Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVOR MOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATE Stojan Pačov (Strumica, 1934 – Beograd, 2015) je slikar, koji je živeo i stvarao u Beogradu. Tehnika: Ulje na platnu Dimenzija bez rama: 30,3x50 Dimenzija sa ramom: 47,7x67,4 Godina nastanka: oko 2000. Šifra:609 Stojan Pačov je rođen 1934. godine u Strumici Makedonija Kraljevina Jugoslavija. Akademiju za likovne umetnosti, odsek slikarstva završio 1958. godine u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića, u Beogradu. Postdiplomske studije je završio kod istog profesora 1960. godine. Bio je član ULUS-a od 1960.[1] godine. Preminuo je 2015. godine, u Beogradu, Srbija. Učestvovao je na preko stotinu pedeset zajedničkih izložbi a više puta na izložbama humanitarnih karaktera. Učesnik je u radu više likovnih kolonija: Strumička internacionalna likovna kolonija (više puta), Likovna kolonija Velušina (Bitola), Likovni susreti "Skadarsko jezero" (Rijeka Crnojevića), na " Borovoj glavi“ , na Zlatiboru i u Kikindi. Studijska putovanja: Italija, Francuska, Engleska, Brisel, SSSR, Egipat, Bugarska. Veći broj radova mu se nalazi u vlasništvu ustanova, galerija i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Stvaralaštvo Stojana Pačova se deli na sedam tematskih oblasti: 1. Manastiri, 2. Gradski motivi, 3. Pejzaži, 4. Mrtva priroda, 5. Cveće, 6. Aktovi i 7. Ikone i portreti. Pored slikarstva bavio se i pedagoškim radom, bio je profesor likovnog vaspitanja u Zemunu. Svoje talentovane đake učio je da slikaju a kod onih manje talentovanih razvijao je ljubav ka likovnoj umetnosti. Nagrada za slikarstvo na izložbi mladih, 1960. godine u Beogradu, Otkupna nagrada ULUS 1975. godine i Prolećna nagrada za slikarstvo likovnih i primenjenih umetnika Zemuna 1985. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tošić OPUS 4 DOKUMENTI Studentski kulturni centar, Beograd, 2001. Tvrd povez, udžbenički format, 250 ilustrovanih strana. Opus 4 bila je umetnička grupa četvorice mladih kompozitora koju su sačinjavali Milimir Drašković, Miodrag Lazarov Pashu, Miroslav Savić i Vladimir Tošić u periodu od 1976. do 1982. godine u Beogradu. Ovi kompozitori su zajedno studirali na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu sedmadesetih godina u klasi profesora Vasilija Mokranjca i tokom studija su započeli zajedničku saradnju. Kompozitori, koji su se pored komponovanja i muzičkog izvođenja minimalne muzike bavili i vizuelnom umetnošću, kroz različite medije grafike, filma, fotografije, slajdova, videa, performansa i time bili vrlo svestrani i multimedijalni na jugoslovenskoj/beogradskoj sceni. Kako je Vladimir Tošić u svom delu Opus 4: dokumenti zabeležio, grupa je oformljena prevashodno iz četiri razloga: 1) potrebom za slobodnim izražavanjem sopstvenih umetničkih stavova; 2) potrebom za saznavanjem činjenica o savremenoj muzici; 3) potrebom da se utiče na promenu tradicionalnog načina vrednovanja i, kao kod svih mladih umetnika, 4) potrebom za javnim prikazivanjem svojih radova. Muzika za Opus 4 nije bila samo ostvaren zvuk, tradicionalno zabeležen u notnom sistemu ili slučajno stvorena i zapažena buka kao u Kejdžovom slučaju, ona je pre svega bila ideja čije se efemerno postojanje ostvarivalo umetničkom praksom. Sa Vladimirom Tošićem smo razgovarali o aktivnostima grupe tokom sedamdesetih godina prošlog veka, uticajima „likovnjaka“ na njihov rad, Kejdža, Glasa i ostalih progresivnih muzičkih praksi kada je grupa Opus 4 stvarala.(Margita Nikolić) Vladimir Tošić (Beograd, 10. april 1949) srpski je kompozitor, multimedijalni umetnik i redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Rad Studije kompozicije završio je u klasi Vasilija Mokranjca a zatim je radio u muzičkim školama „Stanković“ i „Mokranjac“. Od 1986. godine na Fakultetu muzičke umetnosti predaje kontrapunkt, harmoniju i muzičke oblike. Danas je redovni profesor na Katedri za teorijske predmete. Radio je takođe i kao gostujući profesor na Filološko–umetničkom fakultetu u Kragujevcu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Kao kompozitor Tošić je svojom kompozicijom Mélange (1975) postavio temelj redukcionističkog i minimalističkog pristupa u srpskoj muzici i do danas ostao jedan od najdoslednijih zastupnika tog pravca. Bio je član avangardne grupe „Opus 4“ koja je pod okriljem Studentskog kulturnog centra delovala početkom sedamdesetih godina 20. veka. Osnova njegovog stvaralačkog pristupa je redukcionistički princip, koji se u njegovom stvaralaštvu ogleda u tome što je delo zasnovano na bitno smanjenoj količini upotrebljene građe, postupaka i zvučnih parametara. Iz tih razloga su sva njegova dela zasnovana na veoma malom broju različitih elemenata a ponekad čak i na samo jednom (boji, ritmu, harmoniji). Pritom više koristi, i veoma pažljivo razvija, one osobine zvuka koje su nekada bile od manjeg značaja (npr. zvučnu boju), dok tradicionalno vodeće parametre (npr. visinu tona) stavlja u drugi plan. Skoro sva dela Vladimira Tošića sadrže uočljive zajedničke osobine a to su: procesualna organizacija, repetitivnost, simetrična lučna forma i insistiranje na boji. Bavi se dosta proširivanjem muzičkog medija kroz audio–vizuelnu sinesteziju, u najširem smislu, tako da je stvorio niz medijski raznolikih dela: likovnih (muzičke grafike, muzički objekti), ambijentalnih, scenskih, konceptualnih, video radova, foto radova, slajdova... koja je izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi. Dela su mu redovno izvođena na festivalima savremene muzike u SAD i Evropi a takođe se nalaze i na više kompakt-diskova.

U ovom setu dobijate: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 2 diska od 5kg (10kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o `elegantnoj` spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Ključne reči: sprava za ramena rameni pojas ledja grudi i ruke, sprave za ramena i ledja, kucna teretana za dizanje tegova, kucne teretane, hamer za grudi, hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer za grudi, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledja

SV 5 60062) Venecija 1957 , Vojislav Marinković , Kulturni centar Beograd 2005 ; izbor fotografija i tekst Goran Malić , Među istaknutim ličnostima srpske fotografije 20. veka nezaobilazno je ime Vojislava Marinkovića. Taj svetski čovek, bonvivan, večiti putnik, koji je predstavljao kulturna dobra i lepote naše zemlje, a bio i diplomata kada su od njega to zahtevali, bio je neumorni tragalac za motivima koje je pretakao u fotografske slike. Iako osnovnim zanimanjem nije bio vezan za fotografiju, postigao je znatno više nego što se moglo očekivati: zastupao je jugoslovensku fotografiju na desetini kongresa u svetu, izlagao svoja dela na mnogim svetskim salonima fotografije, imao samostalnu izložbu u Poljskoj i devet u ondašnjoj Jugoslaviji. Iako u fotografiji amater, uvršten je u enciklopedije i leksikone, među najistaknutije stvaraoce ove zemlje. Pri tom treba imati na umu da je sve u fotografiji uradio volonterski, finansirajući sam svoj rad i izradu dela. Kada i kojom prilikom su snimljene ove fotografije? U maju 1957. godine, članovi Foto-kluba „Beograd” dobili su poziv od Foto-kluba „Gondola` (,,La Gondola`) iz Venecije da dođu u posetu. U delegaciji od sedam članova Marinković je izabran za vođu puta. U Veneciji su srpski fotografi proveli deset dana. Kako nam je Marinković saopštio, ostali saputnici su snimali uglavnom one prizore koje snimaju i turisti. Na izložbama tokom pedesetih godina 20. veka pojavljivale su se njihove slike, ali u ograničenom broju. Najzapaženije radove ostvarili su Vidoje Mojsilović, od čijih su dela ipak zapamćena samo dva - „Gondolijeri” i „Dva sveta` (devojčica i sveštenik), i Raco Bulatović. Marinkovića je zanimalo nešto drugo. Na bezmalo svim njegovim fotografijama su ljudi; takvo je vreme tada bilo - uglavnom nije bilo formalnih rešenja, nego je u žiži uvek bio čovek. Pedesete godine 20. veka, kojima pripada i grupa fotografija iz Venecije, vreme je cvata ponovo otkrivene čovečnosti (posle krvavog rata) i obnove pokidanih veza. Međutim, nije u srpskoj fotografiji kod svih stvaralaca tako: Marinković je neka vrsta rodonačelnika poetskog realizma, umetnik koji uzdiže ljudskost. Njegovi prizori nisu puko beleženje zatečenih motiva. On ima razumevanja za malog čoveka, za skrajnute prizore koje prolaznik i ne uočava jer su suviše obični, svakodnevni. Izdvaja ih on, osetljivi fotograf Marinković, i ume da u njima pronađe nove odnose čitajući jedva primetne znake. Edicija Foto Artget Monografije 5 1/2; mek povez, format 22 x 22 cm , ilustrovano, latinica, 66 strana , tiraž 300 primeraka ,

Iron jednoručni plastični tegovi / bučice su izrađeni od ojačanog polipropilena (plastika) koji je otporan na udarce i padove sa malih visina. Tegovi jednoručni (bučice) su pravljeni od plastike iz jednog dela i zaptiveni su čepom, dok punjenje predstavlja mešavinu peska i sačme. Jednoručne bučice / jednoručne tegove možete kupiti komadno u paru ili u količinama koje su Vam potrebne. Jednoručne bučice / tegovi su pretežno namenjene za kućno / hoby ili poluprofy vežbanje, ali ih često koriste i aerobik i fitness klubovi, kao i mini teretane (kupuju ih zbog niske cene). Jednoručni tegovi `iron` se proizvode u Srbiji. Ranije serije tegova su se proizvodile isključivo u crnoj boji, a sad se uvode i nove boje. Osim uvođenja novih boja tegova `iron` je uveo i nove težine fiksnih jednoručnih bučica / tegova u kilažama od 8kg, 9kg i 10kg. Veće kilaže tegova (više od 10kg težine) mogu se jeftino dobiti kombinovanjem `iron` šipki i diskova/tegova. Manje težine tegova se uglavnom koriste za aerobik i fitnes (aerobik tegići / fitness tegovi) kao i za crossfit , a veće težine se koriste za snagu i jačanje. Plastični jednoručni tegovi su u proseku 3x jeftiniji od metalnih tegova. Cenovnik jednoručnih plastičnih tegova / bučica je u prilogu: Jednoručni plastični teg 1kg … … … . 150din/kom… . . (300din/par) Jednoručni plastični teg 1.5kg … … . 200din/kom… … (400din/par) Jednoručni plastični teg 2kg … … … . 250din/kom… … (500din/par) Jednoručni plastični teg 3kg … … … . 450din/kom… … (900din/par) Jednoručni plastični teg 4kg … … … . 550din/kom… … (1100din/par) Jednoručni plastični teg 5kg … … … . 600din/kom… … (1200din/par) Jednoručni plastični teg 6kg … … … . 700din/kom… … (1400din/par) Jednoručni plastični teg 7kg … … … . 800din/kom… … (1600din/par) Jednoručni plastični teg 8kg … … … . 1100din/kom… . (2200din/par) Jednoručni plastični teg 9kg … … … . 1550din/kom… . (3100din/par) Jednoručni plastični teg 10kg … … . . 1900din/kom… . (3800din/par) Cena dostave jednog tega je 300din/kom. Cena dostave jednog para tegova od 1kg, 1.5kg, 2kg. . 300din/par Cena dostave jednog para tegova od 3kg, 4kg … … … … 400din/par Cena dostave jednog para tegova od 5kg, 6kg, 7kg … . 500din/par Cena dostave jednog para tegova od 8kg, 9kg, 10kg . . 600din/par

Izvrsna grafika, Boža Prodanović, AO Hipodrom. Ispis AO levo, signirana desno. Dimenzija 15 x 10 sama grafika bez ispisa, sa ramom 38,5x34,5cm. Ram je Fabris, pod staklom standardno ramljenje. Imam jos 1 grafiku ( AO, manji format), bakropis i jedno predivno staro ulje na platnu Bože Prodanovića na profilu, mozete pogledati! Licno preuzimanje je za umetnicka dela uvek najbolja opcija. Na mom profilu imate ponudu za puno drugih slika poznatih slikara: Cile, Cibe, Pacov, Mitrovic, Prodanovic, Suput, Mikonjic, Micic. Razliciti formati, razlicite tehnike. `Božidar Prodanović rođen je 1923. godine u Pranjanima. Bavio se grafikom i mozaikom. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu. Bio je profesor umetničke škole u Peći od 1950. do 1953. godine i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalne izložbe imao je u Beogradu, Peći, Prištini, Novom Sadu, Čačku… a izlagao je na mnogim grupnim izložbama, uključujući Oktobarski salon, Grafiku beogradskog kruga, Trijenale likovnih umetnosti u Beograd. Izlagao je i u inostranstvu, kao i na međunarodnim izložbama, uključujući 17.bijenale u Veneciji 1954. godine i 2.Mediteransko bijenale u Aleksandriji 1957. godine. Dobitnik je niza nagrada.Umro je 24. januara 2006.`

Trening snage i izdržljivosti uz pomoć različitih nastavaka za sajlu Lat i kros mašine su nezaobilazne sprave za svaku (kućnu) teretanu koje omogućavaju vežbanje mišića leđa, grudi i ramena. Uz pomoć Gorilla Sports seta koji se sastoji od kratke šipke za lat mašinu, nastavka za veslanje i jednoručnog lat nastavka, moći ćete da aktivno radite na celokupnoj muskulaturi gornjeg dela tela. Različitim hvatom unosite raznolikost u svoj trening i činite ga efikasnijim.Karakteristike:  Kratke šipke za lat mašinu:  Dužina šipke: 50 cm Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2,5 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Nastavak za veslanje i donji kotur: Maksimalna nosivost: 200 kg Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2 kg Dužina rukohvata: 19 cm Razmak između ručki: 12 cm Dimenzije pakovanja: 19 x 19,5 x 12,5 cm Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Jednoručni nastavak za lat mašinu: Prečnik ručke: 2,5 cm Dužina ručke: 15 cm Prečnik rupe za montiranje: 1,2 cm Težina: 1 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Hvat je nazubljen što sprečava klizanje

Trening snage i izdržljivosti uz pomoć različitih nastavaka za sajlu Lat i kros mašine su nezaobilazne sprave za svaku (kućnu) teretanu koje omogućavaju vežbanje mišića leđa, grudi i ramena. Uz pomoć Gorilla Sports seta koji se sastoji od kratke šipke za lat mašinu, nastavka za veslanje i jednoručnog lat nastavka, moći ćete da aktivno radite na celokupnoj muskulaturi gornjeg dela tela. Različitim hvatom unosite raznolikost u svoj trening i činite ga efikasnijim.Karakteristike:  Kratke šipke za lat mašinu:  Dužina šipke: 50 cm Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2,5 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Nastavak za veslanje i donji kotur: Maksimalna nosivost: 200 kg Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2 kg Dužina rukohvata: 19 cm Razmak između ručki: 12 cm Dimenzije pakovanja: 19 x 19,5 x 12,5 cm Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Jednoručni nastavak za lat mašinu: Prečnik ručke: 2,5 cm Dužina ručke: 15 cm Prečnik rupe za montiranje: 1,2 cm Težina: 1 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Hvat je nazubljen što sprečava klizanje

U ovom setu dobijate: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 6 diskova od 5kg (30kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o `elegantnoj` spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Ključne reči: sprava za ramena rameni pojas ledja grudi i ruke, sprave za ramena i ledja, kucna teretana za dizanje tegova, kucne teretane, hamer za grudi, hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer za grudi, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledja

U ovom setu dobijate: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 18 diskova od 5kg (90kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o `elegantnoj` spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Ključne reči: sprava za ramena rameni pojas ledja grudi i ruke, sprave za ramena i ledja, kucna teretana za dizanje tegova, kucne teretane, hamer za grudi, hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer za grudi, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledja

U ovom setu dobijate: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 12 diskova od 5kg (60kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o `elegantnoj` spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Ključne reči: sprava za ramena rameni pojas ledja grudi i ruke, sprave za ramena i ledja, kucna teretana za dizanje tegova, kucne teretane, hamer za grudi, hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer za grudi, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledja

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lovis Korint (nem. Lovis Corimth; Tapiau, 21. jul 1858 — Zandvort, 12. jul 1925) bio je nemački slikar i grafičar.[1] Stvaralaštvo Istaknuti je predstavnik berlinske secesije.[2] Izraziti je kolorist sa ličnim smislom za oštru karakterizaciju i grotesku. Slikao je širokim namazima kontrastnih boja portrete (G. Hauptman, G. Brandes i niz autoportreta), pejzaže, mrtve prirode te religiozne i mitološke kompozicije.[3] Ilustrovao je grafikama dela Getea, Šilera, Balzaka i dr. Objavio je brojne eseje o istoriji umetnosti, a 1908. objavio je Das Erlernen der Malerei („O učenju slikanja“).[4] Pored pisanja o umetnsoti ostavio je svoju „Autobiografiju“.[5] Naslikao je brojne autoportrete, a stekao je naviku da svake godine na svoj rođendan slika po jedan kao sredstvo samoispitivanja. [6] Na mnogim svojim autoportretima preuzeo je obličje poput oklopljenog viteza (Pobednik, 1910) ili Samsona ( Zaslepljeni Samson, 1912).[7] Od 1915 do 1925. bio je predsednik Berlinske secesije.[8] Godine 1920. u Berlinu je objavljena antologija njegovih umetničko-istorijskih spisa [9] Tokom 1922. njegovi radovi su bili izloženi na Venecijanskom bijenalu.[10] Korint je 15. marta 1921. dobio počasni doktorat Univerziteta u Kenigsbergu. Godine 1925. otputovao je u Holandiju da vidi dela svojih omiljenih holandskih majstora.[11] Dobio je upalu pluća i umro u Zandvortu. Grafike Korint je istraživao svaku tehniku štampe osim akvatinte; favorizovao je suvu iglu i litografiju. Svoj prvi bakropis napravio je 1891. godine, a prvu litografiju 1894. godine. Eksperimentisao je za drvorezemom, ali je napravio samo 12 duboreza, sve između 1919. i 1924.[12] Bio je prilično produkcitvan; u poslednjih 15 godina života napravio je više od 900 grafičkih radova, uključujući 60 autoportreta. Pejzaži koje je stvorio između 1919. i 1925. možda su najpoželjnije slike njegovog celokupnog grafičkog opusa. Nasleđe Kuća u kojoj je Korint rođen još uvek se nalazi u gradu Tapiau, koji se sada zove Gvardejsk, i nalazi se u Kalinjingradskoj oblasti, Rusija. Korint je 1910. godine poklonio sliku Golgata za oltar crkve svog rodnog mesta Tapiau. Na kraju Drugog svetskog rata, kada je Crvena armija izvršila invaziju na istočnu Prusku, ova slika je nestala bez traga. Tapiau je bio među retkim istočnopruskim mestima koje nije razorio rat, što čini verovatim da je slika opljačkana, a ne uništena. Godine 1926. u Nacionalnoj galeriji u Berlinu predstavljena je komemorativna izložba Korintovih slika i akvarela, dok je na Berlinskoj akademiji održana je izložba njegovih grafika i crteža. [13] Do 1930. Nacionalna galerija je nabavila nekoliko velikih slika Korinta pored onih koje su već bile u njenoj kolekciji.[14] Tokom postojanja Trećeg rajha, Korintov rad su nacisti osudili kao degeneričnu umetnost. Godine 1937. nacističke vlasti su uklonile 295 njegovih dela iz javnih kolekcija i prevezle sedam dela u Minhen gde su u martu 1937. izložene na izložbi degenerične umetnosti.[15] Grad Hanover je 2007. vratio sliku Korinta naslednicima jevrejskog kolekcionara Kurta Glasera koji ju je prodao 1933. kako bi finansirao svoje bekstvo od nacista. Slika Rimski pejzaž (1914) uručen je Glejzerovim naslednicima, koje je predstavljala njegova nećaka i njena ćerka iz SAD.[16] U junu 2021. Kraljevski muzeji lepih umetnosti u Briselu pristalo je da vrati Korintskov „Blumenstilleben” ili „Mrtvu prirodu sa cvećem” iz 1913. godine nasledniku Gustava i Eme Majer, koje su nacisti proganjali i primorali da pobegnu zbog njihovog jevrejskog porekla.

Nepoznata blaga Erotsko stvaralaštvo u umjetnosti 1-7 Otokar Keršovani, Rijeka, 1968 - 70. EROTIKA U UMJETNOSTI 1) Roma Amor - Jean Marcade (esej o erotskim elementima u umjetnosti Etruščana i Rimljana) 2) Kama Kala - Mulk Raj Anand (o filozofskim osnovama erotike u hinduističkom kiparstvu) 3) Rati Lila - Giuseppe Tucci (jedno tumačenje tantrijskih prikaza na nepalskim hramovima) 4) Sarv-e naz - Robert Surieu (esej o ljubavi i obradi erotskih tema u starom Iranu) 5) Yun-Yu - Etiemble (esej o erotizmu i ljubavi u dreonoj Kini) 6) Shunga - Charles Grosbois (esej o erotskim elementima u Japanskoj umjetnosti) 7) Eros Kalos Jean Marcade esej o erotskim djelima u staroj grčkoj umjetnosti Zaštitni omot, tvrdi povez, 34 cm, ilustrovano. Stanje Veoma dobro, neznatno oštećenje omota.

Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 1, 1960-1965. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 97, [6] str. s tablom : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 2, 1966-1969. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928 – Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola. Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko-katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949, preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. 1960.-e Tokom 1960-ih Vorhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Vorhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Vorhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao Koka - kola, kao i poznate popularne ikone, kao Merlin Monro, i Elizabet Tejlor. Godine 1963, osnovao je atelje „The Factory“ i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini – sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Vorhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Tokom 1950-ih Vorhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Fredie Herko, Ronald Tavel, Mari Voronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Vorhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Vorholove Superstars“, među kojima su Edie Sedgvik, Viva (Vorholova superzvezda), Niko, Kandi Darling, i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Vorholovi prijatelji do njegove smrti. Važne ličnosti iz njujorškog andergraund umetničkog i filmskog sveta pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Vorholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Varhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a. Pokušaj ubistva Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih. 1970-e U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Vorhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine. Vorhol je izlazio u poznate noćne klubove na Menhetenu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. 1980-e Tokom 1980-ih Vorhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i finansijski, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima. Vorhol je, takođe, cenio intenzivan holivudski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Anđeles. Volim Holivud. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Seksualnost Vorhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama. Tokom karijere Vorhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi crpe snagu ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreni. U knjizi memoara Popizam: Vorholove šezdesete, umetnik se priseća razgovora sa filmskim stvaraocem Emil de Antoniom, na temu problema koje je imao zbog svoje otvorene homoseksualnosti. Ova činjenica je omela Vorhola u uspostavljanju društvenih odnosa sa tada nadaleko poznatijim pop umetnicima poput Džaspera Džounsa i Roberta Raušenberga koji su obojica bili homoseksualci, ali to skrivali od javnosti. De Antonio je objasnio kako je Vorhol isuviše „sviš“ (američki termin za feminizirano i kemp ponašanje). Vorhol potom izjavljuje: “Nisam imao ništa da ponudim kao odgovor na to. Bila je to evidentna istina. Tako da sam odlučio da ne brinem o tome, jer su to stvari koje ionako nisam želeo da menjam i za koje sam smatrao da ne moram da menjam.“ Religijska ubeđenja Vorhol je praktikovao katolicizam istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve na Menhetenu je rekao da je u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog hrišćanstva. Vorholov brat je rekao da je Vorhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Smrt Vorhol umire rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Vorholov advokat podneo tužbu. Vorhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u, predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Joko Ono. Slike Do početka 1960-ih Vorhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Vorhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Vorhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop-art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roj Lihtenštajn kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Vorhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Vorhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Kambelove supe, koje je jeo za ručak tokom celog života. Varhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Vorhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Vorhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Vorhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962—1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javni spektakl i opominju medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov kitonovski (Baster Kiton) stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Endi“ misli. Da li je Endi užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvrednosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Filmovi Vorhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966.). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Vorhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Filmografija Filmovi koje je režirao Endi Vorhol God. Srpski naziv Originalni naziv 1963. Blow Job 1963. Eat 1963. Haircut 1963. Kiss 1963. Naomi`s Birthday Party 1963. Sleep 1964. 13 Most Beautiful Women 1964. Batman Dracula 1964. Clockwork 1964. Couch 1964. Drunk 1964. Empire 1964. The End of Dawn 1964. Lips 1964. Mario Banana I 1964. Mario Banana II 1964. Messy Lives 1964. Naomi and Rufus Kiss 1964. Tarzan and Jane Regained... Sort of 1964. The Thirteen Most Beautiful Boys 1965. Beauty #2 1965. Bitch 1965. Camp 1965. Harlot 1965. Horse 1965. Kitchen 1965. The Life of Juanita Castro 1965. My Hustler 1965. Poor Little Rich Girl 1965. Restaurant 1965. Space 1965. Taylor Mead`s Ass 1965. Vinyl 1965. Screen Test 1965. Screen Test #2 1966. Ari and Mario 1966. Hedy (film) 1966. Kiss the Boot 1966. Milk 1966. Salvador Dalí 1966. Shower 1966. Sunset 1966. Superboy 1966. The Closet 1966. Chelsea Girls 1966. The Beard (film) 1966. More Milk, Yvette 1966. Outer and Inner Space 1966. The Velvet Underground and Nico 1967. The Andy Warhol Story 1967. Tiger Morse 1967. **** 1967. The Imitation of Christ 1967. The Nude Restaurant 1967. Bike Boy 1967. I, a Man 1968. San Diego Surf 1968. The Loves of Ondine 1969. Blue Movie 1969. Lonesome Cowboys 1972. L`Amour 1968. Flesh (film) Flesh for Frankenstein (1973) aka Andy Warhol`s Frankenstein (USA) Blood for Dracula (1974) aka Andy Warhol`s Dracula (USA) Muzika Vorhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „produkujući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Vorhol i Lu Rid su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Vorhol je dizajnirao omote za dva albuma Rolingstonsa: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Vorhol je uradio nekoliko portreta Mika Džegera. Godine 1990. Lu Rid snima album Sons for Drella (jedan od Vorholovih nadimaka bio je Drela, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa Džon Kejlom. Na albumu Rid se izvinjava Vorholu zbog sukoba. Vorhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dilana i Džon Lenona. Vorhol je dizajnirao omot za Lenonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Vorhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Vorhol je imao veoma veliki uticaj na novotalasni/pank rok bend Devo, kao i na Dejvida Bouia, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Endi Vorhol“ za album Hunky Dory (1971). Knjige Tokom 50-ih objavio je samostalno nekoliko knjiga, a od kasnijih 1960-ih „piše“ nekoliko knjiga koje su bile komercijalno objavljivane: A, a novel (1968. ISBN 978-0-8021-3553-7.) – prepis, koji ima grešaka u pisanju, kao i fonetske beleške zvukova u pozadini i mumlanja, audio-zapisa jedne večeri u Factory. The Philosophy of Andy Warhol; from A to B and back again}-. 1975. ISBN 978-0-15-671720-5.) – prema tvrđenjima Par Heket u uvodu za -{The Andy Warhol Diaries, ona je priredila knjigu na osnovu dnevnih telefonskih razgovora i audio kasete koje joj je Endi dao. Pomenute kasete su sadržale razgovore sa Bridžid Berlin i sa bivšim urednikom magazina Interview, Bobom Kolacelom. Popism: The Warhol Sixties. 1980. ISBN 978-0-15-672960-4.), pripremili su je Vorhol i Pat Hekket. To je retrospektiva 1960-ih i uloge pop arta. The Andy Warhol Diaries. 1989. ISBN 978-0-446-39138-2.) – pripremila je Par Heket na osnovu Vorholovog dnevnika koji joj je svakodnevno diktirao preko telefona. Vorhol je počeo da vodi dnevnik kako bi imao uvid u svoje troškove, ali kasnije je dnevnik sadržao i njegova razmišljanja o kulturi i ličnim stvarima. Vorhol je osnovao modni magazin „Interview”, koji se i danas objavljuje. Drugi mediji Crtež: Vorhol je svoju karijeru počeo kao crtač. Najpoznatiji su njegovi crteži cipela. Neki od njegovih crteža su objavljeni kao knjižice: „Yum, Yum, Yum“ – o hrani; „Ho, Ho, Ho“ – o Božiću i, naravno, „Shoes, Shoes, Shoes“. Umetnički najcenjenija knjiga crteža je „The Gold Book“, koja sadrži crteže mladih muškaraca. Audio: Jedno vreme Vorhol je svuda sa sobom nosio diktafon i snimao je sve i svakog sa kim je pričao. Neki od ovih zapisa bili su osnova za njegov književni rad. Televizija Vorhol je sanjao da ima svoj TV šou po nazivu „The Nothing Special“ koji bi govorio o njegovoj omiljenoj temi: Ništa. Kasnije je ima dve emisije: „Andy Warhol’s TV“ 1982 i „Andy Warhol’s Fifteen Minutes“ za MTV, 1986. pored svojih emisija, redovno se pojavljivao u drugim emisijama. Moda: Kaže se da je rekao „Radije bih kupio haljinu i zakačio je na zid nego sliku.“ Kompjuter: Vorhol je koristio Amigu za digitalnu umetnost. Muzeji Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Vorholov brat, Džon Vorhol i Vorhol zadužbina iz Njujorka osnovali su 1992. Vorholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Vorholovi roditelji. Najpoznatije izjave U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave. Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja da im se daju. MG91 (N)

PETAR UBAVKIĆ Петар Убавкић (Београд, 19. септембар 1850[1]. или 12. април 1852[2] — Београд, 27. јун[1] или 28. јун[2] 1910) је био српски вајар и сликар, родоначелник српског вајарства. GRAĐA ZA ISTORIJU MODERNE SRPSKE UMETNOSTI Filozofski fakultete u Beogradu, 1973.god,veliki format,ilustrovana REPRODUKCIJE 240.strana Сматра се зачетником академске скулпторске уметности у новијој српској историји.[3] Урадио је велики број јавних споменика. Међу његовим делима најпознатији су попрсје Вука Караџића, кнеза Милоша и Ђуре Даничића. Један је од оснивача Друштва српских уметника „Лада“. Друштво је основано 4. септембра 1904. уочи Прве југословенске уметничке изложбе у Београду, то је најстарије друштво уметника у Србији, а према неким проценама и у Европи.[4] Оснивачи друштва, које је названо по словенској богињи пролећа, јесу Петар Убавкић, Урош Предић, Ђока Јовановић, Марко Мурат, Бета Вукановић, Риста Вукановић, Симеон Роксандић, а као оснивач се помиње и Надежда Петровић која је две године након оснивања иступила из овог удружења. Izložbe Samostalne Beograd 1882, 1885 Grupne Umetnička izložba, Rim 1885 Svetska izložba, Pariz 1889, 1900 Jugoslovenska umetnička izložba, Beograd 1904, Sofija 1906, Zagreb 1908 Balkanska izložba, London 1907 Izložbe „Lade“, Beograd 1909, 1924 Knjiga u BESPREKORNOM,PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------⭐️ Vajarstvo M

Nomurini inžinjeri su dizajnirali ovo malo remek delo - savršenu mašinicu za sve namene. 12 čeličnih kugličnih ležajeva; mašinski obrađena aluminijumska ručica sa neobičnim dizajnom; mikrometarski veoma precizna kočnica (dril); aluminijumska osnovna špulna sa gumenim umetkom protiv klizanja i čak 2 rezervne grafitne špulnu. Telo mašinice je kombinacija metal i grafit: Metalni kostur mašinice (vrat i stopa su metalni) sa grafitnim poklopcima- čineći je veoma utegnutom i snažnom . Prečnik špulne kod veličine 40 je čak 49 mm (prečnik -Fi oboda) . Veoma glatko radi-savršen rad . Odlično tehhički rešen prelazak žice preklopnika strune na vođicu-nema neravnima gde bi struna zapela. VELIČINA BROJ LEŽAJA KAPACITET mm/m TEŽINA PRENOS 1000 12 0,20/125 251g 5,1:1 2000 12 0,20/195 253g 5,1:1 3000 12 0,25/245 289g 5,1:1 4000 12 0,30/195 294g 5,1:1

Nomurini inžinjeri su dizajnirali ovo malo remek delo - savršenu mašinicu za sve namene. 12 čeličnih kugličnih ležajeva; mašinski obrađena aluminijumska ručica sa neobičnim dizajnom; mikrometarski veoma precizna kočnica (dril); aluminijumska osnovna špulna sa gumenim umetkom protiv klizanja i čak 2 rezervne grafitne špulnu. Telo mašinice je kombinacija metal i grafit: Metalni kostur mašinice (vrat i stopa su metalni) sa grafitnim poklopcima- čineći je veoma utegnutom i snažnom . Prečnik špulne kod veličine 40 je čak 49 mm (prečnik -Fi oboda) . Veoma glatko radi-savršen rad . Odlično tehhički rešen prelazak žice preklopnika strune na vođicu-nema neravnima gde bi struna zapela. VELIČINA BROJ LEŽAJA KAPACITET mm/m TEŽINA PRENOS 1000 12 0,20/125 251g 5,1:1 2000 12 0,20/195 253g 5,1:1 3000 12 0,25/245 289g 5,1:1 4000 12 0,30/195 294g 5,1:1

Nomurini inžinjeri su dizajnirali ovo malo remek delo - savršenu mašinicu za sve namene. 12 čeličnih kugličnih ležajeva; mašinski obrađena aluminijumska ručica sa neobičnim dizajnom; mikrometarski veoma precizna kočnica (dril); aluminijumska osnovna špulna sa gumenim umetkom protiv klizanja i čak 2 rezervne grafitne špulnu. Telo mašinice je kombinacija metal i grafit: Metalni kostur mašinice (vrat i stopa su metalni) sa grafitnim poklopcima- čineći je veoma utegnutom i snažnom . Prečnik špulne kod veličine 40 je čak 49 mm (prečnik -Fi oboda) . Veoma glatko radi-savršen rad . Odlično tehhički rešen prelazak žice preklopnika strune na vođicu-nema neravnima gde bi struna zapela. VELIČINA BROJ LEŽAJA KAPACITET mm/m TEŽINA PRENOS 1000 12 0,20/125 251g 5,1:1 2000 12 0,20/195 253g 5,1:1 3000 12 0,25/245 289g 5,1:1 4000 12 0,30/195 294g 5,1:1

Nomurini inžinjeri su dizajnirali ovo malo remek delo - savršenu mašinicu za sve namene. 12 čeličnih kugličnih ležajeva; mašinski obrađena aluminijumska ručica sa neobičnim dizajnom; mikrometarski veoma precizna kočnica (dril); aluminijumska osnovna špulna sa gumenim umetkom protiv klizanja i čak 2 rezervne grafitne špulnu. Telo mašinice je kombinacija metal i grafit: Metalni kostur mašinice (vrat i stopa su metalni) sa grafitnim poklopcima- čineći je veoma utegnutom i snažnom . Prečnik špulne kod veličine 40 je čak 49 mm (prečnik -Fi oboda) . Veoma glatko radi-savršen rad . Odlično tehhički rešen prelazak žice preklopnika strune na vođicu-nema neravnima gde bi struna zapela. VELIČINA BROJ LEŽAJA KAPACITET mm/m TEŽINA PRENOS 1000 12 0,20/125 251g 5,1:1 2000 12 0,20/195 253g 5,1:1 3000 12 0,25/245 289g 5,1:1 4000 12 0,30/195 294g 5,1:1

Nomurini inžinjeri su dizajnirali ovo malo remek delo - savršenu mašinicu za sve namene. 12 čeličnih kugličnih ležajeva; mašinski obrađena aluminijumska ručica sa neobičnim dizajnom; mikrometarski veoma precizna kočnica (dril); aluminijumska osnovna špulna sa gumenim umetkom protiv klizanja i čak 2 rezervne grafitne špulnu. Telo mašinice je kombinacija metal i grafit: Metalni kostur mašinice (vrat i stopa su metalni) sa grafitnim poklopcima- čineći je veoma utegnutom i snažnom . Prečnik špulne kod veličine 40 je čak 49 mm (prečnik -Fi oboda) . Veoma glatko radi-savršen rad . Odlično tehhički rešen prelazak žice preklopnika strune na vođicu-nema neravnima gde bi struna zapela. VELIČINA BROJ LEŽAJA KAPACITET mm/m TEŽINA PRENOS 1000 12 0,20/125 251g 5,1:1 2000 12 0,20/195 253g 5,1:1 3000 12 0,25/245 289g 5,1:1 4000 12 0,30/195 294g 5,1:1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nemacki jezik! Anatomija za umetnike sa preko 200 crteža Bogato ilustrovano! Jeno Barcsai (14. januar 1900, Katona, Austrougarska (danas Catina, Rumunija) — 2. april 1988, Budimpešta, Mađarska) je bio mađarski slikar jermenskog porekla.[1] Rođen u Katoni u Mađarskoj 1900. godine, Barcsai je bio potomak aristokratske porodice iz Transilvanije. Godine 1919. otišao je u Budimpeštu da bi započeo studije u Školi likovnih umetnosti i diplomirao 1924. Leto 1926. je proveo u Makou i Hodmezovasarheli-u, gde je radio na konstruktivnim strukturnim moćima pejzaža. Te godine odlazi u Pariz na godinu dana gde otkriva dela Sezana. Njegove slike su u velikoj meri uticale na mladog umetnika. Dok je bio u Italiji 1927, Barcsai je saznao za Kuattrocento pokret rane renesanse, posebno za anatomske studije tog perioda. Postao je stanovnik Sentandreje nakon mnogih poseta i krenuo je u još jednu stipendiju u Pariz 1929. da bi razumeo pravila kubizma. Od 1931. do 1945. godine postao je nastavnik u opštinskoj šegrtskoj školi, a kasnije je postao nastavnik u školi likovnih umetnosti u Budimpešti od 1945. do penzionisanja, gde je predavao skiciranje i anatomiju. Knjiga Anatomija za umetnika Uključuje detaljne crteže ljudskog tela za likovnog umetnika na 142 tablice preko cele stranice. Ovi crteži uključuju kosti, mišiće i zglobove.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 371. strana ilustrovano Mozaik je odavna poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su talijanske mozaičke kockice (teserae) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju različitih boja i tonova. Kamene kockice dobivaju se usitnjavanjem (čekićem, kliještima, itd.) različitih vrsta obojenog kamena. Tako usitnjene, kockice se koriste ovisno o svom obliku i boji. Kockice se utiskuju u svježu žbuku, cement, masu na bazi disperzije umjetne smole, razna ljepila, poliesterske smole (od koje se mogu praviti i kockice) i slično. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne ili svodne površine. Podni mozaici su uglavnom od kamenčića, a zidni mogu biti i od drugih materijala. Zlatno razdoblje mozaik je doživio u Bizantu (prije toga je široku upotrebu imao u Grčkoj i Rimu), pa iako se kasnije koristio, manje je bivao zastupljen nego neke druge, jednostavnije slikarske tehnike. Još od drevnih (antičkih) vremena poznata su nam dva načina izvedbe mozaika: opus tesselatum - sastavljen od kamenih kockica (nisu uvijek istih dimenzija) a između kockica vidljiv je vezivni materijal (tzv. fuge) opus vermiculatum - sastavljen od sitnijih kockica, međusobno tijesno povezanih, tako da se jedva vide ivice i međuprostori između njih. Kockice su uglavnom iste veličine, a izrađene su od kamena, stakla ili glaziranih odlomaka keramike. Osim „običnog“ mozaika, postoji i tehnika mikromozaika, mnogo složenija, iste osnove, no puno dojmljivijih rezultata, rezervirana samo za iznimno uporne i strpljive, koji ne žale izgubiti vrijeme kako bi postigli što dojmljiviji rezultat. Мозаик је шара или слика направљена од малих правилних или неправилних комада обојеног камена, стакла или керамике, који се држе на месту гипсом/малтером и покривају површину. Мозаици се често користе као подна и зидна декорација, а били су посебно популарни у античком римском свету. Tehnologija izrade Postupak slaganja mozaika. Počinje kad je skica u boji prenesena na karton. Slika na kartonu je bez suvišnih i sitnih detalja jer se oni u mozaiku vrlo teško mogu izvesti. Kockice se tada biraju po načelu najpogodnije boje i oblika i svojom najpovoljnije obrađenom (uglavnom najravnijom stranom) lijepe na određeno mjesto slike ljepilom topivim u vodi (metilceluloza - ljepilo za zidne tapete, tutkalo...). Između kockica se ostavljaju razmaci do 1 mm u koje će kasnije ući vezivo. Kad se slaganje završi, pripremi se okvir dimenzija mozaika, s letvicama višim od debljine kockica za jedan centimetar, na čijoj je unutarnjoj strani razapeta žičana mreža, koja ima ulogu armature za žbuku (ili bilo koje vezivo koje kasnije ispunjava taj prostor). Pripremljeni mozaik treba prethodno navlažiti da ne bi naglo povukao vlagu iz veziva i time ga oslabio, što bi dovelo do pucanja. Kao vezivo mozaičkih kockica obično se koristi cementna pasta miješana u omjeru 2:1 (2 dijela opranog suhog pijeska i 1 dijela cementa). Voda se dodaje dok se ne dobije masa koja je toliko mokra da se na površini izlučuje tanak sloj vode ako je tučemo zidarskom žlicom. Kad se radi s tanjim kockicama, kao vezivo se može koristiti i keramičko ljepilo. Vezivom se mozaik prelije do visine okvira. Kad se vezivo stvrdne mozaik se okrene, očisti od papira i ljepila toplom vodom i četkom. Kod ugrađivanja mozaika na zid potrebno je zidnu površinu učiniti hrapavom, ako ona takva već sama po sebi nije. Zatim je potrebno nanijeti cementno vezivo pripremljeno od cementa i suhog pijeska u omjeru 1:3, u debljini većoj od debljine mozaičkih kamenčića. Složeni mozaik ili dijelove mozaika premažemo cementnom pastom pripremljenom od cementa i vode u omjeru 1:1. Mozaik se potom utiskuje u svježu cementnu žbuku. Kad je cijeli mozaik postavljen na zid, papir se navlaži vodom i skine, a tek drugi dan ispire se četkama i vrše se korekture. Suhi mozaik se moguće je i polirati, a to se izvodi voštanom pastom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Theodor Pallady (rumunjski izgovor: [teˈodor paˈladi]; 11. travnja 1871. – 16. kolovoza 1956.) bio je rumunjski slikar. Biografija Theodor Pallady bio je sin Ioana Palladyja i Marije Cantacuzino, starije sestre rumunjskog diplomata Neculaija B. Cantacuzina. Rođen je u Iașiju, u Rumunjskoj, 14. travnja 1878., a djetinjstvo je proveo u Perieniju iu Iașiju.[1] U mladosti ga je obitelj poslala u Dresden, gdje je studirao inženjerstvo na Tehničkom sveučilištu u Dresdenu između 1887. i 1889. U isto vrijeme studirao je umjetnost kod Erwina Oehmea, koji mu je, prepoznavši njegovu umjetničku intuiciju, predložio da ode u Pariz.[2] U Parizu je Pallady radio u studiju Edmonda Aman-Jeana i upisao Akademiju likovnih umjetnosti (Académie des Beaux-Arts). Godine 1892. pridružio se studiju Gustavea Moreaua gdje je radio zajedno sa slikarima kao što su Henri Matisse, s kojim je razvio blisko prijateljstvo, Georges Rouault i Albert Marquet.[3] Godine 1900. predstavio je svoje djelo `The Prodigal Son` na Exposition Universelle, koje mu je priskrbilo visoke pohvale.[2] Godine 1906. oženio je Jeanne Ghika-Brigadier.[4] Otvorio je studio u Parizu na Place Dauphine, gdje je radio do 1940., često putujući između Francuske i Rumunjske.[2] Godine 1904. Pallady se vratio u Rumunjsku, gdje je održao izložbu u Rumunjskom Athenaeumu. Međutim, održavao je bliske veze s Parizom, gdje je nastavio održavati mnoge osobne izložbe, sve do Drugog svjetskog rata.[5] Pallady nikada nije izgubio kontakt s Rumunjskom i imao je prijatelje iz zajednice rumunjskih umjetnika i intelektualaca koji su živjeli u Parizu, uključujući Benjamina Fondanea, Georgea Enescua, Constantina Brâncușija, Camila Ressua, Nicolaea Dărăscua, Panaita Istratija, Traiana Vuia, Eugènea Ionesca, Emila Ciorana, i Paul Celan. Theodor Pallady kupio je Brâncușijevu skulpturu Prvi poljubac, ovo djelo je mali poljubac (7,8` × 1,18` × 1,57`) od ružičastog mramora i prvo djelo moderne umjetnosti. Ova skulptura datira iz 1905. i donijela ju je sa sobom u Rumunjsku. Izlagao je i na Venecijanskom bijenalu 1924., 1940. i 1942. godine. Grob Theodora Palladyja na groblju Bellu (desno) Godine 1940. preselio se u Bukurešt.[1] Umro je u Bukureštu 16. kolovoza 1956., a pokopan je na groblju Bellu.

Izvrsna grafika, Boža Prodanović, AO Konak Kneginje Ljubice. Ispis naziva lego, signirana desno. Dimenzija 14,5 x 10,5 sama grafika bez ispisa, sa ramom 38,5x34,5cm. Ram je Fabris, pod staklom standardno ramljenje. Imam jos 1 grafiku ( AO, manji format), bakropis i jedno predivno staro ulje na platnu Bože Prodanovića na profilu, mozete pogledati! Licno preuzimanje je za umetnicka dela uvek najbolja opcija. Na mom profilu imate ponudu za puno drugih slika poznatih slikara: Cile, Cibe, Pacov, Mitrovic, Prodanovic, Suput, Mikonjic, Micic. Razliciti formati, razlicite tehnike. `Božidar Prodanović rođen je 1923. godine u Pranjanima. Bavio se grafikom i mozaikom. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu. Bio je profesor umetničke škole u Peći od 1950. do 1953. godine i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalne izložbe imao je u Beogradu, Peći, Prištini, Novom Sadu, Čačku… a izlagao je na mnogim grupnim izložbama, uključujući Oktobarski salon, Grafiku beogradskog kruga, Trijenale likovnih umetnosti u Beograd. Izlagao je i u inostranstvu, kao i na međunarodnim izložbama, uključujući 17.bijenale u Veneciji 1954. godine i 2.Mediteransko bijenale u Aleksandriji 1957. godine. Dobitnik je niza nagrada.Umro je 24. januara 2006.`

Trening snage i izdržljivosti uz pomoć različitih nastavaka za sajlu Lat i kros mašine su nezaobilazne sprave za svaku (kućnu) teretanu koje omogućavaju vežbanje mišića leđa, grudi i ramena. Uz pomoć Gorilla Sports seta koji se sastoji od kratke šipke za lat mašinu, nastavka za veslanje i jednoručnog lat nastavka, moći ćete da aktivno radite na celokupnoj muskulaturi gornjeg dela tela. Različitim hvatom unosite raznolikost u svoj trening i činite ga efikasnijim. Karakteristike: Kratke šipke za lat mašinu: Dužina šipke: 50 cm Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2,5 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Nastavak za veslanje i donji kotur: Maksimalna nosivost: 200 kg Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2 kg Dužina rukohvata: 19 cm Razmak između ručki: 12 cm Dimenzije pakovanja: 19 x 19,5 x 12,5 cm Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Jednoručni nastavak za lat mašinu: Prečnik ručke: 2,5 cm Dužina ručke: 15 cm Prečnik rupe za montiranje: 1,2 cm Težina: 1 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Hvat je nazubljen što sprečava klizanje