KNJIGA JE ODLIČNO OČUVANA. IZDANJE ZNANJE ZAGREB 1988. BIBLIOTEKA HIT. TVRDI POVEZ,LATINICA,230 STRANA.

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Tvrdi povez.

OCUVANA VRLO DOBRO 4 mek povez,,,21 cm,,,,360 str,,,,2009 a-2,,,s23-23

NOVA ,,NECITANA MEK POVEZ,,,433 STR,,,20 CM,,,1.IZD...2010 A-2,,,S23-23

Stanje ko na slici ocuvana

Branislav Nušić - IZABRANE KOMEDIJE BIGZ - Džepna knjiga 1989. Četiri najvažnije komedije Branislava Nušića: Sumnjivo lice Gospođa ministarka Ožalošćena porodica Pokojnik Meki povez, format: 10,5x18 cm, 416 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. ktj-64 310823

Milovan Vitezović Srce me je otkucalo Izabrani aforizmi Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Milovan Vitezović sjajni poznavalac i one najskrivenije istorije srpskog naroda, suvereno to demonstrirajući u svojim književnim delima, u knjizi Misli srpski, odlučio je da ostvari još nešto na polzu svog naroda. U svojim kraćim istorijskim esejima ona se bavi najznačajnijim pojmovima, događajima, kao i ličnostima iz srpske ali i istorije Balkana. Objavljujući svoj lični brevijar iz srpske istorije, Vitezović čitaocu, ne samo kroz poznate podatke, već i neverovatne anegdote, daje jednu literarnu, ali i istorijski veoma ubedljivu povest o svetu i veku na ovom balkanskom prostoru. Zato su Vitezovićevi tekstovi za čitaoca izuzetan podsticaj da se još jednom osvrne na istoriju srpskog naroda, ali još više i da, na osnovu svega toga, promišlja budućnost svog naroda. Милован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор. Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике. Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ. Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију. Биографија Рођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године. Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију. Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године. Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2] Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5] Награде Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.). Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године. У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи. Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности. Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом. Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8] Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9] Књижевни рад На промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. године Са Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. године Као приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка). Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11] У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12] Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година. У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13] Десет одабраних афоризама Партијске књижице се најчешће носе у новчанику! Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме! У мрачним временима храброст је бити свитац! Пао је за отаџбину природном смрћу! Не вреди преврнути лист. Књига је иста! У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице! Лака им била црна отаџбина! Мислим, дакле, сумњам да постојим! Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере! Голуб мира је превртач![14] Дела Романи Шешир професора Косте Вујића (1983) Лајање на звезде (28 издања) (1978) Милена из Кнез Михаилове Света љубав Хајдук Вељко Петровић Европске године кнеза Милоша Чарапе краља Петра Симфонија Винавер Синђелић се са сунцем смирио Принц Растко Бурлеска у Паризу Кад је невен био сунце Госпођица Десанка Књиге афоризама Срце ме је откуцало Мождане капи Мисларица Луди драги камен Човече, наљути се Витешки кодекс Збирке песама за децу Ја и клинци ко песници (1971) Ђачко доба Шумарице (1972) Ђачко доба (1977) Наименовања (1981) Изабрано детињство (1981) Мој деда је био партизан (1981) Како подићи небо (1986) Детињство памети (1987) Телевизијске драме и серије Где цвета лимун жут Краљевина Србија Кнежевина Србија Димитрије Туцовић Вук Караџић Онда лоле измисли пароле Ђачко доба Снохватице I и II Шешир професора Косте Вујића Срећни људи Текстови за позоришна извођења Диско Тесно доба Усклађивао луд збуњеног Добро дошли.. Сценарија за филм Ванбрачна путовања Бранислав Нушић Снови, живот, смрт Филипа Филиповића Лајање на звезде Шешир професора Косте Вујића

Irena Tiodorović, il. Bob Živković, bez postera, druga sa posvetom, odlično stanje, 79str.,meki povez,24cm, š t69,d7,d74,d39

Sidin Vadukut - Dork: The Incredible Adventures of Robin Einstein Varghese Penguin, 2010 239 str. meki povez stanje: vrlo dobro In April 2006 Robin `Einstein` Varghese, a stupendously naive but academically gifted young man (he was ranked 41st in his class), graduates from one of India`s best business schools with a Day-Zero job at the Mumbai office of Dufresne Partners, a mediocre mid-market management consulting firm largely run by complete morons. Varghese finds that he fits into the culture remarkably well. Or does he? Through a stunning series of blunders, mishaps and inadvertent errors, Robin begins to make his superiors rue the day they were driven by desperation into hiring him. With things going spectacularly wrong in his professional and personal life, will Robin manage to achieve his short-term goal of being promoted to Associate in under a year? Will love conquer all and will Gouri walk with him through Dadar Department Stores with her hand in the rear pocket of his jeans? Dork: The Incredible Adventures of Robin `Einstein` Varghese is for all of those who`ve ever sat depressed in cubicles and wanted to kill themselves with office stationery. Especially that letter opener thing. Sidin Vadukut is a journalist, columnist and blogger. He has an engineering degree from NIT Trichy and an MBA from IIM Ahmedabad. In a career spanning around a decade he has made automotive parts, developed online trading platforms, almost set up a retailing company and had a sizeable portion of a tree fall on his head. He is currently an editor with the Mint business newspaper. Sidin lives in New Delhi with his wife, two PlayStations, four laptops and a desktop computer. Fiction, Humor, Indian Literature

Knjiga je odlično očuvana. `Zabavna, duhovita, pametna, originalna knjiga. Vrhunsko satirični sajt ponovo se pojavljuje u štampanom izdanju. Preko duhovito sročenih lažnih vesti između redova pročitaćete suštu istinu. Iz nje ćete saznati pravu istoriju sveta: od trenutka kad je Adam posumnjao da ga Eva vara do paranoje Bobija Fišera.`

Džepna knjiga 1964. 163 str. potpis na stranici sa naslovom

Autor : Radivoje Bojičić Naslov : Maniti voz u Zlatnom krstu Izdavač : Dereta Godina izdanja : 2012. Broj str. : 162 Očuvanost : vrlo dobra očuvanost.... LIČNO PREUZIMANJE NIJE MOGUĆE NI U KAKVOJ VARIJANTI!!!!

Jebo sad hiljadu dinara Boris Dežulović Laguna 2020g./228 str. Mek povez,odlicno ocuvana. -`Jebo sad hiljadu dinara je antiratni roman čija radnja počiva na komediji zabune. Dve grupe vojnika, hrvatska i bošnjačka, 29. avgusta 1993. naći će se jedna drugoj na nišanu ne znajući pri tome koga na nišanu drže. Obe grupe, naime, doći će na vrlo „originalnu“ ideju da za potrebe tajnog zadatka obuku neprijateljske uniforme. Tako će potpuno obesmisliti najvažnije pitanje u svakom ratu: „Ko su ’naši’ a ko ’njihovi’?“ vr151

Izdavač Arte Meki povez 192 stranice K2

Kad je muškarac peder / Kad je žena kurva, Vedrana Rudan

Mek povez - 195 strana - 21 cm ALTERA BEOGRAD 2012 Odlično očuvana.

Stanislav Ježi Lec - Neočešljane misli Narodna knjiga, Beograd, 1983 210 str. meki povez stanje: vrlo dobro Predgovor Vlada Bulatović VIB Za Lecove aforizme karakteristično je i to da se , iako su ih kritičari uspjeli klasifikovati i tematski sistematizovati, oni takvom redu ne pokoravaju. Njegove misli su navirale i tako su zapisivane. Teško ih je tematski posložiti, iako je vidljiva autorska sklonost nekim temama. Naslov originala: Myśli nieuczesane Prevod s poljskog i pogovor: Petar Vujičić Stanislav Ježi Lec (Stanislaw Jerzy Lec), rođen u Lavovu 1909, umro u Varšavi 1966. Objavio sledeće knjige: zbirke pesama `Boje` (Barwy, 1933), `Ratna beležnica` (Notatnik polowy, 1946), `Jerusalimski rukopis (Rekopis jęrozolimski, 1956), `Avelju i Kainu` (Do Abla i Kaina,1961), `Poternica` (List gończy, 1963), i `Pesme spremne za skok` (Poema gotowe do skoku, 1964). Od mladosti pisao satirične pesme i epigrame: `Zoološki vrt (Zoo, 1935), `Patetične satire` (Satyry patetyczne, 1936) `Život je epigram` (Zycie jest fraszka, 1948). Svetsku slavu doneli mu aforizmi koje je po listovima i časopisima počeo objavljivati sredinom pedesetih godina. U knjigama `Neočešljane misli` (Myśli nieuczesane, 1959) i nova zbirka `Nove neočešljane misli` (Myśli nieuczesane nowe, 1964). Stanislaw Jerzy Lec Biblioteka Grifon | Aforizmi | prevod i pogovor Petar Vujičić |

Izdavač: laguna Godina: 2001 Broj strana: 155 Povez: mek Format: 20 x 13 cm

Plastificirane korice. 352 strane. Bez oštećenja.

LJUBODRAG STOJADINOVIC - NOJEV IZBOR Osisani jez, 1995 91 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

`Svinja je odličan plivač i druge pesme` predstavlja širi izbor pesama iz onih signalističkih poetskih žanrova koje sam svojevremeno imenovao kao: aleatorna, tehnološka, fenomenološka, kompjuterska, varijaciona, ready-made (nađena, gotova) i elementarna poezija. Većina ovih pesničkih oblika definisana je, kako u mojim manifestima i pratećim tekstovima, tako i u tekstovima (esejima) proučavalaca i tumača signalizma. Osnovu izbora čine ciklusi iz zbirki `Svinja je odličan plivač` (1971), `Kiberno` (1970), `Čorba od mozga` (1982) i `Pucanj u govno` (2001), a pojedine pesme preuzete su još iz `Algola` (1980), `Nokauta` (1984), `Sremskog ćevapa` (1991) i knjige `Chinese erotism` (1983). Pesme `Jela po porudžbini` i `Jaja na srpski način`, nastale (nađene) pre četrdesetak godina, ovde se prvi put objavljuju. Izvodi iz kritika preuzeti su iz prikaza zbirki od kojih je načinjen ovaj izbor, kao i onih eseja i studija gde su se kritički i teorijski tumačili žanrovi signalizma što ih poezija u ovom izboru oličava. M.T. Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima: Italije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Francuske, Španije, Portugala... Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu. U braku je sa Dinkom Todorović (rođena Petrović, u Bijeljini 1949), profesorkom fizike. Sin Viktor (1975), kao student molekularne biologije, učestvuje u Studentskom protestu 1996/97. Na predlog Studentskog parlamenta 1997. izabran je za studenta prorektora Beogradskog univerziteta što ondašnja vlast nije priznala. Posle završetka studija, (kao student generacije), i jednogodišnjeg rada u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Viktor 1999. odlazi u Ameriku gde doktorira sa tezom ``CCN1 (CYR61): A NOVEL EXTRACELLULAR MATRIX INDUCER OF CELL DEATH``. Sada je na post.doc. studijama na Northwestern University u Čikagu. Oženjen je sa Carrie Franzen, takođe, doktorom genetike, s kojom ima kćer Maju. Nasmešenim likom trogodišnje Maje Todorović, ukolažiranim u vizuelnu pesmu ``Vreme signalizma – The Times of Signalism`` otvara se ovaj sajt Miroljuba Todorovića. Objavljene knjige poezije: Planeta (1965), Signal (1970), Kyberno (1970), Putovanje u Zvezdaliju (1971), Svinja je odličan plivač (1971), Stepenište (1971), Poklon-paket (1972), Naravno mleko plamen pčela (1972), Trideset signalističkih pesama (1973), Gejak glanca guljarke (1974), Telezur za trakanje (1977), Insekt na slepoočnici (1978), Algol (1980), Textum (1981), Čorba od mozga (1982), Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983), Chinese erotism (1983), Nokaut (1984), Dan na devičnjaku (1985), Zaćutim jeza jezik jezgro (1986), Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987), Belouška popije kišnicu (1988), Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988), Vidov dan (1989), Radosno rže Rzav (1990), Trn mu crven i crn (1991), Ambasadorska kibla (1991), Sremski ćevap (1991), Dišem. Govorim (1992), Rumen gušter kišu pretrčava (1994), Striptiz (1994), Devičanska Vizantija (1994), Glasna gatalinka (1994), Ispljuvak oluje (1995), U cara Trojana kozje uši (1995), Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju drugo prošireno izdanje, 1995), Smrdibuba (1997), Zvezdana mistrija (1998) Električna stolica (1998), Recept za zapaljenje jetre (1999), Azurni san (2000), Pucanj u govno (2001), Gori govor (2002), Foneti i druge pesme (2005), Paralelni svetovi (2006), Plavi vetar (2006), Rana, reč i pesma (sa Dejanom Bogojevićem, 2007), Zlatno runo (2007), Ljubavnik nepogode, ( 2009), Svinja je odličan plivač i druge pesme, (2009), Glad za neizgovorljivim (2010), Kiborg (2013), Pandorina kutija (2015), Lovac magnovenja (2015). Knjige proze: Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000), Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005), Dnevnik 1982. (2006), Prozor (snovi, 2006), Šatro priče (2007), Laj mi na đon, Internet izdanje, (2007), Šoking-blu (šatro roman, 2007), Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008), Boli me blajbinger (šatro roman, 2009), Torba od vrbovog pruća (2010), Dnevnik signalizma 1979 - 1983 (2012), Dnevnik 1985 (2012). Knjige eseja i polemika: Signalism (na engleskom,1973), Signalizam (1979), Štep za šumindere (1984), Pevci sa Bajlon-skvera (1986), Dnevnik avangarde (1990), Oslobođeni jezik (1992), Igra i imaginacija (1993), Haos i Kosmos (1994), Ka izvoru stvari (1995), Planetarna kultura (1995), Žeđ gramatologije (1996), Signalism Yugoslav creative movement (na engleskom,1998), Miscellaneae (2000), Poetika signalizma (2003), Tokovi neoavangarde (2004), Jezik i neizrecivo (2011), Vreme neoavangarde (2012), Stvarnost i utopija (2013), Nemo propheta in patria (2014). Knjige za decu: Miš u obdaništu (2001), Blesomer (2003). Antologije: Signalistička poezija (1971), Konkretna, vizuelna i signalistička poezija (1975), Yougoslavie et Catalans (1978), Mail Art - Mail Poetry (1980). Bookworks: Fortran (1972), Approaches (1973), Signal-Art (1980), Zlatibor (1990), Šumski med (1992). Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima: u Italiji, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Švajcarskoj, Češkoj, Poljskoj, Litvaniji, Švedskoj, Rusiji, Finskoj, Islandu, Velikoj Britaniji, Danskoj, Holandiji, Belgiji, SAD, Kanadi, Meksiku, Urugvaju, Brazilu, Novoj Kaledoniji, Južnoj Koreji, Japanu i Australiji. Kao umetnik imao je dvanaest samostalnih izložbi: (Likovni salon, Niš, 1969.; Galerija Ateljea 212, Beograd, 1969.; Likovni salon Trbine mladih, Novi Sad, 1969.; Galerija Doma omladine, Beograd, 1970.; Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, 1973.; Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1984.; Art Gallery, San Francisco, 1997., itd.) Izlagao je i na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti: (Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1970; Galeria Sum, Reykjavik, 1972; Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, 1974; Kyoto Municipal Museum of Art, Kyoto, 1974; Van Gogh Museum, Amsterdam, 1975; Aiichi Art gallery, Nagoya, 1975; National Art Gallery, Wellington, Novi Zeland, 1976; CAYC Gallery, Buenos Aires, 1977; Palazzo Strozzi, Firence, 1978; Gallery Maki, Tokyo, 1980; XVI Bienal de Sao Paulo, Sao Paulo, 1981; galleria Apolinaire, Milano, 1981; Kwan Hoon Museum of Arts, Seul, 1982; Umetnički paviljon ‘’Cvijeta Zuzorić’’, Beograd, 1982; Vanham galleria, Helsinki, 1983; 25 oktobarski salon likovnih I primenjenih umetnosti, Beograd, 1984; Kunstverein, Stadt Museum, Kassel, 1984; Centre Culturel Kanak, Noumea, Nouvelle Caledonie, 1986; Art Pool, Budapest, 1989; Scene jezika, Galerija ULUS, Beograd, 1989; Galerija kulturnog centra, Beograd, 1992; Yu Mail Art, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1994, Staatlishes Musem, Schwerin, 1996; ‘’Poesia totale’’, Mantova, 1998; Culturcentrum, Brugge, 1999; galerij c. de vos, Aalst, Belgija, 2002; itd). Zastupljen je u Biografskom leksikonu ``Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti)``, ``Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons)``, Beograd, 2006. Odlukom Vlade Republike Srbije, decembra 2007. godine, dobio je posebno priznanje za doprinos nacionalnoj kulturi Srbije (nacionalna penzija). O radu Miroljuba Todorovića i signalizmu odbranjene su tri doktorske disertacije (Jagelonski univerzitet u Krakovu, Poljska, 1980; Filološki fakultet u Beogradu 1991; Flozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, 2002), objavljeno je dvadesetak monografskih publikacija i više od 2.700 prikaza, eseja i studija. Nagrade: ‘`Pavle Marković Adamov`` 1995. godine za poetski opus i životno delo. ``Oskar Davičo``, za najbolju knjigu objavljenu u 1998. godini (Zvezdana mistrija). ``Todor Manojlović`` 1999. godine, za moderni umetnički senzibilitet. ``Vukova nagrada`` 2005. godine, za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Nagrada Vukove zadužbine 2007. za umetnost za zbirku poezije Plavi vetar. Nagrada ``Zlatno slovo`` 2008. za knjigu Šatro priče u izdanju Srpske književne zadruge kao najbolje knjige kratke proze objavljene u 2007. godini. Priznanje Krleža za životno delo 2010, Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije 2010. ``Zlatni beočug`` za trajni doprinos kulturi Beograda 2011. Mek povez, 260 str, 20 cm, tiraž 500 Tardis 2009

JAZAVAC PRED SUDOM Petar Kočić PROSVETA Beograd, 1971. Meki povez, format: 11x18,5 cm, 80 strana, cirilica. Korice odlicne,kao na slikama. Unutra odlicna. Nema pisanja, posveta, pecata i sl. Kompaktna. 130124 ktj-60

60845) KUĆNA APOTEKA ZA ZDRAVE , Efraim Kišon , Book i Marso Beograd 2003 , Ništa čoveka ne može toliko da frustrira kao činjenica da je najzad pronašao pravi lek - za koji nema odgovarajuće bolesti. Grčka besmislica, 300. godina pre nove ere. Ova knjiga je zamišljena kao praktičan priručnik za one zdrave čitaoce koji su otkrili pozitivne strane bolovanja u današnjem društvu. Autor je preporučuje umišljenim bolesnicima. mek povez, format 12 x 19 cm , ćirilica, 237 strana

Stephen Clarke - Merde Actually Black Swan, 2006 447 str. meki povez stanje: vrlo dobro `Edgier than Bryson, hits harder than Mayle` The Times A year after arriving in France, Englishman Paul West is still struggling with some fundamental questions: What is the best way to scare a gendarme? Why are there no health warnings on French nudist beaches? And is it really polite to sleep with your boss`s mistress? Paul opens his English tea room, and mutates (temporarily) into a Parisian waiter; samples the pleasures of typically French hotel-room afternoons; and, on a return visit to the UK, sees the full horror of a British office party through Parisian eyes. Meanwhile, he continues his search for the perfect French mademoiselle. But will Paul find l`amour éternel, or will it all end in merde? MERDE ACTUALLY In his second comedy of errors, Paul West continues to sabotage the entente cordiale. Author`s apology: `I`d just like to say sorry to all the suppository fans out there, because in this book there are no suppositories. There are, however, lots of courgettes, and I see this as progress. Suppositories to courgettes - I think it proves that I`m developing as a writer.` Stephen Clarke Fiction, Humor, Cultural, France, Travel