PUTEVI SLOBODE 1-3 - Žan Pol Sartr 1. ZRELO DOBA - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 2 2. ODLAGANJE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 3 3. UBIJENE DUŠE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 4 Godina izdanja: 1981. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Nova, nekorišćena Izabrana dela. 1, Jednosmerna ulica ; Berlinsko detinjstvo ; O fotografiji i umetnosti / Valter Benjamin ; preveo Jovica Aćin Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2011 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 375 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Aćin, Jovica Zbirka Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura. Kolekcija Glasnik ISBN 978-86-519-0579-0 (broš.) Napomene Izv. stv. nasl.: 1. Einbahnstrasse ; 2. Berliner Kindheit um Neunzehnhundert ; 3. Gesammelte Schriften Tiraž 1.000 Napomene uz tekst Str. 343-371: Zapisi povodom Valtera Benjamina / J. A. [Jovica Aćin]. Predmetne odrednice Benjamin, Valter, 1892-1940 -- `Jednosmerna ulica` -- `Berlinsko detinjstvo` -- `O fotografiji i umetnosti` Benjamin, Walter, 1892-1940 U prvom tomu Benjaminovih Izabranih dela nasla su se tri naslova. To su fragmentarne esejisticko-memoarske knjige Jednosmerna ulica i Berlinsko detinjstvo, kao i kolekcija Benjaminovih eseja o fotografiji i umetnosti. Jednosmerna ulica predstavlja Benjaminovu zbirku zapisa i fragmenata najrazlicitijeg sadrzaja, predstavljenih u formi `znakova pored puta` i nastalih tokom lutanja kroz stvarnu i imaginarnu ulicu unutrasnjeg iskustva, nazvanu po zeni koju je voleo. Rec je o prekretnickom delu unutar Benjaminovog opusa koje ce ga dalje uputiti ka otkrivanju `oluja u malim stvarima` i sazdavanju licne (apokalipticke) mikrologije.

Komplet od 10 knjiga Izdavac - Kultura, Beograd Godina - 1966. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,sa pecatom prethodnog vlasnika na prvim stranama,tvrd povez,format 20 cm. (84) 1. RADOVI O V.G. BJELINSKOM I A.I. HERCENU 2. i 3. UMETNOST I KNJIZEVNOST 1-2 4. ANARHIZAM I SOCIJALIZAM 5. MONISTICKI POGLED NA ISTORIJU I PRILOZI ISTORIJI MATERIJALIZMA 6. SOCIJALIZAM I POLITICKA BORBA I NASA RAZMIMOILAZENJA 7. OD IDEALIZMA KA MATERIJALIZMU 8. PROTIV REVIZIONIZMA 9. PROTIV IDEALIZMA 10. RADOVI O CERNISEVSKOM

Monteskije. preveo i prilozima opremio Aljoša Mimica ; predgovor Aljoša Mimica, Veljko Vujačić.` Libertas. Beograd: Filip Višnjić, 1989. `O duhu zakona. T. 1. XL, 398 str., ilustr. ; 20 cm. `O duhu zakona. T. 2. 460 str. ; 20 cm. Na samom početku 1. toma ima nešto podvlačenja grafitnom olovkom (može se lako obrisati), a ostatak dela je netaknut.

NAUKA LOGIKE 1-3: Hegel Naslov Nauka logike. Deo 1, Objektivna logika : učenje o biću / Georg Vilhelm Fridrih Hegel ; preveo Nikola Popović ; predgovor i stručna redakcija Gligorije Zaječaranović Jedinstveni naslov Wissenschaft der Logik. ǂDie ǂobjektive Logik. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1987 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 371 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Nikola Zaječaranović, Gligorije Zbirka Velika filozofska biblioteka / [Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd] ISBN 86-13-00117-3 (karton s omotom) Napomene Prevod dela: Wissenschaft der Logik / Georg Wilhelm Friedrich Hegel Prevod dela: Die objektive Logik Tiraž 5.000 Hegelova dijalektička logika: str. 5-27. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 -- Dijalektička logika Logika Naslov Nauka logike. Deo 2, Objektivna logika : (učenje o suštini) / Georg Vilhelm Fridrih Hegel ; preveo Nikola Popović ; predgovor i stručna redakcija Gligorije Zaječaranović ; [pripremio Dimitrije Tasić] Jedinstveni naslov Wissenschaft der Logik. srpski jezik ǂDie ǂobjektive Logik. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1987 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 185 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Nikola Zaječaranović, Gligorije Tasić, Dimitrije, 1938-2021 = Tasić, Dimitrije, 1938-2021 Zbirka Velika filozofska biblioteka / [Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd] ISBN 86-13-00118-1 (karton s omotom) Napomene Prevod dela: Wissenschaft der Logik / Georg Wilhelm Friedrich Hegel Prevod dela: Die objektive Logik Tiraž 5.000. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 -- Logika Logika Naslov Nauka logike. Deo 3, Subjektivna logika ili Učenje o pojmu / Georg Vilhelm Fridrih Hegel ; preveo Nikola Popović ; predgovor i stručna redakcija Gligorije Zaječaranović ; [pripremio Dimitrije Tasić] Jedinstveni naslov Wissenschaft der Logik. srpski jezik Die subjektive Logik oder Lehre vom Bergriff. srpski jezik Ostali naslovi Subjektivna logika Učenje o pojmu Vrsta građe naučna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1987 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 266 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Nikola M., 1883-1970 = Popović, Nikola M., 1883-1970 Zaječaranović, Gligorije, 1930-2008 = Zaječaranović, Gligorije, 1930-2008 Tasić, Dimitrije, 1938-2021 = Tasić, Dimitrije, 1938-2021 Zbirka Velika filozofska biblioteka / [Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd] ISBN 86-13-00119-X (karton s omotom) Napomene Prevod dela: 1. Wissenschaft der Logik. 2. Die subjektive Logik oder Lehre vom Bergriff / Georg Wilhelm Friedrich Hegel Tiraž 5.000 Napomena redaktora: str. 253-254 Rečnik: str. 255-263 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 -- Logika Na knjizi 2 je malo pohabana ivica korice, ostalo je odlično očuvano.

U dobrom stanju Naslov Timaj / Platon ; sa grčkog prevela i objašnjenja dodala Marjanca Pakiž ; predgovor, podnaslovi i tematski pregled Branko Pavlović Vrsta građe knjiga ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mladost, 1981 (Beograd : Srboštampa) Fizički opis 167 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Pavlović, Branko, 1928-1986 = Pavlović, Branko, 1928-1986 Pakiž, Marjanca, 1950- = Pakiž, Marjanca, 1950- Crepajac, Ljiljana, 1931-2018 = Crepajac, Ljilјana, 1931-2018 Zbirka Velika edicija Ideja Prevod dela: Timaio Tiraž 3.000 Tajne dijaloga Timaj: str. 5-49 Beleške: str. 143-162. Predmetne odrednice Platon, 427-347pne -- `Timaj` Plato, 427-347pne = Platon, 427-347pne s a d r ž a j branko pavlović: tajne dijaloga timaj ...5 uvodni razgovor ...51 timajev govor ...65 1. delo uma ...70 2. delo nužnosti ...88 3. delo uma i nužnosti ...113 beleške ...141 tematski pregled ...163

Gajo Petrović - Odabrana djela 1-4, Naprijed - Zagreb / Nolit - Beograd 1986 godine Tvrd povez. Omotač. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Filozofija prakse 2. Mišljenje revolucije 3. Marx i marksisti 4. Prolegomena za kritiku Heideggera Š/P/1/2

Beograd 2008. / 2011. Mek povez sa klapnama, ćirilica Knjige su nekorišćene (nove). 1. Sto knjiga / 122 strane 2. Oda XX veku / 89 strana 3. Mađarski Hiperion / 164 strane 4. Put predaka i put bogova / 101 strana

PJER ADO UNUTRAŠNJA TVRĐAVA - uvod u delo Samom sebi Marka Aurelija Prevod - Olja Petronić Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2016 478 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-77-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Car-filozof 2. Prva zapažanja o delu Samom sebi 3. Samom sebi kao duhovna vežba 4. Rob-filozof i car-filozof. Epiktet i delo Samom sebi 5. Epiktetov stoicizam 6. Stoicizam dela Samom sebi - Unutrašnja tvrđava ili disciplina prosuđivanja 7. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina želje ili amor fati 8. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina delanja ili delanje u službi ljudi 9. Stoicizam dela Samom sebi - Vrline i radost 10. Marko Aurelije u svom delu Samom sebi Zaključak Bibliografija Indeks citata iz dela Penses Indeks citata iz Epiktetovog dela Entretiens Indeks vlastitih imena Analitički indeks `Uvod u delo Samom sebi, dnevnik rimskog cara i predstavnika stoičke filozofije, Marka Aurelija. Pjer Ado je bio francuski filozof i istoričar filozofije. Filozofiji je davao mnogo dublji i širi smisao nego što se to radi danas na univerzitetima. Filozofiji ji je vratio izvorno značenje i predstavljao je kao svojevrstan način života i ljubav prema mudrosti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pierre Hadot The Inner Citadel The Meditations of Marcus Aurelius Antonin Pije Aristotel Ariston Aulo Gelije Sveti Avgustin Julije Cezar Ciceron Tomas de Kvinsi Demokrit Fronton Hadrijan Heraklit Hrisip Junije Rustik Dion Kasije Fridrih Niče Ruf Musonije Paskal Platon Plotin Plutarh Ernst Renan Seneka Sekst Empirik Sokrat

REČI I DAMARI 1-2 -Bela Hamvaš Sjećanje 1997 334+298 str Dvotomna zbirka kratkih eseja objavljivanih tokom dvadesetak godina po časopisima, eseja u kojima prati, promišlja i vrednuje dela i lišnosti drugih pisaca i mislilaca – dobili smo uvid u sadržaj i strukturu mena koje čine proces sazrevanja Bele Hamvaša kao stvaraoca najvišeg, ako ne i jednstvenog ranga. Topics `Ispod niske pronicljivih uvida naziru se obrisi dirljivog naprezanja – iznad celog hora prizvanih glasova i njihovih dragocenih obra ćanja, iz ove se knjige ipak najsnažnije izvija zgusnuta istina o stanju samog pisca: Hamvašu je tesno. I tek oba kraja ovog iskaza sklapaju najuputniji ključ za odmotavanje ove izvanredno strasne i protivrečne zbirke…”

U dobrom stanju, zaštitni nisu savršeni Lešek Kolakovski, Glavni tokovi marksizma 1-3 KNJIGA 1 Glavni tokovi marksizma. Tom 1 / Lešek Kolakovski ; prevod i pogovor Risto Tubić Jezik srpski Godina 1980 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1980 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 541 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto, 1933-2018 = Tubić, Risto, 1933-2018 Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Između klasičnog marksizma i njegovih funkcija kao političke ideologije: str. 505-533. KNJIGA 2 Glavni tokovi marksizma. Tom 2 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; pogovor Prvoslav Ralić Jezik srpski Godina 1983 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1983 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 641 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Napomena prevodioca: str. 623 Kuda vodi `bezobzirna kritika` marksizma: str. 629-[637] Bibliografija: str. 623-[628]. KNJIGA 3 Autor - osoba Glavni tokovi marksizma. Tom 3 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; predgovor Prvoslav Ralić Jedinstveni naslov Główne nurty marksizmu. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1985 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis XXV, 598 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Marksizam koji se ne plaši kritike: str. V-XXV. Predmetne odrednice Marksizam Istorija Lenjinizam Marks, Karl, 1818-1883 Engels, Fridrih, 1820-1895 Kołakowski, Leszek, 1927-2009 = Kolakovski, Lešek, 1927-2009

Beograd 2008. Tvrd povez, 486 + 420 strana. Knjige su odlično očuvane. K4 Istorija antičke estetike čini prvi tom ISTORIJE ESTETIKE i obuhvata najranije razdoblje estetičke misli, počev od mitoloških refleksija, preko Homerovih i Hesiodovih pogleda na stvaranje i umetnost, zatim učenja pretsokratovaca, zaključno s Platonom i Aristotelom, koji su stvorili celovit estetički sistem, tumačeći estetiku u najširem smislu kao razumevanje samog bića stvaranja i svega što to biće omogućava i utemeljuje. Polazeći od Aristotelovog dela kao najblistavijeg trenutka u istoriji razvoja antičke estetike i s pravom ukazujući na činjenicu da misao velikog filozofa, između ostalog, predstavlja i sintezu sveukupne dotadašnje estetičke baštine, pa, kao takva, označava i završnu fazu jedne velike epohe, autor u zlatnom Aristotelovom finalizovanju onoga što se događalo pre njega pokušava da uoči zametke onoga što sleduje. „Klice novih estetičkih shvatanja i opredeljenja“, kako u uvodnoj reči ističe Đokić, valja tražiti već u Aristotelovoj filozofskoj školi, kod nekoliko izuzetnih učenika, koji su prema učitelju i njegovoj misli gajili izrazito poštovanje, ali su, ohrabreni od samog učitelja, pokazivali interes za postavljanje novih pitanja, pa tako, na izvestan način stupajući u dijalog sa tradicionalnim, utirali put novoj tradiciji. Ističući podatak da je za svog naslednika u školi Aristotel odredio učenika Teofrasta, kom je bilo suđeno da doživi kraj grčke nezavisnosti, koja je nagovestila nastanak helenističkih država i helenističke kulture, Radoslav Đokić kao ključnu misao svog razmatranja istorije helenističke estetike izdvaja stav da, suprotno dugo preovlađujućem mišljenju, između perioda obeleženog antičkom i perioda obeleženog helenističkom estetičkom mišlju, nije bilo praznine, to jest, da dve epohe ne razdvaja neko „mračno“, beslovesno doba

Scientia sacra 1-3 1. Duhovna baština drevnog čovečanstva I 284 str 2. Duhovna baština drevnog čovečanstva II 275 str 3. Hrišćanstvo 284 str Sjećanje 1997 Najznačajnije i najcelovitije delo jednog od najvećih mislilaca 20. veka. Hamvaš nam na izuzetno jednostavan način rasvetljava najveća znanja, istine, ali i posrnuća čovečanstva, upoznajući nas i podsećajući na svetove Zaratustre, Lao Cea, upanišada, drevnih knjiga istoka i zapada i još mnogo toga, sve do vremena hriščanstva u svim njegovim fazama. U svakom životnom delu od presudnog je značaja na kakvim je temeljnim rečima izgrađeno. Scientia sacra - `Sveto znanje` ili `Tajne nauke` (baština, objavljene, posvećivanje, mit, zlatno doba, apokalipsa) je delo rođeno kroz otkriće da iza aktuelnosti života postoji jedna nad vremenska univerzalna struktura, baština iz koje svako do ba i svaki narod zahvata (realizuje) onoliko koliko budnosti poseduje. Nema nikakve sumnje, ovo je toliko značajno delo da će obeležiti naše doba.

Vilijam Džejms Djurant Priča o filosofiji I - životi i mišljenja velikih filozofa SADRŽAJ Dr Miloš Đurić Pre dela Uvod: O koristi od filosofije Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu Napomene Slike

Grčka filozofska kritika Biblije: Kelsos contra apologeticos / Branko Bošnjak Zagreb 1971. Tvrd povez, 369 strana. Napomena: na dvadesetak strana tragovi grafitne olovke i drvene bojice (obeležen tekst, zapisi na marginama); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. B2 Sadržaj: Predgovor Prvo poglavlje: MIŠLJENJE GRČKIH FILOZOFA O RELIGIJI 1. Etička kritika mita 2. Filozofija do Platona 3. Platon i Akademija a) Platonov zahtjev: država mora braniti religiju b) Kritika religije u Akademiji 4. Pojam boga u Aristotelovoj filozofiji 5. Teofrast 6. Mišljenje o religiji poslije Aristotela a) Iz Pironovih postavki b) Epikurova škola 7. Alegorijsko tumačenje mitova 8. Neki primjeri pristupa mitologiji u literaturi od 18. do 20. stoljeća 9. Ciceron De natura deorum 10. Filonovo učenje o bogu 11. Susret s krćanstvom Drugo poglavlje: KELSOS — ORIGEN 1. Uvodna bilješka o Kelsu 2. Origenov život i učenje a) Život b) Filozofsko-teološko učenje Origena (glavne teze) 3. Bit platonizma i metoda Kelsove kritike kršćanstva 4. Origenova metoda apologije kršćanstva 5. Origenovih osam knjiga protiv Kelsa Prva knjiga Druga knjiga Treća knjiga Četvrta knjiga Peta knjiga Šesta knjiga Sedma knjiga Osma knjiga 6. Značenje Kelsove kritike Treće poglavlje: KLEMENT ALEKSANDRIJSKI Život i djela A) Kritika Helena 1. Opominjalački govor Helenima 2. Glavna teza: Najstariji filozof je Mojsije. Grci su svoju filozofiju ukrali iz Biblije (Stari zavjet) B) Apologija 1. Tko je pravi odgajatelj ljudi? 2. Jedno praktično pitanje: Quis dives salvetur? Četvrto poglavlje: TEOCENTRIZAM U POVIJESTI I NASTAVAK APOLOGIJE 1. Neke osobine biblijskog boga 2. Flavijeva teologija povijesti 3. Tertulijanova apologija i negiranje filozofije 4. Kritički osvrt na Tertulijanovu apologiju Peto poglavlje: RELIGIOZNA KRITIKA APOLOGIJE 1. Neke sekte a) Jehovini svjedoci b) Sekta kršćanska nauka (The Christian Science) c) Kvekeri d) Mormoni 2. Pojava Holandskog katekizma a) O anđelima i đavolima b) O čudu c) Grijeh d) Stav katekizma prema marksizmu Šesto poglavlje: ZAKLJUČNO RAZMATRANJE 1. Bog filozofije i bog religije 2. Budućnost budućnosti i prevladavanje straha 3. Religija je simptom, a ne suština čovjeka Registar imena I Registar imena II

Opis "Priča o filosofiji - I tom - Vil Djurant" SADRŽAJ Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu

SADRŽAJ Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu

U dobrom stanju! ERWIN PANOFSKY / Ervin Panovski IDEA - prilog istoriji pojma starije teorije umetnosti Proučavanje promena u definiciji i koncepciji termina `ideja` od Platona do 17. veka, kada se pojavila savremena definicija. SADRŽAJ: - Uvod - Antika - Srednji vijek - Renesansa - `Manirizam` - Klasicizam - Michelangelo i Durer - Beleške - Dodatak 1: G. P. Lomazzo (poglavlje o lepim proporcijama) i Marsiglio Ficino (komentar Symposion-a) - Dodatak 2: G. P. Bellori - Le vite de` Pittori Scultori ad Architetti moderni Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ervin Panofski Panovski Panowski Panowsky Panovsky A Concept in Art Theory Ervin Panofski (30. mart 1892 u Hanoveru – 14. mart 1968 u Prinstonu u Nju Džerziju)[1] bio je nemačko-jevrejski istoričar umetnosti, čija se akademska karijera uglavnom nastavila u SAD nakon uspona nacističkog režima Panofskijevo delo predstavlja visoku tačku u modernom akademskom proučavanju ikonografije, koju je koristio u izuzetno uticajnim delima[2] poput njegove „male knjige” Renesansa i preporod u zapadnoj umetnosti i njegovom remekdelu[2] Rano holandsko slikarstvo. Mnoga od njegovih dela se još uvek štampaju, uključujući Studije iz ikonologije: Humanističke teme u umetnosti renesanse (1939), Značenje u vizuelnoj umetnosti (1955), i njegovu studiju iz 1943. Život i umetnost Albrehta Direra. Panofskijeve ideje su takođe imale veliki uticaj na intelektualnu istoriju generalno,[3] posebno u njegovoj upotrebi istorijskih ideja za tumačenje umetničkih dela i obrnuto. Biografija Panofski je rođen Hanoveru u bogatoj jevrejskoj silezijskoj rudarskoj porodici. On je odrastao u Berlinu, maturirao je1910. u gimnaziji Joahimstalšes. On je studirao pravo, filozofiju, filologiju i istoriju umetnosti u Frajburgu, Minhenu i Berlinu tokom 1910–14, gde je slušao i predavanja istoričarke umetnosti Margarete Biber, koja je zamenjivala Georga Ločku. Dok je Panofski pohađao kurseve na Univerzitetu Frajburg, nešto stariji student, Kurt Bat, odveo ga je na predavanje osnivača odeljenja za istoriju umetnosti Vilhelma Vega, pod kojim je svoju disertaciju napisao 1914. godine. Njegova tema, Direrova umetnička teorija, Dürers Kunsttheorie: vornehmlich in ihrem Verhaltnis zur Kunsttheorie der Italiener, objavljena je sledeće godine u Berlinu pod nazivom Die Theoretische Kunstlehre Albrecht Dürers. Zbog povrede pri konjičkm jahanju, Panofski je oslobođen vojne službe tokom Prvog svetskog rata, koristeći to vreme da prisustvuje seminarima o srednjem veku Adolfa Goldšmita u Berlinu. Panofskijeva akademska karijera u oblasti istorije umetnosti odvela ga je na Univerzitet u Berlinu, Univerzitet u Minhenu, i konačno, na Univerzitet u Hamburgu, gde je predavao od 1920. do 1933. godine. Upravo u tom periodu počeli su se pojavljivati njegovi prvi značajniji spisi o istoriji umetnosti. Značajno rano delo bilo je Idea: Ein Beitrag zur Begriffsgeschichte der älteren Kunstheorie (1924; u prevodu Ideja: koncept u teoriji umetnosti), zasnovano na idejama Ernsta Kasirera. Panofski je prvi put došao u Sjedinjene Države 1931. godine da predaje na Njujorškom univerzitetu. Iako mu je u početku bilo dozvoljeno da provodi naizmenične semestre u Hamburgu i Njujorku, nakon što su nacisti došli na vlast u Nemačkoj njegovo imenovanje u Hamburgu je prekinuto, jer je bio Jevrejin, a ostao je trajno u Sjedinjenim Državama sa svojom suprugom istoričarkom umetnosti (od 1916) , Dorotejom „Dorom” Mos (1885-1965). On i njegova supruga postali su deo Kaler-Krajsa. Do 1934. godine Panofski je istovremeno predavao na Njujorškom univerzitetu i na Univerzitetu Prinston, a 1935. godine pozvan je da se pridruži osoblju novog Instituta za napredne studije u Prinstonu, Nju Džerzi, gde je ostao do kraja karijere.[4] Godine 1999. je deo stambenog kompleksa fakulteta nazvan njemu u čast „Panofski lejn”.[5] Panofski je bio član Američke akademije umetnosti i nauka, Britanske akademije i niza drugih nacionalnih akademija. Godine 1954. je postao strani član Kraljevske holandske akademije umetnosti i nauka.[6] Godine 1962. dobio je Haskinsovu medalju Srednjovekovne američke akademije. Tokom perioda 1947–1948 Panofski je bio Čarls Eliot Nortonov profesor na Univerzitetu Harvard; predavanja su kasnije postala kurs Rano holandsko slikarstvo.

Autor - osoba Uspenski, Pjotr Demjanovič Naslov Razgovori sa đavolom / P. D. Uspenski ; preveo Nebojša Barać Jedinstveni naslov Tolks with a Devil. scc Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2003 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zlatni zmaj, 2003 (Beograd : Kam - Graf) Fizički opis 211 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Barać, Nebojša Zbirka ǂBiblioteka ǂBudilnik ISBN Napomene Prevod dela: Tolks with a Devil / P. D. Ouspensky Tiraž 500. Predmetne odrednice Uspenski, Pjotr Demjanovič, 1878-1947 -- `Razgovori sa đavolom` Đavo voli ljude jer zavisi od njih. On bi učinio sve samo da ih zadrži u materijalnom svetu - jer ne veruje u postojanje bilo kakvog drugog sveta i boji se da ljudi, kada mu nestanu s vidika, odlaze u ništavilo. Ljudi nestaju kada se zaljube, kada se udube u neki etički ili filozofski problem, ukratko, kad god uspeju da zaborave materijalni svet. U ovoj knjizi Uspenski nam predlaže svoju viziju sveta i postanka čovečanstva. On smatra da đavo, kada sve ostalo propadne, pribegava najkomplikovanijoj tehnici za održavanje ljudi na materijalnom nivou. Obično najviše pate oni koji su najdalje dospeli u svom begu od materijalnog. Pjotr Demjanovič Uspenski (rus. Pёtr Demьяnovič Uspenskiй; 4. mart 1878 – 2. oktobar 1947) je bio ruski filozof koji se bavio apstraktnim matematičkim i metafizičkim teorijama. U Moskvi 1915. susreće Georgija Ivanoviča Gurđijeva i od tada se usmjerava na studiranje metoda razvoja čovjekove svijesti. Od 1917. živio je u Petrogradu, gdje je držao predavanja. Njegovo djelo Tertium Organum je izazvalo veliki interes, zbog čega je pozvan da posjeti Englesku. U Londonu je radio do 1940. godine, a saradnju sa Gurđijevim je prekinuo. O učenju Gurđijeva napisao je djelo koje je nazvao Fragmenti nepoznatog učenja, a koje je izdato posthumno 1947. pod nazivom U potrazi za čudesnim. MG67 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat - izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od Hermesa Trismegistosa, Lao-Cea, Konfucija, Bude, preko Heraklita, Platona, Origena, Svetog Avgustina, Erazma, Paskala, Getea, pa sve do Jaspersa, Hajdegera i Siorana. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista.[1] Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Biografija Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[2] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Prvobitno se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra.[1] Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.[3] Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura Kolekcija Glasnik Priredila: Meri Makarti Prevod: Adriana Zaharijević, Aleksandra Bajazetov Pogovor: Daša Duhaček Povez: broširan Broj strana: 605 Veoma dobro očuvana. Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja. S A D R Ž A J: MIŠLJENJE Uvod I. Pojava 1. Fenomenalna priroda sveta 2. (Istinsko) biće i (puka) pojava: teorija o dva sveta 3. Preokretanje metafizičke hijerarhije: vrednost površine 4. Telo i duša; duša i duh 5. Pojava i privid. 6. Misleće ja i sopstvo: Kant 7. Stvarnost i misleće ja: kartezijanska sumnja i sensus communis 8. Nauka i zdrav razum; Kantovo podvajanje razuma i uma; istina i smisao II. Delatnosti duha u svetu pojava 9. Nevidljivost i povlačenje 10. Unutarnji rat mišljenja i zdravog razuma 11. Mišljenje i delanje: posmatrač 12. Jezik i metafora 13. Metafora i neizrecivo III. Šta nas navodi da mislimo? 14. Pretfilozofske pretpostavke grčke filozofije 15. Platonov odgovor i njegovi odjeci 16. Rimski odgovor 17. Sokratov odgovor 18. Dvoje-u-jednom IV. Gde smo kad mislimo? 19. „Tantôt je pense et tantôt je suis` (Valeri): nigde 20. Jaz izmedu prošlosti i budućnosti: nunc stans 21. Postskiptum HTENJE Uvod I. Filozofi i volja 1. Vreme i delatnosti duha 2. Volja i moderno doba 3. Glavni prigovori volji u filozofiji posle srednjeg veka 4. Problem novog 5. Sudar mišljenja i htenja: tonalitet delatnosti duha 6. Hegelovo rešenje: filozofija istorije II. Quaestio mihi factus sum. Otkrivanje unutrašnjeg čoveka 7. Moć izbora: proairesis, preteča volje 8. Apostol Pavle i nemoć volje 9. Epiktet i svemoć volje 10. Avgustin, prvi filozof volje III. Volja i razum 11. Toma Akvinski i primat razuma 12. Duns Skot i primat volje IV. Zaključak 13. Nemački idealizam i „duga pojmova` 14. Ničeovo odbacivanje volje 15. Hajdegerova volja za ne-htenjem 16. Ponor slobode i novus ordo saeclorum (K-144)

Kao na slikama Uobičajeni tragovi starosti za ovaj tip papira u vidu žutih staračkih pega Lepo očuvana Baruh de Spinoza (hebr. ברוך שפינוזה, hol. Baruch de Spinoza), kasnije Benedikto Spinoza (lat. Benedictus; 1632—1677) bio je holandski filozof. Rođen je u porodici jevrejskog porekla. Spinoza je predstavnik filozofije racionalizma koju razvija pod neposrednim Dekartovim uticajem. Na njegovu filozofiju takođe utiču jevrejska misao, Platon, Aristotel, stoički filozofi, neoplatonisti i srednjovekovna misao. Glavna polja interesovanja su mu bila metafizika, epistemologija, psihologija, etika, politička teorija i filozofija religije. Spinoza je bio jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu `Etika`, izvršila veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvao gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova. Njegovo učenje se često poistovećuje sa panteizmom. Smatra se da je bio jedna od najznačajnijih figura racionalizma XVII vijeka. Biografija[uredi | uredi izvor] Spinoza se rodio u Amsterdamu, u jevrejskoj porodici, koja se doselila iz Portugala.[1] Odrastao u jevrejskoj zajednici i od najranijih godina bio je drugačiji od vršnjaka i veoma posvećen izučavanju Biblije, Talmuda i srednjovekovne filozofije.[2] Otac ga je poslao u školu za rabina, jer je to velika čast za svaku jevrejsku porodicu. U školi se mladi Baruh isticao lakoćom pamćenja i pronicljivim pitanjima koja je postavljao poštovanim rabinima. Između 1652. i 1656. godine studira kartezijansku filozofiju u školi Fransis van Emdem. U 22. godini života je promijenio svoje jevrejsko ime Baruh u latinsko Benedikto. Tokom studija filozofije je razvio heterodoksne koncepcije o prirodi božanskog, napuštajući tradicionalna gledišta judaizma. Jevrejske starešine ga prvo mole, a potom mu naređuju da se tih stavova javno odrekne. Mladi Spinoza to odbija, te ga vijeće staraca proklinje najtežom anatemom i izopštava iz jevrejske zajednice 1656. godine. „ Po presudi anđela i po rešenju svetaca, mi progonimo, odbacujemo, kunemo i proklinjemo Baruha d`Esponozu s odobrenjem boga i ove sveta opštine, pred licem svetih knjiga i šest stotina i trinaest propisa koji su u njima sadržani: proklinjemo ga ... svim prokletstvima koja su napisana u knjizi zakona. Neka je proklet danju i neka je proklet noću. Neka je proklet kad leže i neka je proklet kad ustaje. Neka je proklet kad polazi i neka je proklet kad se vraća... Neka osveta i gnev Gospoda plamte protiv ovog čoveka ... I neka unište ime njegovo ... Naređujemo vam da niko s njim ne progovori ni usmeno ni pismeno, da niko ne boravi s njim pod istim krovom ili četiri lakta bliže od njega, da niko ne čita spis koji je on sastavio.[1] ” Spinozina kuća u Rijnsburgu, pretvorena u muzej 1666. godine Spinoza napušta Amsterdam i prebiva u Rijnsburgu, Vorburgu i Hagu. Najteže mu pada odvajanje od starije sestre Rebeke, koja mu je u najranijim danima usadila ljubav ka učenju.[2] Sestri Rebeki prepušta čitavo očevo nasledstvo i za sebe ostavlja samo jedan krevet i trpezu. Proganjan i ponižavan kao »princ bezbožnik», »otpadnik« i »inkarnacija satane« čija dela »zaslužuju da budu bačena u tamu pakla«, Spinoza odbija da napusti svoj teorijski stav. On odbija poziv za profesora na filozofskoj katedri u Hajdelbergu 1673. godine, da bi se izdržavao napornim radom brušenja optičkih stakala i osigurao tako sebi intelektualnu i moralnu nezavisnost.[1] Njegovo poznavanje optike ga je navelo na značajan doprinos nauci XVII vijeka. Proveo je cijeli svoj život u Holandiji. Umire u 45. godini života od tuberkuloze. Za vreme života su mu objavljena samo 2 spisa: „Principi filozofije Rene Dekarta“, u kojem izlaže sopstvenu interpretaciju učenje Dekarta, i „Teološko-politički traktat“, koji je zbog oštre kritike i slobodoumnih teza štampao anonimno. Njegovo kapitalno delo „Etika geometrijskim redom izložena“ je objavljeno posthumno. Učenje[uredi | uredi izvor] Spinozina rada soba Spinoza u radnoj sobi Metafizika[uredi | uredi izvor] Spinoza imenuje vrhovno biće pojmom »Bog ili Priroda« (»Deus sive Natura«), čime ukazuje da u njegovoj metafizici Bog i priroda jesu jedno te isto. Ovo se oslanja na njegovo mišljenje da Bog ima tijelo. Priroda jeste božije tijelo, odnosno Bog sam, a svako biće ili stvar, dio je Boga.[2] „ Na Vaše pitanje da li o Bogu imam tako jasnu ideju kao o trouglu - odgovaram: da. Ali ako me pitate, da li o Bogu imam tako jasnu predstavu kao o trouglu, onda ja odgovaram: ne, nemam.[2] ” Spinoza negira antropomorfizam u religiji. Za njega Bog nije ličnost; nema osjećanje razuma, volje ili moralnih kvaliteta. Bog nije čovjek i ne treba mu pripisivati ljudske osobine. Bog nije isključivo dobar; njegovi postupci ljudima, iz njihove ograničene perspektive, mogu izgledati zlim. Ali zlo je takođe dio Boga - njegova suprotnost ne postoji, jer je njegova bezgraničnost i to uklopila u sebe[2]. Nepostojanje đavola Spinoza pokušava i ontološki da dokaže: „ Shvatimo đavola, kako to neki hoće, kao jedno misleće biće, koje uopšte ne želi, niti čini dobra, i koje se dakle potpuno suprotstavlja Bogu. A to znači da je ono zaista vrlo bijedno i, ako molitve mogu pomoći, onda bi se za njegovo spasenje moralo moliti. Ali pogledajmo da li jedno takvo biće može i za trenutak postojati, i odmah ćemo naći da to nije tako; jer iz savršenstva neke stvari proizilazi cjelokupno njeno trajanje, i ukoliko ona u sebi ima više stvarnog i božanskog, utoliko je i postojanija; kako dakle može postojati đavo, koji u sebi nema ni najmanje savršenstva? Sem toga, postojanost ili trajanje kod jednog modusa misleće stvari javlja se samo u jedinstvu koje, prouzrokovano ljubavlju, takav modus ima sa Bogom. Pošto je u đavolu data upravo suprotnost tome jedinstvu, nemoguće je da ono i postoji.[2] ” — Etika Epistemologija i psihologija[uredi | uredi izvor] Teološko-politički traktat Kao i ostali racionalisti, Spinoza razlikuje dvije vrste predstave: putem mašte i putem intelekta. Mašta je predstava preko koje nastaje unutrašnja slika stvari, odnosno kao posledica čulnog opažanja. Intelektom se stvaraju odgovarajući koncepti, ne slika stvari. Spinoza, takođe razlikuje tri vrste saznanja: Prvo i niže na skali naziva mišljenje, mašta (opinio, imaginatio). Ovde uključuje „slučajno i neodređeno iskustvo” (experientia vaga), takođe saznanje iz druge ruke, (preko tuđeg iskustva) i saznanje koje se može steći preko simbola i znakova. Zaključuje da ova vrsta saznanja zavisi od „zbunjujućih i neprecizno određenih podataka”, znači posredno i preko čulnih opažanja, te stoga nije prikladno kao baza za filozofsku argumentaciju. Drugo i više na skali, dolazi putem razuma (ratio), koje zavisi od karakteristika i prirode strukture stvari, tj., „zajedničko za sve i isto u delu i sveobuhvatnosti”, ili odgovarajuće saznanje o supstanciji, ali ipak suprotno esenciji. Treće i najviše na skali, definiše kao „intuitivno saznanje” (scientia intuitiva). Intuitivno saznanje, po Spinozi, dolazi preko odgovarajućeg saznanja o supstanciji i atributima božanskim, kao i saznanja o samoj esenciji stvari. Takvu vrstu saznanje je moguće steći jedino putem odgovarajućeg „redosleda akcije i reakcije”. Etika[uredi | uredi izvor] Spinozin spomenik u Rijnsburgu, Holandija. Po Spinozi, iako filozofija počinje metafizikom, njen krajnji cilj je da služi kao potpora etičkoj misli. Dela[uredi | uredi izvor] Jedino spis koje je Spinoza objavio za života jeste Principi kartezijanske filozofije (Renati Des Cartes Principiorum Philosophiae, Part I et II), 1663. godine. To je bio njegov pokušaj reformulisanja i sažimanja Dekartovog spisa Principi filozofije, na način koji je sam definisao kao „geometrijski metod”. Spinozin „geometrijski metod” se zasniva na modelu Euklidovih Elemenata i „metodu sinteze” pozajmljen od Dekarta. Polazi od iskaza početnog skupa definicija i aksioma, da bi pokušao dokazati različite pretpostavke. Njegovo kapitalno delo „Etika“ je napisano na latinskom, a ne na holandskom jeziku, što je neuobičajeno za to vreme.

Odlično očuvano! Autor - osoba Weininger, Otto, 1880-1903 = Vajninger, Oto, 1880-1903 Naslov O krajnjim životnim svrhama / Oto Vajninger ; preveo Branimir Živojinović ; pogovor Vladeta Jerotić Jedinstveni naslov Über die letzten Dinge. scc Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2004 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 218 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Jerotić, Vladeta, 1924-2018 = Jerotić, Vladeta, 1924-2018 Rapaport, Moris Zbirka ǂBiblioteka ǂEseji / [Paideia] (karton) Napomene Prevod dela: Über die letzten Dinge / Otto Weininger Tiraž 3.000 Str. 5-22: Predgovor drugom izdanju / Moric Rapaport Pogovor: str. 203-208 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Vajninger, Oto, 1880-1903 Filozofija kulture Karakterologija Integralni tekst knjige 0 krajnjim životnim svrhama austrijskog mislioca Ota Vajningera (1880 –1903), koji je preveo Branimir Živojinović, prvi put je objavljen na srpskom jeziku 1997. godine, u izdanju PAIDEIE. Dok je njegova prva knjiga „Pol i karakter“ doživela do 1923. dvadeset i šest izdanja, njegova druga, posthumno objavljena, knjiga „O krajnjim životnim svrhama“, u mnogo čemu dublja i originalnija, doživela je do 1918. svega četiri izdanja. Vera u Isusa Hristosa, shvaćenog kao čoveka i Bogočoveka, po Vajningeru je centralna tema ljudskog života. „Čovek iznutra ni od čega ne može da propadne kao od nedostatka vere“. Posebno originalna i inspirativna su i Vajningerova razmatranja о prirodi bolesti. „Ima nešto nemoralno, to znači nesvesno, što vodi u bolest i svaka se bolest leci čim je bolesnik iznutra spozna i razume“. Današnja psihosomatska medicina u mnogo čemu potvrđuje ovaj, na prvi pogled, preteran zaključak: „Čitava medicina mora da postane psihijatrija, briga о duši“. I mnogi drugi fragmenti ovog delà /о praroditeljskom grehu, о zločinu, о mržnji i ljubavi, о metafizici vremena i prostora/ svedoče о nesumnjivoj genijalnosti Ota Vajningera. Ipak, razlozi njegovog samoubistva u 23. godini života ostaju prekriveni velom tajne. Zašto je tako tragično završio život ovaj neobični čovek, duboko prožet verom u Hrista kao Bogočoveka, kome su u filozofiji uzor bili Platon i Kant, Plotin i Avgustin, a u muzici Bah, Betoven, Vagner, Mocart? Ako nije dovoljno tumačenje nekih psihijatara da je reč о duševnoj bolesti od koje je patio, još manje je prihvatljivo objašnjenje koje je sam dao: „Pristojan čovek ide u smrt kada oseti da je konačno zao; prostak mora da bude prisiljen na smrt sudskom presudom“. „Vrednost ove knjige i zadovoljstvo što je imamo nalazim u sledećem: 1) Stalna aktuelnost tema kojima se Oto Vajninger bavi u ovoj knjizi, to su u prvom redu psihološko-metafizičke, 2) Skoro apsolutna originalnost nekih misli mladog austrijskog filosofa s početka veka, misli mestimično neprevaziđenih do danas, 3) Potreba utemeljenja ili obnavljanja temelja duhovne kulture danas u svetu, u našoj sredini posebno, u jednom vremenu ozbiljno poljuljanih religioznih i filosofskih načela u zapadnoevropskoj hrišćanskoj civilizaciji“ – Vladeta Jerotić, iz pogovora. Oto Vajninger (nem. Otto Weininger) je bio austrijski filozof jevrejskog porekla. Rođen u Beču 3. aprila 1880. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za filologiju, a i nosio se mišlju da postane filolog. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za prirodne nauke i matematiku probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio filozofijom, biologijom, fiziologijom, fizikom i matematikom. Za eksperimentalne vežbe u laboratoriji nije pokazivao mnogo sklonosti. Veoma je karakterističan njegov odnos prema muzici, za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je Rihard Vagner. Posle Vagnera najviše je poštovao Betovena. Mocart, Bah i Hendl bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori. Karakterističan je i njegov odnos prema prirodi. Imao je izvanredno snažno, diferencirano i obuhvatno osećanje za prirodu, i kao u slučaju muzike, svi utisci su povezani sa asociranim sadržinama predstava. Najdublje razumevanje Vajningerovog života i mišljenja razotkriva nam njegov stav prema dualizmu. Čovek je, prema Vajningeru, sastavljen iz dva dela: jedan deo potiče iz svemira, iz kosmosa, iz božanstva, a drugi iz ništavila, iz haosa, iz đavola. Deo iz kosmosa proteže se na sve u čemu se izražava ono što je dobro, lepo i istinito; u njemu se nalazi sve pozitivno, sve što samostalno egzistira, svaka snaga i životna radost, a istovremeno i sve objektivno što povezuje ljude jedne s drugima. Druga polovina, nasleđe haosa, sadrži sve negativno, sve što egzistira neslobodno i ne na osnovu sebe samog, svaki strah i slabost i sve što razdvaja ljude: na njihovom čelu zločin i ludilo. Sa psihijatrijske strane Vajninger je označen kao histeričan. Smatralo se da je ova dijagnoza opovrgla njegova načela. Sigurno je da je Vajninger u to doba gotovo uvek bio blizu očajanja, ali uprkos tome, sačuvao je moralnu snagu da do smrti održava veru u mogućnost svoje pobede. Nakon što je odlučio da se ubije, napustio je stan svojih roditelja i iznajmio jednu sobu u kući u kojoj je umro Betoven. Tu je proveo jednu noć. Rano ujutru, 4. oktobra 1903. godine okončao je svoj život prostrelivši se kroz grudi. Doživljavajući zlo sveta kao sopstvenu krivicu, Oto Vajninger je presudio sam sebi potvrđujući i na ovaj tragičan način činjenicu praroditeljskog greha i slobodne odluke svakog čoveka da se prema njemu postavi. Bibliografija Pol i karakter, u prevodu Irme Schossberger, Geca Kon, Beograd, 1938. (još dva izdanja 1986. i 1987. godine u izdanju „Književnih novina“, biblioteka „Kristali“) O krajnjim životnim svrhama u prevodu Branimira Živojinovića, biblioteka „Eseji“, izdavačke kuće Paideia, Beograd, 1997. MG129 (N)

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Todorov, Tzvetan, 1939-2017 = Todorov, Cvetan, 1939-2017 Naslov Mi i drugi : francuska misao o ljudskoj raznolikosti / Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Branko Jelić, Mira Perić i Mirjana Zdravković Jedinstveni naslov Nous et les autres. srpski jezik Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : I. Čolović : I. Mesner, 1994 (Beograd : Slovograf) Fizički opis 396 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Jelić, Branko, 1931-1994 = Jelić, Branko, 1931-1994 Perić, Mira Zdravković, Mirjana Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek. Posebna izdanja (broš.) Napomene Prevod dela: Nous et les autres Bibliografija: str. 381-390 Registar. Predmetne odrednice Filozofija politike -- Francuska -- 18-20v Socijalna filozofija -- Francuska -- 18-20v Sadržaj PREDGOVOR 5 1 Univerzalno i relativno 17 Etnocentrizam 19 Scijentizam 29 Montenj 47 Razvoj relativizma 59 Levi-Stros 73 2 Rase 97 Rasa i rasizam 99 Gobino 131 Renan 141 Putevi rasijalizma 153 3 Nacije 167 Nacije i nacionalizam 169 Tokvil 187 Mišle 201 Renan i Bares 213 Pegi 227 Posledice nacionalizma 241 4 Egzotika 255 О pravilnoj upotrebi drugih 257 Šatobrijan 273 MI I DRUGI Loti 297 Segalen 311 Moderni putnici 325 5 Umerenost 337 „Persijska pisma” 339 „O duhu zakona` 351 Dobro odmereni humanizam ) 367 BIBLIOGRAFIJA 383 INDEKS 393 Francuska misao o ljudskoj raznolikosti. Cvetan Todorov, francuski pisac bugarskog porekla, danas je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih intelektualaca u Francuskoj, veoma cenjen i prevođen u drugim evropskim zemljama i u Americi. Todorov je rukovodilac istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS). Dosad je na srpskohrvatski jezik prevedeno nekoliko dela Cvetana Todorova (Teorije simbola, žanrovi govora, Fantastika i književnost, Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku). U ovoj knjizi Todorov se usredsređuje na analizu ideja nacije i nacionalizma, rase i rasizma i egzotike u delima francuskih mislilaca i pisaca, od Montenja do Levi-Strosa. Knjiga ima obimnu bibliografiju i indeks imena. Cvetan Todorov, Todorov je bugarsko-francuski filozof i književni kritičar, lingvista, semiotičar, književni kritičar, istoričar filozofske misli i kulturolog bugarskog porekla. Prve 23 godine svog života proveo je u Bugarskoj, a zatim se trajno nastanio u Francuskoj. U intervjuu jednom bugarskom listu 2008. godine identifikovao se kao Bugarin i Francuz. Cvetan Todorov je poznat pre svega kao književni kritičar i teoretičar, njegova filozofska razmišljanja o samoodređenju od velikog su značaja za antropologiju i sociologiju. Pitanje sopstvenog i tuđeg kulturnog identiteta jedna je od važnih tema u raspravama savremene antropologije. Knjige Cvetana Todorova, napisane na francuskom, u Bugarskoj se prevode od 1984. godine. Cvetan Todorov rođen je 1. marta 1939. godine u Sofiji. Njegov otac bio je bibliograf Todor Borov, a deda po majci bio je javni ličnost Ivan Peev-Plachkov. Njegov brat Ivan Todorov poznati je fizičar. Završio je srednju školu u Bugarskoj i studirao bugarski jezik i književnost na Sofijskom državnom univerzitetu, gde je i diplomirao 1961. 1963. godine otišao je u Pariz kao stipendista. 1970. odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Teorija književne analize“ pod vođstvom Rolanda Barthesa. On brani tezu da je poetika – to su specifični jezički uslovi stvaranja i značenja umetničkog teksta. Od 1987. godine rukovodio je Centrom za proučavanje umetnosti i jezika u Francuskom nacionalnom istraživačkom centru, gde radi od 1968. Muž je spisateljice Nanci Houston, sa kojom ima dvoje dece. Razveo se s njom nakon 35 godina braka. Počasni doktor Sofijskog univerziteta (1988). Godine 1990. mu je dodeljeno zvanje doktora počasnog kauze sa Univerziteta u Liježu. Cvetan Todorov dobitnik je nagrade Princa Asturija za društvene nauke za 2008. godinu. Umro je 7. februara 2017. u Parizu nakon komplikacija od neurodegenerativne bolesti. Kreativnost Na početku karijere zanimala ga je uglavnom književna teorija, a posle 1990 – istorija i odnos sa drugima u teškim oblastima istorije poput osvajanja Centralne Amerike i Drugog svetskog rata. Cvetan Todorov etablirao se kao naučnik sa prevodom ruskih formalista, koji je značajno doprineo razvoju moderne poetike. Potom je objavio „Književnost i značaj“ (1967). U Uvodu u fantastiku (1970) naučnu fantastiku uzima ozbiljno i dubinski. Todorov uglavnom proučava različitost različitih kultura, ispituje problem „Mi i drugi“, sporove humanista u Evropi još od doba otkrića Novog sveta i procesa kolonizacije. Pitanje vlastite i tuđe kulture je u srcu antropoloških diskursa u Evropi. Njegova analiza značaja i samoodređenja od velikog je značaja za antropologiju i sociologiju. Todorov, za razliku od Machiavellija i Hobbesa, u zajednici ne vidi zli organizam u kojem je čovjek povezan samo zbog svoje slabosti. Suprotno tome, za njega je zajednica neizbežnost diktirana potrebom za prepoznavanjem čoveka, ukorenjenim u njegovoj psihi. Ovaj koncept zasnovan je na Lacanovoj psihoanalizi i interpretaciji dela Hegela i Kozheva. Cvetan Todorov govori o sebi kao o emigrantu i opisuje sebe kao Evropljanina. Razmišlja o istini, zlu, pravdi, istorijskom pamćenju, bolu domovine, susretu kultura i zabludama modernih demokratija. Preispituje svoj život u Bugarskoj i Francuskoj, ljubav prema književnosti, distancu od strukturalizma i apolitičnosti. Objašnjava svoj kritički humanizam, njegovu ekstremnu umerenost, odbojnost prema bipolarnim modelima i Gvozdenu zavesu. On se bavi problemima zajedništva, mešanjem kultura („mestizos“), „sivim oblastima“ i traži odgovor na pitanje „Kako živeti?“ U svojoj knjizi Osvajanje Amerike. Pitanje drugog ” Cvetan Todorov odražava način na koji su konkvistadori brutalno uništili lokalne kulture u Americi. Slijedeći Mihaila Bakhtina, Todorov ideju dijaloga predstavlja kao „situaciju u kojoj niko od učesnika ne svodi drugog na objekt.“ Za dijalog su potrebna dva predmeta. MG116

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko - Madjarsko izdanje! Retko Drveće - Fák Bela Hamvaš Srpski, 2007 978-86-86285-01-0 14.5x17.5 cm, meki povez, 94 str. Knjiga Drveće - Fák, na srpskom i mađarskom jeziku, objavljena je povodom sadnje Hamvašove lipe na Paliću, 2007, 110 godina od njegovog rođenja. Knjiga sadrži Hamvaševe eseje posvećene lipi (`Pobeda`), jeli (`Melanholija`), brezi (`Devica`) i smokvi (`Blagoslov`), kao i tekst `Čontvarijev veliki kedar` te kratki tekst Hamvaševe udovice Katalin Kemenj `Pozdrav sadiocima drveta`. Prevod, Sava Babić. Svi ovi tekstovi i u mađarskom originalu pod naslovom `Fak`. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)