MISLI I BOJE AUTOR - OTO BIHALJI - MERIN Izdavac - Prosveta , Beograd Godina izdanja - 1950. Broj strana - 499 ilustrovana

Živojin Turinski - Boje, veziva, tehnike slikanja, Biblioteka Zodijak, Savremena administracija, Beograd 1970 godine Mek povez. U dobrom stanju. 139 strana H/PIV/2

Četvrta decenija ekspresionizma boje poetski realizam 1930-1940 Jugoslovenska umetnost 20. veka

Vodene boje RUS i ENG u perfektnom stanju lok81

Pun naziv knjige: ČETVRTA DECENIJA Ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam Izdavač: MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, Beograd Edicija: JUGOSLOVENSKA UMETNOST XX VEKA 206 str. : ilustr. ; 23 x 30 cm - Latinica / Mek povez sa klapnama

Oto Bihalji-Merin – MISLI I BOJE (Prosveta, Beograd, 1950, broš, 500 str., ilustrovano) I-02

RLG 1 60221) MASTILO BOJE SUNCA , monahinja Olimpijada Kadić , Institut za srpsku kulturu Nikšić 2022 , Pripovetke Laze Lazarevića u svetlosti Pravoslavnog Predanja i drugi ogledi ; Tumačenje Njegoševog pjesničkog djela u svjetlosti Pravoslavnog Predanja ; mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 113 strane

CLIO, 1997. 220 strana. Lepo očuvana, ima pečat na predlistu ali ne javne biblioteke. Tekstovi sakupljeni u knjizi Prostori oblika i boje predstavljaju izbor iz spisateljskog rada Zorana Pavlovića koji je trajao oko tri decenije. Oni potiču iz beogradske revije Danas, novosadskih Polja i časopisa Umetnost. Ovaj zbir studijskih tekstova i eseja ukazuje na materijal jednog od najznačajnijih naših teoretičara, koji ume da misli svojom glavom i koji svoja uverenja iznosi smelo, javno i krajnje pošteno. On polazi od sopstvene erudicije, koja utemeljuje njegovo pisanje, i iz koje proističu i njegovi estetički sudovi i etička stanovišta. Pavlovićev pristup u ovde izabranim tekstovima ukazuje na njegovo interesovanje za jedan integralniji obuhvat likovnih problema (slika, skulptura, grafika, crtež, istorija umetnosti, kritika) u teoretskim analizama i zaključcima o savremenim fenomenima opšteg vizuelnog dejstva predstava, simbola, znakova, linije, boje, u njihovim značenjima prostornosti u savremenom delu.

ČETVRTA DECENIJA EKSPRESIONIZAM BOJE POETSKI REALIZAM 1930 / 1940 JUGOSLOVENSKA UMETNOST XX VEKA MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD JUN - JUL 1971 STRANA 206, POLUTVRDI POVEZ SA KLAPNAMA, ILUSTROVANO, DOBRO OČUVANO TAGS: MIODRAG B: PROTIĆ JAŠA DENEGRI ALEKSA ČELEBONOVIĆ IGOR ZIDIĆ ŠPELA ČOPIČ KOLORISTIČKI EKSPRESIONIZAM HRVATSKO SLIKARSTVO SLOVENAČKO SLIKARSTVO 14.03.2024

AUTOR: Oto Bihalji-Merin NASLOV: Misli i boje IZDAVAC: Prosveta GODINA: 1950. POVEZ: mek,ima pečat na prvoj strani (KB:170)

Naslov: Prostori oblika i boje Autor: Zoran Pavlović Izdavač: Beograd : Clio Godina izdanja: 1997, 218 str., [17] str. sa tablama : reprodukcije ; 20 cm Zbirka: ARS figura Povez: Broš. sa klapnama Latinica Stanje 3 Nedostaje naslovni list, ima pokoji pečat biblioteke. KO1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

AUTOR: dr inž. Matija Krajčinović NASLOV: Boje i bojenje IZDAVAC: Zavod za idzavanje udžbenika GODINA: 1963. POVEZ: mek (KB:196)

Boje ljubavi-kako da otkrijete idealnog partnera? Da li se cesto cudite da li tamo negde zaista postoji neko ko je bas kao stvoren za vas? Neko cije se najskrivenije zelje poklapaju sa vasima? Vasu srodnu dusu? Da li ste ikada zapitali zasto su neki parovi srecni, a drugi se razilaze? Dr Maks Lišer odgovara na ova i druga pitanja u BOJAMA LJUBAVI koristeći cetiri kvadrata u bojama-narandzastu, indigo ljubica sti, purpurno ljubica sti i ruzicasti. Knjiga ocuvana bez ostecenja. Izdavac Esotheria 2005,mek povez, 122 str, format A5.

Lepo očuvano 1930-1940 ČETVRTA DECENIJA ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1971. Veliki format, 206 ilustrovanih strana. Sadržaj : Ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam - Miodrag B. Protić Koloristički ekspresionizam četvrte decenije - Ješa Denegri Težnja izvornosti u srpskom slikarstvu između dva rata - Aleksa Čelebonović Slikari čistog oka neke težnje u hrvatskom slikarstvu četvrtog desetleća - Igor Zildić Koloristički realizam u slovenačkom slikarstvu četvrte decenije - Špelca Čopič Katalog Reprodukcije Hronologija grupnih izložbi sa bibliografijom Istorija srpske / jugoslovenske umetnosti U jednom sažetom prikazu nije moguće izložiti sve procese srpskog slikarstva 20. veka i njihove rezultate u međuzavisnosti različitih činilaca. Moguće je jedino nabrojati glavne struje, škole, pokrete i predstavnike: naznačiti skicu celine, i istaći dve osnovne epohe: do 1950. i posle 1950. Podsetimo da se srpsko (i jugoslovensko) slikarstvo s početka veka formiralo u dvema evropskim metropolama, Minhenu i Parizu, započinjući obično u prvoj i završavajući u drugoj. Želju da se posredstvom individualne postigne u Srbiji kolektivna, nacionalna sloboda moderna umetnost mogla je samo ohrabriti. Međutim, dok se akademizam pozivao na uzore `večne umetnosti`, nova umetnost - nadahnuta slobodarskim idejama prosvetiteljstva - te uzore je tek stvarala ili je trebala da ih stvori. Ali i akademizam svoje osnovno ubeđenje ars est imitatio naturae želi da uskladi bar s onim otkrićima koja su u međuvremenu postala prihvaćena. Zbog toga se oko 1900. u njemu i zapaža dvojstvo - jaka veza s tradicijom uz izvesne impresionističke novine: plenerizam, dnevna svetlost i jasna boja kao logična njena posledica. Reč je dakle o pojavi novog u okvirima starog (Beta Vukanović, 1872-1972, Marko Murat, 1864-1944, Dragomir Glišić, 1872-1957, itd.). Kao opšti stav, plenerizam, međutim, ne isključuje tadašnje posebne stavove - simbolizam i secesiju, na primer, koji se međusobno pretapaju. Pošto je secesija pokušaj nove sinteze, ona, mada upadljivih formalnih obeležja, širom definicijom (Selz) obuhvata i simbolizam, njegovo mistično verovanje da je vidljiva realnost simbol druge, nevidljive; da je bitna duhovna, romantična, tajanstvena senka stvari ne sama stvar, umbra vitae, ne vita po sebi; da je lepo dotaknuto prolaznošću i onostranim. Pošto ono što oko vidi nije samo to, već i nešto drugo, realno je, u funkciji suprotnog, irealnog i neizrecivog Leon Kojen, 1859-1934, rani period Nadežde Petrović, 1873-1915, Marko Murat, 1864-1944, Milica Glišić, 1855-1915, itd.). Česta je, međutim, i jedna drukčija sinteza tradicije i novog koja će biti osobena i za izvesne docnije težnje treće decenije: valerski sklop i gradacija, volumen, isključenje čiste boje itd. (rana dela Koste Miličevića, 1877-1920, i Milana Milovanovića, 1876-1964, Moše Pijade, 1890-1957, Ljubomira Ivanovića, 1882-1964, Borivoja Stevanovića, 1879-1976, itd.). U tom sklopu pojavio se u Srbiji i impresionizam. I to ne toliko `pariski` - iako su Milovanović i Nadežda radili i u Parizu - koliko `minhenski` gde su se - u Ažbeovoj školi - među budućim srpskim i jugoslovenskim slikarima širila nova shvatanja da bi se od 1904. ispoljila i na Prvoj jugoslovenskoj izložbi u Beogradu. Dnevnom svetlošću i ritmičkim treperenjem poteza i boja motiv nije više samo osvetljen već i rastvoren. Kosmički fluid isijava iz svih sve samostalnijih plastičkih činilaca: boje, linije, oblika. Ali je, za razliku od francuskog, srpski impresionizam sred nacionalnih borbi i ratova, ostao koliko bez heminističke opijenosti i bleska toliko i bez velegradske vreve - skrušen u blag, u patrijarhalnom, narodnom okviru (Nadežda Petrović, rana dela, kasna dela Milana Milovanovića, Koste Miličevića, Natalije Cvetković, 1888-1928, Branka Popovića, 1882-1944, i drugih). Ako je iz plenerizma zasijao impresionizam, iz impresionizma je buknuo ekspresionizam Nadežde Petrović, najznamenitijeg slikara epohe, koji stvara koliko po diktatu `unutrašnje neophodnosti` i duha vremena toliko i po diktatu posebnih srpskih društvenih prilika. Upoznavši dela Van Goga, Munka i Kandinskog, uvela je brz, silovit način slikanja a time i novu koncepciju vremena kao zbira trajanja svakog pojedinačnog poteza, uz to i posebnu `lokalnu boju`, čak etnografsku crtu. Posle potresa koje je doneo Prvi svetski rat, duhovna klima se iz osnova menja: umesto `svetlosti slobode` i čiste boje - `konstruktivna` i `sintetična` forma. Ali uprkos tom opštem svojstvu umetnost treće decenije jeste protivurečna: s jedne strane, vekovni grčko-rimski ideal podržavanja odbacuje, s druge ga - ponovo prihvata; tradiciju žestoko osporava, ali je svojom težnjom k sintezi i vaskrsava. Ispoljio se dakle spektar od avangardizma do tradicionalizma: od `Jugo-dade`, `Zenita` i nadrealizma (Dragan Aleksić, Ljubomir Micić, Marko Ristić, itd.), čiji se aktivitet sve češće navodi i u stranim istorijama i monografijama kao integralni deo ovih pokreta - do sezanizma, postkubizma, ekspresionizma oblika i neoklasicizma. Istovremeno se nastoji balkanizovati `Dada`, suprotstaviti Istok Zapadu, srušiti `barnumska` evropska civilizacija (zenitizam) i produžiti evropeizacija Balkana. Zajednički imenitelj tih suprotnih pogleda jeste, međutim, čvrst oblik, koji je impresionizam bio razorio. Težili su mu umetnici koji su išli za Sezanom. Sezan se pojavljuje ne samo kao ishodište već i kao utočište, omogućivši razvoj u različitim pravcima: k neokubizmu - shvatanjem slika kao sistema čistih, geometrizovanih, `apsolutnih` oblika, ka ekspresionizmu - zaokupljenošću karakterom, deformacijom predmeta i pojačavanjem oblika, k neoklasicizmu - težnjom ka apsolutnom, opštem, konačnom. Prve, početne kubističke, postkubističke i ekspresionističke radikalne težnje decenije (Jovan Bijelić, 1886-1964, Petar Dobrović, 1890-1942, i Sava Šumanović, 1896-1942) bile su ipak prolazne (naročito one avangardne) u, inače, velikim opusima svih slikara, je su se ubrzo završile inverzivno, neoklasicizmom. Sezan je, uostalom, i sam želeo da stvori `nešto solidno i trajno, kao umetnost muzeja` umetnost građena je i ugledanjem na renesansne majstore. Uopšte, u ovoj epohi `nomadizma` i ova tradicionalistička galaksija sadrži već pomenuta imena: uz Mila Milunovića, 1897-1973, Ignjata Joba, 1895-1936. (Jedino je za članove grupe `Zograf`, Vasu Pomorišca, 1893-1961 i Živorada Nastasijevića, 1893-1966, ona ostala trajno utočište.) Krajem treće decenije tvorci `konstruktivnog`, `sintetičnog` slikarstva, prošavši kroz sve njegove stupnjeve, postali su dakle njegovi rušitelji: vraćaju se suprotnom ekspresionizmu boje i gesta (izuzetak je Milunović), nastavljaju Nadeždu. Tako Sava Šumanović, najavljujući slikara `napretka` i `povratka`, 1927. slika u Parizu Pijanu lađu, estetički sasvim suprotnu svome Skulptoru u ateljeu iz 1921. Ponavljanja Nadežde, u stvari, nema, jer su socijalna sredina, iskustva i istorijski trenutak u četvrtoj deceniji različiti. Nov ekspresionizam personalno je raznorodniji i poetički razuđeniji pa ima sva obeležja svoje osnovne poetike: zaokupljen je subjektivnom, promenljivom slikom stvarnosti i života: `čovekom sjedinjenim sa prirodom` (Van Gog); snažnim izrazom, čistom elementarnom bojom, jakom linijom i potezom; etičkim i estetičkim dilemama: In interiore homine habitet veritas (sveti Avgustin); principom `poetskog sklada` (Fry), `subjektivnog integriteta` (Read). Ali je, osim etičkog, očigledan i etnički momenat: njegovi pripadnici često lokalizuju svoje simbole, Konjović ih vezuje za Vojvodinu, Bijelić za Bosnu, Dobrović i Job za Dalmaciju, Zoran Petrović za folklor, figure u narodnim nošnjama, itd.... U odnosu na njegovu patetičnu razmahnutost, intimizam i poetski realizam suprotne su struje, nadahnute geslom vraćanja prirodi i neposrednom unutrašnjem životu. I ove dve poetike nastavljaju izvesne trenutke impresionizma, njegovu toplinu i strast mirnog života i prisustva u njemu. Poetski realizam je, međutim, više napregnut i melanholičan (Stojan Aralica, 1883-1980, Ivan Radović, 1894-1973, Nedeljko Gvozdenović, 1902-1988, Ivan Tabaković, 1898-1977, Marko Čelebonović, 1902-1987, Kosta Hakman, 1899-1961, Petar Lubarda, 1907-1970, Peđa Milosavljević, 1908-1987, Ljubiša Sokić, 1914, i drugi). Pomenimo i jednu važnu okolnost: u `ružičastoj` četvrtoj deceniji, uoči Drugog svetskog rata, srpsko slikarstvo se podelilo na `umetnost radi umetnosti` i na `umetnost radi ideje`. Poetike prve, preovlađujuće, već smo izneli. Poetike druge, `angažovane` jesu nadrealizam, socijalna umetnost, umetnost u ratu i revoluciji i socijalistički realizam. Beogradski nadrealizam, iskazan almanahom `Nemoguće`, časopisom `Nadrealizam danas i ovde` itd. - okupljao je pesnike i esejiste koji su neposredno sudelovali u aktivitetu pariske grupe (Breton - M. Ristić) i svojom likovnom eksperimentacijom uvodili sasvim nov prilaz slikarstvu i slici - stotinkom crteža, fotograma (`rejograma`), kolaža i asamblaža... I teorijskim iskazima u `Antizidu` (M. Ristić, V. Bor) i `Nacrtu za jednu fenomenologiju iracionalnog` (Koča Popović, M. Ristić). Socijalna umetnost, pak, iza koje je stajala komunistička partija, uobličava se oko 1930. kao umetnički i politički stav. Osim Pariza, u jednom, i Moskve, u drugom smislu, na njeno formulisanje delovali su i primeri iz drugih zemalja, posebno Maserel, Kete Kolvic, Neue Sachlicheit (Diks, Gors, Bekman), raskršću društvene kritike i satire. Njen početak vezuje se za izložbu Mirka Kujačića (1901), 1932, s uokvirenom proleterskom cokulom (Đorđe Andrejević Kun, 1904-1964, Đurđe Todorović, 1907-1986, Radojica Noje Živanović, 1903-1944, Vinko Grdan 1900-1980, Pivo Karamatijević, 1912-1963, Bora Baruh, 1911-1942). U toku okupacije i rata slikarstvo je samo tinjalo - nacizam je ljudske vrednosti cinično izneveravao i uništavao. Pojedini umetnici ipak su imali snage da rade čak i u logorima, u Nemačkoj i Italiji, i u Narodnooslobodilačkom ratu. Po oslobođenju, revolucija je od umetnika zahtevala da napuste `sjajnu usamljenost` i postanu propovednici novih ideja; da se odreknu svoje slobode, napuste `formalizam` a usvoje dogmatski i nasilnički socijalistički realizam. Ipak, razlika između radova `saputnika` i ubeđenih pristalica je očigledna.

francuski jezik, pečatirana, korica pohabana, 180str.,tvrdi povez,24cm, š j25

veliki format 32x22 cm, 48 str. odlično očuvan višejezično izdanje na srpskom, engleskom, francuskom i španskom Zastupljeni autori: Slavica Bulajić Kepić Vladimir Anđelković Zoran Dukić Milan Živković Miroslav Čakardić Tomislav Stevanović Dobrivoje Peca Tančeva Vesna Miroslavić Ljiljana Mitrović Vladimir Ćetković Veselin Gligorijević Dragan Petrović Dušanka Gajić Dragica Mihajlović Dragan Srećković Miroslav Berbatović Miroslav Aleksandrov Stanković Tomislav Pavlović Dragan Milojević Dobrosav Miljković Slobodan Davidović Mile Tilić Lidija Lazić Miloš Marinković Rada Topalović Milan Topalović Slobodan Mojsilović Milutin Lazarević Milovan Živanović Slobodan Ilić Vukosav Vuk Đurić Gordana Tanurdžić Sandra Stevanović Marko Kljajić Nada Nikolić Životin Živanović Dejan Živanović Biljana Šabeljić Ljubica Jovanović Milosav Dragan Mihailovič Berbatović MAJ.21/12

Kako koristiti i mešati boje Slikarski priručnik za postizanje savršene boje lok81

Crvena je arhetipska boja, prva kojom je čovek ovladao, koju je proizveo, reprodukovao, doveo do različitih nijansi, najpre u slikarstvu, kasnije u bojadisanju. To joj je za mnogo milenijuma dalo prednost nad svim ostalim bojama. Iako je u našem svakodnevnom životu mesto crvene postalo neprimetno – barem kada se poredi s mestom koje je imala u antici ili srednjem veku – crvena ostaje najsnažnija, najznačajnija boja, najbogatija poetičkim, oniričkim ili simboličkim horizontima. Istoričar, kao i lingvista, sociolog ili antropolog, uvek ima više da kaže o crvenoj nego o bilo kojoj drugoj boji. Crvena je okean! Crvena je četvrta knjiga u ediciji posvećenoj društvenoj i kulturnoj istoriji boja u Evropi. Prethodile su joj Plava, Crna i Zelena. Povez: Tvrd Broj strana: 224 Format: 25 cm

SVE BOJE FUDBALA: Serđo Salvi Alesandro Savoreli Naslov Sve boje fudbala : istorija i heraldika veličanstvene opsesije / Serđo Salvi, Alesandro Savoreli ; sa italijanskog prevela Marija Kajtez Jedinstveni naslov Tutti i colori del calcio. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kiša, 2010 (Novi Sad : Daniel print) Fizički opis 264 str., [32] str. s tablama u bojama : graf. prikazi ; 22 cm Drugi autori - osoba Kajtez, Marija, 1976- ISBN 978-86-515-0462-7 (broš.) Napomene Prevod dela: Tutti i colori del calcio / Sergio Salvi, Alessandro Savorelli Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Na koricama beleška o autorima i delu Bibliografija: str. 245-251 Indeks imena: str. 253-264. Predmetne odrednice Fudbal -- Istorija Fudbal -- Heraldika UDK 796.332:929.6(091) COBISS.SR-ID 251534855 Odlično očuvana knjiga. ss

WATERCOLOR AN AMERICAN ARTIST PUBLICAT -AMERIČKI UMETNICI PODUČAVAJU KORIŠČENJE VODENE BOJE U SLIKARSTVU.TO ŠTO STE ZNALI I MNOGO TAJNI ŠTO TREBA DA NAUČITE I PRIMENITE U SLIKARSTVU.KNJIGA JE KAO NOVA ,ENGLESKI JEZIK

Vesna Dragicevic Ciglic – Cvece mirisi biljke boje kristali – tajanstveni izvori zdravlja srece inspiracije i nadahnuca Snaga duha misli reci i covekov put, Beograd 2002, 135 str

Koje je boje vaš padobran ? Ričard N.Bols Najpopularnija i najprodavanija knjiga svih vremena u oblasti vodiča za traženje posla Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd, 2013. Biblioteka Samousavršavanje Prevod: Miroslav Bašić Palković Povez: broširan Broj strana: 398 Ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Боје Ниша Знате осећај када изненада угледате дугу, ватромет њених боја и топлину којом исијава? Свака боја опија душу, дарује... црна мистичност, плава пространства која зову да их упознате, црвена топлину, лепоту и љубав, златна богатство, зелена здравље... Наједном се нађете у њеном окриљу и несвесно осетите радост, помислите жељу...Постоји једно место на овом свету, један град боје дуге…Замислите да је свака боја нови сусрет, нова прича о граду у којем сте се обрели...Ноћ је. У неком сте кафеу, окружени жамором и смехом људи и звуковима тако карактеристичним за поднебље Југа. Осећај пријатности прелази у љубав, заувек и дан више, код вас се буди знатижеља... Оживљавате слике виђеног... Панорама града када се дан буди или тренутак сутона када тоне у сан, обилује призорима аутентичне архитектуре.Плава боја води вас путем духовности, доводи на раскршће , буди радозналост. У ком смеру кренути - путем традиције, образовања? Упознајете град у којем су живели и радили великани попут Стевана Сремца, Бранка Миљковића и других.Црвена боја дарује вам топлину, буди у вама осећај за лепо, за љубав, осећај да сте добродошли, окружени пажњом, љубопитљивошћу, без трунке сумње живите живот града и свакодневницу са истом радошћу као што живите дане традиционалних фестивала, у којима град с којим се сусрећете постаје позорница и огледало света. Златна боја указује на културно-историјско наслеђе, археолошко благо, право богатсво Ниша кроз векове, јача осећај да сте на тлу јединих правих вредности, оних које опстају упркос времену и вековима, мимо освајача и империја. Упознајте душу града, било да у руци држите неку од разгледница из прошлог столећа, фотографију због које вас прожима дух времена, или сте пак у времену садашњем...Зелена боја – боја буђења, дарује вам самопоуздање док сте на рафтингу, док навијате у Хали Чаир или пак трагате за ramondom serbicom док освајате Сићевачку клисуру или се препуштате благодетима масаже у Нишкој Бањи...Читаоче, обрео си се у граду чији звуци заводе, мириси опијају, људи воле, историја буди радозналост, наслеђе оставља без даха... обрео си се у Нишу! Град Ниш на чијим плочницима осећате да је баш у њему стварана историја,град у којем вас дотичу дела предака и наде потомака, у којем знате да нисте сами, да је у њему ваш корен и да вас буре овог света не могу тек тако однети.Град непосредности, лепоте живота, мерака, град чији је дух велеградски, а који чува опојну топлину љупких вароши Југа.И тако, док шетате Казанџијским сокачетом или обилазите Медијану, чујете разговоре туриста на свим језицима света. Ту вам је лепо јер знате да није у питању вавилонски метеж језика него хармонија и дух Европе. Знате да се налазите у једној од европских престоница џеза, у Нишвилу, граду фестивала.Знајте, обрели сте се у граду који се лудо воли и у којем се најлуђе воли. Љубав вам у Нишу никада неће недостајати. Ту сте добродошли и жељно ишчекивани чак и кад вас је ту довео случај, а не намера. Ту ће вас препознати иако вас никада пре тога нису видели, ту ћете схватити да је мерак важнији од логике, а да су лепа песма и лепа жена вредније од сувог злата. Насмејаће вас и развеселити, јер је радост живота то по чему је Ниш препознатљив. И тако, уколико се нађете под дугом, осмелите се, отворите очи и срца, помислите жељу, спремите се за пут и корачајте с нама. Нека вас носе боје Ниша... ➣Turistička organizacija Niš, 2011., tvrdi povez, višebojne plastificirane zaštitne korice (malo oštećene), 144 strane, 31cm., tiraž 500, uporedo srpski tekst i engleski prevod, jednom prelistana, težina 1050 grama. **

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Živojin Turinski (Petrovgrad, 26. oktobar 1935 — Beograd, 2001) je bio srpski slikar, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu. Biografija Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1960. godine u klasama Ljubice Sokić, Nedeljka Gvozdenovića i Stojana Ćelića, potom je završio i postdiplomske studije. Po završetku Akademije zaposlio se najpre kao asistent a potom i profesor za predmet slikarska tehnologija, da bi od 1985. godine postao profesor crtanja i slikanja. Od 1962. godine bio je likovni kritičar revije Danas, dnevne novine Politika, časopisa Polja, i nedeljnika NIN, a pisao je i za časopis Umetnost u kome je bio urednik od 1972. do 1978. Od 1955. godine učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Slikarstvo Još uvek nadomak sopstvenog, prepoznatljivog oblika koji je Živojin Turinski već oko 1962. godine definitivno stvorio i usvojio pretvarajući ga u trajnu formu „simbola-znaka“, kritika je u njegovim početnim radovima naslutila razvoj prema enformelu. Budući da je veliki deo slikarske prakse Turinski posvetio tehnološkim aspektima ovog medija, jer je taj predmet dugo godina, pre nego što je dobio slikarsku klasu, predavao na Likovnoj akademiji u Beogradu, da je napisao knjigu i udžbenik o slikarskim tehnologijama i prevodio članke o toj disciplini, jasno je da on, od samih početaka u centar interesovanja stavlja upravo tehnološku strukturu i tehničke invencije slikarskarstva kao umetničkog medija. I upravo između tehnološke bravure i mogućnosti da asocira, Turinski je počeo da gradi delo od jednog pastuoznog „reljefa-znaka“ do toga, napokon, da ga kao prepoznatljivi, autorski strukturisani „simbol-znak“, ili „integralni znak“, izgradi u krugu srpskog slikarstva druge polovine prošlog veka. Taj prelaz, ili pročišćavanje slike, u njegovom slučaju odigravao se postupno, mada u kratkom razdoblju, i logično, od mladalačkog traganja za novim jezikom slike koji će odgovarati po svojim karakteristikama filozofiji, ideologiji i duhovnom stanju vremena s početka šeste decenije, do kasnijeg i zrelijeg shvatanja slike kao polja utvrđivanja i razrade postignutog plastičkog znaka kao rukopisa jednog specifičnog i autorski autentičnog, prepoznatljivog stanja – što se održalo praktično do njegovih poslednjih radova. Taj put se podudario sa početnim, opštim osećanjem od skučenog egzistencijalnog beznađa umetnika u zatvorenom društvu do naglog bujanja novog fenomena u uslovima promenjenog socijalističkog poretka kao začetka kontrolisanog privrednog liberalizma, a sa njim i tiho nastajanje potrošačkog društva željnog posedovanja mnogih dobara, pored drugih, i umetničkih dela. Kako se menjao društveni ambijent, a sa njim i položaj umetnika, tako je nastajala i promena koja je zahvatila ne samo epohu „posle enformela“ (slikarstvo novog simbola, novi realizam, novu figuraciju, pop-art, nove tendencije...) već i sam enformel u Srbiji u njegovoj zenitnoj fazi tokom druge polovine sedme decenije.

Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1950. Knjiga u solidnom stanju,sa ostecenom prednjom koricom,sa podvlacenjima,sa potpisom prethodnog vlasnika na prvoj strani,mek povez,ilustracije,format 21 cm,497 str. (47)