORZEC PUKAO TAKO DA JE ZBOG TOGA SNIZENA! Opis Monografija sadrži Vukovu biografiju i viđenje njega kao kulturnog junaka. Njoj su pridodata izvesna svedočenja savremenika, izvodi iz najverodostojnijih tumačenja i ocena njegovog dela, kao i pesme u kojima ga slave pesnici svih generacija i studije o Vukovom književnom i naučnom učinku. О књизи су говорили Његова светост патријарх српски господин Иринеј, директор „Православне речи“ Зоран Гутовић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић, проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета, затим историчар уметности Никола Кусовац, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а Небојша Брадић и аутор монографије.Патријарх је, поздрављајући скуп, рекао да драгоценом књигом боље упознајемо онога који је стварао нашу културу. - Велика личност, велики ум, пре свега велики дар. Али дар који је искоришћен на најбољи начин великим трудом. Ово што је урадио превелико је дело о чему наша култура, историја и народ има велику благодарност и захвалност. Нека му је слава, а нама остаје да његово дело не заборавимо, рекао је Иринеј. Зоран Гутовић објаснио је присутнима да је „срећна околност што данас не треба посебно представљати нити главног хероја, нити аутора“. - Вук је одавно својим делом постао један од стубова модерне српске културе и симбол прожимања и повезивања српске културе са Европом. Многи домаћи и страни аутори писали су о Вуку, објављена су, у више издања, његова сабрана дела, али Вук и његово дело остају и даље велика тема наше националне културе, рекао је Гутовић. Витезовић је, захваљујући присутнима, апеловао да сав аплауз упућен њему буде посвећен Вуку Караџићу. - Ја сам само урадио своје. Неће народ пропасти ако свако уради што је кадар. Ја се надам да још нисам урадио све што сам кадар. Ја Вука поимам и као човека и као народ. Уздам се да сам монографијом суочио и карактер Вука и карактер народа као и њихове биографије, и суочио народ са бременом своје обнове, да не бисмо потрошили залуд оно што смо стекли, нагласио је аутор књиге. О „капиталној монографији“ на 503 стране, њеном називу, главном актеру, аутору, издавачу, лику Караџића на сликарским платнима, телевизијској серији „Вук Караџић“, у продукцији Радио Телевизије Београд за коју је сценарио написао аутор монографије, и њеном успеху говорили су остали говорници на промоцији. Посетиоци су имали прилику да одгледају инсерт из телевизијске серије, а у програму промоције учествовали су и глумац Лепомир Ивковић и Хор „Станковић“. Монографија садржи Вукову биографију и виђење њега као културног јунака. Њој су придодата извесна сведочења савременика, изводи из најверодостојнијих тумачења и оцена његовог дела, као и песме у којима га славе песници свих генерација и студије о Вуковом књижевном и научном учинку. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 LV

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Momčilo Tapavica - graditelj i osvajač olimpijske medalje by Danilo Šarenac, Živko Baljkas, Đurđija Borovnjak U ovoj monografiji predstavljen je život arhitekte i sportiste, osvajača medalje na Prvim modernim Olimpijskim igrama. Momčilo Tapavica je bio renesansni čovek, ali i kavgadžija, koji je iza sebe ostavio prepoznatljiva zdanja u Srbiji, Crnoj Gori, Italiji, Mađarskoj, pa čak i dalekom Maroku. Autori su uspeli da dočaraju zaostavštinu ovog talentovanog čoveka, vrlo afirmativno i inspirišuće. Ipak, ako kao čitaoci ne znate baš ništa o ovoj istorijskoj ličnosti, pogledajte dokumentarni film `Tapavica` koji je bio inspiracija za ovu monografiju, a link ka filmu možete pronaći u predgovoru urednika izdanja i autora filma Ognjena Rakčevića. Momčilo Tapavica (mađ. Tapavicza Momcsilló, Nadalj, 14. oktobar 1872. — Pula, 10. januar 1949) bio je srpski arhitekta, svestrani sportista, učesnik Prvih olimpijskih igara 1896. u Atini i osvajač trećeg mesta u tenisu za Ugarsku. U to vreme Vojvodina je bila deo Austrougarske monarhije, a na olimpijskim igrama Austrija i Ugarska su imale posebne ekipe. Tapavica je prvi Sloven i Srbin u istoriji koji je osvojio olimpijsku medalju. Biografija Rođen je u 1872. u Nadalju. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a posle 1891, postao je stipendista Matice srpske u Budimpešti na studijama arhitekture u Visokoj tehničkoj školi. po završetku školovanja radio je u Budimpešti, pre nego je došao u Novi Sad. Tapavici je budimski episkop i potonji patrijarh Lukijan Bogdanović poverio projekat izrade vladičanskog dvora u Sentandreji. Tome se suprotstavio tadašnji patrijarh Georgije Branković, želeći da se projekat poveri poznatom arhitekti Vladimiru Nikoliću, patrijarhovom rođaku. Godine 1903. Tapavica je izradio plan obnove Saborne crkve u Novom Sadu. Kako je Tapavica bio liberal, a u Novom Sadu vlast su činili radikali Jaše Tomića, usvojen je plan jednog slovačkog arhitekte. Tapavica se sa radikalima dalje sukobio prilikom gradnje zadužbine baronese Jović u Bečeju. Ovo je dovelo do dvoboja sa advokatom Brankom Ilićem i fizičkog napada na Jašu Tomića.[1] Posle ženidbe 1908, na poziv kralja Nikole I, odlazi u Crnu Goru gde projektuje i gradi više zgrada. Na Cetinju gradi Nemačku ambasadu i Državnu banku Crne Gore, u Herceg Novom hotel „Boku“ (stradao u zemljotresu 1979. god.), porodičnu kuću u Bijeloj, koja je kasnije služila kao Dom za nezbrinutu decu. U tom periodu, 1912. je po njegovim projektima izrađena reprezentativna zgrada Matice srpske u Novom Sadu.[1] Za vreme Prvog svetskog rata izbegao je iz Austrougarske, preko Rima i Lozane u Maroko. U Rabatu je vodio poslove geodetskih merenja. Sve međuratno vreme provodi u Novom Sadu, gde otvara svoj projektni biro. Bio je vladin poverenik za melioraciju istočnog Srema. Tokom Drugog svetskog rata bio je u Novom Sadu, a od 1948. odlazi u Poreč, gde doprinosi obnovi ratom razorenog grada. U 76. godini oboleo je od hronične žutice, koja se iskomplikovala. Umro je 10. januara 1949. godine i sahranjen je na groblju u Puli.[1] U Herceg Novom mu je 1999. godine postavljena spomen bista „prvom olimpijskom putniku iz Jugoslavije“.

Bruce Springsteen - Dva srca Velika biografija Autor Dave Marsh Izdavač: Menart Godina izdanja 2011 Broj stranica 597 Dimenzije 160mm x 240mm Povez meki Opis Velika biografija The Bossa na 600 stranica donosi priču o životu jednog od najvećih rock izvođača svoje generacije i priču o vremenu u kojem je živio. Dok Springsteen ne napiše svoju autobiografiju, Dva Srca ostat će nezamjenjiva knjiga o životu najvećeg rock izvođača svoje generacije i vremenu u kojem je živio. Jedan od razloga je taj što autor prati Springsteenovu karijeru od početka te je pažljivo kokumentirajući i kritički analizirajući njegov rad zaradio Springsteenovo povjerenje. Knjiga objedinjuje dvije dosadašnje biografije, Rođen za bijeg i Dani slave. Za ovu knjigu Marsh je napisao novo poglavlje u kojemu opisuje najvažnije događaje Springsteenove karijere do današnjih dana, posebno se usredotočivši na album The Rising i njegov utjecaj na američku kulturu. Obje su iznimno cijenjene zbog upućenog i vrlo iscrpnog uvida u Springsteenov život i glazbu. Knjigu su preveli: Mirela Priselac, Sanja Đurić, Tomislav Patarčić, Aleksandra Ščukanec, a urednik je glazbeni novinar i kritičar Denis Leskovar: `Ako u okrutnom okružju svjetske diskografske mašinerije nekome polazi za rukom funkcionirati mimo svih zadanih pravila, onda je to Bruce Springsteen – hodajuća institucija američkog i svjetskog rock and rolla i kantautor koji u svojoj glazbi gotovo puna četiri desetljeća uspijeva zadržati najviše autorske i izvođačke standarde. Još važnije: od prvog albuma Greetings from Asbury Park, N.J., pa sve do zasad posljednjeg ‘redovnog’ izdanja, Working On A Dream (odnosno zbirke neobjavljenih pjesama The Promise), The Boss to čini na ‘najsuštinskiji’ način, bez suvišne tehnologije i specijalnih efekata, ‘naoružan’ samo vjernim E Street Bandom i prvoklasnim, himničnim pjesmama koje – iako ukorijenjene u ‘sveameričkom’ senzibilitetu – u sebi nose univerzalnu, svima razumljivu i duboko ljudsku poruku. Knjiga Dva srca o tome govori bolje od ijedne druge; priču o Bruceu Springsteenu Dave Marsh je ispripovijedao sagledavajući njegov život i karijeru okom insidera, ali i iskusnog i cijenjenog rock kritičara, jednog od najboljih u svojoj generaciji. Zato je Dva srca nezaobilazno biografsko štivo za stare fanove, ali i one koji tek počinju otkrivati zašto je ugledni Daily Telegraph Springsteena nedavno proglasio ‘najvećom rock zvijezdom ikada.`, Denis Leskovar Autor pogovora, također je jedan iskusni rock kritičar – Hrvoje Horvat, a u pogovoru ističe: `Zadnjih desetak godina može poslužiti i kao primjer da povijesno zaslužne ikone s golemim uspjesima i utezima na leđima ne moraju boraviti s druge strane inspiracije, kao i da nečija aktualnost i kreativnost nisu uvjetovanizarađenim novcima, osvojenim nagradama, niti prijašnjim trofejima. Najkraće, “budućnost rock’n’rolla” iz kritike Jon Landaua 1974. postalaje njegova sadašnjost, dokaz da se stalno mogu nadmašivati zgodici iz nekima uvijek draže prošlosti. Najbolja vijest bila je ipak ta da je ono što je Springsteen pokazivao na turnejama i albumima iz ove dekade (The Rising,Devils & Dust, The Seeger Sessions, Magic, Working On A Dream) imalo istu rezonancu kao i pothvati iz prethodnih razdoblja. -Autor Dave Marsh jedan je od najpoznatijh rock kritičara. Bio je jedan od prvih urednika časopisa Creem, a kao urednik radio je i za Rolling Stone od 1975. do 1990. Autor je brojnih knjiga, među kojima su: Elvis, Before I Get Old, The Story Of Who, Fortunate Son…`

ESPERANZA ECM003B PUMPA ZA DOJKU 2 U 1 RUČNA + ELEKTRIČNA Esperanza 2 u 1 je obavezan uređaj za svaku mamu koja doji. Omogućava Vam da izlučite mleko na brz i udoban način. Učinkovito podržava i kontolira dojenje, štiti grudi od zastoja i olakšava hranjenje. Pumpa za dojku nudi 5 podešavanja nivoa stimulacije i 9 podešavanja nivoa pumpe. Možete ih koristiti za prilagođavanje performansi pumpe za dojke Vašim individualnim potrebama. Esperanza pumpa za dojku je veoma tiha čak i kada radite u režimu napajanja, tako da nećete probuditi dete dok vadi mleko. 3 dostupna načina napajanja (USB utičnica, batterija i jedinica za napajanje) omogućiće Vam da koristite našu pumpu za dojenje kod kuće, u bolnici, na poslu ili u pokretu. Set 2 u 1 sadrži dodatnu ručnu pumpu pomoću koje možete izvlačiti mleko kada nije moguće koristiti električnu pumpu. ESPERANZA ECM003B PUMPA ZA DOJKU 2 U 1 RUČNA + ELEKTRIČNA 2 u 1 sistem (električni i ručni) 3 vrste napajanja: USB punjenje/ napajanje mrežom / 4 x 1,5V AA batterije (alkalne baterije nisu uključene). Napon (ulaz): 100 - 240V (AC~) 50 / 60Hz. Napon (izlaz): 5V (DC) 1,0 A Maksimalni pritisak usisavanja: 0,32bar. Upotreba intervala: 30 minuta ON (Uključeno) / 30 minuta OFF (Isključeno). Veliki LCD displej. 2 radna načina: stimulacija i usisavanje. 9 nivoa usisavanja. 5 nivoa stimulacije. Veliki LCD displej. Super miran u radu. Bočica mleka od 150ml. Prijatan masažni jastuk za kožu. Usisni levak visoke efikasnosti. Bisphenol A - BPA Free Prirodni efekat usisavanja za bebe.

Ako iz bilo kog razlika trpite bolove u člancima i ne možete da ih ublažite šta god radili, želimo da vas obavestimo da konačno postoji rešenje i za vas – Anti-Fatigue čarape za članke sa nitima bakra! Ove specijalne čarape izrađene su od materijala koji vrši blagu kompresiju na članak i samim tim poboljšava cirkulaciju u ovom delu noge. Tako zglobovi manje otiču, a bolovi i težina u nogama se smanjuju, pa čak i u potpunosti nestaju. A ono što čarape čini još efikasnijim jesu joni bakra kojima su prožete. Bakar izuzetno povoljno deluje na poboljšanje cirkulacije, pozitivno utiče na eliminisanje bolova i sprečava trnjenje koje može biti izuzetno neprijatno, koje može otežavati kretanje i stvarati nervozu. Čarape su vrlo mekane i prijatne za nošenje, a činjenica da nemaju gornji deo koji pokriva prste čini ih još praktičnijim: nema znojenja nogu, neprijatnih mirisa i preko njih se mogu obuti bilo koje druge čarape. U pakovanju dolazi 1 par čarapa. Ove genijalne čarape možete nositi svakodnevno, u obući ili van nje, ali i dok spavate. Iskoristite ovu EXTRA SNIŽENU cenu i poručite već danas svoj par! 5 TOP razloga za kupovinu anti-fatigue čarapa • Greju stopala pa je bol manji • Imaju specijalne niti bakra koje uništavaju gljivice i bakterije • Podstiču cirkulaciju • Preko njih se mogu obuti bilo koje druge čarape • Imaju otvorene prste tako da stopalo diše Materijal: 60% najlon, 20% spandeks, 20% elastin Održavanje: Prati ih ručno ili u mašini na nižoj temperaturi.

Odmorite svoje noge onako kako one to zaslužuju i rešite se njihovog neprijatnog mirisa – papučama sa tkaninom od bambusa i rashlađujućim gelom! Ovo su specijalne papuče koje ćete zavoleti na prvo obuvanje! Izgledaju na prvi pogled sasvim obično, a ustvari u sebi kriju gel. Kakav? Gel koji rashlađuje noge, koji čini da one ne otiču, da se rešite osećaja težine stopalima, gel koji ih odmara čak i kada ih nosite dok nešto radite. Pored gela, ove čarobne papuče imaju još 3 sloja: uretansku penu, neopren i, ono što je najzanimljivije, tkaninu od bambusa! Tkanina od bambusa ima neverovatna svojstva: ona omogućuje vašoj nozi da diše, reguliše temperaturu i vlagu, pa vam se noge u njima ne znoje više nego što bi trebalo, nemate osećaj vrućine. Osim regulacije temperature, bambus je takođe izuzetno efikasan u borbi protiv neprijatnog mirisa nogu jer deluje antibakterijski i antimikrobno. U kombinaciji sa rashlađujućim gelom će vam pomoći da se rešite bakterija koje borave na vašim stopalima i koje su krivac za „miomirise“ koji odatle dolaze. Papuče od bambusa imaju ergonomski dizajn. Dakle, one savršeno prijanjaju uz stopalo. Zahvaljujući peni koju sadrže imate utisak da hodate po oblacima. Pena vremenom dobija oblik vaše noge, što čini da vam papuče sve dok ih nosite budu meke i udobne. 5 TOP razloga za kupovinu papuča od bambusa • Štite od neprijatnih mirisa • Imaju fantastičan gel koji rashlađuje stopala • Preudobne su • Materijal im je lagan i prijatan Mogu ih nositi i muškarci i žene. Veličina: 40-42 Boja: plava

Spoljašnjost kao na fotografijama, na nekih 30 tak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom, nista strasno! Džemal Bijedić (12. april 1917 – 18. januar 1977) bio je jugoslavenski i bosanskohercegovački političar i društveno-politički radnik. Rođen u Mostaru, od oca Adema i majke Zarife, koji su se doselili iz Gacka, gdje je i odrastao kao potomak ugledne trgovačke porodice. Rane godine Džemal Bijedić je osnovnu školu završio u Mostaru 1928. u okviru Vježbaonice Učiteljske škole, a zatim je pohađao Državnu realnu gimnaziju u Mostaru. Kao gimnazijalac pokazuje zanimanje za politiku i postaje simpatizer komunističkog pokreta, kome se priključuje tokom studija na Univerzitetu u Beogradu. Radio je u biblioteci `Petar Kočić` u Beogradu, te u `Muslimanskoj biblioteci` i `Sportskom klubu Velež` u Mostaru. Oktobra 1939. u Beogradu biva primljen u SKOJ, a decembra 1939. u mostarskoj partijskoj organizaciji primljen je u članstvo KPJ. Četiri puta biva zatvaran u Mostaru od strane tadašnjih jugoslovenskih vlasti. U januaru 1940. Džemal Bijedić je izabran za sekretara Mjesnog komiteta SKOJ-a u Mostaru (to je prvi mjesni komitet u tom gradu), a sredinom 1940. izabran je za sekretara Oblasnog komiteta SKOJ-a za Hercegovinu. Drugi svjetski rat Drugi svjetski rat ga je zatekao u Mostaru, gdje je nakon poraza i raspuštanja jugoslovenske vojske ubrzo bila uspostavljena vlast NDH. Za vrijeme Drugog svjetskog rata kao član Partije aktivno učestvuje u NOB-i. Nakon strijeljanja sekretara Mjesnog komiteta KPJ za Mostar, Jusufa Čevre – koga su ustaše strijeljale 1. avgusta 1941, Džemal Bijedić je sa skojevskog prešao na partijski rad. Ubrzo zatim je izabran za sekretara Mjesnog komiteta KPJ u Mostaru, da bi kasnije postao sekretar Okružnog komiteta KPJ za južnu Hercegovinu, koji je djelovao na neoslobođenoj teritoriji. Za čitavo to vrijeme on je u Mostaru živio u dubokoj ilegali, ali je bio vrlo aktivan. Posebno se angažirao u akciji oslobađanja grupe Hrvata iz Ljubuškog koji su se nalazili u mostarskom zatvoru, te oslobađanju sekretara Okružnog komiteta KP Hrvatske u Dubrovniku Vinka Morđina Crnog. U Mostaru je ostao do sredine 1942. godine, a nakon čega se prebacuje u Sarajevo. Za to vrijeme bio je vrlo aktivan u organiziranju ilegalnog partijskog rada u gradu, te slanju dobrovoljaca u partizanske jedinice na slobodnu teritoriju. Otprilike u isto vrijeme u Sarajevo je došao i Avdo Humo, član Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu koji je osnovao novi Mjesni komitet, a u julu 1942. godine za sekretara je bio postavljen Džemal Bijedić. Tokom svog boravka u Sarajevu Bijedić je u svom političkom djelovanju posebnu pažnju obratio na: stabilizaciju stanja u SKOJ-u, pitanje organizacije, konspiracije i tačnosti u radu. U aprilu 1943 izlazi iz Sarajeva, a ubrzo zatim se sa Šestom istočnobosanskom brigadom našao na Sutjesci sredinom juna 1943. godine. Prošavši golgotu Sutjeske, on se sa istočnobosanskim partizanskim jedinicama probijao prema istočnoj Bosni. Tu je uglavnom i proveo ostatak rata. Politička aktivnost u SFRJ Nakon rata postaje pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Vlade NR Bosne i Hercegovine, potom 1948. načelnik Uprave za agitaciju i propagandu Centralnog komiteta KP BiH. Bio je i sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, član Izvršnog vijeća SR Bosne i Hercegovine, predsjednik Republičkog vijeća, predsjednik Skupštine SRBiH i predsjednik Saveznog izvršnog vijeća (SIV) 1971 godine. Tragično je preminuo 18. januara 1977. u avionskoj nesreći na letu za Sarajevo. Supruga Razija je poginula zajedno sa Džemalom. Iza sebe su ostavili troje djece: Dragana, Azru i Milenka.

Autor:: Pjer Klosterman Žanrovi:: Autobiografije i biografije Izdavač:: Algoritam Godina izdanja:: 2014. Broj strana: 313 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Rođen je kao sin diplomata u Brazilu. Ubrzo nakon kapitulacije Francuske prešao je u Ujedinjeno Kraljevstvo. Primljen je u pilotsku školu u Kranvelu, a 1942. u 61. operativno-trenažnu jedinicu u Rendalu, da bi 21. januara 1943. u činu narednika bio raspoređen u 341. eskadrilu (Alzas) Slobodne Francuske. Pod komandom Renea Mušota eskadrila je tada bila u Škotskoj, ali je uskoro bila prebačena za Bigin Hil, da bi izvršavala zadatke leteći na lovcima Supermarin Spitfajer IX. Klosterman je stekao korisna iskustva na svojim prvim letovima iznad Francuske u proleće 1943. i tada je prvi put izvestio o vazdušnoj pobedi, 17. juna, kada je pogodio i oštetio nemački Meseršmit Bf-109. Potom, na dan 27. jula, njegov lovački puk je pratio američke dnevne bombardere tipa Martin Maroder u napadu na Trikvil. Kada su bombarderi okrenuli za povratak kući posle izvršenog napada, neprijateljski avioni su se pojavili približavajući se sa jugoistoka. Piloti 341. eskadrile okrenuli su ulevo da pođu u penjanje, „ka suncu“ no odmah zatim morali su da priskoče u pomoć 485. eskadrili jer je ona napadnuta. Počelo je preganjanje po nebu i borba na visini od 6 400 m sa Mušotom na čelu, koji je poveo svoje pilote protiv 14 nemačkih lovaca Foke Vulf Fw-190. Kapetan L. C. Martel i njegov pratilac Klosterman oborili su svaki po dva Foke Vulfa. Tačno mesec dana kasnije, 341. eskadrila je pratila američke bombardere leteće tvrđave B-17 u napad na brodogradilišta u Sen Omeru. Tokom borbi Spitfajeri su se raspršili, a Klostermana je napalo osam nemačkih Foke Vulfova. Uspeo je da jednoga obori, a potom da umakne svojim goniocima. Ali se Mušot nije vratio sa te akcije. Klostermanova poslednja vazdušna pobeda u 341. eskadrili, bio je Meseršmit Bf-109 kojeg je oborio 26. oktobra. Pri napadima na ciljeve na zemlji, on je uništio dva železnička voza i pet kamiona, a i kasnije se posebno istakao u napadima na slične ciljeve. Nakon rata, Klosterman je radio kao inženjer, učestvujući u osnivanju Rems-Avijejšena, radeći kao predstavnik Cesne i za Reno. Klosterman je imao uspešnu političku karijeru, služeći osam mandata kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini između 1946. i 1969. Takođe se kratko aktivirao u francuskom ratnom vazduhoplovstvu 1956-57. tokom Alžirskog rata. Tokom Folklandskog rata između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, Klosterman je navodno čestitao argentinskim pilotima na njihovoj hrabrosti. Kao rezultat ove „izdaje“ RAF-a, Klosterman je privukao mnogo antipatije od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe je privukao pažnju na sebe zbog protivljenju Zalivskom ratu. `Veliki cirkus` je jedna od velikih knjiga koje su proistekle iz rata od 1939–45. godine. - Vilijem Fokner Kao borbenom pilotu i mladom komandiru sa rekordom od 420 operativna leta, prvo u slavnoj eskadrili Slobodne Francuske u Velikoj Britaniji nazvanoj „Alzas,” zatim u jedinicama RAF, Pjeru Klostermanu nema ravnog. - Ser Džon Slesor, nosilac najviših britanskih vojnih odlikovanja, glavni komandant RAF Pjer Klosterman je ratni pilot čije će akcije u borbama uvek služiti kao primer drugima. Priključivši se eskadrili Tempests u sklopu RAF, izvodio je letove sa izuzetnom smelošću i dao ključni doprinos velikoj slavi francuskih borbenih eskadrila. Završio je svoju izvanrednu karijeru sa samo 24 godine, sa ukupnim zbirom od 600 sati borbenih letova i 33 oborena neprijateljska aviona, što mu daje titulu najboljeg francuskog borbenog pilota. - Šarl de Gol p.s.d.1

Odlično Mark Twain AUTOBIOGRAPHY Volume 1 FIRST EDITION, FIRST PRINTING (complete number line to 1) U of California Press, 2010. Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910),[1] poznatiji pod književnim pseudonimom Mark Tven (Mark Twain), bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa.[2] Mark Tven Mark Twain by AF Bradley.jpg Mark Tven Datum rođenja 30. novembar 1835. Mesto rođenja Florida, Misuri, SAD Datum smrti 21. april 1910. (74 god.) Mesto smrti Reding, Konektikat, SAD Najvažnija dela Doživljaji Toma Sojera Doživljaji Haklberi Fina Potpis 1:48 Mark Tven (1909) Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi.[3] Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin.[4] Biografija Uredi Rodna kuća Marka Tvena u mestu Florida Samjuel Langhorn Klemens rođen je 30. novembra 1835. godine u mestu Florida u Misuriju. Kada mu je bilo četiri godine s roditeljima se preselio u mesto Hanibal, gde je pohađao osnovnu školu. Nakon smrti oca 1847. godine krenuo je na štamparski zanat. Kasnije je radio kao štampar u Keokuku (Ajova), Njujorku, Filadelfiji, Pensilvaniji i drugde po SAD. Potom je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi sve do početka Američkog građanskog rata 1861, kada je na kratko kao dobrovoljac pristupio konjici Konfederacije. Zbog svog rada na brodu je dobio nadimak Mark Tven što u bukvalnom prevodu sa engleskoga znači pazi dva! ili pazi dvojica! Mark Tven je uzrečica kada brod ulazi u neku opasnost.[5] Kasnije te godine pridružio se bratu u novoosnovanom teritoriju Nevada gde je radio u rudniku srebra. Godine 1862. postaje izvestilac novia Teritorijal enterprajz u mestu Virdžinija Siti u Nevadi, a 1863. je počeo pisati članke za iste novine pod pseudonimom Mark Tven. Na reci Misisipi ta fraza znači „dva hvata duboko“. Nakon preseljenja u Kaliforniju, tačnije u San Francisko 1864. godine upoznao je američke pisce Artemusa Vorda i Breta Harta koji su mu pružili podršku u njegovom radu. Godine 1865, obradio je bajku koju je čuo na kalifornijskim zlatnim poljima i objavio je pod naslovom The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. Za nekoliko meseci delo je postalo veoma popularno. Godine 1867, je održao predavanje u Njujorku, a iste godine je posetio Evropu i Palestinu. Ta putovanja opisao je u knjizi The Innocents Abroad (1869) koja preuveličava aspekte evropske kulture, a koja je impresionirala američke turiste. Uskoro se (1870) oženio Olivijom Langdon. Nakon kratkog boravka u gradiću Bufalo (država Njujork) mladi bračni par seli se u mesto Hartford u Konektikatu.[6] Većina Tvenovih najboljih dela napisana je tokom 1870-ih i 1880-ih u Hartfordu i za vreme leta na farmi Kveri kod mesta Elmira (država Njujork). Delo Roughing It (1872) opisuje njegove rane pustolovine u doba kada je bio rudar i novinar. Doživljaji Toma Sojera (1876) slave detinjstvo u gradu na obali Misisipija, dok delo А Tramp Abroad (1880) opisuje putovanje kroz nemački Švarcvald. Roman Kraljević i prosjak (1882) knjiga je za decu fokusirana na zamenu identiteta u tjudorskoj Engleskoj. Život na Misisipiju iz 1883. kombinuje autobiografski prikaz vlastitih iskustava kao rečnog pilota. Roman „Jenki na dvoru kralja Artura“ iz 1889. godine satirično je delo na temu tlačenja ljudi u feudalnoj Engleskoj. Radnja romana u osnovi se bavi putovanjem kroz vreme. Na kraju romana se otkriva da je glavni junak sve to samo sanjao.[7] Doživljaji Haklberija Fina (1884) nastavak su Doživljaja Toma Sojera i uglavnom se smatra Tvenovim najboljim delom. U romanu je reč o dečaku koji beži od svoga oca na splavi rekom Misisipi s odbeglim robom Džimom. Ovo delo, između ostalog, daje čitaocu sliku života na reci Misisipi pre građanskog rata. Iste godine kada se pojavio Haklberi Fin, Tven je osniva firmu Charles L. Webster and Company kako bi objavljivao svoja dela i dela drugih pisaca. Najpoznatije delo koje je ta firma objavila bili su Lični memoari (dva sveska, 1885—1886) koje je napisao američki general i predsednik Julisiz S. Grant. Loša investicija u automatsku pisaću mašinu dovela je firmu do bankrota (1894). Uspešna predavanja širom sveta i knjiga koja je nastala na osnovu tih putovanja Following the Equator (1897) otplatili su Tvenove dugove. Njegov rad u vreme 1890-ih i 1900-ih označen je rastućim pesimizmom i gorčinom, koje su prouzrokovali njegov poslovni neuspeh, a kasnije i smrt njegove supruge i dve njihove kćerke. Značajna dela iz tog razdoblja su Pudd`nhead Wilson (1894) - roman čija radnja je smeštena na Jug SAD pre građanskog rata i u kojoj se kritikuje rasizam. Personal Recollections of Joan of Arc (1896) je sentimentalna biografija Jovanke Orleanke. Kasnija dela uključuju dve kratke priče The Man That Corrupted Hadleyburg (1899) i The War Prayer (1905). Reč je o filozofskim, socijalnim i političkim esejima. Rukopis dela Tajanstveni stranac je ostao nekompletan, a delo je objavljeno posthumno 1916. godine. Tvenov rad inspirisan je nekonvencionalnim Zapadom, a popularnost njegovih dela označila je kraj dominacije, u američkoj literaturi, pisaca iz Nove Engleske. Kasniji slavni američki pisci Ernest Hemingvej i Vilijam Fokner pozivali su se na Tvena kao na svoju inspiraciju. U poslednjim godinama svog života Tven je pisao manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Ostao je zapamćen i po odelima s belim crtama koja je uvek nosio u javnim nastupima. Primio je počasni doktorat Oksfordskog univerziteta 1907. godine. Kada je preminuo ostavio je za sobom nedovršenu autobiografiju koju je 1924. godine objavila njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. U prvoj polovini 1990. pronađen je izvorni rukopis Haklberija Fina u Holivudu. Nakon dužeg povlačenja po sudu oko borbe za pravo vlasništva taj rukopis, kao i drugi do tada neobjavljeni materijali, dodeljeni su javnoj knjižari Bafala i okruga Iri 1992. godine. Četiri godine kasnije (1996) objavljeno je revidirano izdanje Doživljaji Haklberija Fina, koje je obuhvatalo i neobjavljene materijale. Pri kraju možda je zanimljivo spomenuti kako je Tven bio i jedan od retkih prijatelja Nikole Tesle. Mark Tven preminuo je 21. aprila 1910. godine u mestu Reding u Konektikatu. Dela Uredi Odabrana dela Uredi „Doživljaji Toma Sojera“ 1876. „Kraljević i prosjak“ 1882. „Život na Misisipiju“ 1883. „Doživljaji Haklberija Fina“ 1884. „Jenki na dvoru kralja Artura“ 1889. Pregled Uredi Mark Tven u njegovom plaštu (skarlet sa sivim rukavima i porubima) pri uručenju njegovog literarnog doktorata, koji mu je dodelio Oksfordski univerzitet. Tven je počeo svoju karijeru pišući lake, humorističke stihove, ali je evoluirao u hroničara sujete, licemerja i ubilačkih dela čovečanstva. Sredinom svoje karijere, u delu Haklberi Fin, on je kombinovao bogat humor, čvrstu naraciju i društveni kriticizam. Tven je bio majstor u prikazivanju kolokvijalnog govora i pomogao je u kreiranju i popularizovanju prepoznatljive američke literature izgrađene na američkim temama i jeziku. Mnogi Tvenovi radovi su bili svojevremeno potisnuti iz različitih razloga. Delo Adventures of Huckleberry Finn je bilo više puta isključivano iz lektire američkih škola, ne samo zbog često upotrebe reči niger, koja je bila u širokoj upotrebi tokom perioda pre Građanskog rata u kome se roman odvija. Kompletnu bibliografiju njegovih radova je skoro nemoguće napraviti, zbog velikog broj komada koje je Tven napisao (često u opskurnim novinama) i njegove česte upotrebe nekoliko različitih pseudonima. Dodatno, velika porcija njegovih govora i predavanja je izgubljena ili nije zapisana; stoga je kolekcija Tvenovih radova rad u progresu. Istraživači su otkrili deo Tvenovog objavljenog materijala 1995. i 2015. godine.[8][9] Rani žurnalizam i putopisi Uredi Koliba u kojoj je Tven napisao „Jumping Frog of Calaveras County“, „Jackass Hill“, „Okrug Tuolumi“. Kliknite na memorijalnu ploču i unutrašnji pogled. Dok je pisao za novine Territorial Enterprise u gradu Virdžinija Siti tokom 1863. godine, Klemens se upoznao sa advokatom Tomom Fičom, editorom konkurentskih novina Virginia Daily Union, koji je bio poznat kao „srebrno-jezični orator Pacifika“.[10]‍:51 On je smatrao Fiča osobom koja mu je dala „prvu realno profitabilnu lekciju“ o pisanju. Godine 1866, Klemens je dao predavanje o Sendvičkim ostrvima publici u gradu Vošo Siti u Nevadi.[11] Klemens je izjavio da, „Kad sam prvobitno počeo da predajem, i u mom ranom pisanju, moja jedina namera je bila da stvorim komični kapital iz svega što sam video i čuo“. Fič mu je rekao, „Klemens, tvoje predavanje je bilo divno. Ono je bilo elokventno, pokretačko, iskreno. Nikad u mom celokupnom životu nisam čuo takav veličanstven komad opisne naracije. Ali si ti počinio jedan neoprostiv greh — zaista neoprostiv greh. To je greh koji ne smeš više nikad počiniti. Ti s završio izuzetno elokventan opis, kojim is podstakao intenzivni interes svoje publike, sa groznim antiklimaksom, kojim si poništio sav zaista fini efekat koji si proizveo.“[12] U to vreme je Tven postao pisac Sejdžbaš škole, i bio je najzapaženiji predstavnik tog literarnog žanra.[13] Tvenov prvi značajni rad, „The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County`, je prvi put objavljen u novinama New York Saturday Press 18. novembra 1865. Jedini razlog što je tu objavljen je da je njegova priča stigla suviše kasno da bi bila uključena u knjigu koju je Artemus Vord pripremao i koja se bavila opisima Američkog zapada. Nakon tog praska popularnosti, novine Sacramento Union su zaposlile Tvena da piše pisma o svojim putopisnim doživljajima. Prvo putovanje koje je poduzeo radi ovog posla je bila plovidba parnim brodom Ajax na svom prvom putovanju do Havaja, koji su se u to vreme nazivali Sendvič ostrvima. Ta duhovita pisma su mu popločala put do novina Alta Kalifornija u San Francisku, koje su ga designirale kao putujućeg dopisnika za putovanje od San Franciska do Njujorka preko Panamskog kanala. Tokom tog perioda, Tven je pisao pisma namenjena objavljivanju, dokumentujući svoje doživljaje sa znatnom dozom burlesknog humora. Tven je 8. juna 1867. isplovio na putničkoj krstarici Quaker City na plovidbu koja je trajala pet meseci. Ovo putovanje je rezultiralo u delu The Innocents Abroad ili The New Pilgrims` Progress. Godine 1872, Tven je objavio drugi deo putopisne literature, Roughing It, kao polu-nastavak delu Innocents. Roughing It je semi-autobiografski opis Tvenovog putovanja od Misurija do Nevade, njegovog naknadnog života na Američkom Zapadu, i njegove posete Havajima. Knjiga satirično ismejava Američko i Zapadno društvo na isti način na koji je delo Innocents kritikovalo razne zemlje Evrope i Srednjeg Istoka. Tvenov sledeći rad je zadržao fokus na Američkom društvu, ali se u većoj bavi svakodnevnim događajima. Nazvano The Gilded Age: A Tale of Today, ono je putopis, kao i njegove prethodne dve knjige, ali je i njegov prvi pokušaj pisanja romana. Ta knjiga je takođe značajna po tome što je ona jedina Tvenova kolaboracija; napisana je sa njegovim susedom, Čarlsom Varnerom. Tvenova sledeća dva rada su bazirana na njegovom iskustvima na reci Misisipi. Old Times on the Mississippi, serija skica objavljenih u magazinu Atlantic Monthly 1875. godine, odslikava Tvenovo razočaranje u romantizam.[14] Old Times konačno postaje početna tačka za Life on the Mississippi. Tom Sojer i Haklberi Fin Uredi Tvenova sledeća veća publikacija je bio roman Doživljaji Toma Sojera, koji je baziran na njegovom detinjstvu u Hanibalu. Tom Sojer je opisan po uzoru na Tvena kao dete, sa tragovima dva školska druga, Džona Brigsa i Vila Bovena. Knjiga je takođe uvela, u sporednoj ulozi, Haklberi Fina, po uzoru na Tvenovog dečačkog prijatelja Toma Blankenšipa. Knjiga The Prince and the Pauper, uprkos toga što je zaplet sveprisutan u današnjem filmu i literaturi, nije inicijalno bila dobro prihvaćena. Pričajući priču od dva dečaka rođena istog dana koja su fizički identična, knjiga služi kao društveni komentar u kome princ i siromah zamenjuju mesta. Pauper je bio Tvenov prvi pokušaj pisanja istorijske fikcije, i krivica za njene nedostatke se obično pripisuje Tvenu zbog njegovog nedovoljnog poznavanja engleskog društva, kao i činjenici da je nastala nakon masivnog uspeha. Tokom pisanja romana Pauper, Tven je započeo Adventures of Huckleberry Finn (dela kod koga je konzistentno imao problema sa završavanjem[15]), a započeo je i završio još jednu putopisnu knjigu, A Tramp Abroad, koja sledi Tvena tokom njegovog putovanja kroz centralnu i južnu Evropu. Tvenov sledeći značajni objavljeni rad, Adventures of Huckleberry Finn, ga je učvrstio kao značajnog američkog pisca. Neki ga nazivaju prvom velikim američkim romanom, i knjiga je postala obavezna lektira u mnogim školama širom Sjedinjenih Država. Haklberi Fin je proistekao iz romana Tom Sojer i ima ozbiljniji ton od svog prethodnika. U osnovi romana Haklberi Fin je verovanje dečaka u ono što je pravično da uradi, mada je većina drugih verovala da je to pogrešno. Rukopis Haklberi Fin na četiri stotine strana je napisan sredinom 1876, neposredno nakon objavljivanja romana Tom Sojer. Smatra se da je Tvenu trebalo sedam godina nakon prvog naleta kreativnosti da konačno završi knjigu 1883. godine. Po drugim izvorima Tven je radio na romanu Haklberi Fin uporedo sa radom The Prince and the Pauper i drugim radovima tokom 1880. i drugih godina. Zadnja petina romana Haklberi Fin je predmet znatne kontroverze. Neki tvrde da je Tven doživeo, kao što kritičar Leo Marks izjavljuje, „nervni slom“. Ernest Hemingvej je jednom rekao o romanu Haklberi Fin: Ako ga čitate, morate se zaustaviti na mestu gde je Niger Džim ukraden od dečaka. To je realni kraj. Ostatak je samo varanje. Hemingvej je isto tako napisao u istom eseju: Sva moderna američka literatura proističe iz jedne knjige Marka Tvena zvane Haklberi Fin.[16] U blizini završetka romana Haklberi Fin, Tven je napisao knjigu Life on the Mississippi, za koju se kaže da je znatno uticala na prethodnu knjigu.[8] Taj rad prepričava Tvenove memorije i nova iskustva nakon dvadeset dvogodišnjeg odsustva sa Misisipija. Kasniji radovi Uredi Tven je proizveo Memoare predsednika Julisiza Simpsona Granta u svojoj novoosnovanoj izdavačkoj kući, Charles L. Webster & Company, koja je bila u zajedničkom vlasništvu sa Čarlsom L. Vebsterom, njegovim nećakom.[17] Tokom tog perioda je takođe napisao „The Private History of a Campaign That Failed“ za The Century Magazine. Taj rad sadrži detaljni prikaz njegovog dvonedeljnog boravka u Konfederativnoj vojsci tokom Građanskog rata. Nakon toga se usredsredio na delo A Connecticut Yankee in King Arthur`s Court, napisano u istom stilu istorijske fantastike kao i The Prince and the Pauper. To delo je ukazalo na apsurde političkih i društvenih normi putem njihovog predstavljanja na sudu kralja Artura. U popularnoj kulturi Uredi U epizodi crtanog filma Džoni Bravo Kraljević i tupan Mark Tven se pojavljuje na njenom samom kraju, optužujući kraljevića Džona Bravo i njegovog dvojnika tupana da su izokrenuli priču njegovog romana Kraljević i prosjak. Na kraju biva bačen u tamnicu. U knjizi srpskoga pisca Vladimira Pištala Značenje džokera postoji jedan esej o Marku Tvenu.[5]

Ljiljana Đurđić : FOOL MEMORIES / Београд : Књижевно друштво `Свети Сава`, 2005 (Београд : Scancolor) Fizički opis 29 стр. ; 21 cm Библиотека Светске свеске Београдске мануфактуре снова Mali eseji ; Белешка о аутору: стр. 29. Đurđić, Ljiljana, 1946-2021 Očuvanost 4. Ljiljana Đurđić bila je srpska književnica, kritičar, prevodilac i članica Srpskog književnog društva. Maturirala u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a diplomirala Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je u Narodnoj biblioteci Srbije na mestu Načelnika Izdavačke delatnosti NBS i bila je urednik Srpske retrospektivne bibliografije. Pokrenula je bibloiteku Živa prošlost i potpisala preko 200 izdanja NBS. Bila je kolumnista dnevnog lista Danas (2000-2002) i nedeljnika Evropa (2005 – 2006). Jedna je od osnivačica i urednica časopisa za žensku književnost i kulturu ProFemina (1995 – 2010). Zbirke poezije Švedska gimnastika, KOS, 1977; Ogled dalmatinskog bilja i drugi predeli, Matica srpska, 1980; Preobilje/Nula, Prosveta, 1991. Zbirke pripovedaka Kako sam ljubila Franca Kaspara, Rad,1986; Slike iz prethodnog života, Filip Višnjić,1997; Stadijum ogledala, Rad, 2004; Svi na kraju kažu mama, Agora, 2009. Silva Jugoslovenka, Agora, 2016. Zbirke eseja i kolumni Beograd by my mind, Rad, 1995; Udri kravicu, Samizdat, B92, 2001; Presvlačenje No 5102000, CUPS, 2003; Fool memories, Beogradska manufaktura snova, 2004; Nek crkne svet, Braničevo, Požarevac, 2012. Priredila antologije i izbore Izbor iz poezije Danice Marković Pesme o alhemijskom pokušaju, Dečje novine, 1989; Miloš Crnjanski Boka Kotorska, NBS, 1997; Ženski kontinent, Antologija savremene srpske ženske priče, Prosveta, 2004; Pesme o biblioteci, NBS, 2003. Nagrade i priznanja Plaketa Narodne biblioteke Srbije za ukupan rad 1984. Nagrada BIGZ-a za prevod knjige Rani odlazak Silvije Plat. Nagrada Stevan Sremac za knjigu pripovedaka Svi na kraju kažu mama za 2009. godinu

Masaža lica jednostavno mora biti sastavni deo vaših svakodnevnih beauty rituala ako želite što duže da sačuvate kožu od bora, ako želite da uvek izgleda sveže i glatko. Zato je tu Flawless roler za lice – da vam pomogne u nezi i učini da blistate punim sjajem! Flawless roler za lice je revolucionarni proizvod koji će produžiti mladalački izgled vaše kože lica. Šta on ustvari radi? Flawless roler na svom vrhu ima kamen roze boje kojim prelazite preko svih delova lica i masirate ih, a dok to radite on istovremeno neprestano vibrira. Na taj način se pobojšava cirkulacija, ali i vazodilatacija, odnosno širenje krvnih sudova pod dejstvom toplote. Zašto je to važno? Zato što bolja prokrvljenost znači manje bora, svežija, zdravija koža lica bez nepravilnosti. Roler za lice će vam poboljšavanjem cirkulacije poboljšati kvalitet kože lica generalno. Opustiće mišiće, toniraće kožu, smanjiće vrećice oko očiju, podbradak. Doprineće tome da se potkožno tkivo regeneriše i koža će biti čistija, zdravija, bez nakupljenih toksina. Takođe će doprineti tome da se ne zadržava tečnost, te tako nećete izgledati naduveno i otečeno. U pakovanju se ne dobija samo valjkasti deo, već i deo za predeo oko očiju. On je okrugao i njega je dovoljno samo prisloniti na deo ispod očiju i uključiti aparat da vibrira. To će smanjiti bore u predelu ispod očiju, prolongirati nastanak novih, smanjiti kesice i eliminisati crne kolutove. Time će lice dobiti na svežini. Izgledaćete odmorno i blistavo. Flawless roler za lice mogu koristiti i muškarci i žene. Radi na baterije koje se NE dobijaju u pakovanju. Iskoristite priliku da Flawless roler za lice kupite po znatno sniženoj ceni. Investirajte trajno u svoju zdravu i lepu kožu lica!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Frederik Austerlic (engl. Frederick Austerlitz;[1] 10. maj 1899 — 22. jun 1987), poznatiji pod pseudonimom Fred Aster (engl. Fred Astaire), bio je američki glumac, plesač, pevač i koreograf. Široko je poznat kao najuticajniji plesač u istoriji filma.[2] Njegova scenska i kasnija filmska i televizijska karijera obuhvatila je ukupno 76 godina, tokom kojih je glumio u više od 10 mjuzikla na Brodveju i u Londonu, snimio 31 muzički film, 4 televizijske emisije i izdao brojne snimke. Kao plesač, najbolje je zapamćen po svom neobičnom osećaju ritma, perfekcionizmu, inovativnosti i kao plesni partner i scenski romantični interes Džindžer Rodžers, sa kojim je glumio u seriji od deset holivudskih mjuzikala. Astera je Američki filmski institut imenovao petom najvećom muškom zvezdom klasičnog holivudskog filma u 100 godina ... 100 zvezda.[3][4] Džin Keli, još jedna poznata zvezda plesa na filmu, rekao je da „istorija plesa na filmu počinje sa Asterom”. Kasnije je tvrdio da je Aster bio „jedini od današnjih plesača koji će biti zapamćen” Fred Aster je rođen kao Frederik Emanuel Austerlic 10. maja 1899 u Omahi u Nebrasci, kao sin Johane „Ane” (devojački Gajlas; 1878–1975)[6] i Frederika „Frica” Austerlic.[1][7][8] Asterova majka je bila rođena u Sjedinjenim Državama, u porodici luteranskih nemačkih imigranata iz Istočne Pruske i Alzasa. Asterov otac je bio rođen u Lincu, Austrija, u jevrejskoj porodici koja se konvertovala u katolicizam.[1][9][10][11] Aster se pridružio episkopalnoj crkvi 1912.[12] Aster je prezime koje su on i njegova sestra Adel Aster uzeli za svoj vodviljski nastup 1905. Porodična legenda to pripisuje ujaku čije je prezime bilo „L`Astaire”.[13] Njihova vodviljska karijera se nastavlja, s dobrom i lošom srećom te povremenim prekidima za koje je zaslužno Društvo Džeri, sve dok se nisu probili na Brodvej sa predstavom Preko vrha 1917. Neki izvori tvrde da su se Asterovi pojavili u filmu Cvrčak Fančon u kojem je glavnu ulogu imala Meri Pikford, ali Asterovi su to odlučno oprvgavali.[14][15]‍:103 Fred Aster je upoznao Džordža Geršvina 1916, dok je ovaj radio u diskografskoj kući `Džerom H. Remik` kao pregovarač, što je preraslo u dugoročno prijateljstvo,[16] koje je kasnije duboko uticalo na buduće karijere oba umetnika. Tokom 1920-ih, Fred i Adel nastupali su na Brodveju i na londonskoj pozornici u predstavama kao što su Damo, budi dobra, Smešno lice i Bend vagon, afirmiravši se i osvojivši pozorišnu publiku sa obe strane Atlantika. Kao ekipa snimili su nekoliko pesama. Rastali su se 1932. kada se Adel udala za svog prvog muža, Lorda Čarlsa Kavendiša, sina vojvode od Devonšira. Fred je radio na ostvarivanju samostalnog uspeha na Brodveju i u Londonu s predstavom Vesela raspuštenica, usput razmatravši ponude iz Holivuda. Fred Aster sa sestrom Adel 1921. Prema holivudskom predanju, izvođenje na probnom snimanju filmske kuće RKO, sada izgubljeno zajedno sa snimkom, navodno je glasilo: „Ne zna da peva. Ne zna da glumi. Proćelav. Zna pomalo da pleše.” Producent Aster-Rodžerovih filmova Pandro S. Berman tvrdio je da nikada nije čuo tu priču 1930-ih, te da se ona pojavila tek godinama kasnije. Aster je 1980. u intervjuu za ABC-jevu emisiju 20/20 sa Barbarom Valters, tvrdio da je u izveštaju zapravo pisalo: „Ne zna da glumi. Pomalo ćelav. Takođe i pleše”. U svakom slučaju, proba je očito bila razočaravajuća, a i Dejvid O. Selznik, koji je s Asterom potpisao ugovor za RKO i naručio probno snimanje, u studijskim napomenama opisao je nastup kao „jadan”. Kako bilo, to nije uticalo na planove studija za Astera, koji ga je u početku pozajmio na nekoliko dana MGM-u 1933. za Astereov holivudski debi, gde je glumio samog sebe uz Džoun Kraford u uspešnom mjuziklu Rasplesana dama. Fred i Džindžer Objava Aster-Rodžers filmskog partnertsva za film Let za Rio Kada se 1933. vratio u RKO, po plati je bio peta osoba u filmu Let za Rio, u kojem je glumio uz Džindžer Rodžers i Dolores del Rio. U kritici Variety magazina ogromni uspeh filma pripisan je isključivo Asterevoj prisutnosti: „Glavni smisao Leta za Rio je filmsko obećanje Freda Astera ... On je sigurna opklada nakon ovoga, poseduje specifičnu dragost, mikrofon laska njegovom glasu, a kao plesač je u zasebnoj klasi. Poslednje opažanje nije nikakva novost među profesijom, koja već dugo priznaje da Aster počinje da ple[e kada ostali prestanu da lamataju kopitima.” Iako se Aster u početku veoma protivio ideji da postane deo još jednog plesačkog para, uverila ga je publika kojoj se očito veoma svidelo sparivanje Astera s Rodžersovom. To partnerstvo i koreografija Astera i Hermesa Pana, učinili su ples važnim delom holivudskog muzičkog filma. Aster i Rodžers su snimili zajedno deset filmova, uključujući Veselu raspuštenica (1934), Robertu (1935), Cilindar (1935), Sledi flotu (1936), Vreme svinga (1936), Zaplešimo zajedno (1937) i Bezbrižan (1938). Šest od devet mjuzikala koje je on stvorio doneli su najveću zaradu RKO-u; svi filmovi imali su određen prestiž i umešnost, kojoj su svi filmski studiji težili u to vreme. Zahvaljujući partnerstvu, oboje su postali zvezde; kao što je Ketrin Hepbern izjavila jednom, „On njoj daje otmenost, a ona njemu daje seksualnu privlačnost.”[17] Aster je bez problema stekao pravo na primanje postotka od profita filma, što je u to vreme bila izuzetna retkost u glumačkim ugovorima; imao je i kompletnu autonomiju nad time kako će ples biti prezentiran, što mu je dopustilo da revolucionizira ples na filmu. Jedina osoba u zabavljačkoj industriji koja je imala takav tretman bila je Greta Garbo. Aster je zaslužan za dve važne inovacije u ranim muzičkim filmovima. Kao prvo, insistirao je da (gotovo nepomična) kamera snimi plesnu tačku u samo jednom kadru, a ako je moguće, da drži plesače u punom planu čitavo vreme. Poznata je Asterova izreka: „Ili će kamera plesati, ili ću ja”. Aster je zadržao ovo pravilo od Vesele raspuštenice pa nadalje, sve dok ga nije nadglasao Fransis Ford Kopola, koji je 1968. režirao Finijanovu dugu, svoj prvi mjuzikl (Kopola je takođe otpustio Hermesa Pana s ovog filma). Asterov stil plesnih sekvenci je bio u kontrastu s mjuziklima Bazbija Berklija , koji su bili poznati po plesnim tačkama ispunjenima ekstravagantnim vazdušnim snimcima, brzim kadrovima i zumiranjima na određene delove tela, poput ruku ili nogu. Kao druga inovacija, Aster je bio odlučan u tome da sve pevačke i plesne tačke budu glatko uklopljene u radnje filma. Umesto da poput Bazbija Berklija koristi ples kao spektakularni prizor, Aster ga je koristio kako bi pomicao radnju napred. Tipičan Asterov film uključivao je njegovo solo izvođenje – koje je on zvao „udarački solo”, komičnu plesnu tačku s partnerkom i partnersku romantičnu plesnu tačku. Stephen Harvey (24. prosinca 1949. - 1. siječnja 1993.) bio je autor, filmski kritičar i pomoćni kustos filma u Muzeju moderne umjetnosti. Njegova knjiga, koju je režirao Vincente Minnelli, `široko se smatra konačnom studijom o g. Minnelliju i MGM studijskom sustavu njegova vremena.`[1] Nakon što se pridružio Muzeju moderne umjetnosti 1972., Harvey je organizirao retrospektive o glavnim osobama u filmskoj industriji. Napisao je eseje u mnogim publikacijama, uključujući The New York Times, Premiere, The Nation i Film Comment. Bio je filmski kritičar za Inquiry i kazališni kritičar za Soho News. Bio je član Nacionalnog društva filmskih kritičara. Francuska ga je vlada 1985. imenovala chevalierom Ordre des Arts et des Lettres.[2] Harvey je umro 1. siječnja 1993. u dobi od 43 godine od upale pluća i drugih komplikacija uzrokovanih AIDS-om.

Fantastična stvarčica sada kada je u svakom momentu neophodno da imamo uz sebe sredstvo za dezinfekciju - praktipčna pumpica-rapršivač! Velika pakovanja nisu praktična za nošenje u torbi, a mala se retko gde nalaze. Zato sipajte iz velike boce u ovu prskalicu i uvek imajte čime da se dezinfikujete. U doba virusa nikako ne smemo pipati lice prljavim rukama i moramo ih redovno prati. Ali ako niste u prilici, dobro je imati kod sebe nešto čime može da se dezinfikuju i ruke i lice, a da to ne podrazumeva i dalje kontakt ruku sa licem. Ova prskalica za lice je zato fenomenalna stvar, jer u nju sipate dezinfekciono sredstvo za lice i pritiskom na dugme izbacuje ravnomerno kapljice. Dakle ravnomerno, ne okupa vas, ne sliva vam se niz lice (osim ako sami ne preterate sa količinom), već poprska tek toliko koliko je neophodno. Prskalica funkcioniše tako što u nju sipate tečnost do označene linije, a ona pritiskom na dugme izbacuje ravnomerno kapljice i tako vas osvežava i dezinfikuje. Nisu joj potrebne ni baterije ni struja da bi radila. Ono što je super jeste činjenica da u nju staje taman onoliko tečnosti koliko je dovoljno da se dezinfikujete tokom dana, a ipak nije velika i lako može da stane u torbu i ponese se gde god da krenete. Iskoristite ovu fenomenalnu AKCIJU i poručite svoj osveživač lica koji će vašu kožu održati hidriranom i lepom u bilo koje doba godine! 5 TOP razloga za kupovinu • Možete se osvežiti/dezinfikovati u bilo kom trenutku • Za vas vručine više nisu problem - ova prskalica može da bude sjajan saveznik u borbi protiv vrućine kada dođe leto • Bolje ćete se osećati na svim temperaturama ako koristite osveživač • Možete biti od pomoći nekome • Lagana je, praktična i staje u svaku torbu

Esperanza crna bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016K) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: crna - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

Esperanza bela bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016W) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: bela - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

ISBN: 978-86-521-3503-5 Godina izdanja: 2019 Jezik: Srpski Autor: Strani broj strana 279 20 cm nova!!! Svetski bestseler „Roman o ljubavi i požrtvovanju“ Times Literary Supplement 1942. Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo je dobio zadatak da tetovira brojeve na rukama drugih logoraša. Iz reda logoraša koji čekaju na tetoviranje pred njega staje uplašena devojka. Za Lalija, bila je to ljubav na prvi pogled, i on se kune ne samo da će preživeti već i da će se pobrinuti da i Gita jednog dana živi slobodno. Ovo je početak jedne od nezaboravnih priča o Holokaustu – priča o tetovažeru iz Aušvica. „Ova knjiga će se čitati i za sto godina. A i tada će verovatno biti na listi najprodavanijih naslova.“ Džefri Arčer „Vredno istorijsko svedočanstvo, podsetnik na užase Holokausta i pohvala ljudskoj izdržljivosti.“ Irish Times „Lali je bio čovek sa herkulovskom snagom duha, a priča o njegovom opstanku u logoru i zajedničkom životu sa Gitom nakon rata zaslužuje pažnju svih čitalaca.“ Jewish Chronicle „Izuzetna knjiga koja nas podseća da svaka žrtva Holokausta predstavlja pojedinca s jedinstvenom pričom.“ Grejem Simsion Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“. Dan kad je upoznala Lalija Sokolova promenio je i njen i njegov život. Njihovo prijateljstvo se produbljivalo i Lali se otisnuo na put samoispitivanja, poveravajući joj najintimnije pojedinosti svog života. Heder je prvobitno Lalijevu priču napisala kao scenario – koji se visoko kotirao na međunarodnim takmičenjima – a zatim ju je preoblikovala u svoj prvi roman Tetovažer iz Aušvica. Troškove isporule plaća kupac

Autor: Ivan Očak Izdavač: `Spektar`, Zagreb Broj strana: 279 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 26 cm Miroslav Krleža u radničkom i komunističkom pokretu 1917-1941 Očak i Krleža prvi su se put sreli 1974, kada je Očak izložio ideju o knjizi u kojoj bi se rasvijetlio intrigantan odnos Krleže i Komunističke partije, koji je zaokupljao i druge istraživače Krležina opusa i biografije. Potvrdan odgovor stigao je u pismu od 20. II. 1976. u kojem K., među ostalim, piše da nikada nije imao »ni najsitnije političke ambicijice, da se prikažem u ulozi bilo kakvog zaslužnog i važnog člana KPJ. Bio sam i ostao (ako sam bio) literat, i to bi bilo jedino važno. Što se Vaše knjige `Krleža i KPJ` tiče, izvolite, prionite na posao i postavite mi u vezi s Vašim materijalima neka potrebna pitanja i komentare!« Nakon toga »presudnog poticaja« i slamanja Krležina nećkanja, kontakt je potrajao sve do Krležine smrti. Za razgovore (od kojih su neki zabilježeni i magnetofonom, prvi 4. V. 1976), Očak se temeljito pripremao, slijedeći unaprijed dogovorene teme i pitanja. K. je odgovarao najčešće dugim monolozima, koje je znao neuvjerljivo ironizirati kao »preslušavanje«, »istraživanje« ili »cijeđenje«. Očak je bio uvjeren da je nedvojbeno dokazao kako je K. »Partiji pripadao i pripada«. Uporište je našao u Krležinu imenu i godini 1919. u kartoteci članova KPJ u Zagrebu, njegovu radu u partijskim ćelijama na Ciglani i kod Rožankovskoga 1927/28, priznanju da je i u tridesetim godinama bio član KPJ, da je imao ozbiljne planove objaviti knjigu »protiv vojno-fašističke diktature« i uređivati (prije Danasa) međunarodni lijevi časopis uz novčanu potporu Kominterne (što je u svojim izvještajima Kominterni 1932-33. zagovarao M. Gorkić). K. je, naprotiv, uporno inzistirao na specifičnosti svoga slučaja: »Vi konstantno hoćete, da od mene stvorite discipliniranog partijca, boljševika. To ste naučili u Rusiji... To, taj model za mene nikako ne vrijedi. Nisam ja radio kao organizirani partijski član; niti boljševik, niti lenjinist«. (Krleža-Partija, str. 18). No, bez obzira na temeljnu, gotovo nepomirljivu, razliku u pristupu, spoj Očakova povjesničarskog refleksa, respekta prema dokumentu i činjenici, s jedne strane, te Krležine izvanredne memorije, s druge, omogućili su rasvjetljavanje mnogih dotad nedostatno poznatih ili nepoznatih detalja iz Krležine biografije, ali i drugih povijesnih osoba. Tako je, primjerice, Očak prvi objavio bizaran podatak da su K. i A. Cesarec odmah nakon 1. XII. 1918. namjeravali uputiti apel (koji je supotpisao još samo Lj. Wiesner, a već V. Nazor nazvao ludošću), u kojem A. Karađorđeviću predlažu da se uime »patriotizma« i »integracije« odrekne prijestolja. Također je pisao o Krležinim izvještajima s procesa o Diamantsteinu; da je sudjelovao u pripremanju ustanka 1919/20, jer drugog puta »nije bilo«; analizirao je kako se moglo dogoditi da Plamen ne objavi ni riječi o osnivanju KPJ; pomno je istražio i dopunio podatke o Krležinim kontaktima s najvišim partijskim funkcionarima (s M. Gorkićem, primjerice, ili A. Barabašem, s kojim se sretao i za boravka u Rusiji 1925), a o susretima Krleže i J. Broza između dvaju svjetskih ratova objavio je 1981. posebnu knjižicu, glavninu sadržaja koje je uključio u svoj najopsežniji rad o Krleži, knjigu Krleža-Partija (Miroslav Krleža u radničkom i komunističkom pokretu 1917-1941). Prikupio je nove podatke o Krležinim teškoćama s policijom i uhićenjima; mnogobrojne iskaze o prijateljima A. Cesarcu, Đ. Cvijiću, K. Horvatinu i drugima, o njegovoj ulozi u organiziranju bijega V. Ćopića iz zatvora 1925, prebacivanju P. Bjelousove, prve supruge J. Broza, u SSSR 1928. nakon »bombaškog procesa«, o teškoćama u vezi s izdavanjem Književne republike, na temelju Krležine korespondencije 1923-26. s V Vošickim, itd. Međutim, zbog stanovite jednostranosti, katkad pretjerana inzistiranja na Krležinoj »partijnosti«, pa i faktografskih propusta, Očakov su prinos poneki autori nepravedno zanemarivali, pa i ignorirali. Tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana. Na slici priložen deo sadržaja.

Hivox aparat protiv nesanice (dreamate) Istraživanja sna ukazuju da 10-15% populacije u razvijenim zemljama ima neki od poremećaja spavanja, od kojih je nesanica najzastupleniji. Nesanica (insomnija) definiše se kao manjak sna, kao često buđenje tokom noći, prerano buđenje i poteškoće da se ponovo zaspi. Insomnija može biti povezana sa stresom, zdravstvenim stanjem, mentalnim ili emocionalnim problemima kao što su napetost i depresija, medicinskim stanjima koja prouzrokuju bolove ili lošim navikama kao što su konzumacija alkohola, kofeina i pušenje. Somnologija (nova grana medicine koja proučava san) dala je zaključak da uopšteno govoreći ljudi koji imaju poremećaj u spavanju žive kraće, lakše podležu različitim bolestima i imaju narušen kvalitet života. Dreamate (uređaj protiv nesanice) apsolutna je novost na svetskom tržištu i prekretnica u tretmanu nesanice bez medikamenata. Ovaj jedinstveni aparat dizajniran je da bi unapredio kvalitet sna. Njegov dizajn uključuje vibrirajući motor koji osobi koja ga nosi daje ugodnu mikro masažu akupunkturnih tačaka na zglobu ruke. Dok se nosi na zglobu, aparat šalje pulsirajuće električne talase na 3 specifične akupunkturne tačke zgloba. Te 3 specifične tačke čine tzv. zlatni trougao koji je odgovoran za smirenost, oslobađanje od stresa i lučenje hormona melatonina (hormon spavanja), što će rezultirati prirodnim osećajem pospanosti. Prednosti: - Bez nuspojava - Bez zavisnosti i nakknadnih učinaka na organizam - Smanjuje potrebu uzimanja lekova - Poboljšava kvalitet sna (i zivota) - Osigurava mirne noći i zdrav san - Malih dimenzija i težine Tehničke karakteristike: - Amplituda pulsa: fiksno 235 uA s vrhuncem 1.000 om - Mera pulsa: fiksno 16 sek/ciklus - Širina pulsa: fiksno 800 us Voltaza 4-16 V s vrhuncem 1.000 om - Oblik talasa: asimetricni bifazni impuls - Vreme korišćenja: 30 min - Oblik motora talasa: 2 sekunde ukljucen, 0,5 sekundi iskljucen - Izvor struje: baterija 1,5 V (AAA) - Temperatura okoline: 10 �C do +40 �C, 30-85% RH - Temperatura skladištenja: -20 �C do +50 �C, 10-95% RH - Temperatura transporta: -10 �C do +50 �C, 35-85% RH GARANCIJA: 24 meseca Korišćenje uređaja: - Pre početka korišćenja aparata, potrebno je staviti 1 alkalnu bateriju u pravilan položaj. Svaki put pre korišćenja, navlažite vodom 2crne gumice sa spoljne strane aparata koje provode elektricitet. Ruku možete namazati i esencijalnim uljem koje oslobađa napetosti. - Postavite aparat na unutrašnji deo levog članka, tako da gornji deo aparata bude na prvoj horizontalnoj liniji Vašeg članka uz šaku. Zategnite narukvicu tako da crne gumice nežno dotiču kožu (ukoliko zategnete prejako, može se smanjiti cirkulacija).Proverite da li je potenciometar za izlaznu jačinu na minimalnom nivou, a onda pritisnite dugme POWER u dužini od 4 sek, dok se ne pojavi svetlo na LED indikatoru. Aparat ce započeti sa vibrirajućom masažom. Ujedno proveravajte LED indikator: Ukoliko pokazuje zeleno svetlo, rad aparata je normalan. Ukoliko svetli crveno, moguće je da su se dogodile dve stvari: a) brzo bljeskanje crvenog svetla znači da je baterija potrošena pa je treba zameniti novom; b) normalno bljeskanje crvenog svetla znači slabi kontakt sa kožom. - Otpornost kože varira tako da prijem jačine pulsnih talasa aparata isto može varirati. Prilagodite jačinu izlazne snage na nivo koji Vama odgovara. Potenciometar određuje jačinu impulsa bioelektriciteta, a ne jačinu vibracije. U slučaju da tokom tretmana zaspite, aparat ce se sam isključiti posle 30 minuta. Nakon korišćenja, crni gumeni provodnik, kao i članak ruke, treba očistiti vlažnom krpom. Proverite da li je aparat isključen. Mere opreza - Ne perite ruke dok nosite uređaj - Dok nosite aparat, ne povlačite narukvicu prejako, jer to može uticati na životni vek proizvoda - Ne koristite aparat s drugim medicinskim elektronskim aparatima u isto vreme - Držite aparat izvan domašaja dece - Ne pokušavajte sami popraviti aparat Upozorenje - Aparat ne smeju koristiti osobe sa ugrađenim pacemaker-om ili osobe priključene na bilo koji elektronski aparat - Srčani bolesnici, kao i bolesnici sa akutnim ili zaraznim bolestima, mogu koristiti aparat uz lekarski nadzor - Aparat treba koristiti na pristojnoj udaljenosti (min 2 metra) od radio i TV aparat Proizvođač: Hivox Biotek Inc Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Tajvan Uvoznik: Vana d.o.o., Beograd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jerotej Racanin Jovan Rajic Mihailo Maksimovic Deset vekova Srpske knjizevnosti! Deset vekova srpske književnosti predstavlja antologijsku ediciju pokrenutu u Izdavačkom centru Matice srpske 2010. godine.[1] Antologija će imati preko 200 knjiga i obuhvata književnost od 12. stoleća do pisaca savremenog perioda.[2][3] Glavni urednik edicije je srpski književnik akademik Miro Vuksanović. Uređivački odbor čine profesori Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu kao i drugi stručnjaci.[4] Prva štampana knjiga u ediciji je Sabrana dela Svetog Save.[2] Knjige su štampane na posebnom ekološkom papiru koji je po standardu EU, zbog čega su knjige lakše za držanje tokom čitanja.[4] Ediciju je podržala pokrajinska vlada Vojvodine,[5] Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,[2] grad Novi Sad a medijski pokrovitelj je Radio televizija Srbije.[4] Antologija uključuje dela pisaca koji do sada nisu bili adekvatno valorizovani ili čije delo je bilo skrajnuto.[6] U ediciji su kao integralni deo srpske književnosti uključena dela srpskih književnika iz Dubrovačke republike, na osnovu stanovišta da su bili govornici srpskog jezika, da je dubrovačka baština deo zajedničkog nasleđa dva naroda, kao i da je neuključivanje dubrovačke književnosti u ranije edicije bilo ideološki motivisano.[7][8] To je naišlo na proteste pojedinih institucija iz Hrvatske. Jerotej Račanin (druga pol. XVII vek — manastir Velika Remeta, posle 1727), srpski pisac i prepisivač crkvenih knjiga. Njegovo Putešestvije ka gradu Jerusalimu (1727) značajno je kao prvi putopis na pragu barokne književnosti pisan narodnim jezikom. Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 21. septembar 1726 — Kovilj, 22. decembar 1801) bio je srpski kaluđer, istoričar, pisac i pedagog.[1] Biografija Jovan Rajić je bio sin Radoslava Jankovića (rođenog 1699), koji potiče iz varoši Vidina. Jovan je rođen 11. novembra 1726. godine, u Karlovcima, kao prvi sin u `domu Raje Vidinca`. Po očevom nadimku `Raja`, izveo je Jovan kasnije svoje prezime - `Rajić`.[2] U rodnom mestu je pohađao „slovensku školu“ (slovensko-latinsku) kod učitelja - sve Rusa - Emanuela Kozačinskog, Ivana Minackog i još trojice nepoznatih. Gimnaziju je on učio u Komoranu[1] kod jezuita, pa kad su ga hteli prevesti u katolicizam, istu je napustio. Prešao je u Šopron[1], u tolerantniju protestantsku gimnaziju. Nakon mature krenuo je pešice u Rusiju; željan nauke je otišao u Kijev, gde je završio rusku duhovnu akademiju.[1] Posle tri godine studiranja u Kijevu, četvrtu godinu je pohađao u Moskvi.[3] Kada se vratio u rodne Karlovce nije mogao da nađe mesto, pa se povratio u Rusiju. Odande se on spremi, te preko Carigrada dođe na Svetu Goru, radi skupljanja po manastirima istorijske građe za svoju istorijsku knjigu. Po povratku 1758. godine je dobio mesto nastavnika, prvo u bogoslovsko-učiteljskoj školi u Karlovcima[1], pa pređe u Temišvar da sprema `klirike` (buduće sveštenike).[1] Na poziv bačkog episkopa Mojseja Putnika, došao je na rad u novosadskoj bogosloviji. Docnije se zakaluđerio 1772. godine u manastiru Kovilju, i tu kao arhimandrit (1772-1801) je ostao do smrti.[1] Sahranjen je u manastirskoj crkvi Sv. arhanđela, sa leve strane, `niže prestola Majke Božije`, i tu je tek 1891. godine na prigodnoj svečanosti postavljena kamena nadgrobna ploča. Obeležje je poručeno u Novom Sadu, a za tu priliku je epitaf sastavio prof. Aleksandar Sandić iz Novog Sada.[4] Na ploči je bilo uklesano: `ovde leže kosti...učitelja bogoslovlja - braniča pravoslavlja, velikoga književnika srpskog.`[5] Lazar Tomanović je nakon posete manastiru Kovilj (1883. godine) u putopisu Na povratku s Brankove svečanosti, zapisao da je srpski narod dužan da ocu svoje istorije podigne pristojan spomenik i to što pre. Kao razlog je naveo skoru posetu stranaca manastiru, koji bi loše o nama sudili zbog naše ravnodušnosti prema svome velikanu. Mihailo Maksimović također Mihajlo Maksimović (srp. Mihailo Maksimović; oko 1745. - poslije 1792.) bio je srpski satiričar, profesor, prevoditelj i književnik. Bio je vrlo upoznat sa životom i radom Dositeja Obradovića

Ovo je izvanredna alatka za sve one muškarce koji vole da im je brada uvek uredna. Jednostavan je za korišćenje i skraćuje vreme za sređivanje, a precizniji je od bilo kog brijača i trimera koji ste do sada posedovali i koristili ga. Trimer za bradu 3 u 1 je alatka sa kojom ćete savršeno moći da trimujete i oblikujete bradu onako kako želite ili da je potpuno obrijete. Moći ćete precizno da oblikujete ivice, a ono što je kod njega fantastično je to što vam za brijanje nisu potrebni NI VODA, NI PENA! Možete da se brijete potpuno na suvo, a on vam neće iziritirati kožu niti ćete rizikovati da se posečete. Takođe, sa ovim trimerom ćete i uštedeti, jer na njemu ne morate da menjate sečivo kao na običnim brijačima. Oštrica od nerđajućeg čelika sa sečivima na obe ivice je dugotrajna i ona neće izazvati da vam dlačice urastaju ili ostaju do pola isečene kao što se to dešava kada se sečivo na običnom brijaču istroši. Zahvaljujući glavi koja je fleksibilna, imaćete potpunu lakoću trimovanja i brijanja. On će jednostavno kliziti po vašem licu i raditi za vas baš ono što želite sa svojom bradom. A za precizne rezove tu je i LED svetlo na trimeru. Ono je fantastično kada želite da oblikujete ivice kako biste bili sigurni da ste sve besprekorno uradili i da je sve „pod konac“. Ima 3 nastavka za 3 različite dužine brade tokom trimovanja, a radi na punjenje. To ga čini praktičnijim od gomile drugih aparata za brijanje, jer nećete biti ograničeni kablom. Trimer za bradu 3 u 1 jeste prvenstveno namenjen za bradu, ali ga apsolutno možete koristiti i za druge delove tela, na primer za brijanje grudi ako ne volite što po njima imate malje, za noge, prepone i druge delove tela. Svakom muškarcu je potreban, jer neverovatno olakšava i ubrzava sređivanje. Zato ne propustite da ga nabavite za sebe ili za muškarca za kog znate da će ga obradovati.

Charles Handy - Myself and Other More Important Matters Arrow, 2007 213 str. meki povez stanje: vrlo dobro Charles Handy is perhaps best known outside the business world as a wise and warm presenter of Radio 4`s `Thought for the Day`. Long recognised as one of the world`s leading business thinkers (over a million copies of his books have been sold around the world), in Myself and Other More Important Matters he leaves the management territory he has so effectively and influentially mapped in the past to explore the wider issues and dilemmas - both moral and creative - raised by the turning points of his long and successful life.Here he investigates the big issues of how life can best be lived as they have emerged from the unfolding of his life and his unique and influential understanding of what really matters. From supplying oil by boat to an area larger than England as a bullish young Shell executive in Borneo to realising that there was a big difference between describing the development of a `portfolio` life (made up of a variety of activities for a range of purposes and pay) in theory and actually himself leaving behind full-time employment, from helping to start up the London and Open business schools to listening and talking to people all over the world about how they want to manage their lives, Handy`s telling of his experiences proves both revealing and significant. ------------------------------- One of the world`s most influential living management thinkers, Charles Handy has year-after-year been listed alongside business gurus including Peter Drucker and Tom Peters in the prestigious Thinkers 50 list. His views on management -- and life -- have inspired and enlightened others for decades. Now, in Myself and Other More Important Matters, the bestselling author of books including The Age of Unreason shares his special brand of wisdom, giving readers uncommon insight into business and careers...as well as the choices we all have to make in our lives. Handy draws on the lessons of his own experience to help readers move beyond the facts they learned in business school and reflect on their own individual management style. With the `philosophical elegance and eloquence` Warren Bennis has described as his trademark, Handy discusses how one should develop one’s career goals in line with personal values and sense of ethics. Handy entertainingly recounts what he’s discovered along his own international journey: from lessons his father taught him growing up in Ireland…to what he learned in Borneo in his days working for Royal Dutch Shell… to Italy, where he bought and fixed up an old house in Tuscany…all the way to America, where recent corporate scandals have shaken our understanding of what is ethical and acceptable. Throughout the book, Handy asks us to look at the role of work in our life, and what we truly find fulfilling. It is hard to imagine a better or wiser guide to work -- and life’s -- big questions. -------------------------------- [Goes] deeper into the heart of business than almost any book that tackles the subject head on ... A compelling, touching and finally inspiring journey ... To paraphrase TS Eliot, his remarkable achievement is to bring us back to our starting point - but allow us to recognise the place for the first time Observer Highly readable ... A wise work from which we will all learn Sunday Times Handy at his best; humane, thoughtful and serious Financial Times His writing is both spiritual ... and practical: he makes you want to do something about your life, and at the same time convinces that you can, and furnishes you with some good examples of how to go about it ... So much of it will strike home ... Real inspiration ... excellent advice Times Educational Supplement Charles Handy is a true statesman in the field . . . a wizened dean of faculty for the world of independent thinkers Jim Collins, author of Good to Great -------------------------------- Contents: Are you sure? Irish beginnings Greek wisdom Borneo lessons The golden seeds Schools for business The antigone challenge My father`s death Home is a castle St Michael and St George a portfolio life The property business Kitchens and studies Kennels for kids Family matters Guru times Travels with a microphone A seventieth birthday Nonfiction, Biography, Management, Memoir, 009948188X

Sava Kličković: ESEJI, Gradina Niš 1977, str. 106. Književni eseji. Očuvanost 4 i ima posvetu. Navršilo se sto godina od rođenja dr Save Kličkovića. Bio je doktor prava, esejista, pesnik i basnopisac, poliglota, autor jedinstvene teorije basne kod nas. Malo o tome znaju njegovi Laćarci, pogotovo oni mlađi, a nema više ni onih koji bi se prisetili čuvenog, neponovljivog đaka Mitrovačke gimnazije, kasnije službenika MIP-a, jugoslovenskog trgovačkog predstavnika u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Bio je najbolji učenik Boška Novakovića, svog omiljenog profesora i kasnije veoma naklonjenog kritičara, koji je izuzetno cenio njegove „Pustinje“, taj čarobni poetsko-filozofski esej „s odlikama snažne osobenosti“. Sava Kličković je u tom radu zapisao: „Ko prođe kroz pustinju, obogatio je svet za jedan put.“ A retki srećnici, koji su imali prilike da budu počašćeni tekstovima Save Kličkovića, jer on je objavljivao malo i uglavnom u niskotiražnim časopisima, redom su smatrali da je svojom stvaralačkom pojavom umnogome obogatio našu vrhunsku književnost. „Možda je još i danas otkrovenje ime Save Kličkovića: ono je, međutim, izuzetno svojom dubokom i uzbudljivom misaonošću i prostranom erudicijom“, napisao je, daleke 1985. godine, dr Boško Novaković o svom nekadašnjem đaku. Doktor prava po naučnom opredeljenju, Kličković je zaista bio nesvakidašnja pojava u našoj književnosti: pored poezije i eseja, pisao je basne i drugu holističku literaturu. Šta više, kao jedan od retkih nastavljača dela Ezopa, Lafontena i Dositeja, izgradio je i jedinstvenu teoriju basne. A dobar poznavalac Kličkovićevog dela, naročito basni, dr Miodrag Maticki je primetio: Knjige Save Klickovica„Tekstovima o basnama i zbirkom svojih basni Kličković je u potpunosti otkrio prirodu ovog arhaičnog žanra, bliskog mitu, a u isti mah sa dejstvom savremene aktuelnosti. Pokazao je da će basne, nastale kao odgovor ljudi na izuzetne situacije u kojima se ljudska vrsta našla prvi put od svog postojanja, trajati dok bude bilo čoveka. Prvobitne basne, a i basne Save Kličkovića, bez naravoučenija su, jer, ako je fabula dobro sačinjena, pouka se nalazi već u slici koju basna pruža, a u vidu opšte važeće situacije…“ Rodio se 7. decembra 1916. u Laćarku; otac Slavko, trgovac, majka Jelena, rođ. Sisojević. U rodnom selu je završio osnovnu školu, a potom u Sremskoj Mitrovici stekao gimnazijsko obrazovanje (1927 – 1935). Bio je angažovan u gimnazijskoj književnoj družini „Budućnost“ (dva puta biran za predsednika), kojom je uspešno rukovodio već pominjani prof. Novaković. Upravo u to vreme objavljena je, u beogradskom „Vencu“ (1933), prva Kličkovićeva pesma „Jutarnje vizije“. Sava Kličković je studirao pravo i državne nauke u Beogradu, Beču i Berlinu, gde je 1940. odbranio doktorat pod naslovom „Pojam eksproprijacije“. Bio je student, a potom i asistent čuvenog nemačkog i evropskog filozofa Karla Šmita, koji će ga i venčati sa g-đom Milkom Kličković, rođ Petrović (1917). Za vreme Drugog svetskog rata živeo je u Beču, da bi po oslobođenju radio kao službenik MIP-a i dugogodišnji spoljnotrgovinski predstavnik u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Putovao je u više od 30 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Amerike, govorio engleski, francuski i nemački. Poeziju u stihu i prozi, eseje, putopise, basne, intervjue, stručne oglede iz prava i spoljne trgovine, Kličković je objavljivao u mnogim listovima, časopisima i drugim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Poput istočnjačkih mudraca, najradije se izražavao kratkim stihom, jezikom basne i zen-priče. Na izuzetan odjek u književnoj kritici naišle su njegove „Pustinje“, svojevrsna filozofsko-poetska vizija života i sveta oko nas. Dobitnik je prve nagrade časopisa „Gradina“ za esej „Benito Sereno“, a kao vrstan poznavalac pisca Hermana Melvila, posle održanog predavanja u Vašingtonu, 1956, proglašen je počasnim članom Melvilovog društva u SAD. Pored niza književnih i stručnih radova razasutih po periodičnim publikacijama (pomenimo raspravu „Basna kao hologram“, 1988), ovaj veliki humanista, mislilac i pisac je objavio samo dve knjige: Eseji (1977) i Basne (1989). Iza njega su ostali stihovi rasuti po novinama, časopisima i zbornicima, brojni neobjavljeni rukopisi, poneka kritika o njegovom nedovoljno istraženom i izučenom spisateljskom opusu. Kličkovićevo delo, bez sumnje, zaslužuje da se u celini sakupi i kritički obradi, a potom udobno smesti među korice i stavi na uvid široj kulturnoj javnosti. Dr Sava Kličković je preminuo 1. februara 1990. godine u Beogradu

Universal Nutrition amino 1900 (110 tableta) - amino kiseline u tabletama iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke - pomažu u oporavku mišića nakon treninga - očuvanje mišićne mase (sprečavanje katabolizma) - podrška u izgradnji mišićne mase Period posle treninga je 'najosetljiviji' period kada je od izuzetne važnosti snabdeti telo što pre sa važnim amino kiselinama. Amino kiseline su gradivni blokovi proteina. Ukoliko ih telo nema na raspolaganju, proces katabolizma (razgradnje mišićne mase) je gotovo neizbežan. Bilo da radite na povećanju mišićne mase ili definiciji, suplementi na bazi amino kiselina bi trebalo da budu vaš prioritet. Pomoćiće vam u oporavku, koji je druga strana napretka i jako je važan zbog toga što se rezultati treninga postižu upravo u ovom periodu, i u izgradnji i očuvanju mišićne mase. Universal Amino 1900 sadrži amino kiseline u di- ili u tripeptidnoj formi, koji je bolji oblik od potpuno razgrađenih proteina hidrolizata iz surutke. Amino kiseline u ovom obliku su biološki odmah raspoložive za korišćenje. Tablete su takođe visoke farmaceutske čistoće i dobijene su iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke i zato je vidno povećan sastav L-glutamina po tableti. Proizvod je namenjen kako ozbiljnim sportistima, tako i rekreativcima. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Sastojci: Extra-strength mešavina aminokiselina [koncentrat proteina surutke (iz mleka), hidrolizat proteina surutke (iz mleka), emulgator: sojin lecitin]; sredstvo protiv zgrudvavanja: dikalcijum-fosfat; voda; sredstva protiv zgrudvavanja: stearinska kiselina, magnezijum-stearat; farmaceutska glazura. Način upotrebe: Uzeti 1 porciju (4 tablete) tri puta dnevno, na prazan stomak, pre obroka i nakon treninga. Upozorenja: Ne preporučuje se mlađim od 18 godina, trudnicama, dojiljama. Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Informacije o alergenima: Sadrži mleko i soju. Može da sadrži tragove jaja, kikirikija, jezgrastog voća, riba, školjkaša i pšenice. Sadrži fenilalanin. Način čuvanja: Proizvod čuvati dobro zatvoren na suvom i hladnom mestu, daleko od direktnih uticaja toplote, vlage i svetlosti. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Universal Nutrition Zemlja uvoza: SAD Zemlja porekla: SAD Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Prskalica za dezinfekciju je odlično pomagalo sada kada je neophodno i važno da uz sebe uvek imamo sredstvo za dezinfikovanje. Praktična za nošenje, ova pumpica-rasprašivač neće zauzimati mnogo mesta u vašoj torbi ili rancu, naspuprot velikim i nepraktičnim pakovanjima. Treba samo da iz velike boce sipate tečnost za dezinfekciju u ovu prskalicu koju ćete uvek imati uz sebe. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Dezinfekcija je važna. Kako radi prskalica za dezinfekciju? 5 TOP razloga za kupovinu Dezinfekcija je važna. Čiste ruke i lice oduvek su važni, a pogotovo u vreme pandemije. Lice nikako ne smemo pipati prljavim rukama. No nećemo uvek biti u prilici da detaljno operemo ruke. U slučajevima kada nam voda i sapunica nisu dostupni – kao što je na ulici, prevozu ili u parku – dobro je imati kod sebe nešto čime možemo dezinfikovati i ruke i lice. Ova prskalica za lice je fenomenalno rešenje. Kada sipate u nju dezinfekciono sredstvo i pritisnete dugme, ona će ravnomerno izbacivati kapljice. To znači da ćete biti poprskani onoliko koliko je neophodno, neće vas okupati niti će se dezinfekciona tečnost slivati niz vaše lice, osim ako sami ne preterate sa količinom. Kako radi prskalica za dezinfekciju? Princip rada prskalice je izuzetno jednostavan. U nju sipate tečnost do označene linije, a pritiskom na dugme ona ravnomerno izbacuje kapljice, dezinfikuje vas i osvežava. Da bi radila nisu potrebne baterije, kao ni električna energija. Još jedna pogodnost njene upotrebe jesu njena zapremina i veličina. Naime, u prskalicu staje onoliko tečnosti koliko je dovoljno da se dezinfikujete u toku jednog dana. Pritom, nije prevelikih dimenzija, pa tako lako staje u torbu i moguće ju je nositi svuda. Prskalica za dezinfekciju će tako biti osveživač lica koji u svakom trenutku pomaže da vaša koža ostane hidrirana, lepa i zaštićena. Iskoristite ovu fenomenalnu AKCIJU i poručite svoju prskalicu za dezinfekciju! 5 TOP razloga za kupovinu • Omogućava da se osvežite i dezinfikujete u svakom trenutku i na svakom mestu • Sačuvaće vas od velikih letnjih vrućina • Ako koristite osveživač, osećaćete se dobro bez obzira na godišnje doba i temperaturu • Možete pomoći nekome • Lagana je, praktična i staje u svaku torbu POGLEDAJTE I OSTALE PROIZVODE IZ KATEGORIJE „ZDRAVLJE I LEPOTA“

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bertold Konrad Herman Albert Šper (nem. Berthold Konrad Hermann Albert Speer), poznat kao Albert Šper (nem. Albert Speer, O ovoj zvučnoj datoteci slušaj (pomoć·info); Manhajm, 19. marta 1905 — London, 1. septembar 1981) bio je nemački arhitekta i jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlade (Himler, Gebels, Gering, Borman i Šper). Ponekad je nazivan prvim arhitektom Trećeg rajha. Šper je po mnogo čemu odudarao od slike čoveka u vrhu nacističke stranke i bliskog Hitlerovog saradnika. Bio je to visoko obrazovan čovek, uglađenih manira i gospodskog ponašanja. Hitler i on imali su jednu zajedničku strast, gotovo opsesiju - arhitekturu. Biografija Rođen je kao sin takođe arhitekte u Manhajmu. Arhitekturu je studirao u Minhenu i Berlinu, a diplomu dobio 1927. Karijera Zeppelintribune Kao mladi berlinski arhitekta 1931. godine, 27 godina je stupio u NSDAP. Ambiciozan i sposoban kakav je bio, ubrzo je pobudio Hitlerovu pažnju i zadobio njegovo poverenje. Vremenom, „Firer“ je sve više bio impresioniran Šperovim zamislima i planovima. Hitler je i sam želeo da postane arhitekta, ali mu to nije pošlo za rukom. Samo godinu dana nakon što je Šper pristupio stranci dobio je zadatak da organizuje veliki nacistički slet na aerodromu Tempelhof. Pokazao je veliku veštinu u pobuđivanju emocija pompoznim priredbama sa zastavama i reflektorima koje su kasnije postale sastavni deo Hitlerovog mita. Žetvene svečanosti u Bakebergu, proslave u Tanenbergu i veliki nacistički sletovi u Nirnbergu bili su njegovo delo. Povrh svega, Šper je postavio inscenaciju i režirao Hitlerove govore uz pomoć svog dobrog poznavanja psihologije masa. Zajedno sa Šperom Hitler je planirao da preuredi Berlin i druge veće nemačke gradove gradeći velike zgrade u stilu starorimskih i drugih klasičnih građevina koje su obojica jako voleli. Veličina i pompoznost bila im je glavna misao vodilja u planovima izgradnje nove Nemačke. Sledi deo opisa zgrada koje je trebalo da budu izgrađene u budućoj prestonici sveta: Kupola nad dvoranom trebalo bi da bude viša od 30 m kako bi u nju stalo 100.000 ljudi. Među stranačkim zgradama koje su projektovane da budu večno obeležje grada Nirnberga bila bi dvorana za 60.000 ljudi, stadion kakav svet još nije vidio, kao i polje za parade kojima bi moglo da prisustvuje milion ljudi. Neke od ovih ideja su i sprovedene u delo. Rat Šperova zasluga da bude u samom vrhu NSDAP-a do poslednjih dana jeste prvenstveno u tome što je, početkom Drugog svetskog rata, dobio mesto ministra naoružanja Trećeg rajha. Umetnik i arhitekta tada je svoj talent preorijentisao na organizovanje ratne proizvodnje. Uspeh je bio fenomenalan. Nasuprot savezničkim bombardovanjima proizvodnja borbenih aviona, tenkova i granata porasla je za više od tri puta. Bio je odličan organizator proizvodnje, ali je, da bi postigao takve rezultate, nemilosrdno iskorištavao ljude. Špera nije bilo briga odakle strani radnici dolaze i u kakvim uslovima žive sve dok dobro rade za Nemačku. Nije se obazirao na međunarodnu etiku i konvencije kada je ratne zarobljenike prisiljavao na robovski rad. U Himlerovim logorima radnici su radili i do sto sati nedeljno. Šper se nesumnjivo ponašao robovlasnički što ga je na kraju i dovelo pred sud. Ipak na suđenju nije dokazano da je ikad izdao neku nečovečnu zapovest. Kao ministar naoružanja bio je vrlo moćan i uticajan, mogao je, da je to hteo, da počini mnoge zločine. Međutim, postavio se drugačije od mnogih svojih kolega ministara. Mogao je sebi dopustiti da kritikuje Kajtela ili Franka, čak se i odupirao gestapovskom hapšenju radnika i obično iznosio pobede u takvim sukobima. Bio je nedodirljiv i važio je za čoveka od izuzetnog Hitlerovog poverenja zbog čega je imao dosta neprijatelja u vrhu stranke. Suđenje u Nirnbergu Njegova savest ga je naglo probudila pred kraj rata. Bio je na rubu otkazivanja poslušnosti svom vođi kada je bilo neosporno da je rat izgubljen. Ipak, nikad ga se nije odrekao iako je kasnije tvrdio da je ozbiljno razmišljao o organizovanju atentata na Hitlera. Tokom suđenja u Nirnbergu ponašao se lukavo, dodvoravao se sudijama, pokazivao iskreno kajanje i postao gotovo antifašista. Naravno, ne zna se da li je to radio da spasi vlastitu glavu ili je stvarno tako mislio. Ima znakova koji idu u prilog i jednom i drugom. Evo šta je izjavio o svojim bivšim kolegama tokom suđenja: Ni jedan od njih ne sme ući u istoriju kao čovek vredan i najmanjeg poštovanja. Neka ceo prokleti nacistički sistem i svi koji su u njemu učestvovali, uključujući i mene, nestane sa svom sramotom i prezirom koji zaslužuju. Treba ljude pustiti da zaborave i da počnu graditi nov život na razboritim i demokratskim temeljima Gering se silno naljutio na njega, nazvao ga je izdajnikom i besneo kako bi ga najradije sam odmah likvidirao. Šper je znao šta radi, ostavio je dobar utisak na sudije. Dokazi protiv njega su postojali ali su bili slabi. Priznao je da je kriv za iskorištavanje radnika i ratnih zarobljenika, ali je stalno isticao svoje duboko kajanje i nameru da ubije Hitlera 1945. Nije proglašen krivim po prve dve tačke optužbe, one za agresorski rat i zaveru, što mu je spasilo glavu. Osuđen je na 20 godina zatvora iako se nadao da će biti oslobođen svih optužbi. U zatvoru i nakon njega izdao je nekoliko knjiga poput: „Spandau: Tajni dnevnici“ i „Unutar trećeg rajha“. Albert Šper umro je 1. septembra 1981.