Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Todorov, Tzvetan, 1939-2017 = Todorov, Cvetan, 1939-2017 Naslov Mi i drugi : francuska misao o ljudskoj raznolikosti / Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Branko Jelić, Mira Perić i Mirjana Zdravković Jedinstveni naslov Nous et les autres. srpski jezik Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : I. Čolović : I. Mesner, 1994 (Beograd : Slovograf) Fizički opis 396 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Jelić, Branko, 1931-1994 = Jelić, Branko, 1931-1994 Perić, Mira Zdravković, Mirjana Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek. Posebna izdanja (broš.) Napomene Prevod dela: Nous et les autres Bibliografija: str. 381-390 Registar. Predmetne odrednice Filozofija politike -- Francuska -- 18-20v Socijalna filozofija -- Francuska -- 18-20v Sadržaj PREDGOVOR 5 1 Univerzalno i relativno 17 Etnocentrizam 19 Scijentizam 29 Montenj 47 Razvoj relativizma 59 Levi-Stros 73 2 Rase 97 Rasa i rasizam 99 Gobino 131 Renan 141 Putevi rasijalizma 153 3 Nacije 167 Nacije i nacionalizam 169 Tokvil 187 Mišle 201 Renan i Bares 213 Pegi 227 Posledice nacionalizma 241 4 Egzotika 255 О pravilnoj upotrebi drugih 257 Šatobrijan 273 MI I DRUGI Loti 297 Segalen 311 Moderni putnici 325 5 Umerenost 337 „Persijska pisma” 339 „O duhu zakona` 351 Dobro odmereni humanizam ) 367 BIBLIOGRAFIJA 383 INDEKS 393 Francuska misao o ljudskoj raznolikosti. Cvetan Todorov, francuski pisac bugarskog porekla, danas je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih intelektualaca u Francuskoj, veoma cenjen i prevođen u drugim evropskim zemljama i u Americi. Todorov je rukovodilac istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS). Dosad je na srpskohrvatski jezik prevedeno nekoliko dela Cvetana Todorova (Teorije simbola, žanrovi govora, Fantastika i književnost, Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku). U ovoj knjizi Todorov se usredsređuje na analizu ideja nacije i nacionalizma, rase i rasizma i egzotike u delima francuskih mislilaca i pisaca, od Montenja do Levi-Strosa. Knjiga ima obimnu bibliografiju i indeks imena. Cvetan Todorov, Todorov je bugarsko-francuski filozof i književni kritičar, lingvista, semiotičar, književni kritičar, istoričar filozofske misli i kulturolog bugarskog porekla. Prve 23 godine svog života proveo je u Bugarskoj, a zatim se trajno nastanio u Francuskoj. U intervjuu jednom bugarskom listu 2008. godine identifikovao se kao Bugarin i Francuz. Cvetan Todorov je poznat pre svega kao književni kritičar i teoretičar, njegova filozofska razmišljanja o samoodređenju od velikog su značaja za antropologiju i sociologiju. Pitanje sopstvenog i tuđeg kulturnog identiteta jedna je od važnih tema u raspravama savremene antropologije. Knjige Cvetana Todorova, napisane na francuskom, u Bugarskoj se prevode od 1984. godine. Cvetan Todorov rođen je 1. marta 1939. godine u Sofiji. Njegov otac bio je bibliograf Todor Borov, a deda po majci bio je javni ličnost Ivan Peev-Plachkov. Njegov brat Ivan Todorov poznati je fizičar. Završio je srednju školu u Bugarskoj i studirao bugarski jezik i književnost na Sofijskom državnom univerzitetu, gde je i diplomirao 1961. 1963. godine otišao je u Pariz kao stipendista. 1970. odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Teorija književne analize“ pod vođstvom Rolanda Barthesa. On brani tezu da je poetika – to su specifični jezički uslovi stvaranja i značenja umetničkog teksta. Od 1987. godine rukovodio je Centrom za proučavanje umetnosti i jezika u Francuskom nacionalnom istraživačkom centru, gde radi od 1968. Muž je spisateljice Nanci Houston, sa kojom ima dvoje dece. Razveo se s njom nakon 35 godina braka. Počasni doktor Sofijskog univerziteta (1988). Godine 1990. mu je dodeljeno zvanje doktora počasnog kauze sa Univerziteta u Liježu. Cvetan Todorov dobitnik je nagrade Princa Asturija za društvene nauke za 2008. godinu. Umro je 7. februara 2017. u Parizu nakon komplikacija od neurodegenerativne bolesti. Kreativnost Na početku karijere zanimala ga je uglavnom književna teorija, a posle 1990 – istorija i odnos sa drugima u teškim oblastima istorije poput osvajanja Centralne Amerike i Drugog svetskog rata. Cvetan Todorov etablirao se kao naučnik sa prevodom ruskih formalista, koji je značajno doprineo razvoju moderne poetike. Potom je objavio „Književnost i značaj“ (1967). U Uvodu u fantastiku (1970) naučnu fantastiku uzima ozbiljno i dubinski. Todorov uglavnom proučava različitost različitih kultura, ispituje problem „Mi i drugi“, sporove humanista u Evropi još od doba otkrića Novog sveta i procesa kolonizacije. Pitanje vlastite i tuđe kulture je u srcu antropoloških diskursa u Evropi. Njegova analiza značaja i samoodređenja od velikog je značaja za antropologiju i sociologiju. Todorov, za razliku od Machiavellija i Hobbesa, u zajednici ne vidi zli organizam u kojem je čovjek povezan samo zbog svoje slabosti. Suprotno tome, za njega je zajednica neizbežnost diktirana potrebom za prepoznavanjem čoveka, ukorenjenim u njegovoj psihi. Ovaj koncept zasnovan je na Lacanovoj psihoanalizi i interpretaciji dela Hegela i Kozheva. Cvetan Todorov govori o sebi kao o emigrantu i opisuje sebe kao Evropljanina. Razmišlja o istini, zlu, pravdi, istorijskom pamćenju, bolu domovine, susretu kultura i zabludama modernih demokratija. Preispituje svoj život u Bugarskoj i Francuskoj, ljubav prema književnosti, distancu od strukturalizma i apolitičnosti. Objašnjava svoj kritički humanizam, njegovu ekstremnu umerenost, odbojnost prema bipolarnim modelima i Gvozdenu zavesu. On se bavi problemima zajedništva, mešanjem kultura („mestizos“), „sivim oblastima“ i traži odgovor na pitanje „Kako živeti?“ U svojoj knjizi Osvajanje Amerike. Pitanje drugog ” Cvetan Todorov odražava način na koji su konkvistadori brutalno uništili lokalne kulture u Americi. Slijedeći Mihaila Bakhtina, Todorov ideju dijaloga predstavlja kao „situaciju u kojoj niko od učesnika ne svodi drugog na objekt.“ Za dijalog su potrebna dva predmeta. MG116