Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stevan Pešić (Donji Kovilj, 1939 - Beograd, 1994) je bio srpski i jugoslovenski pisac i pesnik. Posebno je poznat po svojim putopisima sa Nepala, Tibeta i Šri Lanke. Stevan Pešić je rođen 1936. godine u Kovilju, gde je završio osnovnu školu, a u Sremskim Karlovcima gimnaziju. Živeo je i stvarao u Beogradu, kao slobodan umetnik.[1] 1965. godine mu je objavljenja prva zbirka poezije pod naslovom Mesečeva enciklopedija. Proputovao je mnoge zemlje, a najviše vremena je proveo na Tibetu, u Indiji, Nepalu, Sri Lanki.[2] Posebno je poznat po svojim poetičnim putopisima sa Nepala i Šri Lanke (Katmandu 1982, Svetlo ostrvo 1984.), u kojima iznosi i izbiljne filozofske misli. “ U kosmosu postoji radost kao sila, energija. Nije stvaralačka, ali daje smisao stvaranju; nije joj uzrok ni postojanje sveta, jer su joj život i smrt jednaki. Kod životinja i bilja je česta, kod ljudi je izuzetna milost. ” — Svetlo ostrvo Stevan Pešić je jedan od legata Gradske biblioteke Novog Sada. Njegova majka Darinka poklonila je 1988. godine novosadskoj biblioteci veliki broj knjiga iz njegove lične biblioteke, od kojih mnoge imaju posvete i potpise autora.[3] Iako je za života objavio više knjiga, umro je u nemaštini 1994. godine u Beogradu....