Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 1310 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
PEVAM DA SAČUVAM Španski pesnici Generacije 27 Časopis Savremenik broj 7/8 jul-avgust 1985. Generacija 1927. je pojam pod kojim se podrazumeva grupa španskih pesnika XX veka koja se pojavila na kulturnoj sceni Španije oko 1927. godine[1]. Naziv je dobila po godini u kojoj je, povodom tristote godišnjice smrti, u Ateneumu u Sevilji odata počast Luisu de Gongori, jednom od najvećih španskih pesnika. Tom svečanom događaju koji je organizovao Hose Marija Romero Martinez prisustvovala je većina onih koji se danas smatraju pripadnicima generacije 1927, među kojima se ističu Pedro Salinas, Visente Aleisandre, Horhe Giljen, Federiko Garsija Lorka, Luis Sernuda, Damaso Alonso, Herardo Dijego, Rafael Alberti, Emilio Prados i Manuel Altolagire. mek povez, format 12 x 22,5 cm , latinica, 137 strana Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 08102019
Mmoja krila - Dušanka M. Dišljenković Niš 2001. 156 str. Odlično očuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 25022021
Narodna knjiga, 1988. Bibliotečki primerak, odlično očuvan, osim pečata, sve novo. Možda i najbolja pesnička knjiga naše velike pesnikinje. Nina Živančević je pesnikinja grada, pesnikinja doba `raslojavanja osećanja`. Ona želi da svoju poeziju (svoj domaći srpskohrvatski jezik, ili srpski, ako hoćete, idiom) priključi svetskoj struji `raslojenog osećanja`, koja je danas, nakon prvih modernističkih sinteza, zašla u pevanje iz mikrostrukture sveta. Iskustvo Živančevićeve formiralo se u civilizacijskom miljeu dva grada, Beograda i Njujorka, i to je primetno u njenoj poeziji. Govoreći iz ovog iskustva, pesnikinja uspeva da ostvari veoma sugestivne rezultate. Nina Živančević ima izuzetan smisao za poetsku slikovnost. Gotovo bi se moglo reći da seunutar slikovnog postupka mašte formira i celi njen osećaj za ritam. Iz doba `raslojenih osećanja` Nina Živančević je nasledila i manirističku strast za poetsko-kulturološkim referencama, citatima i radu `bibliotečke` mašte, mada erudicija nije najvažniji momenat njene poezije. To je, pre svega, koliko opšti, toliko i poetski konkretizovan, odnos prema pojmu modernosti. Zapravo, prema modernosti kao izrazu svakodnevnog, `nepoetskog` života. Slobodan Blagojević Nina Živančević (Beograd, 30. januar 1957) je srpska pesnikinja, prozni pisac, esejista, kritičar i književni prevodilac. Biografija Nina Živančević rođena je 1957. godine u Beogradu. Spada u one autore koji ne prestaju da iznenađuju sa objavljivanjem nove knjige.[1] Piše kraće pesme, poeme, muzičko-lirske performanse, prozna ostvarenja.[2][3] Nina Živančević je objavila prvu knjigu poezije Pesme u izdanju Nolita 1982. i za nju dobila uglednu Brankovu nagradu.[4] Tih godina sarađivala sa Alenom Ginzbergom. Do sada je objavila više poetskih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom. Objavila je nekoliko proznih knjiga i knjiga teoretskih eseja - monografiju o recepciji dela Miloša Crnjanskog (doktorska teza) i studiju o našim umetnicama u egzilu, Onze femmes artistes, nomads et slaves. Dobitnica mnogih književnih nagrada, prevodila, uređivala a i lično učestvovala u brojnim pesničkim antologijama svetskog značaja.[5] Kao urednica i korespondent sarađivala sa časopisima i novinama kao što su Delo, Nin, Politika, Dnevnik[6], Prestup, Moment, El Pais, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, Republique de letters.[7] Predavala je književnost i teoriju pozorišne avangarde na brojnim univerzitetima kao što su Naropa, Univerzitet u Njujorku, Heriman, Sent Džons univerzitet u Sjedinjenim Državama, a u Evropi predaje avangardno pozorište i performans na Sorboni i na univerzitetu Pariz 8.[8][9] Živi i radi u Parizu.[10] Član je Srpskog književnog društva.[11] Objavljena dela Pesme, Beograd, Nolit, 1982 (Brankova nagrada) Mostovi koji rastu, Beograd, Nolit, 1984. Gledajući knjige nezavisnih izdavača, Beograd, Narodna Knjiga, 1985. More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988. Duh renesanse, Prosveta, Beograd 1989. I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992. Recherche Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin, 1992. Inside and Out of Byzantium, New York, Semiotexte, 1994. Vizantijske priče, Beograd, Vreme Knjige, 1995. Pesnički divan, Zrenjanin, Braničevo, 1995. Minotaur i lavirint, Vršac, KOV, 1996. Prodavci snova, roman, Narodna Knjiga, Beograd, 2000. Kao što već rekoh, roman, Prosveta, Beograd, 2002. Death of New York City (Izabrane pesme, predgovor Charles Simic), Cool Grove, New York, 2002. Orfejev povratak (pripovetke), Prosveta, Beograd, 2003. J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte (izabrana poezija), L’Harmatan, Paris, 2004. Slovo P, (poezija), Beogradska Manufaktura Snova, Beograd, 2004 Krajem veka (poezija) Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2006. Milosh Crnjanski, de la Serbie à l’exil et son retour (monografija), L’Harmattan, Paris, 2007. Sous le Signe de Cyber Cybele, poezija, L’Harmattan, Paris, 2009. Iznenadni Blesak (razgovori sa savremenicima), Glasnik, Beograd 2009. Onze Femmes Artistes, Nomades et Slaves, Non Lieu, Paris, 2011. Isceljenje, Mali Nemo, Pančevo 2012. Crnjanski i njegov čitalac, Mali Nemo, Pančevo 2012. L`Amour n`est qu`un mot 2013. Living on Air, 2013. Letters to Myself, 2014. Sonnets En Avion, 2015. Ono što se pamti, 2017. Prevodi Kabir: Poems (skd1980) Lao Tzu: Tao Te Ching (1981) Walter Abish: How German Is It? (1987) Charles Bukowski: Notes on Ordinary Madness (1985) Kathy Acker: Great Expectations (1986) Lynne Tillman: Haunted Houses (1990) Chris Kraus: Alens and Anorexia (2000) Julia Kristeva: Selected Interviews (2003) Simone Weil: Gravity and Grace (2007)
Desanka Maksimović Tražim pomilovanje Tvrdi povez “Tražim pomilovanje” je zbirka pesama koju je napisala Desanka Maksimović i objavljena je 1964. godine. U ovoj zbirci se nalazi preko 60 pesama i tematika im je vrlo specifična s’ obzirom da se Desanka Maksimović pretežno bavila ljubavnom poezijom. Pročitajte ovde analizu lektire Tražim pomilovanje, ukratko prepričano kroz celine, gde se prožima sama fabula.
Liber, 2010. Poezija Jasmine Šušić nije bježanje od sebe već trčanje k sebi, brzo, maglovito i uz puno spoticanja. Njen dodir i prožimanje sa stvarnim svijetom, daleko od lula, bradica i visokoumnih i suhoparnih konstatacija lišenih životnog soka, omogućava joj sažeti misli proznih stranica u samo nekoliko stihova. Sve je tu, sivi Zagreb i zidovi među kojima spava, dolasci i rastanci, vreli zagrljaji i hladna odgurivanja lijepo i strašno. A sve proživljeno i zapisano na Nebu boje peperminta. (Veselin Gatalo) Jasmina Šušić: Pesnici su superjunaci Objavljeno 10:17h u BIBLIOTEKA, Intervjui, Poezija 0 Komentara 0 Likes Jasmina Šušić je rođena 1986. godine u Kutini. Objavila je dve pesničke zbirke: ,,Nebo boje peperminta’’ i ,,Osjećam se kao space shuttle’’. Poezija joj je objavljivana u brojnim zbornicima, časopisima i portalima, a njene pesme na engleskom jeziku redovno izlaze u internet izdanju kultnog časopisa International Times, u Londonu. Nastupa širom regiona i po Evropi. Članica je splitskog udruženja DADAnti. To je samo delić onoga što bi se moglo reći o Jasmini, ali smo odlučili da nam ostalo ona ispriča sama. Priča o Jasmini spoj je astronautske sage i umetničkog bunta – duhovita i lucidna priča o poeziji. Kad si kako osetila da si pesnikinja? I šta uopšte znači biti pesnikinja ovde, danas? Jednog popodneva prije 5 godina, 35 dana i 16 sati rezala sam papriku za sataraš i porezala prst. Umjesto krvi potekla je plava tinta. Umjesto grašaka znoja na čelu počele su teći papirnate konfete. Tada mi je sinulo: sada više nisam čovjek, sada sam Pjesnikinja. Biti pjesnikinja ovdje, danas, vrlo je teško. Ne možeš otići ni u laboratorij na rutinsko vađenje krvi, a da to ne uključuje recitiranje poezije i objašnjavanje doktorima zašto imaš plavu tintu umjesto krvi. Ne želim da ispadne kako samo kukam, ali otkad sam se iz Čovjeka prometnula u Pjesnikinju, ne mogu ni u teretanu više. Toliko se znojim da prekrijem pola grada papirnatim konfetama. I onda se ne smijem pojavljivati u javnosti jer samo čujem ljude naokolo kako viču: ,,Prokleta Pjesnikinja, tko će očistiti sve ove konfete? ” Negde si rekla da pisanje za tebe nije posao, već primarna potreba. Kako si artikulisala tu potrebu i menja li joj se intenzitet vremenom? Potrebu za pisanjem artikulirala sam pisanjem. Intezitet joj se ne smanjuje i ne mijenja čak ni kad odem na plac po povrće, a ljudi me gađaju Lorkinim sonetima ispisanim na egipatskom papirusu koji je moj susjed, inače pomorac, švercao 30 godina na relaciji Egipat-Dubrovnik. Realno mislim da ljude baš zaboli za intervju s jednom Jasminom Šušić i da će mnogi samo preletjeti ove redove, a baš čitati, rijetki. Možda i nitko. Ne osjećam se dovoljno mudrom da prosipam pamet, a romantičnu kenjažu i priče o teškim počecima (koji su realno bili i zajebani i teški) već sam iznijela u nekoliko intervjua prije ovog i uvijek bi polučili istim rezultatom: ,,Koga briga?”. Onda jedno praktičnije pitanje, koje sigurno zanima one koji se poput tebe artikulišu pisanje: put do prve knjige je veoma težak, a do druge još teži. Ti si prošla oba kritična koraka i pritom stekla kredibilitet koji mladi pesnici priželjkuju. Kakvo je tvoje iskustvo? Imala sam lude sreće na trenutke. Nisam ganjala izdavače, nisam pristajala na kompromise, nisam o-čaj-avala. Osim kad jesam. O-ča-javala. O-čaj-avanje je ključni poetski trenutak. Pogotovo kad se dogodi da piješ roiboos. Čaj takve vrste je spektakularan. Moje je iskustvo dramatično, dharmatično i prepuno uspona i padova. Sve do ključnog, sudbinskog momenta kad se sve promijenilo. Što se dogodilo, pitaš se? Sad ću ti reći, ali moraš mi obećati da ćeš potpisati klauzulu o tajnosti. jasmina-susic Obećavam – sve ostaje između tebe, mene i čitalaca. Divno, veži se, polijećemo. Dakle: jednog sam dana u sklopu svog posla astronautkinje amaterke poslana na rutinsku misiju na jedan od Saturnovih mjeseca. Tamo sam susrela ljude orlove koji nalikuju onima iz Flash Gordona i žicala sam ih da i meni dodjele neka krila. Bilo bi puno lakše graditi karijeru astronautkinje amaterke da imam krila. No, ljudi orlovi nisu mi dali krila – umjesto toga su mi dali da jedem magične gljive i od povratka na Zemlju od te misije sve je naopako, ja više nisam Čovjek, nego Pjesnikinja s plavom tintom umjesto krvi. Pjesnikinja koja objavljuje knjige i iznojava papirnate konfete iz sebe. Nikad ne bih jela te magične gljive ljudi-orlova da mi nisu obećali Supermoći. Pa, dobila si supermoć – pišeš super poeziju.
Meandar, 1999. Praktično nekorišćena. Zbirka pjesama u prozi hrvatskog autora srednje generacije. Srođena s neobičnim, okrenuta neočekivanom, začudnom i paradoksalnom usred čovjekove obične svakidašnjice, ova poezija dotiče suštinska i vječna pitanja - na razmeđi materijalnog i duhovnog, fizičkog i transcendentalnog, ovovremenog i trivijalnog podjednako kao i takozvanog svevremenog i enigmatičnog. Ivica Mijačika rođen je 1955. u Makarskoj gdje je završio osnovno i srednješkolsko školovanje. Diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Živi i radi u Zagrebu. Do sada objavio knjige pjesama: Krijesnica u ljusci (1989), Bijeg i dno (1991) i Zrcalo bez obzora (1999) i knjigu humoreski Jesi li se poznavao (1994). Scenski mu je uprizorena pučka tragikomedija Poletija grdelin iz žuja (2001).
Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.