Radmila Lazić MAČKE NE IDU U RAJ - ANTOLOGIJA SAVREMENE ŽENSKE POEZIJE KVS Samizdat B92, Beograd, 2000 meke korice, 241 str. Knjiga je u vrlo dobrom stanju. U Antologiji su zastupljene sledeće autorke: Mirjana Stefanović, Judita Šalgo, Katalin Ladik, Ljiljana Đurđić, Marija Šimoković, Tatjana Cvejin, Radmila Lazić, Mirjana Božin, Ivana Milankova, Biljana Jovanović, Nina Živančević, Gordana Ćirjanić, Snežana Minić, Danica Vukičević, Jelena Lengold, Marija Midžović, Dubravka Đurić, Jasna Manjulov, Marija Knežević, Jelena Marinkov, Ana Ristović.

Prikazi su na srpskom a poezija je na makedonskom jeziku. Najistaknutiji oesnik, prozaista, kriticar, istorijski mislilac, rodoljub i najpoznatiji makedonski intelektualac izmedju dva svetska rata.

Stanje:lepo očuvano Izdavač:Zavod za kulturu Vojvođanskih Hrvata Izdato: 2013 Korica: tvrda Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---103----

Stanje:kao novo Izdavač:Hrvatska Riječ, Subotica Izdato: 2019 Korica: meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---103----

Marko Kolaric-Kosmički koraci Izdanje autora, Aranđelovac,2024 85 strana 20 cm Mek povez

IZABRANA DELA -JOVAN DUČIĆ BIBLIOTEKA JUGOSLOVENSKI KLASICI NARODNA KNJIGA 1964god, u vrlo dobrom stanju. lokal

SV2 60302) TRIDESET LETA , Milorad Panić Surep , Prosveta Beograd 1965 , zbirke pesama : Gost na pragu 1934-1944, Od sene i opomene 1954-1956, Plava prolećna sveska 1964, Stara platna 1932-1956, Jasika 1932-1952, Devet triptihona 1952-1962, Sve stvari nemaju svoje ime ni sva viđenja svoje zaborave 1953-1963, mek povez, format 15 x 19,5 cm , potpis na predlistu i naslovnoj strani , ćirilica, 155 strana

Iznad Vode Gojko Božović Izabrane Pjesme 2019g. Mek povez sa klapnama,odlično očuvana,115 strana,potpis autora (ćirilični) -`Poezija Gojka Božovića predstavlja stišani govor o modernom svetu u rasponu između epifanija svakodnevice i ponornih udesa istorije i drugih velikih priča. Božovićeva poezija oličava susret čulnog i intelektualnog, epifanijskog i erudicijskog, strasnog i razumnog, pri čemu se u pesnikovim stihovima ukazuju kako izazovne teme savremenosti, tako i slojeviti vidici u kojima se otvara dijalog sa pesničkom tradicijom i tradicijom mišljenja`.-Mihajlo Pantić vr169

Narodna Knjiga, Beograd, 1979. Tvrd povez, zaštitni omot, 394 + 432 + 434 + 426 + 478 omoti iskrzani, osim toga odlično očuvano 1. Cveće zla 2. Pariski splin 3. Romantična umetnost 4. Slikarski saloni 5. Svetionici

Nova knjiga ВЛАДИСЛАВ ХОДАСЕВИЧ ПУТЕМ ЗРНА + ТЕШКА ЛИРА ПАИДЕИА БЕОГРАД 2002 БИБЛИОТЕКА ПОЕЗИЈА `Највећи песник нашег доба, литерарни потомак Пушкина по Тјутчевској линији, Ходасевич ће остати понос руске поезије све док буде живела и последња успомена о њој` - написао је НАБОКОВ 1939. године у свом чланку `О Ходасевичу`. Андреј БЕЛИ га је сматрао `јединим у својој врсти`! Био је у емиграцији, где је и умро 1939. године у мрачној атмосфери пред Други светски рат! Иако је у Совјетској Русији из идеолошких разлога био у забрањеној зони, данас Ходасевич заузима чврсто место међу најбољим песницима руског `сребрног доба` ******** Превод са руског, поговор и коментари ДУШКО ПАУНКОВИЋ ................................................................ АПСОЛУТНО НОВО ПРВО ИЗДАЊЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 118 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ОДЛИЧНО Hodasevič [hədas’e`v’ič], Vladislav Felicijanovič (Felicianovič), ruski pjesnik (Moskva, 28. V. 1886 – Billancourt kraj Pariza, 14. VI. 1939). Potječe iz obitelji polj. umjetnika. Studirao u Moskvi, 1920–22. živio u Petrogradu. Nije pripadao pjesničkim skupinama. Pisao u puškinskoj tradiciji, lakonski se suprotstavljajući povijesnoj tragediji. U zbirci Putem zrna (Putëm zerna, 1920) izrazio nadu u preporod Rusije. Godine 1922. emigrirao u Berlin (Teška lira – Tjažëlaja lira, 1923), zatim se preselio u Pariz i objavio Sabrane pjesme (Sobranie stihov, 1927) s katastrofičnim ciklusom Europska noć (Evropejskaja noč’). Svijet je njegove lirike »tihi pakao« u kojem se, reagirajući na izvanjsku zbilju, muči nekoć slobodna pjesnikova duša. Ruska knjizevnost poezija xx veka modernizam moderna lirika ruski pesnici

60682) SOJENICA, Đorđe Bakovija , Filip Višnjić Beograd 2016 , Ako pesničku slavu jednog Emineskua rumunski narod – možda nikad! – neće dovesti u pitanje, smatrajući ga jedinstvenim i nedostižnim, večnim kao zvezda Zornjača od koje je on načinio glasovit pesnički simbol, ako se za Lućijana Blagu može kazati da je umnik rumunskog pesništva, za Jona Barbua da je njegov magik, a za Tudora Argezija, opet, da je njegov prvi virtuoz, time će dosta biti rečeno. Ali, nikako dovoljno; jer – odviše očito – nedostaje tu jedan Bakovija. Bakovija, najvoljeniji! Osporavan i za života i izvan njega, pesnik kome su – kao najživopisnija obeležja – isticane upravo njegove „mane“, pa i katastrofalne poetske „greške“, takozvana „ogrešenja o jezik“, a na tematici, poetici i pesničkoj strukturi nosio je kao neku vrstu (sramnog) žiga oznaku „simbolizam“, taj Đorđe Bakovija, vremenom, posta... i voljen... i klasik. Ne treba se onda čuditi kad pesnik A. E. Bakonski govori o „egzistencijalnom vidu Emineskuove lirike“ kod Bakovije, ukazujući mu time same vrhunske počasti. Ne manje priznanje i kritičarsku odanost prepoznajemo i u iskazu Mirče Tomuša: „U Bakovijinoj poeziji postoji, uvek prisutna, jedna osetljiva ploča na visoku frekvenciju, u krajnjoj instanci – svedok životnog trijumfa... Budući da nikad nije samo pad ili samo uznesenje, Bakovijina poezija ostaje, posve neumitno, sinteza ta dva kretanja, sveobuhvatna drama života, odigrana u svim svojim činovima“. Bakonski će decidirano kazati za Bakoviju da je „najmoderniji rumunski pesnik prve polovine ovog veka i jedan od evropskih prethodnika najnovijim tendencijama u svetskoj literaturi danas: apsurd, egzistencijalna drama, Eliotova istorijska pustoš ili Traklov sumrak, biološko-larvalni mrak kod Beketa, antimetaforičnost izraza...“ Mišljenja i stavovi o Bakoviji dostižu sve veću meru preciznog poklapanja i usklađivanja, afirmišući pesnika bez ostatka. Carta bacoviana, uprkos, ostaje otvorena. (Adam Puslojić) tvrd povez, format 16 x 23,5 cm , ćirilica, dvojezično rumunsko srpski , 169 strana

dobro očuvana sa posvetom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1974. Miroslav Nastasijević (Beograd, 1939[1] – Novi Sad, 1998) bio je pesnik, romansijer, pripovedač, dramski pisac, prevodilac s engleskog i mađarskog jezika i antologičar. Takođe je davao glasove u sinhronizaciji crtanih filmova u produkciji TV NS, kao i u svojim emisijama, poput lutkomedije. Dela su mu zastupljena u niz antologija srpske poezije i proze za decu i odrasle i prevedena na strane jezike. Bio je urednik programa za decu TV Novi Sad. Uređivao književnu periodiku Poezija (1969). Sarađivao je sa više književnih časopisa i listova - Polja, Stražilova, Rukovet, Život, Književnost, Bagdala, Kekec, Zmaj, Život, Poletarac, itd.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branislav (Brana) Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 - Beograd, 14. april 2011) je bio srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista, politički komentator i član SNS. Rođen je 8. februara 1933. godine u Kovačici (mada neki smatraju da je rođen 1935. godine u Rumi), u Srbiji. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu. Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme... Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara` za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine,te nagrada Zlatni beočug za životno delo (Beograd, 2010), Zlatni ključić grada Smedereva za književnost za decu, Zlatni krst Cara Lazara za pesništvo (Gračanica, 2010), Majstorsko pismo Književne zajednice „Borisav Stanković` (Vranje, 2011).. Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države. Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa ga tako mnogi danas pamte kao dobrog prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. 1990. godine izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije. Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom. Poznat je po izjavi: Srbi nemaju ratnih zločinaca.[1] – Brana Crnčević, februara 1994. na Televiziji Politika Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u SRS, ali nakon cepanja te stranke na dve političke opcije odlazi za Tomislavom Nikolićem u SNS. Brana Crnčević je član Senata Republike Srpske od 1996. godine i dobitnik Ordena Njegoša prvog reda. Preminuo je 14. aprila 2011. godine u Beogradu, posle duge i teške bolesti.

Rad 1964. 102 str. oštećeni rubovi korica papir požuteo

antologija srpske ljubavne poezije za decu i mlade Beograd 1999 odlično očuvana kao nova

Nezavisna izdanja Slobodan Mašić Beograd 1993 biblioteka NOVA - 90 tvrdi povez, latinica , 70 strana, format 12,5 x 17,5 Izdavač: Slobodan Masic Stanje: odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cas je, Ozirise / antiantologija stare egipatske knjizevnosti Vesna Krmpotic Vesna Krmpotić rođena je 17. lipnja 1932. godine u Dubrovniku. Diplomirala je psihologiju i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a bengalski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u New Delhiju. Kao supruga diplomata živjela je u Washingtonu, Kairu, Accri, New Delhiju, a od 2004. godine živjela je u Beogradu.[4] Najpoznatije joj je djelo Brdo iznad oblaka... Krmpotić je više puta nagrađivana u Hrvatskoj, između ostaloga Godišnjom nagradom Vladimir Nazor 1975. godine, Nagradom Ivan Goran Kovačić 1988. godine, za roman Brdo iznad oblaka, Nagradom Vladimir Nazor za životno djelo 1999. godine, Nagradom HAZU za književnost 2006. godine, za zbirku pjesama 108x108, a 2008. godine dodijeljeno joj je Odličje za zasluge u kulturi,[6] te Nagradom Tin Ujević 2013. godine.[7] Umrla je u Beogradu 2018. godine.[8] Pokopana je u Beogradu na Novome groblju... Krmpotić, Vesna, hrvatska književnica (Dubrovnik, 17. VI. 1932 – Beograd, 21. VIII. 2018). Završila studij psihologije i engleskog jezika na Filozofskome fakultetu u Zagrebu 1959. Radila u književnoj redakciji Radio Zagreba (1961–62), a kao stipendistica indijske vlade bila na studijskome boravku u Indiji (1962–64) te 1964. završila jednogodišnji studij bengalskoga jezika na Filozofskome fakultetu u New Delhiju. Potom je uglavnom živjela u Beogradu, a dulje je vrijeme boravila u Egiptu, SAD-u i Gani te opetovano u Indiji. Javila se pjesmama 1950-ih. Zbirke Poezija (1956) i Plamen svijeće (1962) napisane su uglavnom u tradiciji međuratnog intimističkoga pjesništva. U zbirkama Jama bića (1965), Jednina i dvojina (1981), Orfelija (1987), Druga strana ničega (2003) i Žar-ptica (2012), napisanima tijekom intenzivnoga, cjeloživotnog upoznavanja s indijskom duhovnošću, naglašenija je mistična crta te tematizirano dvojstvo Ja – Ti kao pojavni oblik prajedinstva, vječnoga Jednoga. Ljevanica za Igora (1978) pjesnički je dnevnik osobne tragedije – gubitka sina. U zbirci Vilin svlak (1983), tražeći sklad svega živog i neživoga, nalazi pravi izgled svijeta u nutrini te spiritualiziranom pjesničkom slikom pokušava izraziti mistično iskustvo. Od 1990. objavljivala je seriju od 108 pjesničkih zbirki s po 108 pjesama-molitava, intimnih ispovijesti ili bajalica pod nazivom Stotinu i osam, smatrajući sebe tek posrednikom nadzemaljskoga glasa (sabrane u knjizi 108 x 108, 2006), pri čemu sama brojka ima mističnu vrijednost indijskog podrijetla. Istu strukturu ima i opsežna trilogija »pjesmenih priča« Divni stranac (I–III, 2003–04). U knjizi Dijamanti faraon (1965) iznosi, nadahnuta upoznavanjem tradicija i lokaliteta Egipta i Indije, svojevrsnu duhovno-poetsku autobiografiju, a u autobiografsko-dnevničkoj knjizi Brdo iznad oblaka (1987) razvoj sinove bolesti i borbu za njegov život, usporedno pripovijedajući o svijetu njegovih snova. Košulja sretnog čovjeka (1987) knjiga je priča o poetskom traganju za srećom, otkrivanjem njezine biti i ostvarivanjem kontakta s vječnošću. Objavila je i prozne knjige Indija (1965), Pir Sunca i Mjeseca (1989), Bhagavatar (1990), To ljubav ide prema nama (1993) i dr., a 1986. izvedeno joj je dramsko djelo Kešava Madhava. Sastavila je i prevela mnogobrojne antologije indijske i egipatske književnosti (npr. Hiljadu lotosa, 1971; Čas je, Ozirise, 1976), pisala kulturnopovijesne knjige (npr. Portret majke Indije, 2013), a objavljivala je i eseje, književne prikaze i prijevode (npr. Rabīndranāth Tagore, Rumi, Kāmasūtra). Dobitnica je Nagrade »Vladimir Nazor« za životno djelo (1999).

MK 6 59188) MRTVA PRIRODA , Vojislav V. Jovanović , Gradac Čačak 1999, poezija, Prikazujuci najnoviju zbirku Vojislava V. Jovanovica, Gojko Bozovic je primetio da je ovaj pesnik `modernista posle modernizma`, da su njegovi stihovi `gusti, zahtevni, simbolicki ispunjeni` i da u njima lirski subjekt `traga za kljucnim pitanjima identiteta i samosvesti, egzistencije i sudbine moderne jedinke.` biblioteka Lađa , mek povez, format 12 x 23 cm , latinica, 26 strana, potpis i posveta autora na naslovnoj strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svojom prvom zbirkom pesama Kora, objavljenom 1953. godine, Vasko Popa najavljuje zaokret u pisanju poezije, koja je tih godina bila veoma konzervativna i uglavnom se zasnivala na motivima ideologije i rata. On uvodi nove teme, objektivno gledano pomalo neobične, ali njihovom analizom dolazimo do zaključka da ih je pisac veoma svesno i racionalno uvrstio u svoju zbirku. Njihov redosled nije slučajan, i sam pogled na sadržaj ove zbirke nam otkriva da svaki ciklus predstavlja jedan neraskidivi lanac, zaokruženu celinu. Ovo je veoma karakteristično za Popinu poeziju, jer se svaka njegova pesma u okviru ciklusa nadovezuje jedna na drugu i beskonačno su isprepletane sličnim motivima. Svakoj svojoj zbirci Popa je dao originalni, lični pečat, kako u pogledu forme i stila pisanja, tako i u smislu motiva i ideja koje se kroz njih obrađuju. Njegove pesme su izuzetno sažete (eliptične), obiluju zagonetnim motivima, simbolima i nedostaje im do tada obavezna interpunkcija i rima. On veoma racionalno stvara svoju poeziju, ne posustajući pred brojnim kritikama na koje je naišao, jer je za mnoge njegova poezija bila neshvatljiva i buntovna.Popina poezija je oštro ocenjena kao „nadrealističko buncanje bez smisla“. Ali pesmi je neophodno prići objektivno i nepristrasno, licem u lice, kao što Popa savetuje u svojim Zapisima o pesništvu: „Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristine da se sam, bez pratnje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči, da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema.“ Kora je izazvala burne reakcije kako zbog predmeta i pojmova o kojima peva, tako i zbog njene inovativnosti u pogledu estetike. Popina poezija odiše svežinom i netradicionalnim motivima. On stvara svoje pesme na potpuno revolucionaran način, slobodno, bez strogog ograničavanja interpunkcijom. Njegova lirika je sažeta, kratka i jasna, ali je istovremeno vrhunski detaljna i temeljna. Pesme obiluju skrivenim porukama, simbolima, metaforama, zagonetkama, i svaka od njih zahteva dubokoumno tumačenje i analizu, kako bismo sagledali suštinu Popinog stvaralaštva. Vasilije `Vasko` Popa (1922-1991), jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku i akademik. Biografija Rođen je 29. juna 1922 u Grebencu kod Vršca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Prve pesme objavljuje u listovima “Književne novine” i “Borba”. NJegova prva zbirka pesama `Kora` (1953) uz `87 pesama` Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledeće zbirke pesama: `Nepočin polje` (1956), `Sporedno nebo` (1968), `Uspravna zemlja` (1972), `Vučja so` (1975), `Kuća nasred druma` (1975), `Živo meso` (1975), `Rez` (1981) kao i ciklus pesama `Mala kutija` (1984), deo buduće zbirke `Gvozdeni sad` koju nikad nije dovršio. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku `Od zlata jabuka` (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku `Urnebesnik` (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku `Ponoćno Sunce` (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja.jedan je od najpoynatijih pisaca i akademika u srpskoj istoriji Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. god. osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu `Slobodno lišće`. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Krug knjiga Pojava Vaska Pope u posleratnoj srpskoj poeziji označava snažan preokret u odnosu na poetsko stvaralaštvo njegovih savremenika. Pesnički izraz Vaska Pope je naklonjen aforizmu, poslovici, eliptičan je i jezgrovit. Jezik Vaska Pope je sažet i lapidaran. On piše kratke stihove bez rime i interpunkcije, koji su bliski metrici srpske narodne poezije. Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje: `Kora` - 1953. `Nepočin polje` - 1956. `Sporedno nebo` - 1968. `Uspravna zemlja` - 1972. `Vučja so` - 1975. `Kuća nasred druma` - 1975. `Živo meso` - 1975. `Rez` - 1981. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama `Gvozdeni sad`, zatim nezavršena celina `Lepa varoš V`, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom `Ludi Lala`. Iz zaostavštine potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima `Kalem`. 2002. godine u izdanju KOV Vršac izašla je knjiga `Rumunske i druge pesme` gde su po prvi objavljene neke pesme iz Popine zaostavštine koje je on još u mladosti pisao. Nagrade i priznanja Vasko Popa je prvi dobitnik `Brankove nagrade` za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju `Branko Miljković`, 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada `Skender Kulenović`. Nagrada `Vasko Popa` Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada `Vasko Popa` za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca `Vršac lepa varoš`, Hemofarm koncern i Agencija Đorđević.

NISRO OSLOBODJ. SARAJ. 1990g. 116str.

POHVALE SVETOM SAVI (deklamator) - Raša Perić Novi Sad 1997. mek povez, 128 strana knjiga je dobro očuvana Ц4

Stanje kao na slikama. Okida,treba da se napuni Retko RARE GUN LIGHTER Na poklon futrola

odlično očuvana kao nova prigodna posveta autora književniku i humanisti Vasu Peštercu

Mek povez, 102 strane, 2010 godina, Izdavac: Sumadijske metafore, Centar za kulturu Mladenovac Knjiga ocuvana, K5/4