Opis mala enciklopedija dinosaurusa knjiga je nova

Opis Mamac David Albahari knjiga je nova

Predmet ovog ogleda nije takozvana sloboda volje, koja se tako nesrećno opire netačno nazvanom učenju o filosofskoj nužnosti, nego građanska ili društvena sloboda, priroda i granice vlasti koju društvo zakonito može da ima nad pojedincem. Pitanje se retko postavljalo i jedva da se uopšte razmatra, u opštem smislu, ali svojim latentnim prisustvom duboko utiče na praktične sporove epohe i verovatno će uskoro doprineti tome da se prihvati kao životno pitanje u budućnosti. Daleko od toga da je pitanje novo, to jest, u izvesnom smislu, ono je delilo ljudski rod, gotovo od najudaljenijih vremena, ali na stepenu na koji su civilizovaniji delovi vrsta ovog časa stupili, ono se samo postavlja u novim okolnostima i zahteva da se drugačije i mnogo temeljnije obradi.

Čovekov svet, prema Hjumu, jesu „univerzum, sazdan od uobrazilje“, a „ja“, „duša“, „Bog“, samo su ideje koje organizuju naše ontološke predstave. „Sve naše ideje o božanstvu nisu ništa drugo nego skup ideja, koje stičemo zahvaljujući razmatranjima o dejstvima našeg sopstvenog uma.“ Shodno tome, Bog je samo proizvod samosaznatljivog razuma, usled čega nije samo ideja, nastala poput svih ostalih ideja, putem opažanja, nego je proizvod delatnosti razuma. Deistička platforma u Hjumovoj varijanti potvrđuje neizbežnost čovekovog potčinjavanja prirodi kao dejstvujućem zakonu. Stoga, antropološka skepsa Dejvida Hjuma, osnažena njegovim deističkim pogledom na svet, neminovno pretvara radikalno ontološko samoopredelenje subjekta u njegovu anihilaciju.

Reč izdavača: ’’Ime Petera Handkea, vrhunskog intelektualca svetskog renomea, nobelovca, pisca doslednog svom putu na koje je stvaralaštvo na visinama koje nemaju ustupke nikakvim kompromisima, danas, u ovom vremenu, planetarno najjače odjekuje. Oduzimane su mu nagrade, odlagane predstave, otkazivana gostovanja... Handke je ostao na svom putu, ali i svojevoljno stigao do Kosova i Metohije, posećivao manastire, kao u getu izolovane srpske enklave, spavao među njima, slušao, donosio pomoć. I napisao svoju pobunu, svoju istinu. I, kao što je na kraju 19. veka veliki pisac Emil Zola uzviknuo „Optužujem!“ da ceo svet čuje, tako je i Handke viknuo „Pravda za Srbiju“. Ovo je knjiga, putopis, o njegovom prvom putovanju u Srbiju.’’

Anglo-irski fantasta, Lord Danseni, izvršio je nemerljiv uticaj na razvoj fantastične proze 20. veka. Njegove snene priče nadahnjivale su autore poput Lavkrafta, Tolkina, Ursule le Gvin, Frica Lajbera i drugih. „Niko nije u stanju da oponaša Dansenija, a izvesno je da je to probao svako ko ga je čitao“, navodi američki pisac Katarina Lusil Mur. Edvard Džon Morton Draks Planket, koji će po očevoj smrti, 1899. godine, postati osamnaesti baron Danseni, središnja je figura fantastike dvadesetog veka. Rođen je u Londonu, 24. juna 1878. godine, u aristokratskoj porodici anglo-irskog porekla. Danseni će do kraja života (1957), ostati veran svojim korenima, možda za nijansu pretežući na englesku stranu. Neobično zvuči, ali tokom svog obrazovanja, naročito u početku, nije pokazivao nikakvo naročito književno zanimanje, a njegov prvenac, neubedljiva pesma objavljena 1897. godine u Časopisu Pol Mol, uopšte nije nagoveštavala pedesetogodišnju, čudesnu književnu karijeru i veoma dobre kritike. Prvo ostvarenje, Bogovi Pegane, objavio je 1905. godine, stekavši obožavaoce, između ostalih, i u V. B. Jejtsu, Radjardu Kiplingu i Lejdi Gregori.

„Sva čuda“, govorio je Samjuel Džonson, „predstavljaju uticaj prefinjenosti na neukost“. Ipak, stvoreni smo tako da bi, bez nečega čemu bismo se čudili, ubrzo shvatili da je život jedva vredan življenja. Ta činjenica, neukost, ne približava blaženstvu, niti čini da „ ono što je budalasto postane mudro“. Jer, i najmudriji čovek nikad ne prekoračuje plemenitost, i ne hvališe se da nema nečeg što on ne zna; naprotiv, što je mudriji, mnogo jasnije uviđa koliko ima stvari o kojima ne zna ništa. Što više zna, više će se čuditi.

Zbirka poezije.

Napeti triler. Odlomak: U, Promena, Veliko, Malo, Krug. To su bile reči posle prevoda. Za to vreme Boža se vratio sa nekoliko Rubikovih kockica i krenuo da ih slaže po bojama sa tragova koje su imali. Usput je pokušavao da nauči svog kolegu algoritmu za slaganje iste. Ova vrsta, tj obična Rubikova kocka, ima preko tri milijarde različitih položaja u kojem kockice mogu da budu unutar kocke. Da bi je rešio, potreban ti je određeni algoritam, u zavisnosti od toga kako si je, da kažem, izmešao. I ako ne znaš pravi algoritam, praktično ju je nemoguće rešiti.

Naslov: Akutna stanja u pulmologiji Autor(i): prof. dr Veselin Trajković, doc. dr Ilija Andrijević, doc. dr Rada Trajković, prof. dr Blagica Mihajlović Izdavač: Nota Mesto: Srbija Godina: 2005 Povez: mek Strana: 308 Format: 24 cm Pismo: Latinica Stanje knjige: kao novo tel/viber: 063/17-47-258 Lično preuzimanje kod Muzej Istorije Jugoslavije (Kuća Cveća), tj. Hajd Parka ili Autokomanda, po dogovoru u centru grada

Zbirka poezije.

Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od svih ovih“. Ta eklisiologija Crkve koja je otvorena za sve u Žetvi Duha se manifestuje već u naslovima žitija, u kojima se pored svetoga često pominje i „ne-sveti“, njegov antagonista: zajedno sa mučenikom Nikiforom pominje se izdajica Saprikije, zajedno sa avom Agrom ava Or, zajedno sa Lavom Katanskim čarobnjak Iliodor. Druga neobična stvar je bezuslovno prihvatanje svih. Neobični sveti Mati Marije ne postavljaju nikakve uslove, uvek su spremni da pomognu, ne prekorevaju nego sastradavaju. Najviši stupanj tog bezuslovnog prihvatanja i bezuslovne ljubavi je spremnost da se drugi spase čak i po cenu propasti sopstvene duše. Ova paradoksalna, krajnja požrtvovanost bila je svagdašnji kredo Mati Marije: još u mladosti, u peterburškom periodu života i stvaralaštva, ona piše poemu Skitnica Melmot, o devojci koja je sebe spremna da osudi na večnu propast zarad spasenja onoga ko je svoju dušu prodao đavolu. Za vreme Drugog svetskog rata slična ideja se ponovo javlja u njenoj misteriji Ana. Nezgodna, čudna, provokativna svetost, opisana u žitijima Žetve Duha kao „jurodivost lude ljubavi“ i spremnost na krajnju žrtvu, svojevrstan je nagoveštaj budućeg žitija njihove autorke, same Mati Marije, koja je svoj život do kraja dala drugima, primivši za njih i sa njima mučeničku smrt u nacističkom koncentracionom logoru. Iz Pogovora Natalije Likvinceve

Odlomak: Obećala sam sebi da nikada neću pročitati ono što sam napisala prethodnog dana. Pisala sam svako novo poglavlje ne brinući za prethodna jer sam želela da imam, kada se navrši stotinu dana, iznenađenje da imam završenu knjigu pred sobom, a da u njoj nisam promenila ni jedan jedini red.

Zbirka poezije. Odlomak: Ti još veruješ Ti još veruješ u reči kojima ni sam ne vidim smisao. U mome duhu malom prozore kroz mrklinu probijaš. Ti još veruješ u reči razlog si Suncu da meni rodi dan.

Uz pomoć ove knjige naučićete kako da preuzmete kontrolu nad svojim životom. Živećete srećnim i ispunjenim životom po svojoj meri.

„Novi talas“ je pre svega kulturni, a ne isključivo muzički fenomen, što ukazuje na zaključak da su već osamdesetih godina pank i novi talas percipirani kao fenomeni, a ne samo kao novi muzički žanr. Autorka istražuje štampane medije i traga za narativima o novotalasnoj muzičkoj sceni na prostoru bivše Jugoslavije u vreme njenog trajanja od 1979. do 1985. godine. Razlog za takav odabir leži, ponajviše, u činjenici da su aktuelni narativi o novom talasu previše opterećeni četrdesetogodišnjom distancom i „značenjskom težinom“ sećanja svedoka tog vremena uz pomoć kojih novi talas i dalje živi, ali isto tako neprekidno zadobija nove i slojevite oblike. Taj period je značajan i zbog promene društvene i političke klime koja je nastala uoči i nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine i umnogome uticala na dalji tok i razvoj svakodnevice u SFRJ, koja se posredno odrazila i na procvat pank i novotalasne scene.

Iz recenzije: ’’Nove ljudske priče iz pera autorke Seraj Šahiner su Mladina glava i Pažnja damama... Antabus opisuje nasilje koje nas okružuje i ljudsko stanje koje proizlazi iz tog nasilja. Glavna junakinja ovog kratkog romana je mlada žena iz radničke klase, Lejla. Zaposlena je u proizvodnji konfekcije i žudi za tihim „običnim" životom. Međutim, njen život nije stvar ličnog izbora već splet okolnosti koje su joj nametnute. Ni na trenutak nećete moći da se odvojite od naracije glavne junakinje, koja je uporna u smišljanju sopstvenih metoda za izlazak iz situacije u kojoj se zatekla.’’ Odlomak: Šta sve ne rade žene da bi zatrudnele, idu kod doktora, mole se... Budale! Ako se dogodi dogodi se, zašto morate da rađate i još više upropaštavate život?

Tibo Moris je bio veoma stidljiva i povučena osoba. Te dve osobine su ga kočile u životu. Međutim, kada je odlučio da pođe putem samousavršavanja, sve se promenilo. Naučio je da ovlada svojim fokusom. Život mu se promenio. Uz pomoć ove knjige ćete naučiti kako da ovladate svojim fokusom kako biste živeli bolje, ispunjenije, uspešnije, mirnije i srećnije.

Iz Predgovora autora: Publikacija Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja rezultat interesovanja prema arhivskom radu u domenu primenjene muzikologije i spoznavanju toka razvoja muzičke kulture u lokalnoj sredini. Kroz prizmu prisutnosti, kvaliteta i potencijalnog uticaja na razvoj muzičkog života Velike Kikinde, izvršena je procena značaja i pozicije muzičkih napisa i kritike u nekoliko lokalnih listova. Pisana reč o muzici doprinosi boljem razumevanju funkcionisanja programskih odrednica brojnih kulturnih društava, pružajući svojevrsnu sliku o značaju i mestu muzike tokom određenog razdoblja. Ovaj poduhvat se može smatrati krajnje opravdanim, s obzirom na skromniji broj sačuvane dokumentacije, podataka i publikacija o kulturnom razvitku grada između dva svetska rata. U listovima Narodni glasnik, Nedeljni glasnik, Jugosloven i Kikindska nedelja obuhvaćen je period objavljivanja muzičkih napisa tokom razdoblja od 13 godina, tačnije od 1928. do 1941. godine, što je predstavljeno kroz kvalitativno-deskriptivnu analizu sadržaja odabranih tekstova o muzici, izvođaštvu i događajima. Iz recenzija: ’’Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja zgodan priručnik za one koje interesuju manje istraživani aspekti istorije srpskog muzičkog života. Uprkos rasprostranjenim verovanjima u pasivnost malih sredina, ovim radom autor nas podseća da su i one plodonosne i iz te pozicije sagledava razvoj i aktivnosti muzičke scene i muzičke kritike u velikokikindskoj oblasti (danas grad Kikinda) u prvoj polovini dvadesetog veka.’’ Tisa Jukić ’’Grupisanje istorijskih podataka o napisima muzičkih dešavanja na jedno mesto može se smatrati pionirskim doprinosom ovoj sredini, a piščeva spretnost u selekciji značajnih informacija i konciznom oblikovanju produkta ovog arhivskog istraživanja, uz brojne vizuelne priloge dokumenata i novinskih isečaka, čini ovaj rad pogodnim i uzbudljivim štivom za sve vrste čitalaca.’’ Anita Sommer

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa. Nataša Bundalo Mikić

Iz recenzija: ’’U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu. Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem. Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival.’’ Nataša Bundalo Mikić ’’Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi. Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči… Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama. Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora. Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!’’ Ivana Papeš Bogosavljev

Knjiga prikazuje godinu dana života običnih građana stare Grčke. Godina je 248. pre naše ere i cela Grčka željno iščekuje 133. Olimpijske igre. Provedite jednu godinu života u Staroj Grčkoj kroz prizmu jednog odbeglog roba, potom jednog diplomate, nekog atletičara i jedne buduće mlade...

Priča Save Nikolića, poznatog dizajnera koji je u devetoj godini pao na glavu i doživeo težak potres mozga uz kopmletan gubitak pamćenja. Trideset godina kasnije sticajem dramatičnih okolnosti pamćenje počinje postepeno i polako da mu se vraća, sve dok ne napuni devet godina, drugi put.

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’I pre nego što će se zahvaliti porodici „za ljubav, blagodarnost, trpeljivost i bezrezervnu podršku”, Mirjana Štefanicki Antonić otvara enigmu zvezdanog prizivnika. Tu je prološka pesma „Bulka uronjena u sunce”. Bulka je dete sunce u liku oca, oca kao roditelja, oca svetlosti, oca dobrote, oca onog juče i onog danas i sutra. Taj otac bi „od svakog (…) zrna kolač napravio”. Taj sveti kolač duha spušten je na rukopis ove knjige kome se pokorno klanjam na kraju čitanja, kao i kada sam knjigu otvarao.’’ Milijan Despotović ’’Preda mnom je knjiga poezije poznate srpske pjesnikinje i pisca Mirjane Štefanicki. …Ove pjesme su vodilje kroz predjele života koji su ostali u pamćenju pjesnikinji kao svjetionici. Nama čitaocima se te slike naprosto nastanjuju u pamćenje i daju pun doživljaj o umješnosti pjesničkog kazivanja života.’’ Ibrahim Honđo ’’Od izabranih pesama, napravila je svetlosni kaleidoskop poezije koji neprekidno treperi u njoj, jer ona ume da vidi ono što drugi ne umeju, da šumove i zvukove prirode prenese u tonove reči i stvara muziku duše. Predati se pisanju, kako to radi Mirjana Štefanicki je blagoslov kojem ona pobožno služi. Postala je misionar reči, jer reč je vrednost kojoj se poetesa klanja i sa kojom živi još jedan život.’’ Gordana Rusinkov Marković ’’Čitao sam dosta Mirjaninih pjesama i knjiga. Ovdje moram da istaknem kako sam posebno (pro)živio čitanje njenih pjesama koje su nastale u doba njene rane mladosti. Nekih se prisjećam. Čitao sam ih u novosadskoj omladinskoj štampi. Moram reći da su rijetki pjesnici koji su već u ranoj mladosti uspjeli da najave svoj stil i zrelost ozbiljnog pisanja. Mirjana Štefanicki je jedna od njih.’’ Vojin Trivunović