Nova knjiga, necitana, nema posvete. Izabrana dela 1-2 - Anton Pavlovič Čehov Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2013 Broj strana: 1160 Format: 23 cm Povez: Broširani U razgovoru sa A. Zengerom, dopisnikom lista Rusija, Tolstoj je 1904. izjavio: „Čehov je nenadmašan umetnik… Da, da!…Upravo nenadmašan! /…/ On je bio iskren, a to je velika vrlina; pisao je o onome što je video i kako je video… I zahvaljujući toj iskrenosti, stvorio je nove, potpuno nove književne forme, koje su, po mom mišljenju, od značaja za ceo svet”. Polazeći od ovih lucidnih zapažanja, pokušaćemo da ukažemo na najznačajnije novine koje je Čehov uneo u rusku književnost. Od velike pomoći u tom istraživanju biće nam Čehovljeva pisma, koja otkrivaju suštinske karakteristike njegovog pripovedačkog i dramskog dela. Posvetićemo se najpre pripovetkama, pošto je Čehov u rusku književnost ušao kao pripovedač.

dobro stanje , 1. Igra staklenih perli 2. Narcis i zlatousti 3. Stepski vuk * Hodocasce 4. Razmatranja * Pisma * Eseji 5. Valter Kempf i druge price 6. Sidarta * Decija duša * Klajn i Vagner * Klingsorovo poslednje leto 7. Demjan * Roshalde 8. Herman Lauser * Petar Kamencind * Knulp

Izdavač Prosveta-Rad Beograd Tvrdi povez Lav Tolstoj Sabrana dela 1-14 1. Rat i mir I 2. Rat i mir II 3. Rat i mir III 4. Rat i mir IV 5. Detinjstvo / Dečaštvo / Mladost 6. Priče iz nove azbuke 7. Drame 8. Sevastopoljske i druge pripovetke 9. Hadži Murat i druge pripovetke 10. Ana Karenjina I 11. Ana Karenjina II 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Tri smrti i druge pripovetke 14. Vaskrsenje

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ - SABRANA DELA 1-20 IZDAVAČ: PROSVETA, RAD VRLO DOBRO OČUVANO 1. Detinjstvo , dečaštvo mladost 2. Sevastopoljske i druge pripovetke 3. Tri smrti i druge pripovetke 4. Rat i mir 1 5. Rat i mir 2 6. Rat i mir 3 7. Rat i mir 4 8. Ana Karenjina 1 9. Ana Karenjina 2 10. Priče iz ‚‚Nove azbuke‚‚ 11. Drame 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Vaskrsenje 14. Hadži Murat i druge pripovetke 15. Članci o umetnosti i književnosti 16. Publicistički spisi 1855 - 1909 17. Dnevnici 1895 – 1910 18. Dnevnici 1847 - 1894 19. Pisma 1887 - 1910 20. Pisma 1845 – 1886

Lav Nikolajevič Tolstoj - SABRANA DELA (Prosveta - Rad, Beograd, 1975, tvrd povez) 1. Detinjstvo / Dečaštvo / Mladost 2. Sevastopoljske i druge pripovetke 3. Tri smrti i druge pripovetke 4. Rat i mir I 5. Rat i mir II 6. Rat i mir III 7. Rat i mir IV 8. Ana Karenjina I 9. Ana Karenjina II 10. Priče iz nove azbuke 11. Drame 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Vaskrsenje 14. Hadži Murat i druge pripovetke Naa koricama su primetni tragovi vremena - izlizani natpisi na rikni (videti slike). Knjige su inače u dobrom stanju i `utegnute`. MK-0X

JOVAN DUČIĆ SABRANA DELA 1-7 Tvrdi povez ---------------------------- Sabrana dela Jovana Dučića sadrže sledeća dela: Blago cara Radovana, Jutra s Leutara, Staza pored puta, Verujem u Boga i srpstvo, Gradovi i himere, Grof Sava Vladisavljević i Pesme. ------------------------------------------------------- 1 Pesme 2 Gradovi i himere 3 Blago cara Radovana / Jutra sa Leutara 4 Moji saputnici 5 Staze pored puta 6 Grof Sava Vladislavić 7 Verujem u Boga i u srpstvo Knjige su NOVE . . . . . ---------------------------- Knjige su NOVE . . . . ---------------------------- Knjige su NOVE.... 19

Tin Ujević Odabrana dela 1-6 komplet Autor:Tin Ujević povez:Tvrd 1. PJESNIŠTVO I: Lelek sebra / Kolajna / Auto na korzu / Ojađeno zvono / Mamurluci i pobješnjela krava / Pjesni razlike (412 str) 2. PJESNIŠTVO II: žedan kamen na studencu / Pjesnička proza (404 str) 3. ZAPISI Ispit savjesti i drugi zapisi / Politički spisi / Feljtoni / Putopisi / Pisma (400 str) 4. ESEJI I Poetika / Naša književnost / Strana književnost (390 str) 5. ESEJI II Filozofijsko-kulturološki uvidi / Misao Istoka (384 str) 6. RUKOVET PREPJEVA KRITIČARI O TINU UJEVIĆU (536 str) Izdavač: August Cesarec, Zagreb / Slovo ljubve, Beograd Biblioteka: Odabrana dela Tina Ujevića Godina izdavanja: 1979 Stranica: 411+403+399+390+383+535 Stanje: Vrlo dobro.

Horhe Luis Borhes - Sabrana djela 1-6 Jorge Luis Borges-Sabrana djela 1-6 1. 1923 - 1932. : Žudnja za Buenos Airesom ; Blizak mjesec ; Bilježnica `San Martin` ; Evaristo Carriego ; Rasprava 2. 1932 - 1944. : Opća povijest gadosti ; Povijest vječnosti ; Izmišljaji 3. 1944 – 1952. : Aleph ; Druga istraživanja 4. 1952 – 1969. : Tvorac ; Drugi, isti ; Za šest žica ; Pohvala sjene 5. 1969 – 1975. : Brodijev izvještaj ; Zlato tigrova ; Knjiga od pijeska ; Duboka ruža 6. 1975 – 1982. : Željezni novčić ; Povijest noći ; Lozinka ; 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče Grafički zavod Hrvatske 1985 1468 strana ODLIČNO OČUVANO

Izdavač Nolit Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 1. Mučnina Reči Zid 2. Zrelo doba 3. Odlaganje 4. Ubijene duše 5. Drame 6. Šta je književnost 7. Portreti 8. Filosofski spisi 9. Biće i ništavilo 1 10. Biće i ništavilo 2 11. Kritika dijalektičkog uma 1 12. Kritika dijalektičkog uma 2

1) Detinjstvo dečaštvo mladost 2) Sevasto poljske i druge pripovetke 3) Tri smrti i druge pripovetke 4) Rat i mir I 5) Rat i mir II 6) Rat i mir III 7) Rat i mir IV 8) Ana Karenjina I 9) Ana Karenjina II 10) Priče iz nove azbuke 11) Drame 12) Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13) Vaskrsenje 14) Hadži Murat i druge pripovetke 15) Članci o umetnosti i književnosti 16) Publicistički spisi 17) Pisma I 18) Pisma II 19) Dnevnici I 20) Dnevnici II Stanje: vidljivi tragovi starosti i korišćenja, `staračke pege` Dimenzije: 13,5 x 19,5 Izdavač: Prosveta/ Rad Godina: 1969. Pismo: ćirilica Povez: tvrdi

1) Budenbrokovi I 2) Budenbrokovi II 3) Čarobni breg I 4) Čarobni breg II 5) Doktor Faustus I 6) Dr Faustus II/ Nastanak Faustusa 7) Pripovetke I 8) Pripovetke II 9) Eseji I 10) Eseji II 11) Kraljevsko visočanstvo 12) Varalica Feliks Krul 13) Lota u Vajmaru 14) Izabranik Knjiga Pripovetke I - ošćećena rikna; Knjiga Eseji I - oštećena prednja korica; `staračke pege` Stanje: vidljivi tragovi starosti i korišćenja Dimenzije: 13 x 19,5 cm Izdavač: Matica srpska Godina: 1980. Pismo: latinica Povez: tvrdi platneni

Tvrdi povez Stanje 4+/5-, bez ispisivanja i cepanja. 1. Na zapadu ništa novo, 2. Povratak, 3. Tri ratna druga, 4. Ljubi bližnjeg svog, 5. Trijumfalna kapija 6. Iskra života, 7. Vreme života i vreme smrti, 8. Crni Obelisk, 9. Nebo nema miljenike, 10. Noć u Lisabonu, 11. Senke u raju I, 12. Senke u raju II. nikk2201

Izdavač: BIGZ - Narodna knjiga - Nolit - Rad, Beograd, 1978. god. Tvrd povez, zlatotisk, 22,5 cm. 4370 str. 1. knjiga - Bura - Dva viteza iz Verone - Vesele žene Vindzorske - Ravnom merom - Zabune - Mnogo vike ni oko čega - Nenagrađeni ljubavni trud - Snoviđenje u noć ivanjsku 2. knjiga - Mletački trgovac - Kako vam drago - Ukroćena zloća - Sve je dobro što de dobro svrši - Bogojavljenska noć - Zimska bajka 3. knjiga - Troil i Kresida - Koriolan - Tit Andronik - Romeo i Julija - Timon Atinjanin - Julije Cezar - Makbet 4. knjiga - Hamlet - Kralj Lir - Otelo - Antonije i Kleopatra - Simbelin - Perikle 5. knjiga - Ričard II - Henri IV ( prvi deo ) - Henri IV ( drugi deo ) - Henri V - Henri VI ( prvi deo ) - Henri VI ( drugi deo ) - Henri VI ( treći deo ) 6. knjiga - Kralj Džon - Ričard III - Henri VIII - Soneti -Poeme Knjige su odlično očuvane, bez ispisivanja i cepanja. Povez: tvrd Nikk2201

MARKO MILJANOV POPOVIĆ sabrana djela, kritičko izdanje u dve knjige 1. PLEME KUČI U NARODNOJ PRIČI I PJESMI 2. PRIMJERI ČOJSTVA I JUNAŠTVA - ŽIVOT I OBIČAJI ARBANASA - FRAGMENTI - PISMA - BIBLIOGRAFIJA Izdavač: CRNOGORSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI Titograd Godina izdanja: 1989. Povez: tvrd Broj strana: Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Stanje 5-, bez ispisivanja i cepanja. Kao na slikama Anton Pavlovič Čehov – SABRANA DELA 1-12 (Nolit, Beograd, 1981, tvrd povez) 1. Činovnikova smrt i druge pripovetke 2. Konjsko prezime i druge pripovetke 3. Podoficir Mamuzić i druge pripovetke 4. Roman s kontrabasom i druge pripovetke 5. Kaštanka i druge pripovetke 6. Stepa i druge pripovetke 7. Dvoboj i druge pripovetke 8. Crni monah i druge pripovetke 9. Moj život i druge pripovetke 10. Drame 11. Pisma: Knjiga prva 1879-1894. 12. Pisma: Knjiga druga 1895-1904. nikk2201

Biblioteka kulturno nasljeđe Bosne i Hercegovine 1-9 Komplet sadrži: * Marcel Šnajder - Izabrana djela; br. str. 369. * Josip Lešić - Istorija pozorišta Bosne i Hercegovine; br. str. 576. * Slobodanka Grbić-Softić - Osvajanje igre; br. str. 278. * Srpske narodne pjesme iz BiH 1; br. str. 288. * Srpske narodne pjesme iz BiH 2; br. str. 574. * Srpske narodne pjesme iz BiH 3; br. str. 592. * Ahmed Muradbegović - Izabrana djela 2; br. str. 358. * Ahmed Muradbegović - Izabrana djela 3; br. str. 358. Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Povez: tvrd, platno sa zlatotiskom

Novi Sad 2021. Tvrd povez, ćirilica, 239 + 196 + 387 + 329 + 508 strana. Knjige su, bukvalno, kao nove. 1. Magla 2. Moja religija i drugi kratki eseji 3. Mir u ratu 4. O tragičnom osećanju života 5. Drame MAGLA Magla (Migel de Unamuno) se smatra njegovim najznačajnijim romanom , kako zbog osobenog registra, egzistencijalističkih tema i preplitanja stvarnosti i književnosti, tako i zbog činjenice da je autor tokom stvaranja ovog romana osmislio novu književnu proznu vrstu i nazvao je „nivola“. Na taj način je mogao nesmetano da izrazi sve svoje zamisli, rasterećen krute forme romana. Reč je o veoma uspelom eksperimentu, koji obuhvata susret pisca sa glavnim likom i pseći monolog. U središu radnje je mladi pravnik Augusto Peres, čiji ljubavni i egzistencijani problemi ga primoravaju da preispita svoju svakodnevicu i mogućnost promene u životu. Roman je prevela dr Jelena Rajić. MOJA RELIGIJA I DRUGI KRATKI ESEJI Unamuno je , u okviru ove zbirke , napisao preko dvadeset eseja koja se na razne načine dotiču religije i Unamunovog razmišljanja o životu. U okviru Izabranih dela Migela de Unamuna objavljen je prvi prevod ove knjige na srpski jezik, koji je uradila dr Mirjana Sekulić, autorka više naučnih članaka o esejima i religiji u Unamunovom delu. MIR U RATU Mir u ratu (Paz en la guerra, 1895): prvi roman Migela de Unamuna prvi put je objavljen na srpskom jeziku u okviru Izabranih dela, u prevodu dr Jelene Rajić. U ovom delu Unamuno opisuje Treći karlistički rat i opsadu svog rodnog grada, Bilbaa, koju je doživeo u detinjstvu. Dok je stvarao ovu knjigu, Unamuno je prošao kroz mnoge lične transformacije: od duboke religiozne krize, preko želje da izvrši samoubistvo do razmišljanja o ljudskoj besmrtnosti, koja će postati središnja tema njegovog filozofskog i književnog dela. O TRAGIČNOM OSEĆANJU ŽIVOTA Tragična bitka između razuma i duše – tragična usled svoje nerazrešivosti, jer niti razum sa apsolutnom sigurnošću može ustvrditi da smrt znači kraj postojanja, niti vera izvesnost besmrtnosti. Prepuštanje takvim tragičnim suprotnostima, iz kojih je sastavljen život, uslov je čovekove celovitosti. DRAME Dok se o Unamunovom filozofskom i književnom delu pisalo veoma opširno i podrobno, pozorišni komadi privukli su mnogo manje pažnje, iako predstavljaju sastavni deo njegovog mišljenja i ideja koje je izlagao u esejima, romanu i poeziji. Unamuno nije smatrao pozorište ni marginalnim ni beznačajnim žanrom. Ovo izdanje obuhvata sledeće Unamunove drame: Sfinga, Drugi, Brat Huan ili svet je pozorište, Fedra i Senke sna u prevodu dr Jelene Rajić.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: BIGZ - Narodna knjiga - Nolit - Rad, Beograd, 1978. god. Tvrd povez, zlatotisk, 22,5 cm. 4370 str. 1. knjiga - Bura - Dva viteza iz Verone - Vesele žene Vindzorske - Ravnom merom - Zabune - Mnogo vike ni oko čega - Nenagrađeni ljubavni trud - Snoviđenje u noć ivanjsku 2. knjiga - Mletački trgovac - Kako vam drago - Ukroćena zloća - Sve je dobro što de dobro svrši - Bogojavljenska noć - Zimska bajka 3. knjiga - Troil i Kresida - Koriolan - Tit Andronik - Romeo i Julija - Timon Atinjanin - Julije Cezar - Makbet 4. knjiga - Hamlet - Kralj Lir - Otelo - Antonije i Kleopatra - Simbelin - Perikle 5. knjiga - Ričard II - Henri IV ( prvi deo ) - Henri IV ( drugi deo ) - Henri V - Henri VI ( prvi deo ) - Henri VI ( drugi deo ) - Henri VI ( treći deo ) 6. knjiga - Kralj Džon - Ričard III - Henri VIII - Soneti - Poeme Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616)[1] bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. U literaturi, posebno starijoj, kod nas se za njega (i još nekoliko poznatih nosilaca, kao npr. Vilijam I Osvajač) koristi i stariji oblik transkripcije za ovo ime, Viljem. Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.[2] Šekspir je rođen i odrastao u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, venčao se sa En Hatavej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzan i blizance Hamleta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.[3][4][5] Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ i „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove. Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola.[6] Od 20. veka, Šekspirova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta Izvori na srpskom jeziku Šekspira navode pod više identičnih imena — Vilijam, Vilijem i Viljem. Ipak, svi jednako prenose njegovo prezime, koje samo po sebi predstavlja ukorenjen oblik. Prema savremenom engleskom izgovoru, na kojem su bazirana pravila transkripcije imena iz ovog jezika, prenos prezimena Shakespeare /ʃeiks.ˈpi.ər/ bio bi Šejkspir. Da je oblik ukorenjen, pokazuje rečnik dat uz Pravopis srpskoga jezika Matice srpske izdat 2010. Knjiga na strani 505. navodi: Šekspir (engl. Shakespeare). To znači da će svako sa ovim prezimenom u srpskom biti Šekspir, a ne Šejkspir.[7] Transkripcija imena je, pak, složenija. Primera radi, izdavačka kuća Laguna u svojim izdanjima upotrebava oblik Vilijam.[8] Isti oblik upotrebljava i prof. dr Zona Mrkalj, profesorka metodike nastave književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i autor knjige Koliko poznaješ književnost?. Oblik Vilijem upotrebljava Čitanka sa književnoteorijskim pojmovima za prvi razred gimnazije koju je 2011. u Beogradu izdao Zavod za udžbenike. Knjigu je odobrio Prosvetni savet Republike Srbije.[9] Ista izdavačka kuća u lektiri (knjigama određenim po nastavnom planu) koristi oblik Viljem. Vilijem koriste i Delfi knjižare.[10] Prvi oblik koriste još i Evrođunti, dečja izdavačka kuća JRJ i drugi. Jotovani oblik Viljem sem ZUNS-a u lektiri koriste prvenstveno stariji izdavači — Srpska književna zadruga, Knjige za školu, Knjiga-komerc, Kultura Beograd... Normativistički gledano, sistemska transkripcija (sistem preuzet iz transkripcionih rečnika Tvrtka Prćića) prema izgovoru /ˈwɪljəm/ bila bi Vil(i)jam. Međutim, Pravopis srpskoga jezika na strani 280. navodi: Vilijem (engl. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi). Dakle, savremeni nosioci ovog imena trebalo bi da nose ime Vilijem, dok bi istorijski pojedinci nosili jotovani oblik Viljem. U konkretnom slučaju, ovome se pridodaje i odrednica malo ispod prethodno pomenute: Viljem (Šekspir), v. Vilijem.[7] Nije jasno da li P10 normira Viljem (Šekspir) kao tradicionalni i uobičajeni oblik, ili sugeriše da bi bi ipak bilo bolje Vilijam (odnosno Vilijem). Vilijam Šekspir je bio sin Džona Šekspira, uspešnog rukavičara rodom iz Sniterfilda, i Meri Arden, kćerke uglednog zemljoposednika.[11] Rođen u Stratfordu na Ejvonu, a kršten je 26. aprila 1564. Smatra se da je rođen 23. aprila na dan sv. Đorđa.[12] Bio je treće od osmoro dece i najstariji preživeli sin.[13] Iako ne postoje pisani dokazi o ovom periodu, većina biografa se slaže da je Šekspir išao u osnovnu školu u Stratfordu,[14][15][16] 1553. godine, koja je bila besplatna,[17] na oko pola milje od kuće. Ne zna se u kojoj meri su osnovne škole bile kvalitetne u elizabetansko doba, ali se zna da je u ovoj školi Šekspir dobio solidno znanje iz latinske gramatike i literature.[18][19][20][21] Kad je napunio 18 godina, Šekspir se oženio sa En Hatavej koja je tad imala 26 godina. Dozvola za venčanje je izdata 27. novembra 1582. Dva suseda Hetveja su garantovala da nije bilo razloga koji bi mogli da onemoguće to venčanje.[22]Venčanje se verovatno održalo na brzinu, jer je vusterski zvaničnik dozvolio da se bračni zaveti pročitaju samo jednom umesto tri puta kako je to tad bio običaj.[23][24] Anina trudnoća je mogla da bude razlog za to. Šest meseci kasnije, rodila je kćerku, Suzanu, koja je krštena 26. maja 1583.[25] Blizanci, Hamnet i Džudit, rodili su se dve godine kasnije i bili su kršteni 2. februara 1585.[26] Hamnet je umro iz nepoznatih razloga kad je imao 11 godina i sahranjen je 11. avgusta 1596.[27] Nakon rođenja blizanaca, ima veoma malo pisanih podataka o Šekspiru sve do 1592. godine, kada se pominje kao član Londonskog pozorišta. Ovaj nepoznati deo Šekspirovog života između 1585. i 1592. stručnjaci nazivaju Šekspirovim „izgubljenim godinama“.[28]Biografi, pokušavajući da rasvetle ovaj period Šekspirovog života, naišli su na mnoge apokrifne priče. Nikolas Rou (engl. Nicholas Rowe), Šekspirov prvi biograf, naišao je na priču da je Šekspir morao da pobegne iz grada za London jer su ga gonili zbog lovokrađe jelena.[29][30] Druga priča iz 18. veka je bila da je Šekspir započeo svoju pozorišnu karijeru timareći konje vlasnika pozorišta u Londonu.[31] Džon Obri je našao podatak da je Šekspir bio seoski učitelj.[32] Neki stručnjaci iz 20. veka smatraju da je Šekspir verovatno radio kao učitelj za Aleksandra Hogtona iz Lankašira, katoličkog zemljoposednika koji je naveo izvesnog Vilijema Šejkšafta u svom testamentu.[33][34] Međutim, ne postoje sigurni dokazi da su te priče istinite. Ne zna se kada je tačno Šekspir počeo da piše, ali aluzije savremenika i beleške o predstavama pokazuju da je nekoliko njegovih pozorišnih komada bilo na sceni pre 1592. godine.[37] Bio je dovoljno poznat u Londonu da bi ga u novinama napao drugi dramaturg, Robert Grin. Grinov napad je prvo pominjanje Šekspira kao dramaturga. Biografi pretpostavljaju da je prve korake u pozorištu mogao da napravi u bilo kom trenutku između 1580. i Grinovog napada.[38][39][40] Od 1594. Šekspirovi pozorišni komadi su se prikazivali samo u izvođenju „Ljudi lorda Čemberlena“, glumačke družine čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca među kojima je bio i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća glumačka družina u Londonu.[41] Nakon smrti kraljice Elizabete 1603. godine, družinu će pod zaštitu uzeti sam kralj, a sama družina će onda promeniti ime u „Kraljevi ljudi“.[42] Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podigli su svoje sopstveno pozorište na južnoj obali Temze i nazvali ga Gloub (engl. Globe). Godine 1608. ista grupa glumaca je kupila pozorište Blekfrajers indor. Dokumenti o Šekspirovim kupovinama i investicijama govore da se on prilično obogatio sa ovom družinom.[43] Godine 1597. kupio je drugu po veličini kuću u Stratfordu, a 1605. je uložio novac u parohiju u Stratfordu.[44] Neki od Šekspirovih pozorišnih komada bili su objavljeni u kvarto izdanjima iz 1594.[45] Do 1598. njegovo ime je počelo da se pojavljuje na naslovnim stranama i bilo je ono što je privlačilo publiku.[46][47] Šekspir je nastavio da glumi u svojim i tuđim pozorišnim komadima i nakon postignutog uspeha kao dramaturg. Ben Džonson u svojim Radovima iz 1616. godine ga pominje kao glumca u nekoliko svojih dela.[48] Međutim, 1605. njegovo ime se više ne nalazi na listama Džonsonovih glumaca, tako da biografi uzimaju tu godinu kao godinu kad je Šekspir prestao da se bavi glumom.[49] Prvi folio iz 1623. godine, međutim navodi Šekspira kao „glavnog glumca u ovim pozorišnim komadima“, iako se ne zna tačno koje je uloge imao.[50] Godine 1610. Džon Dejvis iz Herforda je napisao da je „dobri Vil“ odigrao „kraljevski svoju ulogu“.[51] Godine 1709. Rou je tvrdio da je Šekspir igrao duha Hamletovog oca.[30] Kasnije priče tvrde da je takođe igrao Adama u „Kako vam drago“ i hor u „Henriju V“[52][53] iako stručnjaci sumnjaju u tačnost ove informacije.[54] Šekspir je tokom svoje pozorišne karijere živeo između Londona i Stratforda. Godine 1596. Šekspir je živeo u parohiji sv. Helene, Bišopsgejtu, severno od Temze.[55] Do 1599. preselio se u Sautvark, kada je njegova družina izgradila Gloub.[56] Godine 1604. opet se preselio severno od reke, u zonu Katedrale sv. Pavla gde je bilo mnogo lepih kuća. Tamo je iznajmljivao sobu od francuskog hugenota, Kristofera Montžoja koji je pravio perike i drugu opremu. Nakon 1606—7. godine, Šekspir je napisao nešto manje pozorišnih komada i nijedan od tih komada mu nije bio pripisan nakon 1613.[57] Njegova poslednja tri komada bila su kolaboracije, verovatno sa Džonom Flečerom,[58] koji ga je nasledio na mestu dramaturga u pozorištu Kraljevi ljudi.[59] Rou je bio prvi biograf koji je odbacio tradicionalno mišljenje da se Šekspir povukao u Stratford nekoliko godina pre svoje smrti,[60] ali povlačenje od bilo kakvog rada u to doba je bila prava retkost,[61] i Šekspir je nastavio da i dalje odlazi povremeno u London.[60] Godine 1612. pozvan je na sud u svojstvu svedoka u procesu brakorazvodne parnice Montžojeve kćerke, Meri.[62][63] U martu 1613. godine, kupio je kuću u parohiji Blekfrijars,[64]a od novembra 1614. bio je u Londonu nekoliko nedelja sa svojim zetom, Džonom Holom.[65] Šekspir je umro 23. aprila 1616.[66]i za sobom ostavio svoju ženu i dve kćerke. Suzana se udala za doktora Džona Hola, 1607.[67] godine, a Džudit za Tomasa Kinija, vinara, dva meseca pre nego što je Šekspir umro.[68] U svom testamentu, Šekspir je ostavio veliki deo svog imanja svojoj starijoj kćerci, Suzani.[69] Uslov je bio da ga ona prenese na svog prvorođenog sina.[70] Kinijevi su imali troje dece i sve troje je umrlo.[71][72] Holovi su imali jednu kćerku, Elizabet, koja se udala dva puta ali je umrla bez dece 1670. godine, čime se direktna linija Šekspirovih ugasila.[73][74] Šekspirov testament skoro da i ne pominje njegovu ženu, Anu, koja je verovatno imala pravo na trećinu nasledstva. Šekspir je bio sahranjen u Crkvi sv. Trojstva dva dana nakon što je umro.[75][76] Nešto pre 1623. godine podignut mu je spomenik na severnom zidu. Na posvetnoj ploči se poredi sa Nestorom, Vergilijem i Sokratom Postoje četiri perioda u Šekspirovoj stvaralačkoj karijeri.[78] Do 1590. pisao je uglavnom komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora i istorijske drame bazirane na narodnoj tradiciji. Drugi period je počeo oko 1595. sa tragedijom Romeo i Julija i završio se 1599. sa Julijem Cezarom. Tokom ovog perioda, napisao je ono što se smatra njegovim najboljim delima. Od otprilike 1600. do 1608. Šekspir je uglavnom pisao samo tragedije i ovaj period se naziva njegovim „tragičnim periodom“. Od 1608. do 1613. pisao je tragikomedije koje se još zovu i romanse. Prva zabeležena dela su Ričard III i tri prva dela Henrija VI, koje su napisane početkom devedesetih godina 16. veka. Veoma je teško odrediti tačan datum nastanka Šekspirovih komada.[79][80] Stručnjaci smatraju da Tit Andronik, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad i Dva plemića iz Verone takođe pripadaju ovom periodu.[81][79] Njegove istorijske drame koje su dosta crpele teme iz „Hronike Engleske, Škotske i Irske“ autora Rafaela Holinšeda iz 1587,[82] dramatizuju korumpiranu vladavinu i tumače se kao opravdanje porekla dinastije Tjudor.[83] Kompozicija ovih dela je bila pod uticajem elizabetanskih dramaturga, naročito Tomasa Kida i Kristofera Marloua, kao i srednjovekovnom dramom i Senekinim pozorišnim delima.[84][85][86] Komedija nesporazuma je bazirana na klasičnim modelima, dok se izvori za Ukroćenu goropad nisu našli, iako je povezana sa drugom, istoimenom dramom i moguće je da je nastala na osnovu narodne priče.[87][88] Kao i Dva plemića iz Verone, u kojoj se pojavljuju dva prijatelja koja odobravaju silovanje,[89] takođe i priča o ukroćenju nezavisnog ženskog duha od strane muškarca ponekad zabrinjava moderne kritičare i reditelje.[90] Šekspirove rane klasične i komedije pod italijanskim uticajem sa duplim zapletima i jasnim komičnim sekvencama bile su prethodnica romantičnoj atmosferi njegovih najboljih komedija.[91] San letnje noći je domišljata mešavina ljubavne priče, magije, i komičnih scena u kojima učestvuju ljudi iz nižih slojeva.[92] Šekspirova sledeća komedija, Mletački trgovac, sadrži portret osvetoljubivog pozajmljivača novca, Jevrejina Šajloka, koja predstavlja svedočenje o elizabetanskoj eri, ali koja u isto vreme modernoj publici može izgledati rasistička. Domišljatost i igre reči u „Mnogo buke ni oko čega“,[93] šarmantna ruralna scena u „Kako vam drago“, i živopisno provodadžisanje u „Bogojavljenskoj noći“, zaokružuju Šekspirov ciklus velikih komedija.[94] Nakon lirskog „Ričarda II“, napisanog gotovo u potpunosti u stihu, Šekspir uvodi proznu komediju u istorijske drame u kasnim devedesetim 16. veka (Henri IV, prvi i drugi deo i Henri V). Njegovi likovi postaju kompleksniji i osećajniji, komične i ozbiljne scene se smenjuju, proza i poezija takođe, čime postiže narativnu raznovrsnost svog zrelog doba.[95] Ovaj period počinje i završava se sa dve tragedije: „Romeo i Julija“,[96][97] čuvena romantična tragedija i „Julije Cezar“, bazirana na prevodu Plutarhovih Paralelnih života iz 1579, koji je uradio sir Tomas Nort, i kojom je uveo novu vrstu drame. Šekspirov takozvani „tragični period“ trajao je od 1600. do 1608. godine mada je takođe pisao i tzv. „problematične komade“ — Ravnom merom, Troil i Kresida, Sve je dobro što se dobro svrši — tokom ovog perioda, a takođe je pisao tragedije i ranije.[100][101] Mnogi kritičari veruju da Šekspirove najbolje tragedije predstavljaju ujedno i vrhunac njegove spisateljske umešnosti. Junak prve njegove tragedije, Hamlet, bio je predmet diskusija više nego bilo koji drugi Šekspirov lik, verovatno zbog svog monologa: „Biti ili ne biti, pitanje je sad“.[102] Za razliku od introvertnog Hamleta, čiji je fatalni usud njegova neodlučnost, junaci sledećih tragedija, Otelo i Kralj Lir, nalaze svoju propast u ishitrenim sudovima koji se na kraju pokazuju kao pogrešni.[103] Zapleti u Šekspirovim tragedijama se često zasnivaju na fatalnim greškama i usudima koji poremete normalan sled događaja i unište junaka i one koje voli.[104] U „Otelu“, zlobni Jago podbada Otelovu ljubomoru do te mere da Otelo na kraju ubija svoju nevinu suprugu koja ga voli.[105][106] U „Kralju Liru“, stari kralj počinio je tragičnu grešku kad se odrekao svih prava i na taj način prouzrokuje scene koje vode direktno ka ubistvu njegove kćerke i mučenju slepog vojvode od Glostera. Prema kritičaru Franku Kermodu, „drama svojom surovošću muči i svoje likove i publiku.[107][108][109]“ U Magbetu, najkraćoj i najnabijenijoj tragediji,[110] nekontrolisani napad ambicije podstiče Magbeta i njegovu ženu, ledi Magbet da ubiju kralja i uzurpiraju presto, da bi ih na kraju uništio osećaj griže savesti.[111] U ovom komadu, Šekspir tragičnoj strukturi dodaje i natprirodni elemenat. Njegove poslednje velike tragedije, „Antonije i Kleopatra“ i „Koriolan“, sadrže neke od najboljih Šekspirovih stihova, a T. S. Eliot, pesnik i kritičar, smatra ih Šekspirovim najuspešnijim tragedijama.[112][113][114] U svom poslednjem periodu, Šekspir je pisao ljubavne drame ili tragikomedije i iz tog perioda datiraju tri važnija pozorišna komada: „Cimberin“, „Zimska priča“ i „Bura“, kao i drama u kojoj se pojavljuje kao koautor: „Perikle, tirski princ“. Manje crne tragedije, ova četiri pozorišna komada su ozbiljnijeg tona nego one iz devedesetih godina 16. veka, ali završavaju se pomirenjem i oproštajem potencijalno tragičnih greški.[115] Neki kritičari vide promenu tona kao dokaz smirenijeg pogleda na svet, ali to nije moglo mnogo da utiče na modu u pozorištu tog doba.[116][117][118] Šekspir je sarađivao u druga dva pozorišna komada, „Henri VIII“ i „Dva plemenita rođaka“, (engl. The Two Noble Kinsmen,) verovatno sa Džonom Flečerom.[119] Predstave Nije sasvim jasno za koje glumačke družine je Šekspir napisao svoje prve pozorišne komade. Naslovna strana izdanja „Tita Andronika“ iz 1594. godine otkriva nam da su tu dramu izvodile tri različite glumačke trupe.[120] Nakon kuge koja je harala između 1592. i 1593, Šekspirove komade je izvodila njegova sopstvena družina u pozorištima u Šordiču severno od Temze.[121] Londonci su hrlili tamo da vide prvi deo „Henrija IV“. Kad je izbio sukob sa gazdom pozorišta, družina je srušila pozorište Teatar i od ostataka napravila Glob teatar, prvo pozorište koje su glumci napravili za glumce na južnoj obali Temze u Sautvarku.[122][123] Glob se otvorio u jesen 1599. godine, a prva predstava koja je bila prikazana bio je Julije Cezar. Mnogi Šekspirovi veoma poznati komadi su pisani baš za Glob teatar, kao npr. „Hamlet“, „Otelo“ i „Kralj Lir“.[123][124] Pošto su Ljudi lorda Čemberlena promenili ime u Kraljevi ljudi 1603, uspostavili su specijalan odnos sa novim kraljem Džejmsom. Iako nema mnogo pisanih svedočanstava o predstavama, Kraljevi ljudi su izvodili sedam Šekspirovih komada na dvoru između 1. novembra 1604. i 31. oktobra 1605. godine, uključujući dve predstave Mletačkog trgovca.[53] Nakon 1608. godine, igrali su zimi u zatvorenom Blekfrijars teatru, a leti u Glob teatru.[125] Zatvorena scena kombinovana sa jakobskom modom teških kostima, dozvolila je Šekspiru da uvede savršenije scenske naprave. U Cimbelinu, na primer, Jupiter se spušta s neba uz gromove i munje, jašući na orlu: baca munju i duhovi padaju na kolena.[126][127] Šekspirovoj glumačkoj družini pripadali su i Ričard Berbidž, Vilijem Kemp, Henri Kondeč i Džon Heminges. Berbidž je igrao glavne uloge na premijerama mnogih Šekspirovih dela, uključujući Ričarda III, Hamleta, Otela i Kralja Lira.[128] Popularni komičar Vil Kemp igrao je slugu Pitera u „Romeu i Juliji“, a u „Mnogo buke ni oko čega“ igrao je Dogberija.[129][130] Na prelasku iz 16. u 17. stoleće, zamenio ga je Robert Armin, koji je igrao likove kao što su Tačstoun u „Kako vam drago“, i lude u „Kralju Liru“.[131] Godine 1613. ser Henri Voton je zabeležio da je Henri VIII „bio postavljen u izuzetnim uslovima sa puno pompe i ceremonijalnosti“.[132] Dana 29. juna izbio je požar u kom je Glob bio uništen do temelja....

Borislav Pekić. Beograd: Laguna, 2021. Dela Borislava Pekića : u 13 knjiga. 5/I `Zlatno runo : fantazmagorija. 1 / Pekić.` 6. izd. 575 str. ; 20 cm. 5/II `Zlatno runo : fantazmagorija. 2 / Pekić.` 4. izd. 463 str. ; 20 cm. 5/III `Zlatno runo : fantazmagorija. 3/ Pekić.` 4. izd. 515 str. ; 20 cm. 5/IV `Zlatno runo : fantazmagorija. 4 / Pekić.` 4. izd. 605 str. ; 20 cm. 5/V `Zlatno runo : fantazmagorija. 5 / Pekić.` 3. izd. 479 str. ; 20 cm. 5/VI `Zlatno runo : fantazmagorija. 6 / Pekić.` 3. izd. 460 str. ; 20 cm. 5/VII `Zlatno runo : fantazmagorija. 7 / Pekić.` 3. izd. 631 str. ; 20 cm.

knjige su očuvane-na drugom delu Olimpa,pri vrhu rikne sitno oštećenje

Stanje: dobro Dela: 1. Hari Poter i dvorana tajni,Narodna Knjiga 2000,ćirilica,meka korica 2. Harry Potter i vatreni pehar,Narodna Knjiga 2002,meka korica 3. Harry Potter i zatvorenik iz Askabara,Narodna Knjiga 2001,meka korica 4. Hari Poter i kamen mudrosti,Čarobna knjiga 2024,meka korica, knjiga je kao nova 5. Harry Potter i polukrvni princ,Narodna Knjiga 2005, ćirilica, tvrda korica 6.Harry Potter i ed Feniksa,Narodna Knjiga 2003,tvrda korica 7.Hari Poter i relikvije smrti,Evro Giunti 2008,tvrda korica 8. Harry Potter i ukleto dete,Evro Book 2016, tvrda korica,knjiga je kao nova Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----TVA----

Зоран Живковић: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ 1-2 Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1990.год. Тврди повез, заштитни омот, 464+472 стране, илустровано, латиница, 27цм. Очувано као на фотографијама- заштитни омоти понегде зацепљени, али унутрашњост је сасвим пристојна (заштитни омоти су у међувремену санирани, па је стање још боље. КАПИТАЛНО ДЕЛО. `Зоран Живковић (Београд, 5. октобар 1948) српски је писац, књижевни теоретичар и преводилац. Један је од најпревођенијих српских књижевника. Прозне књиге су му вишеструко награђиване у земљи и свету, адаптиране у драмске облике и добиле су значајну међународну критичку рецепцију. Добитник је Светске награде за фантастику 2003. године.[1] Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Биографија Дипломирао је 1973. на групи за Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је 1979. и докторирао 1982. године. У раздобљу 1973-1993. створио је значајно дело у науци о књижевности, уређивању, издаваштву и преводилаштву, укључујући и капиталне пројекте попут алманаха Андромеда, библиотека „Кентаур“ и „Поларис“, ауторских научних монографија и Енциклопедије научне фантастике.[2] Књижевно дело Зоран Живковић у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић 27. фебруара 2019. Као прозаиста дебитовао је 1993. године романом Четврти круг за који је добио награду „Милош Црњански“. Сабрана прозна дела у по два тома на српском и енглеском (Романи и Немогуће приче) објављена су му 2009-2010. у издању Завода за уџбенике. Живковић је један од најпревођенијих савремених српских књижевника. До 2013. године објављено је 70 издања његових дела на страним језицима. Књиге су му изишле у САД (Временски дарови, два издања, Књига/Писац, Четврти круг, Скривена камера, Седам додира музике, Кораци кроз маглу, Немогући сусрети), Енглеској (Немогуће приче, Дванаест збирки и чајџиница, Последња књига, Мост, Писац/Књига/Читатељка, Немогуће приче 2, Есхерове петље, Писац у најам), Италији (Последња књига, Библиотека, Седам додира музике, Писац у најам, Нађи ме), Португалији (Библиотека, два издања, Последња књига, Писац у најам, Седам додира музике), Немачкој (Скривена камера, Последња књига, Немогући роман), Шпанији (Немогуће приче, Књига/Писац, Скривена камера), Француској (Писац у најам), Данској (Библиотека), Грчкој (Књига), Швајцарској (Читатељка), Холандији (Последња књига), Јапану (на јапанском – Чајџиница; на енглеском – Библиотека, Вагон, Четири приче до краја, Читатељка и Амаркорд), Јужној Кореји (Књига, Последња књига, Библиотека), Бразилу (Последња књига), Турској (Временски дарови, Библиотека, Немогући сусрети), Русији (Четврти круг), Чешкој (Временски дарови), Пољској (Библиотека, Амаркорд), Бугарској (Седам додира музике, Четврти круг), Украјини (Дванаест збирки и чајџиница), Словенији (Четврти круг, Мост, Библиотека, Читатељка, Амаркорд, Последња књига, Писац у најам, Кораци кроз маглу, Дванаест збирки и чајџиница) и Хрватској (Временски дарови, Немогући сусрети, Седам додира музике, Библиотека, Последња књига). Живковићев роман Пет дунавских чуда изворно је изишао као петотомно издање на пет језика: српском, енглеском, немачком, словачком и мађарском. Приче су му објављене у антологијама и часописима у САД, Енглеској, Јапану, Пољској, Финској, Данској, Француској и Мађарској. Драматизације Према Живковићевим причама `Воз` (Немогући сусрети) и `Хотелска соба` (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. године. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу `Исповедаоница` (Немогући сусрети) која је приказана на београдском Фестивалу краткометражних филмова (2007). Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија БиБиСи: `Воз` (2005) и `Будилник на сточићу` (2007). Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију `Сакупљач` снимљену према Живковићевом циклусу `Дванаест збирки` (Дванаест збирки и чајџиница). Телевизијска емисија РТБ из 1984. `Звездани екран` настала је по његовој истоименој монографији. Критички пријем Живковићево дело је високо вредновано и вишеструко награђивано у међународним оквирима. Угледни амерички књижевни часопис Светска књижевност данас /World literature today/ објавио је 2011. темат о Живковићевој прози. Његова дела изучавају се и на северноамеричким универзитетима. Професор Ралф Богерт, с Универзитету у Торонту (Канада), укључио је Четврти круг у курс о савременом европском роману, док професор Џефри Стејделмен, с универзитета у Бафалу (САД), тумачи Седам додира музике у оквиру семинара `Музичке теме у краткој прози`. Награде и признања Живковићева књига Библиотека је 2003. године добила Светску награду за фантастику /World Fantasy Award/ у категорији новела. Добитник је и награде `Милош Црњански` за Четврти круг (1994), награде `Исидора Секулић` за Мост (2007), који је такође увршћен у ужи избор за Нинову награду критике за роман године 2006 (претходно је, 1997, у ужем избору био и роман мозаик Временски дарови), као и награде `Стефан Митров Љубиша` (2007) за укупно прозно стваралаштво. Романи Књига (2004), Библиотека (2005), Скривена камера (2007), Есхерове петље (2010) и Пет дунавских чуда (2011) номиновани су за једно од најпрестижнијих европских литерарних признања – `Међународну даблинску књижевну награду ИМПАК`. Роман мозаик Дванаест збирки номинован је за награду `Ширли Џексон` (2008) и за награду `Британског друштва за фантастику` (2008). Библиографија Проза Четврти круг (1993) Временски дарови (1997) Писац (1998) Књига (1999) Немогући сусрети (2000) Седам додира музике (2001) Библиотека (2002) Кораци кроз маглу (2003) Скривена камера (2003) Вагон (2004) Четири приче до краја (2004) Дванаест збирки и чајџиница (2005) Мост (2006) Читатељка (2006) Амаркорд (2007) Последња књига (2007) Есхерове петље (2008) Писац у најам (2009) Пет дунавских чуда (2011) Нађи ме (2012) Ерор на Филолошком факултету, приређивач (2012)[5] Зборник мртвих (2015) Тумач фотографија (2016) Бела Соба (2021) Монографије Савременици будућности (1983) Звездани екран (1984) Први контакт (1985) Енциклопедија научне фантастике I-II (1990) Огледи о научној фантастици (1995) О жанру и писању (2010) Писац од глине (2013) Challenges of Fantastika (2013)

1. 1923 - 1932. : Žudnja za Buenos Airesom ; Blizak mjesec ; Bilježnica `San Martin` ; Evaristo Carriego ; Rasprava 2. 1932 - 1944. : Opća povijest gadosti ; Povijest vječnosti ; Izmišljaji 3. 1944 – 1952. : Aleph ; Druga istraživanja 4. 1952 – 1969. : Tvorac ; Drugi, isti ; Za šest žica ; Pohvala sjene 5. 1969 – 1975. : Brodijev izvještaj ; Zlato tigrova ; Knjiga od pijeska ; Duboka ruža 6. 1975 – 1982. : Željezni novčić ; Povijest noći ; Lozinka ; 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče Biblioteka: Sabrana djela Jorgea Luisa Borgesa Grafički zavod Hrvatske 1985 1468 strana očuvanost 5-

Sve 3 knjige su potpuno nove. Bez posvete. Težina 2,9 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 450, 474, 410 Dimenzije 165X240 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj GULaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ Josif Brodski

Izdavač: Grafićki zavod Hrvatske, Zagreb Godina izdanja: 1984 Povez: tvrd sa omotom Stanje knjiga: VRLODOBRO Komplet sadrži sledeće naslove: Naslovi: Knjiga 1 Žudnja za Buenos Airesom, • Blizak mjesec, • Bilježnica `San Martin`, • Evaristo Carriego, • Rasprava, 284. strana, • Knjiga 2 Opća povijest gadosti, • Povijest vječnosti, • Izmišljanja, • Izmišljaji, 232. strane, • Knjiga 3 Aleph, Druga istraživanja, 236. strana, Knjiga 4 Tvorac, • Drugi, isti, • Za šest žica, • Pohvala sjene, 256. strana, • Knjiga 5 Brodijev izvještaj, • Zlato tigrova, • Knjiga od pijeska, • Duboka ruža, 220. strana, • Knjiga 6 Željezni novčić, • Povijest noći, • Lozinka, • 25. kolovoza 1983. i druge • neobjavljene priče, 239. strana.