Autor - osoba Dušanić, Milena, 1944- = Dušanić, Milena, 1944- Naslov Geografsko-etnografski ekskursi u delu Amijana Marcelina / Milena Dušanić ; [prevod Borka Tomljenović] Ostali naslovi The geographic-ethnographic excursus in the work of Ammianus Marcellinus Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za istoriju ; Beograd : Balkanološki institut SANU, 1986 (Beograd : „Radiša Timotić“) Fizički opis 131 str., 8 str. s tablama, [1] presavijen list : ilustr. ; 27 cm Drugi autori - osoba Tomljenović, Borka, 1917- = Tomljenović, Borka, 1917- Zbirka Posebna izdanja / Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut ; 27 (Broš.) Napomene Na spor. nasl. str.: The geographic-ethnographic excursus in the work of Ammianus Marcellinus Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 105-114 Summary Registri. Predmetne odrednice Ammianus Marcellinus, 325?-400? Istoriografija, rimska Rimska država -- Istorija -- 4v Amijan Marcelin (lat: Ammianus Marcellinus, rođ. između 325–335. god. – umro oko 400. god.) bio je rimski oficir helenskog porekla i istoričar. Njegova Istorija (Res Gestae= bukvalno Istorijski podvizi), napisana na latinskom jeziku, iako samo delimično sačuvana, predstavlja najznamenitije delo rimske istoriografije posle Tacitovih, a ujedno je i poslednje veliko delo antičke istoriografije. Antiohijski aristokrata O životu Amijana Marcelina znamo gotovo isključivo zahvaljujući autobiografskim podacima iz njegove istorije. Rodio se najverovatniji u sirijskoj metropoli Antiohiji, negde između 325. i 335. godine. Može se samo pretpostaviti da je bio iz porodice koja je pripadala gradskoj aristokratiji - kurijalima (curiales), čije interese rečito zastupa u nekoliko slučajeva. Zahvaljujući društvenom položaju i porodičnom bogatstvu, Amijan se verovatno školovao u rodnom gradu koji je u to vreme bio čuven po svojim retorskim školama i tradicijama antičke paganske učenosti. Kasnije je izgleda bio korespodent sa učiteljem besedništva Libanijem, jednim od najčuvenijih paganskih intelektualaca 4. veka. Carski gardista Kao mladić Amijan je postao član elitnog gardijskog odreda protektora (protectores domestici), iz koga su regrutovani budući oficiri, pa i carevi (Dioklecijan i Jovijan). U sastavu jedinice Amijan je 353. god bio u pratnji Ursicina, zapovednika rimske konjice na Istoku (magister equitum Orientalis) čiji se štab nalazio u Nizibisu, važnoj tvrđavi isturenoj prema Persiji. Kada je 354. sumnjičavi Konstancije II uklonio cezara Gala, svog predstavnika na Istoku i sinovca, i Ursicin je pozvan u Milano da se opravda pred carem. Prateći svog komandanta, Amijan je krenuo put Italije, a zatim u Galiju gde je u Ursicinovoj pratnji učestvovao u atentatu na uzurpatora Silvana u Kelnu 355. godine. Ursicin je sada postao zapovednik galskih vojski, ali je komanda u leto 356. poverena novopostavljenom cezaru Julijanu, koji je svojom energijom, obrazovanjem i asketizmom stekao trajnu Amijanovu naklonost. Međutim, novi rat sa Persijom je otpočeo i Ursicin je sada poslat na Istok, a Amijan Marcelin je, kao jedan od mlađih članova garde, služio kao komandantov kurir. Pošto je zahvaljujući svojoj umešnosti spasao Ursicina i njegov štab od zarobljavalja u blizini Nizibisa, Amijan je sa svojim nadređenima poslat u utvrđenu Amidu (današnji Dijarbakir u Turskoj). Grad je ubrzo opsednut i posle teške opsade od 72 dana morao se predati persijskom kralju Šapuru II. Ursicin i nekolicina njegovih ljudi, uključujući i Amijana, uspeli su ipak da se spasu i sklone u bezbednu Antiohiju. Nakon pada važnog pograničnog grada, Ursicin je smenjen, a Amijan je izgleda ostao u službi pri štabu u rodnoj Antiohiji. Znamo još da je 363. učestvovao u zlosrećnom Julijanovom pohodu na Persiju, ali nam nije poznato u kakvom svojstvu. U nauci se atraktivno, ali nedovoljno osnovano predlagalo da je mogao biti zapovednik jednog odreda koji je opsluživao opsadne sprave. Posle Julijanove smrti, vratio se u Antiohiju i povukao iz vojne službe ili je možda bio otpušten po nalogu novog cara Valentinijana I 364. godine. Istoričar Šta se dalje dešavalo sa Amijanom, znamo samo u crticama. Izgleda da je u Antiohiji počeo da prikuplja materijal iz različitih oblasti ljudskog znanja i dopunjava beleške koje je možda vodio tokom svoje vojne službe. Posetio je Egipat gde se divio kulturnom središtu Aleksandrije, ali i drevnim spomenicima Tebe. Nešto posle velikog podvodnog zemljotresa 21. jula 366. godine obišao je i Peloponez. Vratio se zatim u Antiohiju i 371. bio prisutan na suđenjima lokalnoj aristokratiji, kojoj je i sam pripadao, a koja je optužena za bavljenje magijskim obredima. Moguće je da se i sam istoričar našao na širem spisku osumnjičenih. Najzad, nešto posle 378. otputovao je u Rim, prestonicu Carstva kojoj se, kao paganin i rimski tradicionalista, neizmerno divio. U Večni grad, u kome je želeo da završi i prezentuje svoju Istoriju, stigao je preko Trakije gde je posetio jednu od pozornica fatalne bitke kod Hadrijanopolja. Iako je kao bivši gardista uživao položaj člana konjaničkog staleža (perfectissiumus), koji je na rimskoj društvenoj lestvici bio odmah ispod senatorskog, Amijan nije naišao na otvorenu dobrodošlicu među rimskim patronima umetnika i učenjaka. Sa gorčinom i sarkazmom istoričar beleži da kada je 383. u Rimu zavladala nestašica žita, gradski prefekt naredio svim strancima da napuste Grad, ali je ipak dozvolio da preko 3000 plesačica i drugih zabavljača ostane pri prebogatim domaćinstvima aristokrata. Amijan je kasnije ipak uspeo da stekne naklonost i podršku rimskih patricija, a među njima su mogli biti paganski senator Simah Mlađi i Konstancijev šurak hrišćanin Ipatije. Njegovo delo je većim delom objavljeno i steklo je poštovanje pre nego što mu je sugrađanin iz Antiohije, Libanije uputio čestitku u pismu iz 392. godine. Amijan je izgleda svoje delo završio pre 397. i verovatno je nedugo zatim i umro. Istorija Po sopstvenim rečima Amijan je sastavio istoriju Rimskog carstva od Nerve (96.-98) do velikog rimskog poraza u bici kod Hadrijanopolja 378. godine. Istorija je međutim sačuvana samo delimično, tačnije sačuvan je njen drugi deo: od početne 31 knjige do nas su stigle knjige od 14. do 31. koje opisuju period od 353. do 378. godine. Pri izboru vladavine Nerve za početak svog dela, Amijan je izgleda želeo da se nadoveže na Tacitove Istorije (68–98). Tacit mu je bio uzor i po drugim merilima, ali se osećaju uticaji i Cicerona, Tukidida i Salustija. Izgubljene knjige su verovatno bile kompilativnog karaktera, ali bi nam danas svakako poslužile kao pouzdan izvor za događaje 3. i prve polovine 4. veka. Opis perioda u kome je sam autor živeo predstavljao je izgleda kvalitativnu i kvantitativnu polovinu Istorije. Amijan je bio vrlo posvećen idealu nepristrasnosti, ozbiljno je shvatao zadatak istoričara bez želje da sklizne u trivijalnost, vrlo je ubedljivo predstavljao dramatične trenutke poput opsade Amide kojoj je lično prisustvovao, kao i psihološke portrete vladara i drugih aktera događaja. Obično se Amijanova istorija jednostrano i uprošćeno ocenjuje kao panegirik Julijanu, što ona i jeste, ali neznatnim delom pošto i sam autor podvlači i one poteze i osobine koji nisu služili na čast poslednjem paganskom caru. Sa druge strane, Amijan je umetnuo u svoje delo i danas nama vrlo dragocene geografske-etnografske eskurse o raznim provincijama i krajevima Carstva (Istok, Trakija, Galija, Rim...) kao i o narodima koji žive na rimskim granicama (Persijanci, Huni, Alani...). Iako paganin, Amijan se u nekoliko navrata izjašnjavao vrlo povoljno i tolerantno prema hrišćanstvu, mada se, pre svega usred koncepcije dela, ne osvrće previše na prilike u hrišćanskoj crkvi i carskoj politici prema njoj. Poraz koji su Goti naneli Valensu kod Hadrijanopolja 378. godine, Amijan je izgleda smatrao upečatljivim krajem jedne epohe tako da se odlučio da sa tim događajem završi svoju istoriju. Iako Grk, Amijan je pisao svoju istoriju na latinskom, jeziku koji je dobro upoznao tokom retorskog školovanja u Antiohiji, kao i tokom službe u gardi pošto je latinski sve do početka 7. veka ostao zvanični jezik rimsko-vizantijske vojske. Izbor latinskog za jezik na kojem je pisao možda je bio diktiran Amijanovoj okrenutosti rimskoj veličini i tradicionalizmu. Amijanov latinski nije raskošan kao jezik klasične književnosti Avgustovog doba ali verovatno odražava govor period u kome je autor živeo. Što se izvora tiče, Amijan je, kao što je već spomenuto, tokom svoje vojne službe mogao voditi neku vrstu kratkog dnevnika. Docnije je, kao neobično savestan i temeljan istoričar, izgleda koristio raznoliku dokumentarnu građu, autentična carska pisma, pa čak i javne natpise. Dosta beleški napravio je zapisujući sećanja svedoka događaja od visokih dvorana, poput Julijanovog vernog komornika evnuha Euterija koga je sreo u Rimu, do anonimnih učesnika u velikim događajima, poput Valensovog gardiste koji je bio uz cara na samrti. Najzad, Amijan je dosta putovao, obilazio poprišta različitih događaja i možda o ponečemu diskutovao sa svojim savremenicima i poznanicima kao što su bili Libanije i Aurelije Viktor. Koristio je i neke danas izgubljene narativne izvore npr. zbirku carskih biografija nastalu sredinom 4. veka koja se u nauci naziva Kaisergeschichte. Amijanova Istorija donela je svom autoru slavu već za života. Međutim, izgleda da je već u 5. veku dobar deo uvodnih knjiga izgubljen, verovatno zbog svog kompilatornog karaktera. Početkom 6. veka pesnik i gramatičar Priscijan spominje poimence Amijana kao svoj izvor, a nešto kasnije ga je stilski i tematski sledio Kasiodor. Nakon toga, Amijanovo delo palo je u zaborav, ali je sačuvano zahvaljujući trudu i interesovanju srednjovekovnih kaluđera. Od ukupno 16 sačuvanih rukopisa, dva najstarija su nastala u 9. veku u nemačkim benediktinskim manastirima Hersfeld i Fulda, a ostali potiču iz 14. i 15. veka. Naučnoj, pa i široj javnosti, Amijana je otkrio humanista Pođo Bračolini (1380–1459), „pronalazač“ nekoliko Ciceronovih govora i Lukrecijevog spisa O prirodi stvari. Kako bi došao do fragmenata Amijanovog dela Bračolini je morao da potkupi jednog od monaha iz opatije Hersfeld. Danas, kada se period Pozne antike posmatra kao jedna od zanimljivijih oblasti u istoriografiji, čija se pojmovi i problemi stalno redefinišu i dopunjuju, Amijanovo delo uživa veliki ugled, pa i popularnost. Literatura Amijan Marcelin, Istorija, Predgovor, prevod i komentari Milena Milin, Beograd 1998. I UVOD 9 II O EKCKUPCU U ANTIČKOJ ISTORIOGRAFIJI 15 III GEOGRAFSKO-ETNOGRAFSKI EKSKURSI U RES GESTAE 25 1. Upadi Saracena i njihovi običaji (XIV 4) 25 2. Opis istočnik provincija (XIV 8) 26 3. Bodensko jezero (XV 4, 2–6) 31 4. Galija (XV 9–12) 32 5. Prevoj Suki (XXI 10,2) 40 6. Opis Trakije i Crnog mora, oblasti i naroda oko njega (XXII 8, 1–48) 42 7. Opis Egipta. O Nilu, krokodilu, ibisu i piramidama (XXII 15–16) 50 8. Opis osamnaest većih provincija Persijskog carstva i gradova svake od njih i narodnih običaja (XXIII 6) 59 9. Opis naroda i šest provincija Trakije i slavnih gradova svake od njih (XXVII 4) 75 10. O postojbini i običajima Huna, Alana i drugih plemena azijske Skitije (XXXI 2) 79 IV ISTORIOGRAFSKA PITANJA 87 1. Koncepcija i funkcija ekskursa u Res gestae 87 2. Ekskursi i glavno izlaganje: izbor podataka 91 3. Odnos prema izvorima 93 4. Grci, Rimljani, varvari 97 V ZAKLJUČAK 101 IZVORI 105 SKRABENICE 108 SPISAK LITERATURE 109 SUMMARY 115 INDEKS ANTIČKIH IMENA 125 INDEKS IMENA SAVREMENIH AUTORA 129 SPISAK KARATA 131 MG142 (N)

1.Tito i Srbi, knjiga 1 (1914–1944) 2. Tito i Srbi, knjiga 2 (1945–1972) KOMPLET dve 2.knjige... .... ------------------------------- Pero Simić Izdavač: Laguna Autor Pero Simić, koga su hrvatski i slovenački novinari i istoričari još 2009. proglasili „najvećim svetskim titologom“, utvrđuje ovom knjigom da odnosi Tita i Srba predstavljaju jednu od najvećih nepoznanica celokupne biografije Josipa Broza. U I svetskom ratu ratovao je protiv Srbije; posle II svetskog rata vladao je dvostruko duže Jugoslavijom od kralja Aleksandra I Karađorđevića; u hiljadama depeša koje je za vreme tog rata razmenio sa Staljinom više je satanizovao Dražu Mihailovića, vođu legitimne Jugoslovenske vojske u otadžbini, nego Hitlera, Musolinija i Antu Pavelića; za vreme svoje vladavine obišao je desetine jugoslovenskih stratišta iz II svetskog rata, ali nikad Jasenovac, najveće srpsko i jugoslovensko gubilište; od Srba i Srbije prilično je strepeo jer je smenio četvoricu njihovih vođa i dva puta izvršio temeljnu čistku više od deset hiljada pripadnika srpske političke, kulturne, intelektualne, poslovne i bezbednosne elite. S druge strane, žena koja je ostala s njim do kraja života bila je Srpkinja, a njegovu smrt Srbi su najviše oplakali... Kontroverzna ličnost doživotnog jugoslovenskog predsednika rasvetljava se u prvoj knjizi ove istorijske biografije nepristrasnim pristupom temi i nizom novih dokumenata o protivrečnim vezama i odnosima Josipa Broza i Srba od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata.  ///////////////////// Poslednja knjiga prerano preminulog publiciste Pere Simića, dugogodišnjeg istraživača Titove biografije, analizira i prati odnos Tita i komunističke partije prema srpskom nacionalnom i državnom pitanju posle Drugog svetskog rata. Ona je nastavak prvog dela koji je obuhvatao period od početka Velikog rata do uspostavljanja socijalističke Jugoslavije. Obe knjige kruna su njegovih višegodišnjih pregnuća da rasvetli biografiju svakako najvažnijeg državnika XX veka na ovim prostorima. „Simić se u ovoj knjizi osvrće na represiju i ratne zločine pobednika u Srbiji neposredno po oslobođenju, ispituje smisao i ulogu Sremskog fronta, izborne mahinacije, politička suđenja i druge oblike represije revolucionarnog režima u poratnim godinama. Značajan deo pažnje posvetio je odnosu partijskog vrha prema srpskom pitanju u ostalim republikama i pokrajinama, uočio pogubne mere staljinizacije društva i politike prema srpskom selu (kolektivizacija i progon ’kulaka’ i ’buržoazije’ ), podsetio na surovi progon na Goli otok partijskih neistomišljenika i razobličio politiku decentralizacije i konfederalizacije zemlje kao štetnu po srpske interese. Ondašnja mantra o ’velikosrpskom hegemonizmu i šovinizmu’ bila je zgodan izgovor da se mnoge partijske i državne mere usmere na uspostavljanje autonomije jedino na teritoriji Srbije (Kosovo i Vojvodina), da se istaknu nacionalne simetrije na štetu Srba (jednako učešće u NOB, jednako učešće u žrtvama, guranje odgovornosti za Jasenovac i genocid nad Srbima u drugi plan, simetrija u političkim progonima disidenata itd.), i da se uklone istaknuti srpski kadrovi (Nešković, Penezić, Ranković). Zahvaljujući Simićevim delima kao što je dvotomna knjiga Tito i Srbi, i mnogim ranije objavljenim dokumentima o Josipu Brozu, danas se mogu naći vrlo kredibilni i otrežnjujući podaci koji govore o dugo skrivanim stranama Titove biografije.“ Knjige su NOVE..... ------------------------------- D2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotaci malkice iskrzani po ivicama, nista strasno sve ostalo u dobrom i urednom stanju! ZAKONIK CARA STEFANA DUŠANA I-II - I struški i atonski rukopis - II studenički, hilandarski, hodoški i bistrički rukopis Urednik akademik mehmed begović Srpska akademija nauka i umetnosti 1975/1981 BEOGRAD Tvrd povez Veliki format 28,5cm Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308. — 20. decembar 1355), poznat i kao Stefan Dušan ili Dušan Silni, bio je poslednji srpski kralj iz dinastije Nemanjića, vladajući od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi car srpske države[a][2][3][4], kada ga je na Vaskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Dušan je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom 9 godina — od svog krunisanja 1346. do svoje smrti 20. decembra 1355. godine. Car Dušan je opisan kao energičan vladar, jakog karaktera i temperamenta, zato je često nazivan i pod imenom „Dušan Silni”. Rođen je oko 1308. godine od oca Stefana Dečanskog i majke Teodore Smilec. Dušanov deda po ocu je srpski kralj Stefana Milutina, a po majci bugarski car Smilec. Kao dečak je zajedno sa svojim oslepljenim ocem, majkom i starijim bratom Dušicom izgnan u Carigrad, najverovatnije 1314. godine. To je bila kazna za mladog kralja Stefana Dečanskog, koji se pobunio protiv oca i pokušao da mu otme vlast, ali ga je kralj Milutin pobedio, oslepeo i poslao ga zajedno sa njegovom porodicom u vizantijsku prestonicu Carigrad. Početkom 1317. ili 1318. godine Stefanu Dečanskom je bilo dozvoljeno da se vrati u kraljevinu Srbiju. Mladi Dušan je ostao na dvoru svog dede Milutina, najverovatnije kao talac. 1321. godine, kralj Milutin umire, a posle godinu dana borbe za vlast — na srpski presto dolazi kralj Stefan, Dušanov otac, kome se iznenada povratio vid. Tom prilikom je Dušan proglašen za naslednika prestola i dodeljena mu je na upravu Zeta. Poznato da je Dušan učestvovao u bici kod Velbužda 1330. godine, gde je srpska vojska porazila bugarsku i ubila njihovog cara. U bici se Dušan pokazao kao izuzetan ratnik i komandant, i verovatno je još tu zadobio simpatije vojske i vlastele. Početkom 1331. godine, odnosi Dušana i njegovog oca kralja Stefana Dečanskog su se prilično zahladneli. Kralj Stefan je verovatno na nagovor svoje druge supruge, kraljice Marije Paleolog, razmišljao da umesto Dušana za naslednika proglasi svog drugog sina Simeona Sinišu. Uz podršku vlastele koja je želela veće osvajačke pohode, Dušan se pobunio protiv oca — svrgnuo ga sa vlasti, i potom utamničio. Stefan Dečanski je umro u tamnici, ali razlog smrti nikada nije bio u potpunosti otkriven. Postoji nekoliko teorija o tome: neki izvori tvrde da je Stefan umro prirodnom smrću, dok drugi nagoveštavaju na to da je Dušan naredio da se Stefan ubije — što bi mogao da bude jedan od razloga zašto Dušan nije proglašen za svetitelja. U toku svoje vladavine, Dušan će osvojiti mnoga područja i gradove. Učestvovao je tokom prvog vizantijskog građanskog rata na strani Jovana Kantakuzina, takođe je i tada proširio svoje teritorije. Ubrzo nakon tog rata se krunisao za cara, ali njegovu titulu nisu priznavale mnoge države. Dešava se drugi građanski rat u Vizantiji tokom kojeg je Stefan Dušan aktivno učestvovao i bio u savezu sa Jovanom V Paleologom, tokom tog rata je zauzeo Epir i Tesaliju. Napao je Bosnu i čak je stigao do glavnog grada Bobovca, ali zbog iznenadnog napada Vizantije, morao je da napusti Bosnu. Tokom vladavine je nekoliko puta ulazio u sukobe sa Ugarima, od kojih je zauzeo Mačvu. Za vreme njegovog života Srpska država postaje najjača vojna sila na Balkanu, čak je i predvideo opasnost od Turaka. Dušan se oženio bugarskom princezom Jelenom, sa kojom je dobio jedinog sina Uroša, a neki izvori smatraju da su imali i ćerku. Posle smrti cara Dušana 1355. godine, carski tron nasleđuje njegov sin Uroš, zvanično car Stefan Uroš V. Zanimljivo je da je imao svoj poseban odred plaćenika, od kojih je najpoznatiji Palman Braht.[5] Godine 1349. je doneo veoma važan dokument, koji se zove „Dušanov zakonik”, a pisan je na srpskoslovenskom jeziku. Dušanova carska kruna se danas nalazi u Cetinjskom manastiru, u Crnoj Gori. Car Dušan je takođe poznat po tome što je sagradio Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde je i bio sahranjen sve do 1927. godine, kada je njegovo telo preneto u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Završio je takođe i zadužbinu svog oca Manastir Visoki Dečani. Dušan je smatran za heroja među današnjim Srbima, i ima veliko poštovanje u narodu. Jedno od obeležja Dušanove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj povelja. Još za vreme Dušanovog kraljevanja na srpski jezik je preveden Sintagmat Matije Vlastara koji predstavlja pravnu enciklopediju nastalu 1335. godine. Po ondašnjim shvatanjima Dušan je sa dobijanjem carske titule dobio pravo da postavlja zakone opšteg, univerzalnog karaktera.[119] Smisao svog zakonodavnog rada Dušan je pokušao da objasni u uvodnoj povelji prvog dela Zakonika gde se vidi da krajnji ciljevi nisu ovozemaljski. Smisao Zakonika je da pomogne dosezanje savršenog života i da doprinese spasenju.[120] Prvi deo Zakonika proglašen je 21. maja 1349. godine u Skoplju i sastoji se od 155 članova. Drugi deo donet je 1354. godine i sastoji se od 66 članova. Sastavljači nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana čija je služba bila povezana sa sudstvom. Original Zakonika nije sačuvan i poznat je samo na osnovu rukopisne tradicije. Sadržaj Zakonika je raznovrstan i nastoji da obuhvati gotovo sve oblasti života, ali je pojedinim oblastima posvećena različita pažnja — Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. U Zakoniku nisu doslovno ponavljane, a ni ukidane stare zakonske odredbe. Ti zakoni predstavljali su najveći autoritet i na njih se Dušan poziva u svojim propisima. Prvih 38 odredaba odnosi se na crkvu i tu se regulišu uglavnom aktuelni problemi odnosno ono što se ticalo položaja i delovanja crkve i njenih služitelja u konkretnim uslovima Dušanove države.[121] Grupa od narednih 25 članova se odnosi na vlastelu. Ovde Dušan i njegovi zakonodavci nisu raspolagali opštim zakonskim tekstovima na koje bi se mogli ugledati. Postojao je samo niz pojedinačnih pravnih akata nastao u dugom vremenskom periodu, a odnosi između vladara i vlastele uglavnom su regulisani propisima običajnog prava. U ostalim delovima Zakonika primetno je manje grupisanje članova, ali ne i izlaganje po nekom određenom sistemu koji je primetan u prvom delu Zakonika. U sistemu kazni vlastela je bila povlašćena u odnosu na druge slojeve društva. Nedostatak odredaba koje se odnose na građansko-pravnu problematiku objašnjava se time što je ova oblast bila obrađena u Zakonu gradskom (delu Nomokanona), Zemljoradničkom zakonu i Zakonu cara Justinijana. Dušanov Zakonik pre svega bavio problemima iz krivičnog prava.[122] Na oblikovanje Zakonika ogroman uticaj je imalo vizantijsko pravo. To se najbolje ogleda u načelu zakonitosti koje je preneto iz vizantijskog prava. Ovo načelo propisuje se u više članova. Pitanje je kolikog je uticaja ovo načelo imalo u praksi. Zakonik je nastavio svoj život dugo nakon Dušanove smrti. Sigurno se primenjivao za vreme Dušanovog naslednika, cara Uroša. Nije poznato da li je imao primenu tokom poslednjih decenija srpske srednjovekovne države. Sa konačnim padom srpske srednjovekovne države pod tursku vlast suzilo se područje na kome su se mogle primeniti odredbe Zakonika. Prostora za njegovu primenu bilo je u malim autonomnim oblastima pod mletačkom vlašću kao što su Grbalj i Paštrovići. O praktičnom značaju svedoči postojanje tri rukopisa iz ovog područja, ali i jezičko i terminološko prilagođavanje aktuelnim prilikama.[124] Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[125][126][127] svetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Dušanov zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima car Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava.[128] Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika Dušanov zakonik[1] (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[2][3][4] Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Dušanov Zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima Stefan Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava[5]. Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika[6][7]. Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, njenim služiteljima i posedima, slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici). U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član (prema izdanju Stojana Novakovića iz 1898. godine)[8], ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Odredbe zakonika regulišu raznovrsne oblasti prava, ali njihov cilj nije da bio da predvidi sve slučajeve, već samo nova pitanja. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara....

STRAH OD MALIH BROJEVA: Ardžun Apaduraj **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Strah od malih brojeva : ogled o geografiji gneva / Ardžun Apaduraj ; prevela s engleskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov Fear of Small Numbers. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2008 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 157 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Zbirka Biblioteka XX vek ; 167 ISBN 978-86-7562-071-6 (BXXV; broš.) Napomene Prevod dela: Fear of Small Numbers / Arjun Appadurai Prema Predgovoru, ovaj rad je nastao u drugoj fazi dugoročnog komparativnog projekta o masovnom etnocidnom nasilju u svetu, započetog 1989. godine. Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 4 Bibliografija: str. 151-153 Registar. Predmetne odrednice Globalizacija Etnički sukobi Strah od malih brojeva govori o «masovnom nasilju motivisanom kulturnim razlikama». Ima sledeća poglavlja: 1. Od etnocida do ideocidi, 2. Civlizacija sukoba, 3. Globalizacija i nasilje, 4.Strah od malih brojeva, 5. Naši teroristi, mi sami i 6. Globalizacija odozdo u doba ideocida.

Izdavač: Nerkez Smailagić, Zagreb Autor: Joseph von Hammer Prevod: Nerkez Smailagić Povez: tvrd Broj strana: 536 + 554 Omotnice sanirane selotejpom, same knjige veoma dobro očuvane. Tursko – osmansko carstvo predstavlja zanimljiv, složen i nužan predmet historijske znanosti. Golemi kolos koji se protezao od pustinja Numibije do poljske granice, od Perzije skoro do Venecije, obuhvaćajući dijelove tri kontinenta, bitno je zadugo utjecao i određivao razvoj i sudbinu mnogih naroda, kraljeva i kultura. Nastanak i i učinci tog imperija svakako su jedna od najznačajnijih pojava cjelukupnog srednjevjekovlja na Istoku i Zapadu. 1. TOM 1. Porijeklo i domovina Turaka. Povijest Oguza i Turkmena, perzijskih Seldžuka i Ruma 2. Početak osmanske vladarske kuće. Osmanova vladavina i prvi vladari 3. Od Orhanovog ustoličenja do prvih zaklada u Brusi 4. Od prvih prijelaza Turaka u Evropu do Orhanove smrti 5. Od ustoličenja Murata do njegove smrti 6. Od Bajezidova ustoličenja do daljnih osvajanja u Aziji i Grčkoj 7. Timur-han u osmanskoj povijesti 8. Doba međuvlada nakon Bejezida 9. Od borbi sa vladarom Karamana do Mehmedove smrti 10. Od ustoličenja Murata II do opsade Beograda 11. Od ponovnog Muratovog uspona na prijestol do njegove smrti 12. Od ustoličenja Mehmeda II do osvajanja Konstantinopolja (Carigrada) 13. Od prvih mjera u Carigradu do osvajanja Peloponeza 14. Događaji do osvojenja Negroponta 15. Azijska, karamanska vojna 16. Daljna osvajanja sve do zaposjedanja Skadra 17. Događaji sve do Mehmedove smrti 18. Državne ustanove i kulturna djela za Mehmeda II 19. Ustoličenje Bajezida II i sudbina princa Džema 20. Vladavina Bajezida II 21. Od borbi na Istoku do smjenjivanja i smrti Bajezida II 22. Od ustoličenja Selima do perzijskih ratova 23. Zbivanja na istočnim stranama carstva 24. Osvajanje Egipta i Selimova smrt 25. Prvo razdoblje vladavine Sulejmana I 26. Događaji do opsade Beča 27. Daljni događaji za Sulejmana I 28. Azijske vojne Sulejmana I 29. Od venecijanskog i moldavskog rata do mira s Venecijom 30. Od drugog ugarskog rata do mira sa Ferdinandom i Karlom 31. Daljni događaji, posebno u Perziji i Ugarskoj 32. Daljni događaji, poglavito novi ugarski rat 33. Od smrti Rustem-paše do Sulejmanove smrti 34. Spomenici, istaknute ličnosti i ustanove Sulejmanovog vremena 2. TOM 35. Prvo razdoblje vladavine Selima II 36. Od ciparskog rata do smrti sultana Selima II 37. Od ustoličenja Murata III do smrti Mehmeda Sokolovića 38. Azijske vojne za sultana Murata III 39. Od vanjskih odnosa pod Muratom III do događaja u Arabiji i na Krimu 40. Od pohoda na Perziju do smrti sultana Murata III 41. Od ustoličenja Mehmeda III do osvojenja Kaniže 42. Od smrti velikog vezira Ibrahima do mira na Žitvi 43. Od pohoda na azijske pobunjenike do smrti sultana Ahmeta 44. Od ustoličenja Mustafe I do pogubljenja Osmana II 45. Od ustoličenja Mustafe I do smjenjivanja sultana 46. Od ustoličenja Murata IV do njegova vladarskog osamostaljivanja 47. Od pohoda Husref-paše na Istok do Abazina pogubljenja 48. Od Muratova marša na Erzurum do njegove smrti 49. Od ustoličenja Ibrahimova do venecijanskog rata 50. Od rata s Venecijom do pogubljenja sultanova 51. Od ustoličenja Mehmeda IV do rušenja svemoćne vlasti janičarskih aga 52. Od novih azijskih buna do velikog vezirstva Mehmeda Ćuprilića 53. Veliki vezirat Mehmeda Ćuprilića 54. Od velikog vezirata Ahmeta Ćuprilića do izmjene tursko-austrijskih poslanstava 55. Od okončanja rata na Kreti do osvajanja Kandije 56. Od sultanova povratka u Edrenu do smrti Ahmeta Ćuprilića 57. Od vezirstva Kara Mustafe do drugog opsjedanja Beča (K-136)

U dobrom stanju Stara indijska civilizacija : filozofija, nauka, religija / G. M. Bongard-Levin ; s ruskog prevela Lidija Subotin Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Skopje : Misla ; Zagreb : Mladost ; Titograd : Pobjeda ; Beograd : Prosveta ; Sarajevo : Svjetlost, 1983 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 350 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Subotin, Lidija, 1930- = Subotin, Lidija, 1930- Zbirka Biblioteka Ceo svet = Biblioteka Cijeli svijet. Indija Prevod dela: Древнеиндийская цивилизация / Г. М. Бонгард-Левин Tiraž 4.000 Str. [351]: Beleška o piscu / Lidija Subotin Bibliografija: str. 347-350. Predmetne odrednice Civilizacija, stara indijska Indija -- Kulturna istorija Indologija SADRŽAJ Uvod ... 5 1 Izvori. Indoarijevci etničko-kulturni substrati ... 15 2 Vede i učenje upanišada ...33 3 Epoha šramanskih doktrina ... 69 4 Džainizam: legende i istorija ... 87 5 Rani budizam ... 103 6 „Bhagavadgita” i njena uloga u razvoju indijske kulture ... 137 7 Lokajata i šestdaršana ... 165 8 Razvoj naučnih disciplina ... 219 9 Budizam mahajane ... 255 10 Hinduizam: višnuizam i Šivaizam ... 283 11 Tradicija purana ... 315 12 Dekan i južna Indija u starom veku ...331 Izbor indološke literature ...347 Beleška o piscu ...351

1. Bernard Montgomeri. `Od El Alamejna do Baltičkog mora / [sa engleskog preveli Zdenko Alјančić i Nikola Stojanović].` Beograd: Vojno delo, 1951. 464 str., [4] presavijena lista s tablama : ilustr. ; 21 cm. 2. Rudolf Blum. `Mao Ce Tung i kineska revolucija.` Beograd: Rad, 1956. 241, [8] str. s tablama : fotogr. ; 20 cm. 3. `Mala politička enciklopedija / [redakcioni odbor Đorđević Jovan ... i dr.].` Beograd: Savremena administracija, 1966. XIX, 1531 str. ; 25 cm. 4. Georgij Konstantinovič Žukov. `Uspomene i razmišljanja / G. K. Žukov ; [prevela s ruskog Danica Jakšić].` Beograd: Prosveta, 1969. XXVI, 780 str., [96] str. s tablama ; 21 cm + [1] višestruko presavijen list s geogr. kartama. 5. Vladimir Dedijer. `Izgublјena bitka J. V. Stalјina.` Beograd: Prosveta, 1969. 455 str., [24] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm. 6. Roj Medvedev. `Putin : povratak Rusije.` Beograd: Kompanija Novosti, 2007. 2. dopunjeno izd. 355 str. : fotografije ; 21 cm. Ukupno 5,6kg

U dobrom stanju Autor - osoba Čatipović, Milivoj Naslov Podvale, obmane i zablude u svijetu nauke / Milivoj Čatipović Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1980 Fizički opis 202 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN (Karton) Napomene Bibliografija: str. 197-199. Predmetne odrednice Nauka – Zablude Prvo poglavlje KAKO SU IZGLEDALI NASl PRECI 1. KALIFORNIJSKA LUBANJA 2. ČOVJEK IZ PILTDOWNA 3. FOSILNI GOLIJAT 4. TRAGANJA ZA ČUDOVIŠTIMA Drugo poglavlje IZ HISTORIJE ARHEOLOGIJE 1. ŽIVOT ČOVJEKA KAMENOG DOBA a) Pećinski crteži b) Umjetnost neandertalca c) Afera Glozel 2. STARI UMJETNIČKI PREDMETI I ZAPISI a) Rim i renesansa b) Etrursko bogatstvo c) Veliki ratnici od terakote d) Deset godina uspješnog rada e) Zlatna ti jara kralja Saitaphernesa f) Freske u katedrali g) Keltski orao h) Predmeti iz Hacilara i) Brončani kipići iz okolice Sinja Treće poglavlje HISTORIJSKE VARIJACIJE 1. NEKOLIKO RAZNOVRSNIH PRIMJERA a) Falarisova pisma b) Značaj djela De Situ Britaniae c) Diplomatički kodeks sa Sicilije d) Pisma poznatih ljudi e) Konstantin Simonides f) Porijeklo jedne pergamene g) Neobični memoari 2. IZ HISTORIJE RELIGIJE a) Isusovo pismo i Acto Pilati b) Flavijevo svedočanstvo . c) Neobična darovnica . d) Lažni dekreti 3. IZ SLAVENSKE PROŠLOSTI a) Zahvalnica Aleksandra Velikog b) Kako je car Justinijan postao Slaven 4. LITERARNO-HISTORIJSKE KOMBINACIJE a) Pjesme škotskoga barda b) Rukopis Kralodworsky c) Veda Slavena i Stjepan Verković d) Podvala iz Francuske Četvrto poglavlje VEZE IZMEĐU STAROG I NOVOG SVIJETA 1. JESU LI FENIČANI BILI PRVI? 2. KENSINGTONSKA STIJENA 3. KARTA VINLANDA I ZEMLJA TATARSKA 4. NEOBIČNA PUTOVANJA a) Lutanja sv. Brandana b) Princ Madoc c) Putovanje braće Ženo Peto poglavlje POKRETAČI GEOGRAFSKIH OTKRIĆA 1. TERRA AUSTRALIS NON COGNITA 2. NESTALI OTOCI U ATLANTIKU a) Otok Antilia b) Nemirni Brazil c) Đavoli ili Demonski otoci 3. EL DORADO — ZEMLJA ZLATNIH SNOVA 4. SEDAM ZLATNIH GRADOVA Šesto poglavlje NEPOZNATE ZEMLJE NA ISTOKU 1. GDJE SE NALAZILA HIPERBOREJA? 2. ZEMLJA AMAZONKI 3. KRALJEVSTVO PREZBITERA IVANA Sedmo poglavlje POTONULI KONTINENTI 1. ATLANTIDA I DR HEINRICH SCKLIEMAN 2. MAJKA ZEMLJA MU LITERATURA

SRBI POBEDILI NA KOSOVU - V.V. Makušev КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА! K.S.N.

КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА!

Horst Ueberhorst: GESCHICHTE DER LEIBESÜBUNGEN (Istorija fizičkog vaspitanja), Prvo izdanje, Verlag Bartels und Wernitz, Berlin, Band 1, 1972, strana 263, ISBN 3-87039-928-7; Band 2, 1978, strana 347, ISBN 3-87039-996-1; Band 3,Teilband 1, 1980, strana 622 ; Band 3, teilband 2, 1982, od 623-1144; Band 4, 1972, strana 234, ISBN 3-87039-946-5; Band 5, 1976, strana 445, ISBN 3-87039-980-5. Kapitalno delo o istoriji i razvoju fizičkog vaspitanja, fizičke kulture, sporta i pojedinačnih i grupnih sportova od praistorije do dvadesetog veka u svetu i Evropi. Knjiga 5 ima tekst o istorije sporta i fizičke kulture u Jugoslaviji kojeg je napisao profesor Drago Stepišnik (str. 347-368). Sve knjige su na nemačkom jeziku, formata 17 x 24 cm, sa kožnim povezom, ilustrovane crno-belim fotografijama, tabelama, i pod redakcijom profesora Horsta Ueberhorsta sa Rur Univerziteta u Bohumu. Tom 5 ima na nekoliko strana podvučenih redove hemijskom olovkom. Sve knjige imaju potpis i pečat vlasnika. Ne korespondiram SMS porukama. Ne prodajem knjige kupcima sa Kosova i ne šaljem u inostranstvo. Cena je za komplet (6 knjiga) sa poštarinom.

HRVATSKA U DIPLOMATSKIM IZVJEŠTAJIMA IZBJEGLIČKE VLADE 1941-1943 I-II: Ljubo Boban Naslov Hrvatska u diplomatskim izvještajima izbjegličke vlade : 1941-1943. Knj. 1 / Ljubo Boban Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus : Filozofski fakultet, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 337 str. ; 24 cm Zbirka Plava biblioteka ISBN 86-343-0241-5 Registri. Predmetne odrednice Hrvatska -- Istorija -- 1941-1943 Naslov Hrvatska u diplomatskim izvještajima izbjegličke vlade : 1941-1943. Knj. 2 / Ljubo Boban Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus : Filozofski fakultet ; Ljubljana : Delo, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 381 str. ; 24 cm Zbirka Plava biblioteka ISBN 86-343-0241-5 (karton s omotom) Napomene Kratice: str. 6 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Nezavisna država Hrvatska -- 1941-1943 -- Istorijska građa Nezavisna država Hrvatska -- Diplomatska istorija -- 1941-1943 -- Istorijska građa Dobro očuvane knjige. bd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. izdanje! Beograd XXI veka: iz starih utopija i antiutopija - Ivo Tartalja Mnogi pisci starog i novog doba opisuju grad kakav prema njihovom shvatanju treba da bude sazdan. Ukoliko su im zamislili neostvarive, njihovi se opisi nazivaju utopije. Neki drugi pisci, ili isti pisci u drugim vremenima, više su skloni da govore o tome kakav grad ne treba da postane. Kao da su puke replike u polemici sa utopistima, njihovi su spisi prozvani antiuptopije ili distopije.“ Sadržaj: GODINA 2071. Grad iz mašte i grad maštanja Beograd na karti utopija Objavljivanje teksta Ko je mogao biti autor Podatak Arkadija Varađanina Neiščitani pisac Podudarne teme Đorđa Natoševića Bledi obrisi razvalina GODINA 2095. Antiutopija Svetolika Rankovića GODINA 2011. Prognoza – ili utopija? – Stojana Novakovića LETA GOSPODNJEG 1989. PRILOZI Milan Jovanović, Nove Varoši – Novi Beograd Beograd posle 200 godina Svetolik Ranković, U XXI veku Stojan Novaković, Nakon sto godina Ivo Tartalja (Beograd, 31. jul 1930 — Beograd, 3. novembar 2020) bio je srpski teoretičar i istoričar književnosti, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasni član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u kojem se nalazi porodična Zbirka porodice Tartalja. Biografija Ivo Tartalja rođen je 31. jula 1930. u Beogradu, u jednoj od poslednjih grofovskih porodica na Balkanu.[1] Njegov otac bio je književnik i pesnik Gvido Tartalja a stric slikar Marino Tartalja.[2] Tartalja se školovao u Beogradu, gde je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, Prvu mušku gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet (filozofska grupa), na kome je doktorirao 1961. godine.[2] Radio je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filozofskog, potom Filološkog fakulteta od 1955. do penzionisanja 1995. godine.[2] Pored redovne nastave na fakultetu izvodio je tečajeve za postdiplomsku nastavu u Beogradu, Novom Sadu i Prištini.[2] Po više semestara takođe je održavao nastavu iz teorije književnosti na novoosnovanim fakultetima u Nišu i Kragujevcu.[2] Od osnivanja Instituta za književnost i umetnost (najpre Centra za teoriju književnosti i umetnosti) radio je u ekipi osnivača i više godina kao referent za estetiku (1960–1968).[3] Radio je kao sekretar Odbora za kritička izdanja u SANU (1972-1975), kao član uredništva biblioteke „Književna misao“ Srpske književne zadruge, edicije „Srpska književna kritika“[4] Instituta za književnost, kao i u redakcijama više periodičnih publikacija. Preminuo je 3. novembra 2020. godine u Beogradu.[2] Tartalja je bio počasni član i osnivač Adligata.[5] Dela Kao posebna izdanja objavio je knjige: Počeci rada na istoriji opšte književnosti kod Srba (Srpska akademija nauka i umetnosti, 1964), - doktorska disertacija[6] Đure Daničića lekcije iz estetike ( Institut za književnost i umetnost, 1968)[7] Pripovedačeva estetika, prilog poznavanju Andrićeve poetike (Nolit, 1979)[8] Beograd 21 veka – iz starih utopija i antiutopija (Srpska književna zadruga, 1989)[9] Put pored znakova (Matica Srpska, 1991, Zavod za udžbenike, Banja Luka, 2006)[10] Teorija književnosti za srednje škole (Zavod za udžbenike, Beograd, 1998, 2000, 2003, 2006, 2008, 2013)[11] Do praestetike (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2007)[12] Pesma o pesmi: širom književnosti (Srpska književna zadruga, 2013)[13] Estetika Đure Daničića, posthumno, 2019.[14] Priredio je za štampu Studije i kritike Ljubomira Nedića, tri knjige Sabranih dela Bogdana Popovića (O umetnosti i stilu, Književna teorija i estetika, Listići i drugi članci), i knjigu Vojina Rakića Bogdan Popović iz razgovora davnih. Uredio je i pojedine zbornike. Bibliografija njegovih radova objavljenih do 1986. godine objavljena je u sklopu dela „Anali Filološkog fakulteta” 1979. i 1996. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Olga Brukner - Velika Dautova - Rusevljan - Petar Milosevic Arheologija (od grčkih reči αρχαίος = star, (u savremenom grčkom i prastar) i λόγος = nauka, reč, misao) je nauka koja izučava materijalne ostatke, tj. sve uočljive tragove ljudskih delatnosti radi upoznavanja njihove sadržine u određenom vremenu i prostoru, kao i njihovog značenja u određenom socijalnom, ekonomskom i istorijskom okruženju. Iako je uobičajeno da se njeno proučavanje vezuje za „starine“, tj. za davnu prošlost, njome je obuhvaćeno vreme od najstarijih materijalnih ostataka, pa sve do današnjih dana.[1] Po svom sadržaju i ciljevima arheologija je društveno-istorijska naučna disciplina. Po naučnim izvorima i metodi rada arheologija je istovremeno i egzaktna nauka, što znači da se bazira na materijalnim ostacima (pokretnim i nepokretnim) potpomažući se pritom, ako ih ima, pisanim izvorima radi što boljeg testiranja hipotezâ. Njen osnovni i trajni cilj takvog načina rada jeste upoznavanje čoveka kao inteligentnog člana ljudskog društva, stvaraoca i tvorca kontinuirane kulturne evolucije.[2] Arheologija poseduje određene metode u izučavanju prošlosti ljudi. Pored toga oslanja se i na ceo niz drugih, pomoćnih naučnih disciplina kao što su: geologija, paleontologija, antropologija, etnologija, antička istoriografija, hemija i dr.[3] Na arheologiju se može gledati i kao na društvenu nauku i humanističku nauku. Ovo zavisi od paradigme koja se posmatra.[4] Rezultati i plodovi arheoloških istraživanja postižu svoj cilj ako postanu pristupačni, vidljivi i razumljivi ne samo stručnjacima, nego i svima onima čiju pažnju privlači arheologija kao izrazito socijalna i antropološka nauka.[5] Arheologija i društvene nauke Arheologija, koja se u novije doba sve više vezuje uz antropologiju a ne istoriju kako je to bilo uobičajeno u prethodnom razdoblju i to naročito u Evropi, proučava ljudska društva i objekte koje su ona ostavila za sobom. To naročito dolazi do izražaja tokom proučavanja praistorije o kojoj su gotovo uvek jedina svedočanstva njeni materijalni ostaci (npr. oruđa od kamena, kosti i metala, keramika, ostaci arhitekture, itd.). Pored praistorije arheologija se bavi i proučavanjem istorijskih perioda, to jest perioda u kojima postoje pisani izvori, i ona u tom slučaju uglavnom ima ulogu pomoćne istorijske nauke. Iako su neki od njenih spektakularnijih otkrića glavni znak prepoznavanja arheologije, takvi su nalazi srazmerno retki i najčešće nedovoljno dokumentovani tako da oni vrlo često nemaju veliku vrednost sa stanovišta naučne arheologije. Moderna arheologija se zasniva na timskom radu i detaljnom dokumentovanju i analizi svih nalaza (uključujući tu i informacije o prirodnoj sredini, ljudske ostatke, arhitekturu, artefakte, biofakte, itd.) i njihovih asocijacija u cilju što preciznijeg rekonstruisanja ljudskih kultura i uopšte ljudskog života u prošlosti....

U dobrom stanju Jugoslavenska revolucija i socijalizam. Sv. 1 / Josip Broz Tito ; izbor priredio Miloš Nikolić ; predgovor Aleksandar Grličkov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo) Fizički opis XLIII, 433 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Miloš Grličkov, Aleksandar Zbirka Biblioteka Prometej ; 16 Napomene Misao i djelo Josipa Broza Tita: str. IX-XXXVIII Napomena priređivača: str. XXXIX-XLIII Registri Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Politika neangažovanja -- Jugoslavija Narodnooslobodilačka borba, 1941-1945 Jugoslavija -- Političke prilike -- 1928-1979 Jugoslavenska revolucija i socijalizam. Sv. 2 / Josip Broz Tito ; izbor priredio Miloš Nikolić ; predgovor Aleksandar Grličkov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo) Fizički opis VII, 563 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Miloš Grličkov, Aleksandar Zbirka ǂBibliotekaǂ Prometej ; 16 Napomene Bibliografija: str. 521-561 Registri Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Politika neangažovanja -- Jugoslavija Narodnooslobodilačka borba, 1941-1945 Jugoslavija -- Političke prilike -- 1928-1979

Crna knjiga: Patnje Srba u Bosni i Hercegovini 1992-1995 / Miroslav Toholj Cetinje 2000. Tvrd povez, ćirilica, 595 strana + 9 strana sa tablama + 530 strana + 22 strane sa tablama. Knjiga su veoma dobro / odlično očuvane. V2 Ova knjiga o zlu u početku je zamišljena sa sasvim jasnom svrhom — da se političkoj javnosti Zapada predoče činjenice koje bi možda mogle izbalansirati pristup zbivanjima u Bosni i Hercegovini, pa i u bivšoj Jugoslaviji, dok kod nas još bješe blaženih iluzija u tom pogledu. (Otuda su i poimenični spiskovi na ovim stranicama utemeljeni na abecednom, latiničnom poretku koji je manje-više dosljedno poštovan.) Na dokumentarnom i faktografskom karakteru insistira i grafička struktura. Svi doslovni navodi i citati ispisani su kurzivom. U kasnijoj fazi pisanja autor je, međutim, odustao od prvobitne namjere, s obzirom da su oni kojima je spočetka knjiga bila namijenjena nedvosmisleno i na mnoštvo različitih načina pokazali da ih fakti ne zanimaju, kao i to da je njihov pristup prilikama u Bosni i Hercegovini, pa i na svem Balkanu, instrumentalizovan u korist mračnih namjera i morbidnih ciljeva na koje će ova hronika ponekad uzgredno pokazati. Iskrsla je opasnost da će u vremenu koje dolazi - a već o tome postoje nagovještaji - čak i oni koji su najviše patnje podnosili, sami zaturiti mnogo šta od onoga što je uzrokovalo patnje. Stoga je stvarna svrha knjige da se za duga vremena ništa ne preda zaboravu. Čitalac će otuda, možda, naići na neke opštepoznate činjenice, ali ovdje su one date usljed bojazni da će ukupna slika, onakva kakva odista jest, vremenom blijedjeti i u pojedinostima i u osnovnim konturama, pa bi nesmotreno bilo unaprijed je činiti propadljivom, ispuštajući bilo šta od onog što joj pripada. S druge strane, gdjekoja sitnica čitaocu će se učiniti suvišnom, no sve one su date sa nekim razlozima koje je suvišno objašnjavati. U nekom kasnijem izdanju jedno i drugo samo će sobom otpadati ili se dopunjavati, i sve će doći na svoju pravu mjeru. U toku rada na ovoj knjizi korišteni su svi dostupni muslimanski i hrvatski izvori, dok je dio navoda dat na osnovu razgovora sa svjedocima, koje je autor sakupljao i kao rukovodilac Dokumentacionog centra za istraživanje ratnih zločina, što ga je zasnovao u ljeto 1992. na Palama, a što je kasnije ozvaničila i odluka Predsjedništva Republike Srpske... Naslovom ove hronike svjesno se upućuje na slično djelo, pisano za period Prvog svjetskog rata, iz pera znamenitog istoričara Vladimira Ćorovića, čija bi sudbina s početka Drugog svjetskog rata i sama mogla biti predmet slične knjige koja, kao cjelina, nikada nije napisana. Stoga sve lične napore autor i posvećuje sjeni stradalnog Ćorovića, budući da ga je njegov zemljački primjer, povrh jednog vlastitog duga, stalno podsjećao na obavezu. Što se pak tiče spomenutog vlastitog duga, neka čitalac ima razumijevanja što će na ovom mjestu biti nevedeno nekoliko pasusa koje je, u okviRU rada „Bosna i Hercegovina na krstu”, štampao Sava Toholj u listu Narodna odbrana (Beograd, 20. april 1940, god. 15, br. 17-19), opisujući (prema primjeru zabranjene Ćorovićeve knjige) patnje Srba u Bosni i Hercegovini u vrijeme Prvoga svjetskog rata, samo godinu dana uoči još jednog „svjetskog” pokolja nad srpskim narodom u toj istoj Bosni i Hercegovini, ali i šire.

Beograd 1978. Mek povez, 198 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Federiko Šabo (1901—1961) pripada najužem krugu najznačajnijih evropskih istoričara prve polovine našeg veka. Istovremeno, on je jedan od najistaknutijih italijanskih intelektualaca antifašista. Protiv Musolinijeve diktature Šabo se angažovao još sredinom dvadesetih godina, a u drugom svetskom ratu je bio jedna od vodećih političkih ličnosti oblasti Val d`Aosta. Svoje najvažnije naučne rezultate Šabo je postigao proučavajući XVI vek i izuzetno visoki međunarodni ugled je stekao kao vrstan poznavalac Makijavelija i epohe renesanse. Objavio je više posebnih studija i zbornika svojih radova: VLADALAC NIKOLA MAKIJAVELIJA, STUDIJE O MAKIJAVELIJU, STUDIJE O RENESANSI, MILANO U CARSTVU KARLA V, EPOHA KARLA V, ISTORIJA ITALIJANSKE SPOLJNE POLITIKE 1870—1896, O NACIONALNOJ IDEJI, ISTORIJA EVROPSKE IDEJE itd. Knjiga koja je u ruci čitalaca nastala je iz niza predavanja, koja je Šabo održao na pariskoj Sorboni 1950. godine, dakle takoreći bez ikakve vremenske distance od perioda koji je obradio. Uprkos tome on je kao vrstan istraživač istorije stvorio pouzdanu osnovu slike italijanskog političkog života tokom trideset godina od kraja prvog svetskog rata da prvih godina mira nakon drugog svetskog rata. Ova knjiga doživela je čitav niz inostranih izdanja i postala uvodni kurs u savremenu istoriju Italije širom Evrope pa i dobrog dela sveta. Sadržaj: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Milorad Ekmečić Predgovor PRVI DEO: POSLERATNE GODINE Prvo poglavlje. — Razočaranost posle rata Drugo poglavlje. — Ekonomske i društvene posledice rata 1. Beda i ekonomski slom srednjih slojeva 2. Seoske mase i borba za zemlju 3. Porast industrijskog proletarijata Treće poglavlje. — Partija i vlada 1. Italijanski politički život do prvog svetskog rata 2. Preobražaj italijanskog političkog života. Izbori iz 1919. godine 3. Politička kriza. Njeni uzroci i vidovi ispoljavanja DRUGI DEO: FAŠIZAM Prvo poglavlje. — Uspon fašizma 1. Musolini i počeci fašizma 2. Faktori fašističkog uspeha 3. Duboki razlozi dolaska fašizma na vlast Drugo poglavlje. — Fašistički režim 1. Utvrđivanje diktature i njenih institucija 2. Učvršćivanje fašizma 3. Etiopski rat i njegove posledice po režim TREĆI DEO: DANAŠNJA ITALIJA Prvo poglavlje. — Rat i slom fašističkog režima. Pokret otpora 1. Politički okviri borbe protiv fašizma 2. Pad fašizma. Politička situacija i podela Italije 3. Pokret otpora, njegova vojna organizacija i politička akcija 4. Politička situacija u trenutku potpunog oslobođenja italijanske teritorije Drugo poglavlje. — Političke partije u Republici Italiji 1. Prvi izbori u slobodnoj Italiji 2. Politički život posle junskih izbora 1946. godine 3. Raspodela političkih snaga u današnjoj Italiji Treće poglavlje. — Ekonomska situacija 1. Ekonomske i finansijske posledice rata — 2. Ekonomski razvoj od 1945. do 1949. godine 3. Nezaposlenost i demografski problem Zaključak

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U prvoj knjizi ima podvucenih recenica obicnom olovkom i malo hem. Sve ostalo uredno! Druga knjiga nema podvlacenja. Lazar Arsenijević Batalaka je savremenik Prvog srpskog ustanka, stoga je njegovo delo bio prvi pokušaj da se uz obilnu dokumentarnu građu i sa kritičkim osvrtom, da kompletna istorija srpske revolucije Karađorđeva vremena. Pisac je svoju istoriju srpskog ustanka stvarao dugo. Dokumentaciju, službena akta, prepisku sa savremenicima, kao i ekscerpte iz objavljenih dela skupljao je sa najvećom pažnjom. Lazar Arsenijević Batalaka (Zemun, oko 1795— Beograd, 15/27. januar 1869) bio je srpski istoričar, ministar i državni savetnik. Rodio se oko 1795. godine u selu Zemunu. Njegov otac Arsenije Antonijević se u Srem preselio posle propasti Kočine krajine 1791. godine. Batalaka je bio sinovac znamenitog bukovičkog prote pop Atanasija Antonijevića. Porodica se ta starinom doselila sa obala crnogorske reke Pive. Osnovnu školu je završio u Zemunu, a u Beograd je sa majkom i bratom prešao 1807. godine.[1] Obrazovanje je stekao tokom Prvog srpskog ustanka na Velikoj školi koju je osnovao Ivan Jugović (Jovan Savić). Tu mu je profesor bio i Lazar Vojnović (1783-1812), kome je održao posmrtni govor.[2] Po propasti ustanka, 1813, odlazi u izbeglištvo najpre u Austriju gde je kratko boravio u Novom Sadu a potom u Rusiji gde je u Hoćinu i Kišinjevu proveo više od deset godina. U izgnanstvu je bio u vezi sa istaknutim ustaničkim vođama (Karađorđe, Lukom Lazarevićem, Vulom Ilićem, Janićijem Đurićem, Savom Filipovićem i drugima) a izdržavao se podučavajući decu imućnijih srpskih izbeglica. U Srbiju se vratio 1827. godine i stupio u državnu službu. Najpre je služio u raznim nadleštvima, u Požarevcu, Kladovu, Kragujevcu (gde mu je 1828. godine Dimitrije Davidović nadenuo nadimak Batalaka izvedeno od Bata Laka[3] tj. Bata Lazar), Beogradu i Smederevu. Nakon dinastičkog prevrata u Srbiji 1842, naglo je napredovao u državnoj službi. Državni savetnik postao je 1842, potom kapućehaja u Carigradu (1846 — 1847), ministar prosvete i pravde (1848) i ponovo ministar prosvete (1852 — 1854). Ponovni dinastički prevrat u Srbiji (1858) ovoga puta se negativno odražava na njegovu političku karijeru. Posle kratkotrajnog pritvora, sa ostalim državnim savetnicima u vojnoj bolnici u Beogradu penzionisan je 1858. nakon toga se posvetio pisanju memoara (1858-1864) i delimično saradnji sa Garašaninom na nacionalnoj propagandi. Istoriografiju je zadužio upravo svojim delom koje je pisao po penzionisanju, Istorija srpskog ustanka. Značaj njegovog dela i čenjenica da je prilikom pisanja koristio mnogo autentične istorijske građe i do danas izaziva nedoumicu da li se njegov rad može svrstati u naučnu literaturu ili je pak reč o klasičnom memoarskom delu. Istovremeno, neskrivena naklonost Karađorđu i oštri polemički stavovi prema nekim istorijskim ličnostima i autorima (Vuku Karadžiću na primer) navode na pretpostavku da njegov rad sadrži i elemente političkog spisa. U osnovi, reč je o jednom od važnijih memoarskih dela o Prvom srpskom ustanku (prvi deo izdat 1898, drugi deo 1899, a zajedno su objavljeni tek 1879. godine). Osim ovog dela napisao je samo još jedan rad Karakteristika Crnog Đorđa izdato 1854. godine. Umro je u Beogradu januara 1869. godine[4], sahranjen je na groblju kod Markove crkve. Njegove naslednice su bile tri kćerke: Katarina Jovanović, Sofija Bučović i Milica Simonović.[5] Ostavio je izvesni novčani fond Srpskoj kraljevskoj akademiji u Beogradu, iz kojeg su trebala da se posthumno štampaju njegova istoriografska dela u rukopisu. Postao je 11. juna 1842. godine počasni član Društva srpske slovesnosti u Beogradu...

U dobrom stanju Historija prostitucije. 1, Prostitucija primitivnih, klasičnih i istočnjačkih naroda Fernando Henriques ; [preveo Antun Patik] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1968 Zagreb : Epoha, 1968 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 431 str., [48] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Patik, Antun Prevod dela: Prostitution and society / Fernando Henriques Bibliografija uz svako poglavlјe. Predmetne odrednice Prostitucija -- Istorija S A D R Ž A J Predgovor ... 5 I. Obredna prostitucija .... 13 II. Bludnica i seksualni život u staroj Grčkoj... 36 III. Rimska prostitucija ... 82 IV. Klasična Indija ... 153 V. Bojovnici i djevojčure ...196 VI. Kineske prostitutke... 235 VII. Svijet gejša ... 276 VIII. Bliski istok... 330 IX. Afričke bludnice ... 374 X. Primitivna prostitucija u Novom svijetu i na Pacifiku ... 411 Historija prostitucije. 2, Prostitucija u Evropi i Novom svijetu Fernando Henriques ; [preveo Antun Patik] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1968 Zagreb : Epoha, 1968 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 374 str., [32] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Patik, Antun = Patik, Antun Prevod dela: Prostitution and society / Fernando Henriques Bibliografija uz svako poglavlјe. Predmetne odrednice Prostitucija -- Istorija S A D R Ž A J I. Seksualnost i kršćanstvo ...5 II. Srednjovjekovna bludnica ... 26 III. Stoljeće kurtizane ...64 IV. Rusija i Francuska u osamnaestom stoljeću ...106 V. London u osamnaestom stoljeću ...136 VI. Crnačka prostitucija na Karibima i Brazilu ...186 VII. Porok u Sjedinjenim Američkim Državama ...226 VIII. Prostitucija u New Yorku ...267 XI. »Najčišća, najveća nacija na svijetu«? ...308 X. Američka crnačka prostitucija u dvadesetom stolieću ...338 XI. Era moderne prostitucije u SAD ...351

U dobrom stanju knjiga 1 Dnevnik : [neobjavljen rukopis]. 1 / Jovan Žujović ; priredio Dragoje Todorović Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhiv Srbije, 1986 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 254 str., [16] str. s tablama (fotogr.) ; 24 cm Drugi autori - osoba Todorović, Dragoje ISBN (Broš.) Napomene Str. 5-29: Predgovor / Dragoje Todorović. Predmetne odrednice Žujović, Jovan, 1856-1936 -- Dnevnici knjiga 2 Dnevnik : [neobjavljen rukopis]. 2 / Jovan Žujović ; priredio Dragoje Todorović Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhiv Srbije, 1986 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 263 str., [14] str. s tablama (fotogr.) ; 24 cm Drugi autori - osoba Todorović, Dragoje Mirković, Ljiljana = Mirković, Ljiljana ISBN (Broš.) Napomene Registar / Ljiljana Mirković. Predmetne odrednice Žujović, Jovan, 1856-1936 -- Dnevnici Ujedinjena omladina srpska, Svetozar Marković, Bakunjin Jovan Žujović (Brusnica, 18. oktobar 1856 — Beograd, 19. jul 1936) bio je srpski geolog, univerzitetski profesor, političar i akademik. Žujović je osnivač geološke nauke u Srbiji, pionir kraniologije u Srbiji. Bio je profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi predsednik Srpskog geološkog društva. Aktivno se bavio politikom. Bio je član Senata (1901). Ministar prosvete i crkvenih dela bio je u dva navrata, od 16. maja do 30. jula 1905. i 11. oktobra 1909. do 12. septembra 1910. godine. Ministar inostranih dela Srbije bio je od 30. jula do 2. decembra 1905. godine. Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije kralja Milan Obrenović je 5. aprila 1887. ukazom imenovao prvih 16 članova akademije. Među njima je bio Jovan Žujović, kao najmlađi. Prema tadašnjim običajima postao je sekretar akademije. Posle smrti Stojana Novakovića postao je 2. aprila 1915. predsednik Srpske kraljevske akademije. Ovu funkciju je obavljao šest godina, do 1921. godine. Prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. izabran je za redovnog profesora, jednog od osam koji su zatim birali ceo ostali nastavni kadar univerziteta. Takođe, prilikom svečanog otvaranja univerziteta, držao je govor u ime Srpske kraljevske akademije. Bio je specijalni izaslanik srpske vlade u Parizu za vreme Prvog svetskog rata u misiji organizovanja srpskih škola za izbegle đake i skupljanje pomoći. Kao jedan od prvaka JRS, sjećao se 1923. da se toliko `Srbijanaca` učilo u Cirihu socijalizmu i republikanizmu da su ih po povratku u Srbiju često nazivali pripadnicima `ciriške škole`, `ciriškim revolucionarima`, `ciriškim otrovima`. Ideje Svetozara Markovića, srpskog socijaliste i radikala, takođe su uticale u socijal-republikanskom duhu na obrazovanje Jovana Žujovića i drugih srpskih omladinaca, potonjih članova Republikanske stranke u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. Nakon povratka u Srbiju Svetozar Marković je sa svojim pristalicama pokrenuo list `Radnik`, u kome su raspravljali `poglavito radničko pitanje, tumačili socijalizam i Internacionalu, branili Parisku Komunu`.

ISBN: 978-86-17-18579-2 Broj strana: 563 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 25 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Zavod za udžbenike Možda je bilo koje predstavljanje ne samo ovog istorijskog dela najbolje početi citatom, kao uostalom i sam autor ove dvotomne monografije, postmodernističkog holandskog filozofa Franka Ankersmita, pre ma kome istorija nije rekonstrukcija onoga što nam se desilo u raznim fazama života, „već stalno poigravanje sa sećanjem na to“. Ovo inače, drugo izdanje poznatog dela Koste Nikolića dolazi posle deceniju ipo od objavljivanja njenog prvog izdanja, koje doduše imalo tri toma. Vreme je donelo nužna skraćenja i određenje promene, a u tih prethodnih petnaestak godina i slika o događajima u Drugom svetskom ratu u srpskom društvu se znatno uravnotežila. Potreba da se posle pet decenija komunističke stigmatizacije četničkog pokreta, početkom devedesetih je donela pravu bujicu raznih tekstova i sećanja, koji su se do tada mogli objaviti samo u srpskoj emigrantskoj štampi. Preživeli pripadnici tzv. četničkog pokreta doživeli su u međuvremenu i zakonodavnu satisfakciju kroz državno priznanje da su bili pripadnici antifašističkog pokreta. Na skoro 1200 strana Kosta Nikolić daje istoriju Ravnogorskog pokreta, koji je bio znatno širi i ambiciozniji od onoga na šta se svodio i svodi onim poznatim atributom „četnički“. U delu su sve faze njegovog razvoja, posebno ona do 1943. i Bitke na Neretvi, kao i ona druga faza, od tada pa do kraja Drugog svetskog rata. Monografija je puno svetla bacila i na tzv saradnju sa neprijateljima. Delo pre svega svedoči o užasnoj drami srpskog građanskog rata koje je ovde doneo Drugi svetski rat. I to samo dve decenije od onog prvog, u kojem je tadašnja Kraljevina Srbija sa nešto više od 4 miliona stanovnika izgubila čak 1 250 000 svojih stanovnika. U vremenu kada Srbija vida svoje otvorene tranzicione rane, delo Koste Nikolića daje priliku, posebno mlađim.

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 24x5,5cm, 2,4l. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 28x28x4,5cm. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 24x5,5cm, 2,4l. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, ručka i "dugme" od nerđajućeg čelika ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 28x12,5cm, 6,1l. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).