Roman

Iz recenzije: ’’Oduvek je znala da ne želi decu. Živela je sa Filipom 8 godina i dogovorili su se da neće imati dece ⎯ sve do sada. Kada njena najbolja prijateljica postane majka, nešto se menja: roditeljska osećanja iznenada se prelivaju na njenog dečka - i sada su dva životna plana odjednom dijametralno suprotna. Takođe, njena majka ne prestaje da je gnjavi pitanjem kad će dobiti unuke, svakodnevni život postaje joj ispunjen pričama o deci, a njeni prijatelji nemaju vremena usled obaveza koje im ona zadaju. I pored svega toga, ona čvrsto ostaje pri svojoj odluci. Lin Stremsborg je veoma dobra u hvatanju osećanja koja prate glavnu junakinju svaki dan. „Kada ćeš konačno biti spremna?", „Ko bi trebalo da se stara o tebi u starosti?", „Oni koji nemaju dece sebični su prema društvu" ⎯ ovakve diskusije ne vode nikuda jer oni koji joj postavljaju ta pitanja ne žele ni da čuju odgovore. „Nikad nikad nikad" je roman o tome zašto biramo da imamo decu i zašto biramo da nemamo decu. To je priča o izboru nečeg drugog od onoga što se od nas očekuje, dok istovremeno želimo da vodimo normalan život. Govori o tome da ne morate da odobravate životne planove drugih, ali da bi bilo lepo da ih prihvatite ili bar pokušate da ih razumete.’’

Zbirka putopisa obogaćena brojnim fotografijama.

Proza

Proza

Zbirka kratkih priča.

Kratka proza

Zbirka priča, aforizama i pesama.

Zbirka poezije.

Zbirka priča.

Zbirka poezije.

Kratka proza

Život ljudi u Beogradu od 1717-1739. godine pod vlašću Austrije.

Zbirka osvrta, recenzija i prikaza.

“Svestran u zahtevima prema sebi, Sergej Trifunović ih je vremenom, jedan za drugim, ispunjavao: od glume, muzike, preko dobrotvornog pomaganja deci do socio-političkog megafona, stigao je i do književnosti. Ovaj meditativni smiraj mu, čini se, leži. U njemu je prikazao sve svoje javne, ali, što je važnije, i skrivene emocije; kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samoga sebe… Znani i neznani S.T. Rezultat: pomalo autobiografija, a više biografija o sebi (ono kada pišete o sebi kao o drugome). AutoBiografija kroz druge i preko drugih. A najviše putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca. To su predeli tela. Sve drugo u ovoj knjizi predeli su duše. I njena prozno-poetska scenografija. A onda – “Pick up the pieces and go home” (Gold Dust Woman, Fleetwood Mac): posle velike igre, kao da je pokupio pinkle i otišao kući. U novu potragu. Ali, S.T. nas upozorava da se ne plašimo; “preti” da neće postati pisac. No, i da samoga sebe izneveri (što mu ne bi bio prvi put), oprostilo bi mu se.” Vladislav Bajac “Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz filmova koji čekaju da budu snimljeni.” Peca Popović, iz Predgovora

Zbirka poezije i pesničkih ispovesti.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Pesnički prvenac Marije Vujošević sabira jezički komunikativnu poeziju svedenog i ritmičnog izraza, a u tematskom pogledu prati genezu motiva ženskosti kroz različita kolektivna i individualna iskustva koja autorka nenametljivo, ali precizno mapira na intimnoj ruti svoje lirske junakinje. Porodično iskustvo, patrijarhat, rodne uloge i stereotipi, biološka i kulturološka uslovljenost – tačke su na kojima se junakinja ove poezije zaustavlja, prikupljajući pesničke ožiljke u nespretnoj igri makazama. Na tom putu sazrevanja javljaju se i drugi junaci njene mladosti, koje istovremeno čitamo i kao arhetipske figure i kao različite nivoe sopstva i sadržaje ličnosti nestabilnih međusobnih granica.’’ Srđan Gagić

Sigmund Frojd je uneo revoluciju u naše razmišljanje o samima sebi. Frojd je psihoanalizu razvio iz teorije neuroza i pretvorio je u opštu psihologiju koja se široko prihvata kao osnova za tumačenje ličnosti i međuljudskih odnosa. Entoni Stor ide i korak dalje i istražuje značaj koji danas ima Frojdovo nasleđe, a razmatra i rasprave povodom njega.

Iz recenzije: ’’Polazeći od prepoznatljivih beogradskih i eksjugoslovenskih toponima i karakterističnih likova iz kraja, preko evropskih aerodroma i skrivenih uličica svetskih metropola, na kojima se razotkrivaju sjaj i beda savremene Evrope, Bojovićev junak istovremeno je i putnik, ali i posmatrač sopstvenog putovanja. U nastojanju da popuni prazninu nastalu zbog intimne traume, te da sagleda svoje mesto na kulisama hiperkapitalističkog, materijalistički ustrojenog, digitalnog sveta, ovaj umnogome generacijski reprezentativan junak pokušaće da između dve ponuđene opcije, business or pleasure, ipak izabere – sebe.’’ Srđan Gagić

Istorija i tipologija gradova i sela u Srbiji - antropološka studija o životu u tradicionalnoj zajednici

Reč izdavača: ’’Iz pera jednog od najvećih srpskih diplomata, i predsednika jedne dobre radikalske vlade, dr. Milovana Milovanovića, iscrpan prikaz Istočnog pitanja. Knjiga je danas aktuelna jer daje na uvid način na koji su se rešavali diplomatski sporovi na Balkanu u 19. veku.’’

Zbirka poezije. Odlomak: Usamljena terasa Gore, sasvim visoko, u jednom gradu, visila je usamljena terasa, gore na vetru, pod oblacima, na koju nijedan čovek nije kročio jer ispod je bilo vrlo duboko i bilo je hladno napolju. Mislila je da je najusamljenija terasa na celom svetu i svake je nedelje slušala zvona sata sa crkve Svetog Bartolomeja, i pitala se: – Zašto mi dobri Bog ne može pomoći, i on je gore visoko, i mogao bi me koristiti kao malu policu da sitnice poslaže. Zapadni vetar ju je najbolje poznavao pa ga je molila da pita. Onda jednog dana stigoše skele i čovek se jedan pope i za manje od 8 minuta iseče je acetilenskim plamenom i okači pucketajuću crveno-plavu neonsku reklamu za škotski viski.

Irina i Flin su se sreli na sportskim pripremama i između njih se odmah rodila ljubav. Međutim, s obzirom da su oboje mladi sportisti u usponu, njihova veza nije mogla biti skrivena. Nakon šokantnog događaja, Flin se odlučuje na nešto što se Irini uopšte neće svideti. Osam godina je prošlo od njihovog poslednjeg susreta. Da li je njihova ljubav opstala?

Jedna lepa knjiga za decu, prati zanimljivog patuljka koji živi u rupi u zidu sobe jedne, male devojčice, Laure. Gospodin Oliver, patuljak, ima sto osamdeset i pet godina, veruje da je biti prijatelj najlepše zanimanje, zato je sklopio vredno prijateljstvo sa Laurom. Uživa da sa njom razgovara, da pišu sastave i da sviraju flautu.