Zbirka poezije. Odlomak: Usamljena terasa Gore, sasvim visoko, u jednom gradu, visila je usamljena terasa, gore na vetru, pod oblacima, na koju nijedan čovek nije kročio jer ispod je bilo vrlo duboko i bilo je hladno napolju. Mislila je da je najusamljenija terasa na celom svetu i svake je nedelje slušala zvona sata sa crkve Svetog Bartolomeja, i pitala se: – Zašto mi dobri Bog ne može pomoći, i on je gore visoko, i mogao bi me koristiti kao malu policu da sitnice poslaže. Zapadni vetar ju je najbolje poznavao pa ga je molila da pita. Onda jednog dana stigoše skele i čovek se jedan pope i za manje od 8 minuta iseče je acetilenskim plamenom i okači pucketajuću crveno-plavu neonsku reklamu za škotski viski.