57000) B. Traven pet knjiga mini komplet , Bruno Traven , Matica hrvatska Zagreb 1968 , Izabrana djela B. Travena, tvrd povez, format 12,5 x 20,5 cm , latinica, korice ponegde balgo zaprljane , sadrži sledeće naslove : 1: Mrtvački brod ; 288 strana 2: General iz džungle ; 366 str. potpis na unutrašnjoj strani leđne korice 3: Bijela ruža ; 315 str. 4: Berači pamuka ; 218 str. potpisi na unutrašnjoj strani leđne korice 5: Blago Sierra Madre , 235 str

Autor - osoba Mandeljštam, Nadežda Naslov Strah i nada / Nadežda Mandeljštam ; s ruskog preveo Zlatko Crnković Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1988 Fizički opis 2 knj. (234; 221 str.) ; 20 cm Drugi autori - osoba Crnković, Zlatko Zbirka Biblioteka Maksi evergrin ; 2 Napomene Prevod dela: Vospominaniя Predmetne odrednice Mandeljštam, Osip E., 1891-1942 Nadežda Jakovljevna Mandeljštam rođena Hazin (1899–1980) bila je žena velikog ruskog pjesnika Osipa Mandeljštama koji je zaglavio u staljinističkim čistkama. Pošto je izgubila muža, ta je hrabra i umna žena jedini smisao svoga života vidjela u tome da spasi njegove neobjavljene pjesme za neka bolja vremena. U tome je potpuno uspjela, a u svojim Uspomenama, čija je prva knjiga objavljena 1970. godine u New Yorku, a nastavak 1972. u Parizu, potanko je i potresno opisala tragičnu sudbinu svoga muža i njegova književnog djela. Prvi dio tih memoara objelodanjen je kod nas 1978. godine u biblioteci HIT pod naslovom „Strah i nada“. Sada se, evo, u biblioteci „Maksi Evergreen“ pojavljuje drugo izdanje te knjige koja je kod nas svojedobno izazvala oprečna, pa i žestoka reagiranja.  SEĆANJA I RAZMIŠLJANJA zabeležena u ovoj knjizi vraćaju nas do prvog susreta mlade slikarke Nađe Hazine i već formiranog pesnika Osipa Mandeljštama godine 1919. u kijevskom „Hlamu“, noćnom klubu slikara, pisaca, glumaca i muzičara, da bi nas pretežno asocijativnom, načelno antihronološkom kompozicijom približila godini pisanja knjige (1970). Impresivno pamćenje ove kulturne i umne žene bistrog i pronicljivog pogleda, transkribovano britkim, u osnovi oporim, pokadšto podrugljivim pismom, evocira „tamni lik“ genijalnog Mandeljštama, kao i likove njegovih najbližih duhovnih srodnika iz negdašnjeg kruga „akmeista“ (Nikolaj Gumiljov, Ana Ahmatova), na pozadini njihove „svetle“ epohe. Knjiga ne obelodanjuje samo dragocenu izvornu građu o Mandeljštamu i nizu drugih, više ili manje znamenitih ličnosti i poslenika ruske kulture, nego i nadilazi intelektualne okvire običnih memoara kakvih. osobito u našem vremenu. ima napretek. i prerasta u spontani ali lucidni i dalekosežni ogled o čoveku obuzetom „željom večnih brežuljaka“ u jednom vremenu i prostoru koji su – pisanje Nadežde Mandeljštam slobodno je od spoljašnje. propagandističke tendencije – ozbiljno ugrožavali ako ne i bezmalo ništili samu mogućnost čoveka kao stvaraoca. Memorijsko-misaono obzorje ove knjige može se dakako i „kritikovati“. Ali stvarno kritičko ispitivanje biće moguće samo na temelju prethodnog valjanog razumevanja autorskog teksta. Razumevanju autorskog teksta bar delimično će, nadamo se, doprineti propratne beleške i ilustracije što smo ih za ovu priliku dodali stranicama Nadežde Mandeljštam. Sjećanja Nadežde Mandeljštam nisu ni ideologija, ni politika, ni ideološko-politička publicistika, nego književno djelo u najboljem smislu riječi. Tu nije najvažnije hoćemo li se s pojedinim stavom suglasiti ili ne. Sudovi Nadežde Mandeljštam često su opori, svojeglavi, subjektivni do krajnosti (npr. njezin odnos prema dvadesetim godinama u kojima, sigurno, nisu postojale samo one mogućnosti koje su se kasnije ostvarile), ali zar nije prirodno da nakon svega što je prošla tako sudi. U njezinim sjećanjima mnogo su bitnije druge stvari negoli sami sudovi. Nezaboravne refleksije o strahu koji je, kao osjećaj, jači i od Ijubavi i od Ijubomore“, o probdjevenim noćima koje su bile „vrijeme strahovanja“ („ta imali smo i od čega strahovati“), o našem ja koje se lako gubi i teško spašava, o spisateljskom činovništvu koje je kudikamo strašnije od onog uredskog, jer svjesno izdaje slobodu misli“, o maskama koje su Ijudi stavljali na lice i koje mnogima „još uvijek zamjenjuju lice“, o sudbini Židova koja je „neobična i po tome što ne dijele samo sudbinu svoga naroda nego i onog na čijoj su se zemlji ulogorili“ („ponekad mislim da je svaki pravi intelektualac pomalo Zidov“), o cijeni koju smo platili u našoj epohi „slušajući mudrace i genije“, o samoj epohi koja je najviše pomagala „Ijudima što nemaju svojih misli“, o smrti koju dočekuje na kraju puta, sabrano i dostojanstveno, izvršivši svoju misiju: „Sve je gotovo. Spremna sam“. Pred svim tim gube važnost svakojake moguće nedoumice ili rezerve prema slabijim stranicama ovih jedinstvenih sjećanja. Nadežda Mandeljštam je sve do smrti (1980) oživljavala prisutnost Osipa Mandeljštama, uvjeravajući nas koliko je bila dostojna njega i on nje. Malo koju knjigu zatvaramo s poštovanjem kao ovu. MG20 (K)

Otkrijte svaki aspekt drevne Grčke od njenih čuvenih vladara pa sve do očaravajuće arhitekture a onda odšetajte dalje do selekcije najboljih sajtova na internetu i uživajte u preko 1.000 linkova i mnoštvu živopisnih fotografija koje možete i besplatno preuzeti. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja!

Autor - osoba Haksli, Oldus Naslov Vrata percepcije ; Raj i pakao / Oldous Haksli ; prevod s engleskog `Vrata percepcije` Vesna Podgorac i Branislav Jurašin, `Raj i pakao` Vesna Podgorac Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1997 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior) Fizički opis 138 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Podgorac, Vesna Jurašin, Branislava Zbirka Anima mundi : edicija svetske književnosti (broš.) Napomene Prevodi dela: 1. The Doors of Perception ; 2. Heaven and Hell / Aldous Huxley Beleška o autoru: str. 5. Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „The Doors`), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela – sažeti, mudri, humani, oni u isti mah prosvetljuju i opominju, a stvorio ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvarnosti`. Takođe raspravlja о spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao`. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima „Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG92 (N)

Izabrane kratke priče Izdavač: Arion, Zemun Protej - Biblioteka književnih dela; Kolo V, knjiga 27 Izbor, prevod i napomene: Vojo Šindolić Povez: broširan Broj strana: 184 Pečatirana, vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: UMJESTO UVODA Opširni esej o politici i krvavom životu napisan dok sam ispijao šest limenki piva (velikih) ISPOVIJESTI ČOVJEKA 1. Tigar od žene 2. Ne možeš napisati ljubavnu priču 3. Otpremnik crvenog nosa 4. Muda 5. Ovo je ubilo Dylyna Thomasa 6. Sve guzice na svijetu i moja 7. Ispovijesti čovjeka dovoljno ludog da živi sa zvijerima 8. Neal Cassady 9. Nevolja sa akumulatorm 10. Ljubavna pjena žalosti 11. Očeva smrt I 12. Očeva smrt II 13. Bogomoljka 14. Nigdje posla Umjesto pogovora: ČOVJEK GOMILE - Razgovor sa Charlesom Bukowskim (K-144)

OĐTEĆENJA NA IVICAMA KORICA.UNUTRAŠNJI,TEKSTUALNI,DEO U DOBROM STANJU Sofijin izbor / William Styron ; prevod i pogovor Mario Suško Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1982 2 sv. (342 ; 285 str.) ; 20 cm Prevod djela: Sophie`s choice. Str. 279-285: Sofijin izbor : odnos fikcije i stvarnost / Mario Suško, sv. 2. Kada se jedan roman zadrži na američkim listama bestselera preko jedanaest mjeseci, biva proglašen romanom godine i dobiva Nagradu izdavača, prijevode na mnoge svjetske jezike, kao i uspješnu filmsku ekranizaciju 1982. u režiji Alana J. Pakule s Oscarom nagrađenom Meryl Streep u naslovnoj ulozi, onda je zacijelo riječ o djelu za koje možemo reći da je doživjelo potpun komercijalni uspjeh. Sofijin izbor je koliko roman, doista roman međaš glede specifičnog žanra koji je postao znan kao književnost holokausta, toliko ogled, iliti koliko povijesni roman, toliko filozofski ogled o jednom razdoblju u životu čovječanstva i, možebiti, najvažnijem njegovom ptianju – pitanju povijesnog opstanka. Styron je, prema općem mišljenju, napisao izvrsnu i provokativnu knjigu koja određuje svoga pisca i kao anti-kršćanina, anti-Poljaka i anti-Židova i anti-Amerikanca, ali i knjigu koja je nenadmašan “dokument” o povijesnoj i romanesknoj stvarnosti, čovjeku i vremenu, zlu i krivnji, robovanju prošlosti i ljudskom zlu. Stoga je pitanje, imajući na umu da je ipak riječ o romanu, što je u njemu zbilja a što fikcija, moguće samo u općem kontekstu ljudskog življenja, koje je za njegova autora neprestano istraživanje mogućeg odnosa “fikcije” i “stvarnosti”, povijesnih činjenica i činjenične fikcije. Ako možemo vjerovati Styronu prava Sofija i jest postojala, čak i obitavala u onom bruklinškom pansionu u kojem i mladi Styron, ali je jedna druga žrtva logora morala napraviti onaj strašni izbor između djece. Treba li tražiti neku potvrdu o tome? Ne mislimo tako. Činjenica je da je stvarni Auschwitz postojao i on je u romanu povijesna stvarnost na kojoj se gradi lik kao moguća stvarnost. Logicizirati o njezinoj činjeničnosti značilo bi, u krajnjem smislu, ući u stanoviti apsurd unutar kojeg se kreće sama Sofija. Doduše, dodat ćemo da Styronov izazov jest velik. Autor nas majstorskim načinom pripovijedanja upućuje na prihvaćanje kako nijedna stvarnost nije nedostupna umjetnosti, niti je bilo koja umjetnost izvan stvarnosti, te da je granica između stvarnosti (povijesnih vrijednosti) i fikcije (romanesknih vrijednosti) često puta, a kod Styrona opet u duboko ironičnom obliku gotovo nezamjetljiva.

z3 Prevod: Kolja Micevic Ilustracije: Zenevjev Lamarsan Rene Karl Vilhelm Johan Jozef Marija Rilke (nem. René Karl Wilhelm Johann Josef Maria Rilke; Prag, 4. decembar 1875 — Valmont, 29. decembar 1926), poznatiji kao Rajner Marija Rilke (nem. Rainer Maria Rilke), bio je austrijski pesnik. Široko je prepoznat kao jedan od lirski najintenzivnijih pesnika na nemačkom jeziku.[1] On je pisao stihove i veoma lirsku prozu.[2] Nekoliko kritičara je Rilkeovo delo opisalo kao svojstveno „mistično”.[3][4] Njegovi spisi obuhvataju jedan roman, nekoliko zbirki poezije i nekoliko tomova korespondencije.

Knjige su lepo očuvane kao sa slike C3 DOM I ŠKOLA EDICIJA KOMPLET 1-BORISLAV RADOVIĆ IZABRANE PESME 2-IVAN MAŽURANIĆ SMRT SMAIL AGE ČENGIĆA 3-ALEKSA ŠANTIĆ PESME 4-NJEGOŠ GORSKI VJENAC 5- MIODRAG MATICKI DVORI SAMOTVORI 6- SVETOZAR MARKOVIC PEVANJE I MIŠLJENJE 7- STEFAN MITROV LJUBIŠA ODABRANA DJELA 8- BERTOLT BREHT MAJKA HRABROST I NJENA DECA C3

1. Aleksandr Lazarevič Polješčuk. `Greška profesora Aleksejeva : fantastična pripovetka / A. Polјeščuk ; [preveo Nikola Nikolić].` Zanimlјiva biblioteka. Beograd: Nolit, 1964. 2. izd. 197 str. ; 19 cm. 2. K. A. Gilјzin. `Putovanje ka dalekim svetovima.` Lajka ; 1. Beograd: Rad, 1959. 261 str. : ilustr. ; 20 cm. 3. Peter Jilemnjicki. `Komad šećera / Petar Jilemnický ; preveo sa slovačkoga Antun Šimčík.` Zagreb: Matica hrvatska, 1947. 291 str. ; 21 cm. 4. Peter Jilemnjicki. `Neorano polјe.` Beograd: Prosveta, 1948. 439 str. ; 20 cm. 5. Milan Kundera. `Smiješne ljubavi / Milan Kundera `. Djela / Milan Kundera 2, Sarajevo: Veselin Masleša, 1985. 6. Milan Kundera. `Šala / Milan Kundera.` Evergrin. 20, Zagreb: Znanje, 1984. 248 str. ; 20 cm. 7. Ivan Cankar. `Martin Kačur ; Na klancu.` Jugoslovenski stariji pisci. Beograd: Prosveta, 1948. 329 str. ; 21 cm.

62125) DUBINA SLAVE 1 i 2 , Irving Stone , August Cesarec Zagreb 1989 , biografski roman o Camilleu Pissarrou ; Veličanstvena priča o žestokoj borbi čoveka čija strast prema umetnosti i životu nikada nije posustajala, poput svetionika koji mu je davao snagu i hrabrost i u najtežim trenucima, oblikujući svaki aspekt njegovog postojanja. Drugu polovinu devetnaestog veka obeležio je najveći procvat umetnosti još od renesanse, a Pariz je bio umetnička prestonica sa svojom Akademijom lepih umetnosti, ateljeima i kafeima u kojima su se okupljali umetnici tog vremena. Među onima koji su pristigli u ovaj grad bio je i Kamij Pisaro, sin uspešnog biznismena sa ostrva Sent Tomas na Malim Antilima. Kada se vrati o u Francusku nakon dvogodišnje slikarske ekspedicije po Venecueli, njegovi roditelji su verovali da je napokon rešio da se skrasi i nađe ’pristojan posao’. Ipak, u mladom Kamiju je gorela snažna žudnja da slika, i on odlučuje da se bez kompromisa posveti platnu i bojama. Još jedno remek-delo Irvinga Stouna, knjiga o rađanju impresionizma, o životu Kamija Pisaroa: o njegovoj umetnosti, porodici koja ga je odbacila zbog njegovih izbora, danima provedenim u slikanju u prirodi, nevoljama, bedi i tek ponekim trenucima bezbrižnosti, ali i o velikoj ljubavi prema jednoj ženi uprkos strogim društvenim konvencijama. 2 knjige , mek povez, format 11 x 18,5 cm , latinica, 383 + 358 strana

Knjaževac Treća i verovatno najbolja zbirka pesama dobitnice Ninove nagrade. Gordana Ćirjanić (Stepanovićevo, 1957) srpska je književnica. Biografija Gordana Ćirjanić rođena je u Beogradu. Za Gordanu se kaže da piše dušom i umom psihologa.[1] Prevodila sa španskog i engleskog dela Luisa Sernude, Huana Oktavija Prensa, Huana Rulfa i Oskara Vajlda. Prvu knjigu pripovedaka napisala je 1996. godine Velaskezovom ulicom do kraja. Ova knjiga može da se čita dva puta, jednom od kraja, a drugi put od početka. Nastala je na dva jezika, srpskom i španskom i tu vlada atmosfera dveju nespojivih zemalja. Ako pođemo od početka, tj. od broja 1 Velaskezovom ulicom susrećemo uvodne priče potpuno različite od onih sa kraja zbirke. Tu dvojnost Gordana primenjuje izgubljenošću na pola puta između Španije i Srbije.[2] Za roman Pretposlednje putovanje dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu. Za roman Poljubac dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu. Za roman „Ono što oduvek želiš“ dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu.[3][4] Nagrade Dobitnica je dve Bazarove nagrade Žensko pero 2000. i 2007. godine. Ninovu nagradu je dobila 2010. godine za roman Ono što oduvek želiš.[5] Reference „Intervju: Goradana Ćirjanić”. Lokoportal. Приступљено 31. 1. 2020. Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 36—37. RTS - Spisak 16 romana za NIN-ovu nagradu NIN-ova nagrada Gordani Ćirjanić („Politika“, 17. januar 2011) „Gordana Ćirjanić: Moja borba protiv zaboravnih”. Blic. Приступљено 31. 1. 2020. Dela Zbirke pesama Mesečeva trava (1980) Gospa od sedam grehova (1983) Pred vratima vodenijem (1988) Gorka voda (1994) Knjige zapisa Pisma iz Španije (1995) Nova pisma iz Španije (2002) Romani Pretposlednje putovanje (2000) Kuća u Puertu (2003) Poljubac (2007) Ono što oduvek želiš (2010) Mreža (2013) Sedam života princeze Smilje (2015)[1] Zbirke priča Večnost je, kažu, dugačka (2005) Velaskezovom ulicom do kraja (1996) Kaprici i duže priče (2009) Kad svane, razlaz (2012)

Knjaževac Progres, 1964. Prevod Milan Tabaković „Žene na studencu“, još jedan veliki Hamsunov roman, obimniji od prethodnih, objavljen je tri godine nakon „Plodova zemlje“. U nizu likova sa vrha i dna društva u malom gradu, izdvajaju se neuništivi Oliver Andersen i njegova žena Petra, kroz čiji se život i život njihove porodice, uz naizmenične uspone i padove, odvija radnja ove knjige, hronike jednog vremena koja se proteže na period od preko trideset godina. Knut Hamsun je bio norveški pisac[1] i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine. Rođen je 1859. a umro je 1952. godine. Posle Ibzena, najpoznatiji je norveški književnik. Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. Dešavalo se da su mu čitaoci, nezadovoljni političkim idejama koje je izlagao u svojim delima, vraćali kupljene knjige. U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je Misterije. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma, poredeći ga sa delima poput Tako je govorio Zaratustra. Delo je teško žanrovski definisati budući da se u njemu prepliću lirski i epski elementi uz dominantnu iracionalnost koja počiva na kritičkom odnosu prema građanskom društvu i njegovom nastojanju da se oslobodi stvaralačka ličnost. U vreme nastanka „misterija“ nastala su i dela Pan i Viktorija. Hamsun je u Viktoriji ispevao himnu ljubavi. Romani Pan i Viktorija su delovi trilogije u koju spada i roman Glad. Pan govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Bavio i dramom i poezijom, ali sa slabijim uspehom. Nikada se nije pokajao zbog svojih političkih uverenja, čak ni u autobiografiji Na zaraslim stazama. Bio je pionir psihološke literature sa tehnikama toka svesti i unutrašnjeg monologa, i uticao je na autore kao što su Tomas Man, Franc Kafka, Maksim Gorki, Stefan Cvajg, Henri Miler, Herman Hese, Džon Fante i Ernest Hemingvej.[2] Isak Baševis Singer je Hamsuna nazvao „ocem moderne škole književnosti u svakom njegovom aspektu – njegovoj subjektivnosti, fragmentarnosti, upotrebi flešbekova, njegovom lirizmu. Cela moderna škola fikcije u dvadesetom veku potiče od Hamsuna“.[3] Od 1916. godine, nekoliko Hamsunovih dela je adaptirano u filmove. Dana 4. avgusta 2009, otvoren je Centar Knut Hamsun u Hamaroju.[4] Mladi Hamsun se protivio realizmu i naturalizmu. On je tvrdio da glavni predmet modernističke književnosti treba da budu kompleksnosti ljudskog uma, da pisci treba da opisuju „šapat krvi i preklinjanje koštane srži“.[5] Hamsun se smatra „vođom neoromantističke pobune na prelazu iz 20. veka“, sa delima kao što su Glad (1890), Misterije (1892), Pan (1894) i Viktorija (1898).[6] Njegova kasnija dela — posebno njegovi „nordlandski romani“ — bila su pod uticajem norveškog novog realizma, prikazujući svakodnevni život u ruralnoj Norveškoj i često koristeći lokalni dijalekt, ironiju i humor.[7] Hamsun je objavio samo jednu zbirku poezije, Divlji hor, za koju je komponovalo muziku nekoliko kompozitora. Hamsun je imao snažne antiengleske stavove, i otvoreno je podržavao Adolfa Hitlera i nacističku ideologiju.[8][9] Zbog iskazane podrške nemačkoj okupaciji Norveške, posle rata je optužen za izdaju. Nije osuđivan, zbog, kako se smatralo, psiholoških problema i svoje starosti.[10][11] Rad i dela Prvi put je privukao pažnju 1890. godine romanom Glad. U poluautobiografskom delu opisao je pad mladog pisca u ludilo kao rezultat gladi i siromaštva. Ostala dela: Pan, Misterije, Avgust, Skitnice, Ruža, Po zaraslim stazama, Plodovi zemlje, Poslednje poglavlje, Nitkov iz skitničkog života, Krug se zatvara, Glas života, Žene na studencu, Viktorija, Urednik Lunge, Zavodnik i druge priče. Nefikcija 1889 Lars Oftedal. Udkast (Draft) (11 članaka, ranije objavljenih u Dagbladet) 1889 Fra det moderne Amerikas Aandsliv (Kulturni život Moderne Amerike) - predavanja i kritike 1903 I Æventyrland. Oplevet og drømt i Kaukasien (U zemlji čuda) - putopis 1918 Sproget i Fare (Jezik u opasnosti) - eseji Poezija 1878 Et Gjensyn (A Reunion) - epska poema (Objavljeno kao Knud Pedersen Hamsund) 1904 Det vilde Kor, poetry (Divlji hor) Drame 1895 Ved Rigets Port (Na kapiji Carstva) 1896 Livets Spil (Igra života) 1898 Aftenrøde. Slutningspil (Večernje crveno: Igre zaključivanja) 1902 Munken Vendt. Brigantine`s Saga I 1903 Dronning Tamara (kraljica Tamara) 1910 Livet i Vold (U stisku života) Kolekcije pripovedaka 1897 Siesta - kolekcija pripovedaka 1903 Kratskog - kolekcija pripovedaka Serije 1906 Under Høststjærnen. En Vandrers Fortælling (Pod jesenjom zvezdom) 1909 En Vandrer spiller med Sordin (Lutalica svira na prigušenim žicama/Vanderers) (2 sveske) (A Wanderer Plays on Muted Strings/Wanderers) (2 toma) Benoni i Roza 1908 Benoni 1908 Rosa: Af Student Parelius` Papirer (By Student Parelius` Papers) (Roza) Avtustova trilogija 1927 Landstrykere I (Wayfarers) (2 toma) 1930 August (2 toma) 1933 Men Livet lever (Put vodi dalje) (2 toma) Priče 1877 Den Gaadefulde. En kjærlighedshistorie fra Nordland (Milostivi. Ljubavna priča iz Nordlanda) (Objavljeno sa Kudom Pedersenom) 1878 Bjørger (Objavljeno sa Kudom Pedersenom) Romani 1890 Sult (Glad) 1892 Mysterier (Misterije) 1893 Redaktør Lynge (Urednik Linč) 1893 Ny Jord (Plitka zemlja) 1894 Pan (Pan) 1898 Victoria. En kjærlighedshistorie (Viktorija) 1904 Sværmere (Mothwise, 1921), (Sanjalice) 1905 Stridende Liv. Skildringer fra Vesten og Østen (Borba protiv života. Prikazi sa Zapada i Istoka) 1912 Den sidste Glæde (Osvrnite se na sreću) 1913 Børn av Tiden (Deca doba) 1915 Segelfoss By 1 (2 toma) (Sigelfos grad) 1917 Markens Grøde 2 toma (The Growth of the Soil) 1920 Konerne ved 2 toma (Žene na pumpi) 1923 Siste Kapitel (2 toma) (Poslednje poglavlje) 1936 Ringen sluttet (Prsten je zatvoren) 1949 Paa gjengrodde Stier (On Overgrown Paths) Dobitnik Nobelove nagrada, pisac Isak Baševis Singer preveo je neka od njegovih dela. Filmske i TV adaptacije Glavno među svim Hamsunovim delima prilagođenim filmu je Glad, film iz 1966. sa Perom Oskarsonom u glavnoj ulozi. Još uvek se smatra jednom od najboljih filmskih adaptacija svih Hamsunovih dela. Hamsunova dela su bila osnova za 25 filmova i adaptacija televizijskih mini serija, počevši od 1916. godine.[12] Knjiga Misterije bila je osnova istoimenog filma iz 1978. (holandske filmske kompanije Sigma pikčers),[13] reditelja Pola de Lusanea, u kojem su glumili Silvija Kristel, Rutger Hauer, Andrea Fereol i Rita Tušingem. Landstrykere (Putnici) je norveški film iz 1990. godine u režiji Ola Soluma. Telegrafista je norveški film iz 1993. u režiji Erika Gustavsona. Zasnovan je na romanu Sanjalice (Sværmere, takođe objavljen na engleskom kao Mothwise). Pan je bio osnova za četiri filma između 1922. i 1995. Najnoviju adaptaciju, istoimeni danski film, režirao je Hening Karlsen, koji je takođe režirao dansku, norvešku i švedsku koprodukciju filma Sult iz 1966. iz Hamsunovog romana istog imena. Remodernistički reditelj Džesi Ričards najavio je da se priprema za režiju adaptacije Hamsunove kratke priče Zov života.[14]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom. Sergej Dovlatov (1941-1990) bio je pisac i novinar iz Sovjetskog Saveza koji je najveći i najuspešniji deo stvaralačke karijere proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Usled političkih okolnosti, rad Sergeja Dovlatova bio je nepriznat i cenzurisan u ideološkim okvirima koje je nametala dominantna Komunistička partija u Sovjetskom Savezu, te odlučuje da napusti svoju zemlju i preseli se u Sjedinjene Američke Države. U Americi stiče veliku popularnost, veliku čitalačku publiku i osvaja brojne nagrade. Reformisanje društvenog sistema koje je nastupilo sa Mihailom Gorbačovim doprinelo je njegovoj liberalizaciji, a u tom kontekstu i dela Sergeja Dovlatova postaju dostupna ruskoj čitalačkoj publici. Danas se Sergej Dovlatov ubraja u kategoriju najboljih ruskih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Biografija Detinjstvo i mladost Sergej Dovlatov rođen je u gradu Ufa u istočnom delu Rusije, gde se njegova porodica nalazila od početka Drugog svetskog rata. Majka Sergeja Dovlatova, Nora Dovlatova imala je jermensko poreklo i bila je glumica u predratnom Lenjingradu (danas Sankt Peterburg). Njegov otac takođe je bio deo lenjingradskog umetničkog miljea. Donat Isakovič Mečik, inače Jevrejin, bio je pozorišni reditelj. Nakon razvoda, Nora Dovlatova se preudala, a Sergej je preuzeo prezime svog očuha po kome je i ostao poznat[1]. Školovanje Srednju školu je završio u Lenjingradu 1958. godine. Nakon toga upisao je Filološki fakultet, odsek za finski jezik na Univerzitetu u Lenjingradu, ali je već na drugoj godini studija bio izbačen sa fakulteta. Tokom dvogodišnjeg studiranja Dovlatov je stekao brojna poznastva. Družio se sa čuvenim ruskim piscima Josifom Brodskim i Evgenijem Reinom. U periodu 1960-62. godine bio je u braku sa svojom prvom suprugom i koleginicom Asjom Pekurovskajom[2]. Već 1963. godine oženio se Elenom Ritman sa kojom je imao dvoje dece[1]. Vojna služba Nakon napuštanja fakulteta, Dovlatov je bio regrutovan u vojsku i jedno vreme obavljao dužnost čuvara sovjetskog logora na severu zemlje[1]. Na ovom iskustvu autora zasnovano je njegovo delo Zona koje se sastoji iz četrnaest priča iz života robijaša i njihovih čuvara[3]. Posle 1965. godine prestaje sa služenjem sovjetskoj armiji, vraća se u Lenjingrad i ponovo se okreće književnosti i pisanju. Tokom boravka u Lenjingradu pohađao je večernje kurseve iz oblasti novinarstva, ali nikada nije stekao fakultetsku diplomu[2]. U želji da se ostvari u ulozi profesionalnog pisca radio je kao novinar i urednik za nekoliko izdavačkih kuća[4]. Delatnost u Sovjetskom Savezu Nakon Lenjingrada Dovlatov odlazi u Estoniju gde se nadao da će pronaći više slobode izražavanja, iako je još uvek bio na tlu Sovjetskog Saveza. U periodu od 1972-1975. godine Dovlatov se u Talinu bavio bavio novinarstvom. Bio je dopisnik tamošnjih novina Sovjetska Estonija i Večernji Taljin i bezuspešno pokušavao da objavi svoje priče[5]. Nakon ponovnog profesionalnog razočaranja nalazi novo zanimanje, te je jedno vreme radio kao turistički vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovsko[6]. Pisanje Sergeja Dovlatova stilski i sadržinski se nije moglo uklopiti u opšteprihvaćena načela u književnosti Sovjetskog Saveza 60-ih godina, a koja su se odnosila na veličanje ideologije Komunističke partije. U Sovjetskom Savezu je postojao značajan broj dela koja se nisu smela publikovati. Iz tog razloga Dovlatov, i mnogi drugi umetnici su nalazili alternativne načine nezavisnog i tajnog izdavanja svojih dela (samizdat)[5]. Njegova dela su već bila poznata na Zapadu jer su 1976. godine Dovlatovljeve priče bile objavljivane u prestižnim časopisima: Tajm, Mi i Kontinent. Kada je KGB o tome bio obavešten Dovlatov je bio izključen iz Unije sovjetskih pisaca[7]. Označen kao ideološki nepodoban i nepriznat u rodnoj zemlji, Dovlatov 1979. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države. Život i rad u SAD Sergej Dovlatov je bio pripadnik „trećeg talasa“ migranata iz Sovjetskog Saveza koji je trajao tokom pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. O tome rečito govori njegov roman Strankinja[7]. Veoma brzo, Dovlatov je postao jedan od najpoznatijih pripadnika ruske emigracije u Americi. Živeo je u Njujorku gde je uređivao ruski emigrantski list Novi Amerikanac, a takođe je radio za Radio Slobodu[8]. Još značajnija je za njega bila mogućnost da slobodno piše i objavljuje svoja dela. Tokom dvanaest godina života u emirgraciji objavio je dvanaest knjiga na ruskom jeziku koje su u međuvremenu prevedene na 29 svetskih jezika[7]. Prva objavljena knjiga Sergeja Dovlatova na engleskom jeziku bila je Nevidljiva knjiga koja je izdata već 1979. godine[1]. Za prevod knjiga na engleski jezik sa maternjeg ruskog u velikoj meri je bila zaslužna Sergejeva ćerka Katerina[8]. Smrt Grob Sergeja Dovlatova Sergej Dovlatov je umro 24. avgusta 1990. godine od srčanog udara u 49. godini života. Sahranjen je u Njujorku. Na kraju su se ipak obistinile reči koje je izgovarao kada je napuštao Rusiju 1979. godine: Ponosićete se mnome. Sve tome vodi...

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Biblioteka Agata Kristi, knjiga 38 Naslov originala: Agatha Christie - One, Two, Buckle My Shoe Prevod: Milan Sečujski, Nebojša Petrovački Povez: tvrd Broj strana: 208 Spolja kao na slikama (malo selotejpa na jednom kraju hrbata). Pečatirana, hrbat zakošen, požutela po obodu i na marginama, malo crtkanja na zadnjoj potkoričnoj strani. Bilo je to jutro koje će Herkul Poaro još dugo pamtiti. Jutro kada nije mogao da se oseća nadmoćnim u odnosu na ostale ljude. Ukratko, Herkul Poaro je otišao da poseti svog zubara. Popodne je, takođe, bilo nezaboravno. Gospodin Morli je nađen mrtav a pištolj je bio pored njegove desne ruke. Kasnije, jedan njegov pacijent umire od prekomerne doze anestetika. Čist slučaj ubistva i samoubistva. Ali zašto zubar priznaje zločin i ubija se usred radnog vremena koje je ionako pretpano sastancima... Kopča na cipeli Poarou predstavlja ključ za rešavanje ove misterije. Klasično delo Agate Kristi – izuzetno složen zaplet, jezgrovit stil pripovedanja, napetost koja ni u jednom trenutku ne popušta, da bi na kraju dovela do velikog iznenađenja... (K-82)

U dobrom stanju KNJIGA 1 Goli i mrtvi. Sv. 1 / Norman Mailer ; [s engleskog preveo Dušan Ćurčija] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1967 Zagreb : Zora, 1967 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 362 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Ćurčija, Dušan Zbirka Biblioteka Strani pisci Prevod dela: The naked and the dead. KNJIGA 2 Goli i mrtvi. Sv. 2 / Norman Mailer ; [s engleskog preveo Dušan Ćurčija] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1967 Zagreb : Zora, 1967 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 343 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Simić, Novak Ćurčija, Dušan Zbirka Biblioteka Strani pisci Prevod dela: The naked and the dead Norman Mailer / Novak Simić: str. 337-343. Roman Goli i mrtvi je teška, a mnogi kažu i mračna slika naše civilizacije i optužba današnjeg društva. Strahota muka i patnji, silna prilagodljiva moć ljudske prirode, vitalnost i otpornost pod najstrašnijim uvjetima borbe nije ni u jednom djelu nove literature dana tako snažno, epski razgranato i živo, s golemim obiljem detalja, toliko neposrednosti i iskrenosti i suspregnutog gnjeva, kao u romanu Goli i mrtvi. U njoj su militarizam i rat više i umjetnički uspješnije osuđeni nego u ikojoj drugoj knjizi. Ali ipak, uza svu nemilosrdnu grubost, stranicama Golih i mrtvih prove java nostalgična čežnja za toplinom, snom i odmorom, u kome neće biti muke, krvi, blata, nesna. Iako su Goli i mrtvi dani na širokom planu, pisac se u svom romanu zapravo zaustavio na jednom detalju: iskrcavanju američkih trupa na otok Anopopeju (negdje u Tihom oceanu) i nasilnom izviđanju po tome otoku. Ali on nas dinamično uži- vljuje u sudbine vojnika u času iskrcavanja, u odnose vojnika između sebe, prema podoficirima, oficirima i generalima, u atmosferu džungle, straha, patnje i smrti. Mailer ironizira rat, okolnosti koje su natjerale ljude da jedni drugima, i sami sebi, čine zlo, ali ne čovjeka. Čovjek je samo žrtva. Roman Goli i mrtvi je po svemu veoma aktualna i rijetko poučna knjiga, u isti mah neobično snažna i sugestivna. Mejler, Norman majler

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stevan Pešić (Donji Kovilj, 1939 - Beograd, 1994) je bio srpski i jugoslovenski pisac i pesnik. Posebno je poznat po svojim putopisima sa Nepala, Tibeta i Šri Lanke. Stevan Pešić je rođen 1936. godine u Kovilju, gde je završio osnovnu školu, a u Sremskim Karlovcima gimnaziju. Živeo je i stvarao u Beogradu, kao slobodan umetnik.[1] 1965. godine mu je objavljenja prva zbirka poezije pod naslovom Mesečeva enciklopedija. Proputovao je mnoge zemlje, a najviše vremena je proveo na Tibetu, u Indiji, Nepalu, Sri Lanki.[2] Posebno je poznat po svojim poetičnim putopisima sa Nepala i Šri Lanke (Katmandu 1982, Svetlo ostrvo 1984.), u kojima iznosi i izbiljne filozofske misli. “ U kosmosu postoji radost kao sila, energija. Nije stvaralačka, ali daje smisao stvaranju; nije joj uzrok ni postojanje sveta, jer su joj život i smrt jednaki. Kod životinja i bilja je česta, kod ljudi je izuzetna milost. ” — Svetlo ostrvo Stevan Pešić je jedan od legata Gradske biblioteke Novog Sada. Njegova majka Darinka poklonila je 1988. godine novosadskoj biblioteci veliki broj knjiga iz njegove lične biblioteke, od kojih mnoge imaju posvete i potpise autora.[3] Iako je za života objavio više knjiga, umro je u nemaštini 1994. godine u Beogradu....

U dobrom stanju KNJIGA I Odsada do vječnosti. Sv. 1 / James Jones ; [s engleskog preveo Vlatko Šarić] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1967 Zagreb : Zora, 1967 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 438 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Šarić, Vlatko, 1898-1986 = Šarić, Vlatko, 1898-1987 Biblioteka Strani pisci KNJIGA II Odsada do vječnosti. Sv. 2 / James Jones ; [s engleskog preveo Vlatko Šarić] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Zora, 1967 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 498 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Šarić, Vlatko Simić, Novak Zbirka Biblioteka Strani pisci Prevod dela: From here to eternity / James Jones. James Jones / Novak Simić: str. 493-498. Predmetne odrednice Džouns, Džejms, 1921-1977 -- `Odsada do vječnosti` Jones, James, 1921-1977 = Džouns, Džejms, 1921-1977

Čovek koji je hteo da bude kralj i druge priče Izdavač: Izdavačka zajednica VAJAT, Beograd Biblioteka Radoznalih, knjiga 5 Izbor i prevod: Anika Krstić Povez: broširan Broj strana: 175 Vrlo dobro očuvana. Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade i proslavljeni pisac Knjige o džungli, predstavlja nam se ovde kroz nekoliko nezaboravnih priča. Svaka se bavi događajima koje nije moguće lako objasniti, bez obzira da li se radi o tradicionalnoj priči o duhovima ili jezivoj realističnoj noćnoj mori. Snažne, egzotične i ekstravagantne, ove priče se smatraju najboljim koje je Kipling napisao, a Čovek koji je hteo da bude kralj je u mnogim izborima proglašena za najbolju priču koja je napisana na engleskom jeziku. Po motivima ove priče snimljen je legendarni istoimeni film u režiji Džona Hjustona, sa Majklom Kejnom i Šonom Konerijem u glavnim ulogama. Gotovo sva Kiplingova dela su više puta ekranizovana. S A D R Ž A J: 1. Čovek koji je hteo da bude kralj 2. Mali Tobra 3. Lispet 4. Upravnik oblasti 5. Kći puka 6. Priča o Muhamedu Dinu 7. Kapija stotinu jada 8. Na gradskom zidu 9. Njegova venčana žena 10. U cvetu mladosti 11. Odbačen 12. Viljem Osvajač (K-94)

Pratite tok svoje krvi na ovom putovanju kroz ljudsko telo, ili jednostavno – saznajte gde odlazi sav taj sladoled koji pojedete! Otkrijte na koji način DNA određuje to ko ste vi, vidite kako se formiraju vaše ćelije i kako se drži vaš skelet. Nastala na temeljima najsavremenijih naučnih dostignuća e.istraži: Ljudsko telo objašnjava kako je to ljudsko telo neverovatnije i kompleksnije nego bilo koja stvorena mašina. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja!

Autor - osoba Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977 = Nabokov, Vladimir Vladimirovič, 1899-1977 Naslov Smijeh u tami ; Pnin / Vladimir Nabokov ; [s engleskoga preveo Smijeh u tami Josip Tabak, Pnin Vladimir Gerić] Jedinstveni naslov Laughter in the dark. Pnin. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1971 (Beograd : Kultura) Fizički opis 306 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tabak, Josip Gerić, Vladimir Napomene Prevodi dela: 1. Laughter in the dark; 2. Pnin. Roman Pnin, po mišljenju velikog broja kritičara, najjednostavniji je i najpristupačniji roman Vladimira Nabokova. Upravo tom prividnom pristupačnošću, međutim, ovo delo prosto navodi na pogrešna tumačenja – među njegovim čitaocima uvek će biti mnogo onih koji su skloni zaključku da je reč o „lakom“ humorističkom romanu, nizu labavo povezanih vinjeta iz života neobičnog ruskog emigranta u negostoljubivoj Americi. Postoji, međutim, i koheziona sila koja taj skup vinjeta drži na okupu; ta sila, mnogo snažnija no što se na prvi pogled čini, skrivena je u nizu tipičnih Nabokovljevih lavirinata – ponajviše u čudnom, zagonetnom i složenom odnosu pripovedača i glavnog junaka. Priča o Pninu, sama po sebi, nije ni laka ni neobavezna ni humoristička – takvom je trebalo da je učini način na koji je ispričana. Sve priče ovog sveta postoje nezavisno od bilo kakvih posrednika, poručuje Nabokov, i u romanu Pnin pokazuje šta se događa kada se priče lati nedovoljno vešt, a pri tom još i zlonameran pripovedač. Priča tada nestaje (u ovom slučaju odlazi automobilom, zajedno s glavnim junakom), odlazi da potraži nekog ko će umeti da je ispriča bolje i lepše i potpunije – kao što je nagovešteno na kraju Pnina, kada čitava povest kao da počinje iznova, u istom trenutku kao i prvi put, ali za neku drugu publiku. Vladimir Nabokov napisao je svoj najčuveniji roman „Lolita“ 1955. godine, ali manje je poznato da je prvi prototip Lolite kreirao još 1932. godine, u romanu „Smeh u tami“. U ovoj knjizi obrađen je klasični ljubavni trougao, u čijem središtu je mlada i fatalna zavodnica, Margo. Slično kao u Tolstojevoj „Ani Karenjini“, kojom se Nabokov nesumnjivo inspirisao, preljuba i odstupanje od društvenih i moralnih normi glavnog junaka će, posle kratkog i varljivog boravka u raju, odvesti pravo u propast. Poznat po zahtevnom stilu punom lingvističkih igri, Nabokov u ovom romanu iznenađuje jednostavnim i živim pripovedanjem, obojenim njegovim karakterističnim cinizmom prema ispraznim „vrednostima“ savremenog sveta. Vladimir Vladimirovič Nabokov (22. 4. 1899 – 2. 7. 1977), takođe poznat pod umetničkim imenom Vladimir Sirin, bio je rusko-američki romanopisac. Posle prvih devet romana, napisanih na ruskom jeziku, stekao je međunarodnu slavu i kao pisac proze na engleskom. Bio je pasionirani igrač šaha. „Lolita“ mu je najpoznatiji roman, često smatrana za njegov najbolji roman na engleskom jeziku. Kao i za sva njegova dela, za ovaj roman je karakteristična detaljna igra reči, kao i sinestetski detalji koji omamljuju čitaoce od prve do poslednje stranice. Na svetskim top-listama autora, Nabokov se našao ne jednom, a najveći uspeh je ostvario na listi „100 najboljih romana Savremene biblioteke“, gde je „Lolita“ bila na 4. mestu, a kasnije i „Bleda vatra“ na 53. MG100 (N)

Magična vodena bojanka doneće pregršt zabave svim malim kreativcima! Paleta boja nalazi se na svakoj strani, a uz bojanku dolazi i četkica. Biće vam potrebno samo malo vode i zabava može da počne! 1. Nakvasite četkicu vodom. 2. Umočite četkicu u boju. 3. Obojte! Kada završite svoje umetničko delo, možete ga istrgnuti iz bojanke i uramiti ili nekome pokloniti! Važne napomene: - bojanka sa paletom boja na svakoj strani - uz bojanku dolazi i četkica za bojenje - strane se lako mogu istrgnuti iz bojanke, pa se obojeni crtež može uramiti ili pokloniti - bojanka je idealna i za aktivnosti van kuće, jer je potrebno dodati samo malo vode, pa se mališani mogu zabaviti gde god da se nalazite

Magična vodena bojanka doneće pregršt zabave svim malim kreativcima! Paleta boja nalazi se na svakoj strani, a uz bojanku dolazi i četkica. Biće vam potrebno samo malo vode i zabava može da počne! 1. Nakvasite četkicu vodom. 2. Umočite četkicu u boju. 3. Obojte! Kada završite svoje umetničko delo, možete ga istrgnuti iz bojanke i uramiti ili nekome pokloniti! Važne napomene: - bojanka sa paletom boja na svakoj strani - uz bojanku dolazi i četkica za bojenje - strane se lako mogu istrgnuti iz bojanke, pa se obojeni crtež može uramiti ili pokloniti - bojanka je idealna i za aktivnosti van kuće, jer je potrebno dodati samo malo vode, pa se mališani mogu zabaviti gde god da se nalazite

Magična vodena bojanka doneće pregršt zabave svim malim kreativcima! Paleta boja nalazi se na svakoj strani, a uz bojanku dolazi i četkica. Biće vam potrebno samo malo vode i zabava može da počne! 1. Nakvasite četkicu vodom. 2. Umočite četkicu u boju. 3. Obojte! Kada završite svoje umetničko delo, možete ga istrgnuti iz bojanke i uramiti ili nekome pokloniti! Važne napomene: - bojanka sa paletom boja na svakoj strani - uz bojanku dolazi i četkica za bojenje - strane se lako mogu istrgnuti iz bojanke, pa se obojeni crtež može uramiti ili pokloniti - bojanka je idealna i za aktivnosti van kuće, jer je potrebno dodati samo malo vode, pa se mališani mogu zabaviti gde god da se nalazite

Magična vodena bojanka doneće pregršt zabave svim malim kreativcima! Paleta boja nalazi se na svakoj strani, a uz bojanku dolazi i četkica. Biće vam potrebno samo malo vode i zabava može da počne! 1. Nakvasite četkicu vodom. 2. Umočite četkicu u boju. 3. Obojte! Kada završite svoje umetničko delo, možete ga istrgnuti iz bojanke i uramiti ili nekome pokloniti! Važne napomene: - bojanka sa paletom boja na svakoj strani - uz bojanku dolazi i četkica za bojenje - strane se lako mogu istrgnuti iz bojanke, pa se obojeni crtež može uramiti ili pokloniti - bojanka je idealna i za aktivnosti van kuće, jer je potrebno dodati samo malo vode, pa se mališani mogu zabaviti gde god da se nalazite

IST4 44866) BILO JE TO OVAKO 1 i 2 , Mira Marković , Novosti Beograd 2015 , Posle petnaest godina ćutanja u izgnanstvu, a ispunjavajući poslednju želju svog muža Slobodana, Mira Marković otvara javnosti do sada potpuno nepoznatu priču o svojoj porodici; o precima, tragediji svoje majke Vere Miletić, ocu Momi Markoviću, zaljubljivanju u Slobodana, deci Mariji i Marku, teškom usponu i još težem padu, jugoslovenstvu, ulozi stranaca u razbijanju Jugoslavije, pokušajima Miloševića da se nosi s velikim silama i još većim izazovima, ulozi Holbruka i drugih misionara koji su na Balkan dolazili kao mirotvorci, a suštinski su raspirivali vatre. Ovo je jedinstvena memoarska knjiga; Mira Marković, uprkos činjenici da su je godinama i levi i desni predstavljali kao veliko zlo i da je u izgnanstvu, ne piše osvetnički, ne obračunava se ni sa kim, već nudi svedočenje o ljudima i vremenu, o poltronima i konvertitima, o saradnicima koji su njoj i njenoj porodici prvi okrenuli leđa, o vođama “oktobarske revolucije” 2000. o izdaji, ružama i trnju, dramatičnoj noći u vili `Mir` kada je uhapšen njen muž, o haškim danima i smrti Slobodana, o tome kako se našla na crvenoj Interpolovoj poternici, o danima izgnanstva u Moskvi. Sigurni smo da će ovo obimno dvotomno delo simboličnog naslova `Bilo je to ovako` - zbog načina kako je napisano - postati nezaobilazno štivo kada se bude pisala neselektivna srpska istorija. Mira Marković, pišući o najtežim srpskim godinama, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni mrzitelje, ni obožavaoce, ni neutralne. Ovo je priča koja je nedostajala. mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ilustrovano , 480 + 507 strana ,