Moj Fazon BEZ postera! Zabavno-edukativni časopis “Moj fazon” krije mnoštvo zanimljivih sadržaja namjenjenih tinejdžerima i svima koji se osjećaju tako. SADRŽAJ Luda pitanja, genijalni odgovori Šaljiva strana postojanja Zavrti globus: Zelenortska ostrva Među nama: Sakupljači uspomena Čudotvorije: Riba koja je zapamtila dinosaurusa Naučno ćoše: Pramajka svih ptica Mudra glava: O obrazovanju Sport, igra ili umetnost Mitologija: Afričke boginje Istaknuti sportista: Robert Levandorski Umetnost: Munkači Šašavo: Karlo IV i broj četiri U svetu poznatih: Adison Rej Film, knjiga, ukrštenica Digitalni svet Mozgalice, enigmatika Uroš Petrović: Zagonetna priča Moj kutak Telefon pun razumevanja: Šta da radim kad se osećam Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 84 Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Politikin Zabavnik 2804 Škorpija: Sveta Dolina III deo Hogar Garfild Čudesni svet Gerija Larsona Kako smo se nekad dopisivali Robovi porobljenih - Ko su crni indijanci? 7 prirodnih čuda sveta: Glečerski zaliv Život piše drame: Devojka i 4 ranjenika Savremenici dinosaurusa Svaka slika ima priču: Pol Sezan Made in Germany (na 3 strane) Najopasnije saobraćajnice na svetu Leptiri - Otrovna lepota Priče o pesmama: Pol Sajmon - Možeš da me zoveš Al (na 3 strane i 4 fotografije) Fantastika (SF priča): Rođendan - Miloš Vujović Životinje na putu za raj (na 3 strane) Zločini koji su ušli u istoriju: Ubistva zbog druženja (na 3 strane) Za čitanje i uživanje: Devojčica prodata sa kruškama - Italo Kalvino ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Politikin Zabavnik NEMA STRIP u sredini! Hogar Garfild Kako smo se nekad dopisivali Robovi porobljenih - Ko su crni indijanci? 7 prirodnih čuda sveta: Glečerski zaliv Život piše drame: Devojka i 4 ranjenika Savremenici dinosaurusa Svaka slika ima priču: Pol Sezan Made in Germany (na 3 strane) Najopasnije saobraćajnice na svetu Leptiri - Otrovna lepota Priče o pesmama: Pol Sajmon - Možeš da me zoveš Al (na 3 strane i 4 fotografije) Fantastika (SF priča): Rođendan - Miloš Vujović Životinje na putu za raj (na 3 strane) Zločini koji su ušli u istoriju: Ubistva zbog druženja (na 3 strane) Za čitanje i uživanje: Devojčica prodata sa kruškama - Italo Kalvino ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! GRUPA AUTORA Dimenzije: 27x21 Broj stranica: 336 Tip poveza: Tvrdi povez Godina izdavanja: 2008 veoma dobro U OVOJ KNJIZI ĆETE SAZNATI SVE O velikim nerešenim zločinima, svecima i opsednutima, posebno nadarenima, današnjim čudovištima i neistraženim tajnama prošlosti. SAZNAJTE NAJNOVIJE PODATKE O NAJNEOBIČNIJIM ZAGONETKAMA 150 tema, od onih koje oduševljavaju do onih koje zbunjuju, sada prvi put na jednom mestu. O svim temama govore najveći stručnjaci. Nećete prestati da se čudite ovi izuzetnim ali i proverenim informacijama! Knjiga POSLEDNJE MISTERIJE SVETA donosi Vam najnovija saznanja stručnjaka. Jeste li se možda već zapitali… zašto su dinosaurusi pre 65 miliona godina nestali s planete? zašto su Egipćani pre 5000 godina podizali piramide koje prkose zakonima gravitacije i arhitekture? zašto su 1981. godine pokušali da ubiju papu Jovana Pavla II? zašto nove afričke crkve prihvataju običaje kojima pokušavaju istisnuti tradicionalni fetišizam i magiju? Na putu kroz istoriju ovo će Vas uzbudljivo delo odvesti u vrtlog zagonetki… POČINJE s Lusi, u zoru čovečanstva, na severoistoku Etiopije. PRIČA Vam kako je pre gotovo 3500 godina nestala sjajna minojska civilizacija na Kritu. DEŠIFRUJE Vam etrursku abecedu, poverava Vam neke tajne graditelja katedrala… DONOSI Vam zanimljive priče koje su punile hronike: slučaj Dominisi, lude ubice iz Brabanta… ZAVRŠAVA na obodu naše galaksije, u potrazi za vanzemaljskim životom.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. LAGUNA, 2003 Kategorije: Tinejdž / Fantastika / Ekranizovane knjige DAN NAKON ŠTO SU SE USELILI KORALINA JE POČELA DA ISTRAŽUJE... U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih. Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj. Samo što je drugačiji... Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste. I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu. Nil Gejmen, dobitnik mnogih nagrada, miljenik kritičara, oduševiće čitaoce svojim prvim romanom za sve uzraste. „Još od vremena kada se Alisa stropoštala kroz zečiju rupu nije bilo putovanja tako veličanstveno neobičnog i zastrašujućeg... Prođite kroz vrata i verovaćete u ljubav, magiju i snagu dobra i zla.“ USA Today

Politikin Zabavnik 2999 Škorpija: Senka anđela I deo Garfild, Hogar Čudesni svet Gerija Larsona Napad i odbrana - Poslednji čin (Beograd 1915.) na 4 strane Zadaci za 21. vek: Tamna strana vasione (na 3 strane) Kako napraviti dinosaurusa (na 4 strane) Život piše drame: U nebeskoj klopci Govor bilja: Beli pelen, Absint Mitološke priče o strašnim bićima: Tartari iz podzemnog kraljevstva Zabavnikov istorijski zabavnik: Pre lične karte Za čitanje i uživanje: Ja i moj čopor - Aleksandar Kanevski Put oko sveta: Severna Koreja (na 4 strane) Đorđe Andrejević Kun (na 4 strane) British council - Engleski za sve High Tech ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Odlično očuvano. Autor - osoba Sims, Robert F. Naslov Stene i minerali / R.F. Sims i Prirodno-istorijski muzej London ; [prevod Miomir Babović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić` ; Zagreb : Mladost ; Sarajevo : Svjetlost ; Murska Sobota : Pomurska založba, 1990 (Ljubljana : Mladinska knjiga) Fizički opis 63 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Babović, Miomir (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Rock and Mineral/ R.F. Symes and the staff of the Natural History Museum Tiraž 10.000 Registar. Predmetne odrednice Stene -- Albumi Minerali – Albumi Ovo je originalan i uzbudljiv, novi pogled na čudesni svet pod našim nogama. Šokantne, realistične fotografije stena, fosila, minerala, plemenitih metala, kristala nakita i dragulja nude jedinstven pogled „očevica“ na evoluciju i sastav naše planete Zemlje. stene koje su došle iz vasione • stalaktite stare kao dinosaurusi • čudnovate i prekrasne obrise prirodnih kristala • neprocenjivo grumenje zlata, srebra i platine od čega je izgrađena Zemlja – i kako su stvorene njene stene • kako je pračovek pravio prve kremene alatke • kako se seku, poliraju i ugrađuju u nakit dijamanti i drugo drago kamenje kako su preistorijske životinje očuvane do danas u vidu fosila • kako rade vulkani, i kako postaju stene od rastopljene lave • kako se vade minerali i metali • kako se valuci na obali mora pretvaraju u zrnce peska i još mnogo, mnogo drugih stvari MG138 (N)

Prvo Lagunino izdanje, retko i rasprodato. Dan nakon što su se uselili Koralina je počela da istražuje... U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih. Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj. Samo što je drugačiji... Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i dr uga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste. I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu. Izdavač: Laguna; 1. izdanje, 2009; latinica; 21 cm; 153 str.; 978-86-7436-097-2;

Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Draško Roganović Povez: broširan Broj strana: 153 Ilustrovano. Manji obrisi ugibanja inače vrlo dobro očuvana. DAN NAKON ŠTO SU SE USELILI KORALINA JE POČELA DA ISTRAŽUJE... U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih. Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj. Samo što je drugačiji... Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste. I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu. (K-150)

Kao novo. Bez posvete. Postanak - Dejvid Kristijan Godina izdanja: 2019 Broj strana: 408 Povez: Mek Velika istorija svega.  „Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“  Bil Gejts Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje. Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja? Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili. Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive. „Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena „Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN „Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“  Washington Post

HALEJEVA KOMETA 1 - Fred Hojl Prvi deo PRVI KONTAKT Biblioteka KENTAUR Naslov originala: Fred Hoyle Izdavac: Prosveta Beograd Godina izdanja: 1985 Povez: Meki Pismo: Latinica Format: 20 X 12 cm. Broj strana: 260 Vracajuci se u blizinu nase planete svakih 76 godina, ova repatica bila je svedok radjanja ljudske civilizacije i predstavljala jednu od covekovih najuzbudljivijih spona sa kosmosom. No, velikom britanskom mastaru Fredu Hojlu to kao da nije bilo dovoljno. On ide jos korak dalje, zamisljajuci Halejevu kometu ne samo kao puku ledenu gromadu u gravitacionoj tamnici sunca, vec kao celiju jednog nepojamno velikog svemirskog entiteta. 20. avgusta 2011 godine u Bornmautu (Velika Britanija) od posledica moždanog udara u 86. godini je preminuo ser Fred Hojl, jedan od najvecih astrofizicara i kosmologa XX veka. Kao sto je neko svojevremeno rekao za Voltera (parafrazirajuci samog Voltera o Bogu), da Hojl nije postojao, Bog bi morao da ga izmisli. Poslednja nova tema koja je zainteresovala ser Freda u njegovoj vecitoj duhovnoj mladosti bila je veza kometa sa velikim katastrofama i masovnim izumiranjima vrsta tokom Zemljine geološke istorije. Nakon otkrica iridijuma u geološkim depozitima vezanim za prelazak iz epohe krede u epohu tercijara tokom koga su izumrli dinosaurusi od strane Alvareza i njegovih saradnika 1980. godine, interesovanje za katastrofe kosmickog porekla je ponovo poraslo (nakon dugackog perioda u kome je ova tema bila prakticno tabu). To raspoloženje je još više poraslo nakon sudara komete Šumejker-Levi sa Jupiterom u leto 1994. godine kada se pokazalo da se katastrofalni dešavaju u Suncevom sistemu do današnjeg dana. Zajedno sa škotskim astronomima Klubeom i Napierom, Hojl je razvijao teoriju strukture zemaljskog katastrofizma i raspada džinovskih kometa kao glavnog “regulatora” stanja na unutrašnjim planetama Suncevog sistema. Medu mnogim smelim idejama koje je tim povodom predložio, jeste i interpretacija jednog dela istorijske evidencije vezane za period od oko 1500. godine pre n. e. pa do 500. godine n. e. u kljucu nebeskih fenomena i razaranja koja su okoncala mnoge velike civilizacije tog perioda. Poslednja nova tema koja je zainteresovala ser Freda u njegovoj vecitoj duhovnoj mladosti bila je veza kometa sa velikim katastrofama i masovnim izumiranjima vrsta tokom Zemljine geološke istorije. Nakon otkrica iridijuma u geološkim depozitima vezanim za prelazak iz epohe krede u epohu tercijara tokom koga su izumrli dinosaurusi od strane Alvareza i njegovih saradnika 1980. godine, interesovanje za katastrofe kosmickog porekla je ponovo poraslo (nakon dugackog perioda u kome je ova tema bila prakticno tabu). To raspoloženje je još više poraslo nakon sudara komete Šumejker-Levi sa Jupiterom u leto 1994. godine kada se pokazalo da se katastrofalni dešavaju u Suncevom sistemu do današnjeg dana. Zajedno sa škotskim astronomima Klubeom i Napierom, Hojl je razvijao teoriju strukture zemaljskog katastrofizma i raspada džinovskih kometa kao glavnog “regulatora” stanja na unutrašnjim planetama Suncevog sistema. Medu mnogim smelim idejama koje je tim povodom predložio, jeste i interpretacija jednog dela istorijske evidencije vezane za period od oko 1500. godine pre n. e. pa do 500. godine n. e. u kljucu nebeskih fenomena i razaranja koja su okoncala mnoge velike civilizacije tog perioda. ***Odlicno Ocuvano***

Autorka romana Devojka s bisernom minđušom Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila – za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. Njihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore. Uprkos razlici u godinama i poreklu, Meri i Elizabet otkrivaju da im je u borbi za priznanjem njihovog truda najjače oružje – prijateljstvo. Izuzetna stvorenja je očaravajući novi roman Trejsi Ševalije o tome kako je dar jedne žene prerastao ograničenja pola i klase i doveo do nekih od najvažnijih otkrića devetnaestog veka. Iznad svega, to je rečit portret zamršene i otporne prirode ženskog prijateljstva.

Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Nedeljni dnevnik Jugoslovenski informativni magazin strana: 52 Iz sadržaja: Naslovna: Jugoslovenski košarkaši prvaci sveta Politika: Slobodan Milošević primio kinesku delegaciju (potpredsednicu Stalnog komiteta Kongresa) Sumrak `Velike Albanije` - U čemu su se preračunali `OVK` i njeni mentori Intervju: Aleksandar Despić - Mudrost nam je potrebna Islamska internacionala na Balkanu - `Sveti rat` na Kosmetu Ratni signali sa Balkana (U okruženju Jugoslavije 1.5 milion vojnika, 30.000 oklopnih vozila, 17.000 art. oruđa i 3.000 borbenih aviona) `OVK` u Makedoniji Svet: Terorizam u svetu Indija - Nenasiljem do slobode Kultura: Film, pozorište: Filmske zvezde o braku O dinosaurusima Slikar Petar Mojak Izložba venčanih fotografija u Srbiji 180 Marina Doroslovački Feljton: Kraljevske grobnice Kopana 5.deo Endi Vorhol Ostalo: Feljton: Poslednje tajne 3.deo (Atlantida) Feljton: Totalni rat - Napad na mozak 5.deo Moda Medicina Sport: Zlatni košarkaši kod predsednika MIloševića Muzika: Dženet Džekson Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 31 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Život pre čoveka - Margaret Atvud Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 352 Format: 20 cm Povez: Broširani Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje. Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama Double Persephone, da bi po diplomiranju objavila još jednu, The Circle Game, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, Governor’s General Award. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane Sluškinjina priča, Mačje oko i Slepi ubica. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija. Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano Opstanak, svojevrstan pogled na rad književnog urednika. Margaret Atvud trenutno živi u Torontu.

Autor: Trejsi Ševalije Povez: broširan Br. strana: 268 Format: 13x20 Autorka romana `Devojka s bisernom minđušom`! Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila – za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. Njihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore. Uprkos razlici u godinama i poreklu, Meri i Elizabet otkrivaju da im je u borbi za priznanjem njihovog truda najjače oružje – prijateljstvo. Izuzetna stvorenja je očaravajući novi roman Trejsi Ševalije o tome kako je dar jedne žene prerastao ograničenja pola i klase i doveo do nekih od najvažnijih otkrića devetnaestog veka. Iznad svega, to je rečit portret zamršene i otporne prirode ženskog prijateljstva. NAPOMENA: Jedino oštećenje na knjizi je na naslovnoj strani na gornjem levom delu, što se vidi i na fotografiji, drugih oštećenja nema. Knjiga nije korišćena!

Stanje: odlično, bez ispisivanja i cepanja. Autor: Strani Godina izdanja:2008 Ilustrovana verzija: Da `Poslednje misterije sveta` -Mladinska knjiga GRUPA AUTORA Dimenzije: 27x21 Broj stranica: 336 Tip poveza: Tvrdi povez Godina izdavanja: 2008 NIKK2095 U OVOJ KNJIZI ĆETE SAZNATI SVE O: -Prirodi -Istoriji -Religiji -Nauci-uopste -Mitu o potopu -Kopsovoj piramidi -Etrurcima -Svicima sa Mrtvog mora -Jevrejskom misticizmu i kabali -Opusu dei -Ruskoj mafiji -Jakuzama -Trijadi -Tajnama derviša -Magijskoj moći šamana -Stigmatizaciji -čudesnim seobama ptica -čudesnim biljkama -tajani nasukanih kitova -ozonskim rupama koje rastu-sire se -Crnim rupama U OVOJ KNJIZI ĆETE SAZNATI SVE O velikim nerešenim zločinima, svecima i opsednutima, posebno nadarenima, današnjim čudovištima i neistraženim tajnama prošlosti. SAZNAJTE NAJNOVIJE PODATKE O NAJNEOBIČNIJIM ZAGONETKAMA 150 tema, od onih koje oduševljavaju do onih koje zbunjuju, sada prvi put na jednom mestu. O svim temama govore najveći stručnjaci. Nećete prestati da se čudite ovi izuzetnim ali i proverenim informacijama! Knjiga POSLEDNJE MISTERIJE SVETA donosi Vam najnovija saznanja stručnjaka. Jeste li se možda već zapitali… zašto su dinosaurusi pre 65 miliona godina nestali s planete? zašto su Egipćani pre 5000 godina podizali piramide koje prkose zakonima gravitacije i arhitekture? zašto su 1981. godine pokušali da ubiju papu Jovana Pavla II? zašto nove afričke crkve prihvataju običaje kojima pokušavaju istisnuti tradicionalni fetišizam i magiju? Na putu kroz istoriju ovo će Vas uzbudljivo delo odvesti u vrtlog zagonetki… POČINJE s Lusi, u zoru čovečanstva, na severoistoku Etiopije. PRIČA Vam kako je pre gotovo 3500 godina nestala sjajna minojska civilizacija na Kritu. DEŠIFRUJE Vam etrursku abecedu, poverava Vam neke tajne graditelja katedrala… DONOSI Vam zanimljive priče koje su punile hronike: slučaj Dominisi, lude ubice iz Brabanta… ZAVRŠAVA na obodu naše galaksije, u potrazi za vanzemaljskim životom

Рад на овој књизи започео сам недуго пошто се Совјетски Савез распао крајем 1991. и завршио сам је скоро деценију касније. Током ових година многи Американци, укључујући знатан број припадника академског света, били су крајње оптимистични у погледу будућности међународне политике. Владало је широко распрострањено веровање да ће крај Хладног рата бити весник новог доба у којем неће бити ратова међу великим силама и у коме ће концепти, као што је равнотежа снага, бити небитни. Уместо тога, могли смо да очекујемо повећање сарадње међу државама у годинама које ће доћи. За реалисте попут мене говорило се да смо на прагу изумирања, предодређени да скончамо као диносауруси. Написао сам ову књигу како бих довео у питање ово обећавајуће виђење међународних односа. Покушао сам да докажем да свет остаје опасно место и да ће реализам наставити да пружа важне увиде о томе како он функционише. Посветио сам, ипак, главни део књиге развијању своје властите теорије међународне политике, која се суштински разликује од чувених реалистичких теорија Ханса Моргентауа и Кенета Волца. Потрудио сам се, ипак, да уверим читаоце како ће моја теорија бити релевантна у 21. веку. Био је то испрва тежак покушај, у највећој мери због тога што је још постојао значајан оптимизам у раним 2000-им у вези са стањем ствари у светској политици. Овај оптимистични поглед на свет почео је да бледи како је рат у Ираку кренуо по лошем током 2004. године, потом када су се Сједињене Државе нашле заглибљене у ситуацији губљења ратова, како у Авганистану тако и у Ираку. Није изненађење да је услед велике забринутости за то куда иду Сједињене Државе, поверење из 1990-их скоро потпуно ишчезло и да је замењено много песимистичнијим виђењем међународне политике. Већина Американаца сада схвата да је светска сцена препуна могућих проблематичних тачака и да је решење за те проблеме тешко, ако не и немогуће наћи. Чини се, међутим, да ће се са успоном Кине та ситуација променити... (тврд повез, 24 цм, 500 стр.)

Svet Kompjutera br. 5/2011 Strana: 116 Sadržaj: AKTUELNOSTI Tehnološki projekti i ideje u Srbiji Munje ili hologrami? TRŽIŠTE Linux vs Windows Koji rat? NA LICU MESTA Jednostavna pouzdanost Izazovni radovi 3D za društvo Proleće u HD Specijalno za dame Potpuno pouzdano Mon chéri Savitljivo staklo Ostali događaji, ukratko SITNA CREVCA Ekrani osetljivi na dodir Ekrani koji se pipkaju INTERNET .rs Velika potreba Mlade nade dot-com biznisa Sedam novih internet čuda? Internet u kriznim situacijama Virtuelna katastrofa Privatnost na Internetu Sprečiti njuškanje Internet kao glavni informativni kanal Radio Mileva WWW vodič TEST DRIVE nVidia GeForce GTX 590 3 GB GDDR5 Zmaj od papira AMD Radeon HD 6790, Gainward GeForce GTX 550 Ti ... Saga se nastavlja Asus K53BY Brazos u pokretnom izdanju Acer V193HQL, Benq G925HDAe, Dell IN1920, LG W19... Pristupačna klasika Riello Win Dialog Plus 80U Mali interaktivni Razer Black Widow Ujed retro pauka D-Link DPR-1020 i DPR-2000 Žično i bežično Toshiba i GoodRAM microSDHC i SDHC kartice Klasne razlike Elecom Egg Mouse Japansko jaje Vivanco DM20, DM30 i DM60 Karaoke, DJ i Profi Messless Universal Charger Bez šume kablova AirLive X.USB Anđeo bez krila Eacan E-505, E-510, QQ-003 i T-010 Skriveni biseri T’nB Cubix, Flextyle, Rubby Nežne periferije Saitek Cyborg R.A.T. 7 Kibernetski produžetak ruke TEST RUN Windows 7 Service Pack 1 Panda Cloud Antivirus 1.4 Timur Fatykhov MakeUp Instrument 4.5 EnhanceMySe7en Pro PD KUTAK Vemail 2.13 Earth Alerts 2011 FaceTrackNoIR 1.5 Microsoft Internet Explorer 9.0, Opera 11.01, Mo... Dinosaurusi i amebe Mini Google Maps 1.0.2 ToonIt! Photo 2.6 QTown 1.3.0 Web2PDFConvert 1.2 LAKI PINGVINI GNOME 3 UNetbootin KSystemLog 0.4 Guake 0.4.2 Agave 0.4.7 PHONE ZONE Nokia E7 Sve po starom Huawei Ideos S7 Slim Slim-n-fit Blueberry NetCat, Eken ePad MID M701 i M010 Tabletomanija LG Optimus 2X Core2Phone LogMeIn Ignition DriveShaft 1.10 Nokia Sleeping Screen PhoneTorch LED Flashlight PRVI UTISCI Pride of Nations: Vain Glory of Empires 1850–1920 Strategic Command: World War I Battlefield: Play4Free TEST PLAY Portal 2 Magicka: Vietnam DARPA’s ACTUV Tactics: Crowdsourced Simulator Fate of the World Need for Speed: Shift 2 Unleashed Nyx Quest: Kindred Spirits Defy Gravity Hoard Black Mirror 3 Anomaly: Warzone Earth Il-2 Sturmovik: Cliffs of Dover Lego Star Wars III: The Clone Wars Ghostbusters: Sanctum of Slime Shadow Harvest: Phantom Ops MotorStorm: Apocalypse Top Spin 4 World of Tanks Rift NET PLAY Ponos Srbije Gvozdena pesnica STARO ZA NOVO StarCraft II PHONE ZONE 2012 Wheel 0.4.3 Modern Combat 2: Black Pegasus HD Hextacy Abduction! 2 JA, IGRAČ Tesla Coil kao simbol Beograda Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 38 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Хари Харисон: БИЛ, ХЕРОЈ ГАЛАКСИЈЕИздавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1987.год.Меки повез, 199 страна, латиница.Врло пристојно очувано.`Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom.Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999).Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972).`Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom.Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.`(Илија Бакић)12/25

Хари Харисон: БИЛ, ХЕРОЈ ГАЛАКСИЈЕ Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1987.год. Меки повез, 199 страна, латиница. Врло пристојно очувано. `Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom. Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999). Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972). `Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom. Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.` (Илија Бакић)

Хари Харисон: ЗАПАДНО ОД РАЈА Издавач: PANTHER BOOKS, Лондон, 1985.год. Меки повез, 578 страна, енглески језик, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom. Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999). Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972). `Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom. Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.` (Илија Бакић)

Rad na knjizi Tragedija politike velikih sila započeo sam nedugo pošto se Sovjetski Savez raspao krajem 1991. godine i završio sam je skoro deceniju kasnije. Tokom ovih godina mnogi Amerikanci, uključujući znatan broj pripadnika akademskog sveta, bili su krajnje optimistični u pogledu budućnosti međunarodne politike. Vladalo je široko rasprostranjeno verovanje da će kraj Hladnog rata biti vesnik novog doba u kojem neće biti ratova među velikim silama i u kome će koncepti, kao što je ravnoteža snaga, biti nebitni. Umesto toga, mogli smo da očekujemo povećanje saradnje među državama u godinama koje će doći. Za realiste poput mene govorilo se da smo na pragu izumiranja, predodređeni da skončamo kao dinosaurusi. Napisao sam ovu knjigu kako bih doveo u pitanje ovo obećavajuće viđenje međunarodnih odnosa. Pokušao sam da dokažem da svet ostaje opasno mesto i da će realizam nastaviti da pruža važne uvide o tome kako on funkcioniše. Posvetio sam, ipak, glavni deo knjige razvijanju svoje vlastite teorije međunarodne politike, koja se suštinski razlikuje od čuvenih realističkih teorija Hansa Morgentaua i Keneta Volca. Potrudio sam se, ipak, da uverim čitaoce kako će moja teorija biti relevantna u 21. veku. Bio je to isprva težak pokušaj, u najvećoj meri zbog toga što je još postojao značajan optimizam u ranim 2000-im u vezi sa stanjem stvari u svetskoj politici. Ovaj optimistični pogled na svet počeo je da bledi kako je rat u Iraku krenuo po lošem tokom 2004. godine, potom kada su se Sjedinjene Države našle zaglibljene u situaciji gubljenja ratova, kako u Avganistanu tako i u Iraku. Istovremeno, postajalo je sve jasnije da se američkom ratu protiv terorizma ne nazire kraj. Nije iznenađenje da je usled velike zabrinutosti za to kuda idu Sjedinjene Države, poverenje iz 1990-ih skoro potpuno iščezlo i da je zamenjeno mnogo pesimističnijim viđenjem međunarodne politike. Većina Amerikanaca sada shvata da je svetska scena prepuna mogućih problematičnih tačaka i da je rešenje za te probleme teško, ako ne i nemoguće naći. Ova izmenjena perspektiva je razumljiva imajući u vidu da su Sjedinjene Države vodile 6 ratova otkako se okončao Hladni rat pre dvadeset pet godina: Irak (1991), Srbija povodom Bosne i Hercegovine (1995), Srbija povodom Kosova (1999), Avganistan (2001– do danas), Irak (2003) i Libija (2011). U stvari, američka vojska bila je u ratu u dve od svake tri godine u razdoblju od 1989. godine naovamo. Svi ovi ratovi, ipak, vođeni su protiv slabijih država. Sjedinjene Države imale su taj luksuz da ne brinu kako će im rivalska velika sila zapretiti na ozbiljan način. Čini se, međutim, da će se sa usponom Kine ta situacija promeniti. Ukoliko kineska ekonomija nastavi ubrzano da raste tokom narednih decenija, Vašington će se gotovo sigurno suočiti sa potencijalnim „ravnopravnim takmacem” (peer competitor), po prvi put od vremena Hladnog rata. U stvari, skorašnje istraživanje pod nazivom „Projekat globalnih stavova”, koje je sprovedeno od strane Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center), utvrdilo je da „u 23 od 29 država, najveći deo ili većina vidi Kinu kao državu koja je već zamenila ili će zameniti Sjedinjene Države na mestu najmoćnije supersile”. Čak i u Sjedinjenim Američkim Državama, 47 posto ispitanih veruje da je Kina na putu da postane broj 1, dok 47 posto sa tim nije saglasno. Uspon Kine pokreće jedno očigledno pitanje: može li to biti miroljubivo? Bavio sam se ovim pitanjem u prvom izdanju „Tragedije politike velikih sila”, jer su postojali jaki razlozi krajem 1990-ih da se misli da će Kina postati izuzetno moćna država. Smatrao sam da će, ukoliko Kina nastavi svoj uspon, stvoriti jake oružane snage i da će pokušati da dominira Azijom na način na koji su Sjedinjene Države dominirale zapadnom hemisferom. Regionalna hegemonija, tvrdio sam (tada – prim. prev.), najbolji je način da država maksimizira svoje izglede za opstanak. Takođe sam predvideo da će susedi Kine, kao i Sjedinjene Države, pokušati da je obuzdaju kako bi je sprečili da postane regionalni hegemon. Kao posledica toga, bezbednosno nadmetanje učiniće Aziju krajnje opasnim regionom. Otkako je knjiga „Tragedija velikih sila” objavljena 2001. godine, držao sam veliki broj predavanja u kojima sam tvrdio da uspon Kine neće biti miroljubiv. Neka od tih predavanja bila su u samoj NR Kini, a 2004. godine sam učestvovao, povodom ovog pitanja, u debati sa bivšim savetnikom za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džimija Kartera, Zbignjevom Bžežinskim. Tokom prvih nekoliko godina, suočavao sam se sa tim da nisam uspevao da ubedim publiku u moje argumente ili da je publika u najmanju ruku bila skeptična. Taj skepticizam je, međutim, počeo da bledi posle 2008. godine, delimično zbog toga što je Kina nastavila da jača svoju moć, a takođe i zbog toga što je počela da pokazuje svoju snagu na način da je plašila kako svoje susede tako i Sjedinjene Države. Danas sam u situaciji da se publika mnogo više slaže s mojim argumentima u vezi sa budućnošću kinesko-američkih odnosa. Imajući u vidu da će uspon Kine biti najvažniji događaj 21. veka, te da postoji realna šansa da taj uspon ne bude miroljubiv, smatram da ima smisla da izložim detaljno svoje viđenje u novom, zaključnom poglavlju ove knjige. Iako sam se bavio ovim pitanjem i u originalnom zaključnom poglavlju, bio je to ipak površni pokušaj iz prostog razloga što sam se tu bavio mnoštvom drugih tema u izdanju ove knjige iz 2001. godine. Nisam dao, takođe, šire uvide u moja gledišta povodom uspona Kine ni u drugim radovima. Iz tih razloga, novo zaključno poglavlje usredsređuje se isključivo na Kinu i u njemu na sveobuhvatan način objašnjavam zašto smatram da će biti velikih problema u Aziji ukoliko Kina postane veoma moćna. Osim ovog predgovora i novog zaključnog poglavlja, ostatak knjige praktično je ostao neizmenjen u odnosu na originalno izdanje. Što je najvažnije, nisam promenio moju teoriju ofanzivnog realizma. Ova odluka će možda mnoge iznenaditi, imajući u vidu da je ova teorija široko čitana i analizirana od strane brojnih stručnjaka, od kojih su neki izneli vrlo oštre kritike. Veoma sam zahvalan na ovim kritikama – i uzimam ih (kako male tako i velike kritike) krajnje ozbiljno. Naposletku, najveći kompliment koje jedan naučnik može dobiti jeste da se neko bavi njegovim radom na jedan dubokouman način. Verujem, međutim, da je moja teorija dobro podnela ove kritike. To naravno ne znači da je moja teorija savršena ili da neće eventualno biti zamenjena nego da sam ostao pri tome da sam zadovoljan načinom na koji sam izneo svoju teoriju u prvom izdanju Tragedije politike velikih sila. U novom zaključnom poglavlju koristio sam tu teoriju kako bih odgovorio na pitanje kojem će politički odlučioci, naučnici svih ubeđenja i zabrinuti građani širom sveta, pridavati veliku pažnju u decenijama koje su pred nama: Može li uspon Kine biti miroljubiv? Nažalost, moj odgovor je: ne.

U dobrom stanju O politikama, identitetima i druge muzejske priče / Ljilјana Gavrilović ; urednik Dragana Radojičić Ostali naslovi On Politics, Identities, and Other Museum` Stories Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2009 SANU, Etnografski institut, 2009 (Beograd : Akademska izdanja) Fizički opis 201 str. : graf. prikazi, tabele ; 20 cm Drugi autori - osoba Radojičić, Dragana Zbirka Posebna izdanja / Srpska akademija nauka i umetnosti, Etnografski institut ; knj. 65 Na spor. nasl. str.: On Politics, Identities, and Other Museum` Stories `Istraživanja za ovu knjigu obavlјena su u okviru naučnog projekta br. 147021: `Antropološka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji`...` --> str. 9 Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 171-185 Summary. Predmetne odrednice Muzeologija sadržaj o prošlosti i budućnosti ...7 sakupljena stvarnost ... 11 o sakupljanјu i sakupljenom ...12 promena reda, promena moći ... 13 muzeji kao baze podataka ...17 identitetske priče ...21 ko sam ja? muzej u potrazi za („našim“) identitetom ...27 kriza identiteta ...27 opčinјenost prošlošću ... 28 nova muzeologija i pitanјa identiteta ...29 studija slučaja: etnografska muzeologija u srbiji ... 32 regionalni/lokalni/zavičajni muzeji ... 39 čemu arheologija i istorija? ... 40 zašto i kakva etnologija? ... 42 posledice ...43 kakvi lokalni muzeji? ... 44 ciljevi transformacije ...47 slike zavičaja, slike baštine: heimat muzeji, „etno“-prostori i eko-muzeji ...49 o čemu pričamo? ...49 malo istorije ...51 praksa zaštite objekata in situ ...53 skanzeni ...55 eko-muzeji: od teorije do prakse ...57 kod nas ...59 od eko-muzeja dalje ...62 lepota tradicionalnih mesta: fizički i svi ostali prostori ...65 prostor/mesto ...65 estetika ...67 estetika tradicionalnog ...70 žal za prošlošću ...75 antropološka procena estetike ...76 zaustavljeno vreme: preoblikovanјe tradicionalne svakodnevice u ponovljeni praznik ...79 konstrukcija vremena – konstrukcija sebe ...81 svakodnevica i praznik ...83 muzejsko vreme ...84 posetilac i muzej: koncepcije vremena ...88 supermen u srbiji ili kamenјe i identitet.91 kamenјe u skupim vitrinama ...93 šljunak na nebu ...95 supermen je iz srbije: činјenice ...100 jadarit ...100 supermen ...101 mediji: fikcija kao identitet ...102 muzej između fikcije i stvarnosti ...106 o istini i toleranciji: kreatori i kreirani ...109 u početku ...110 ...adam je hodao sa dinosaurusima ...113 ...ili ipak nije ...116 zašto muzej? ...120 nauka u demokratskom procesu ...124 prodavci ideja: skriveno lice muzejskog marketinga ...127 da li nas muči samo tranzicija? ...127 u svetu, u međuvremenu ...130 čudesne reči ...132 sumnјe ...134 da li je mona liza vulgarna? ... 135 profit je sramotna stvar i treba ga se stideti? ... 138 o (ne)kulturnim potrebama ... 140 šta muzeji uopšte proizvode/prodaju? ...142 sajber-muzeji: alat za zaštitu baštine ... 149 zašto priča o sajber-muzejima? ... 149 virtuelni i sajber-muzeji ...150 muzeji, baština i vrednosne procene ... 151 koncept baštine i slika kulture ... 153 dekonstrukcija klasičnih muzeja ... 156 o nama i (kao) strancima ...159 nekoliko primera dobre prakse ... 165 ...i novih/starih slepila ...168 izvori i literatura ...171 internet i drugi izvori ...171 štampa ...172 literatura ...176 on politics, identities, and other museum’ stories ...187 a few examples of the good practice ... 192 ...and, a few examples of the old practice ... 195 Ljiljana Gavrilović (rođena 1953. godine u Beogradu) diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je u Etnografskom institutu SANU. Objavila je veći broj radova o porodičnim odnosima i običajnom pravu u tradicionalnoj kulturi, o popularnoj kulturi i o muzejima i novoj muzeologiji. Pre ove, objavila je knjige: Balkanski kostimi Nikole Arsenovića (2004), Jugoslovenski etnograf Nikola Arsenović (2006), Kultura u izlogu: ka novoj muzeologiji (2007), O politikama,identitetima i druge muzejske priče (2009). Istraživanja za ovu knjigu obavljena su u okviru naučnih projekata br. 147021: Antropološka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji i br. 177026: Kulturno nasleđe i identitet, koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Kao na slikama retko u ponudi prelepe ilustracije iz doba ex yu Гмизавци (лат. Reptilia — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су тетраподна животињска класа која се састоји од корњача, крокодила, змија, водених гуштера, гуштера, туатара, и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских редова, историјски комбинованих са модерним водоземцима, се назива херпетологија. Пошто су неки рептили сроднији са птицама него са другима рептилима (нпр., крокодили су сроднији са птицама него са гуштерима), традиционалне групе „рептила” које су горе наведене не сачињавају монофилетску групу (или кладу). Из тог разлога, многи модерни научници преферирају да уврсте и птице као део рептила, чиме Reptilia постаје монофилетска класа.[1][2][3][4] Најранији познати проторептили су се појавили пре око 312 милиона година током карбонског периода, тако што су еволуирали из напредних рептилиоморфних тетрапода који су почели да се у све већој мери адаптирају на живот на сувом тлу. Неки рани примери обухватају гуштерима сличне Hylonomus и Casineria. Осим садашњих рептила, постојало је мноштво различитих група које су сад изумрле, део којих је изумро услед масовних изумирања. Посебно је значајно кредно-терцијарно изумирање услед кога су нестали птеросаури, плесиосаури, Ornithischia, и сауроподи, као и многе тероподне врсте, укључујући трудонтиде, дромеосауриде, тираносауриде, и абелисауриде, заједно са многим припадницима кладе Crocodyliformes, и реда љускаша (нпр. мосасаури). Модерни неавијански рептили насељавају све континенте изузев Антарктика. (Ако се птице класификују као рептили, онда су сви континенти насељени рептилима.) Неколико постојећих подгрупа је препознато: корњаче (Testudines и Testudinidae), око 400 врста;[5] Rhynchocephalia (туатара са Новог Зеланда), 1 врста;[5][6] Squamata (гуштери, змије, и Amphisbaenia), преко 9.600 врста;[5] Crocodilia (крокодили, гавијали, кајмани, и алигатори), 25 врста;[5] и Aves (птице), 10.000 врста.[5] Рептили су тетраподни кичмењаци, створења која било имају четири уда или су, попут змија, проистекли из предака са четири уда. За разлику од водоземаца, рептили немају акватични стадијум ларве. Већина рептила носи јаја, мада је неколико врста Squamata вивипарна, као што су биле и неке од изумрлих акватичних клада[7] — фетус се развије унутар мајке, у постељици уместо у кори јајета. Код амниота, јаја су окружена мембранама ради заштите и транспорта. Постојање мембране омогућава репродукцију на копну. Многе вивипарне врсте хране своје фетусе путем разних форми постељица, које су аналогне оним код сисара. Неке врсте се иницијално старају о својим младунцима. Изумрли рептили су у опсегу величина од малог гека, Sphaerodactylus ariasae, који може да нарасте до 17 mm (0,7 in), до естуарских крокодила, Crocodylus porosus, који могу да досегну дужину од 6 m и тежину од преко 1000 kg. Опште особине[уреди | уреди извор] Гмизавци су животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Зато се често могу видети како се сунчају. На тај начин се греју. Ноћу мирују на скровитом месту. Када у јесен захлади, закопавају се у земљу и падају у зимски сан све до пролећа. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе. Наука која се бави гмизавцима назива се херпетологија. Развојна историја[уреди | уреди извор] Гмизавци су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало великом предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабљивица. Остали копнени кичмењаци се према том обележју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено су боље прилагођени животу у сувој околини. Амниоти се раздвајају на две гране које се разликују према броју бочних отвора на лобањи у пределу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потичу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим сазнањима, као једини и данас живи представници диносаура сматрају се птице. До данас није недвосмислено утврђено место које у систематици припада корњачама. Њихова лобања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуковале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас се сврставају у гмизавце као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење. Разноврсност гмизаваца[уреди | уреди извор] Таксономија[уреди | уреди извор] Види још: Класификација гмизаваца и Класификација змија Класификација гмизаваца по Бентону, 2014.[8][9] Класа Reptilia †Поткласа Parareptilia †Ред Pareiasauromorpha Поткласа Eureptilia Инфракласа Diapsida †Ред Younginiformes Инфракласа Neodiapsida Ред Testudinata (корњаче) Инфракласа Lepidosauromorpha Неименована инфрапоткласа †Инфракласа Ichthyosauria †Ред Thalattosauria Надред Lepidosauriformes Ред Rhynchocephalia Ред Squamata (гуштери & змије) †Инфракласа Sauropterygia †Ред Placodontia †Ред Eosauropterygia †Ред Plesiosauria Инфракласа Archosauromorpha †Ред Rhynchosauria †Ред Protorosauria †Ред Phytosauria Подела Archosauriformes Потподела Archosauria Надред Crocodylomorpha Ред Crocodilia Инфраподела Avemetatarsalia Инфрапотподела Ornithodira †Ред Pterosauria Надред Dinosauria Ред Saurischia (садржи кладу Aves) †Ред Ornithischia Филогенија[уреди | уреди извор] Кладограм који је овде представљен илуструје „породично стабло” рептила, и следи поједностављену верзију односа коју је објавио M.S. Lee 2013. године[10] Све генетичке студије су подржале хипотезу да су корњаче диапсиди; неки стављају корњаче међу Archosauriformes,[10][11][12][13][14][15] док по неким радовима оне спадају у Lepidosauromorpha.[16] Приказани кладограм користи комбинацију генетичких (молекуларних) и фосилних (морфолошких) података за успостављање односа.[10] Amniota Synapsida (сисари и њихови изумрли сродници) Целокупна група Reptilia †Parareptilia †Millerettidae unnamed †Eunotosaurus †Hallucicrania †Lanthanosuchidae †Procolophonia †Procolophonoidea †Pareiasauromorpha Eureptilia †Captorhinidae Romeriida †Paleothyris Diapsida †Araeoscelidia Neodiapsida †Claudiosaurus †Younginiformes Крунска група Reptilia Lepidosauromorpha †Kuehneosauridae Lepidosauria Rhynchocephalia (туатаре и њихови изумрли сродници) Squamata (гуштери и змије) Archosauromorpha †Choristodera †Prolacertiformes †{{Trilophosaurus}} †Rhynchosauria Archosauriformes (крокодили, птице, диносауруси и изумрли преци) Pantestudines †Eosauropterygia †Placodontia †Sinosaurosphargis †Odontochelys Testudinata †Proganochelys Testudines (корњаче) Гуштери[уреди | уреди извор] Тело гуштера прекривено је рожним крљуштима које су поређане као црепови на крову. Повремено се рожни слој одбацује у парчићима и ствара се нови. Гуштери имају кратке ноге са пет дугачких прстију који се завршавају оштрим канџама. Њима се гуштер придржава док се вере уз дрво или камен. У устима гуштери имају много зубића. Њима само придржавају храну, пошто они гутају цео плен. Ове животиње врло добро виде и чују. Велики значај за њихово сналажење у простору има посебно чуло мириса. Хемијске материје се дугим рачвастим језиком допремају до тог чула, које се налази испод носних органа. Гуштери немају сталну температуру тела (зависи од температуре спољашње средине). Када су у опасности, одбацују свој реп. И док збуњени нападач остане са парчетом репа, гуштер се спасава бекством. Касније му израсте нови реп. У нашим крајевима чести су ливадски и зидни гуштер. Има их готово на сваком кораку, па и у људским насељима. Чести су и гуштери зелембаћи. Мужјаци су обично живљих боја од женки. Змије[уреди | уреди извор] Наше најпознатије неотровне змије су белоушка и смук. Белоушку је лако препознати по шарама иза главе. Она живи поред воде. Смукови живе на ливадама и у проређеним шумама. Отровне змије наших крајева су шарка и поскок. Поскок се може препознати по једном израштају - рошчићу на врху њушке. Живи на каменитим местима. Шарка свој назив није добила по `цикцак шари`. Змије имају дуго ваљкасто тело без ногу, па их је лако препознати. Крећу се вијугањем тела помоћу снажних мишића. За разлику од гуштера, свој рожни слој одбацују цео одједанпут. `Пресвлаче` се из своје коже и остављају змијску кошуљицу. Очни капци змија су срасли и провидни. Отуда хладан змијски поглед. Због тога змије слабо виде. Змије имају дуг рачвасти језик. Као и гуштери, и оне језиком уносе хемијске материје из спољашње средине до посебног чула мириса. Све змије су грабљивице. Хране се разним другим животињама: мишевима птицама гуштерима жабама рибама инсектима другим змијама Могу да прогутају веома крупан плен. Неке врсте змија имају отровне жлезде које се изливају на врху два дуга зуба. Помоћу тих зуба змија убија плен, али се и брани од непријатеља. Неке змије свој плен убијају тако што се обавију око њега и удаве га снажним мишићима. Те змије се зову удави. Змије су најчешће таквих боја да се тешко могу разазнати од своје околине. Али неке од њих имају и јарке боје. Обично су отровне змије јарких боја или имају упадљиве шаре. Међутим, има и оних које бојом имитирају опасну змију. Већина живи на копну. Сакривају се у трави, жбуњу, под камењем, неке живе и на дрвећу. А има и водених змија (слатководне и морске). Како разликовати отровне од неотровних змија наших крајева[уреди | уреди извор] Отровне змије је лако препознати. Разлике између отровних и неотровних змија можете видети у следећој табели. ОТРОВНЕ НЕОТРОВНЕ ГЛАВА троугласта јајаста ВРАТ наглашен ненаглашен ТЕЛО кратко, здепасто дуго, витко ОБОЈЕНОСТ са шарама најчешће без шара Корњаче[уреди | уреди извор] Корњача Корњаче немају зубе. Њихове вилице су обложене рожном навлаком која им омогућује да откидају плен. Живе на копну, у слатким водама и у морима. Копнене се углавном хране сочним биљним деловима, мада радо једу и мање животиње (глисте и пужеве). Водене корњаче су месоједи. Све корњаче полажу јаја на копну. У нашим крајевима живе шумска и барска корњача. Најмање корњаче не нарасту више од 11 cm, а највеће могу да имају преко 2 м и да буду тешке око 500 kg. Највећа је зелена корњача или голема желва, која живи у топлим морима. Највеће копнене корњаче живе на неким острвима Индијског океана и на острву Галапагос. Ове џиновске корњаче често су дуже од 1,5 м и тешке око 270 kg. Крокодили[уреди | уреди извор] Крокодил Тело крокодила прекривено је великим рожним плочама. Крокодили имају дугачак пљоснат реп, који им служи за пливање, и издужене вилице у којима се налазе бројни шиљати зуби. Крокодили живе у слатким водама топлијих крајева. Добри су пливачи и велике грабљивице. Највише лове рибе, али нападају и друге животиње, понекад и човека. Када крокодили мирују и вребају плен, из воде им вире само очи и носни отвори. Код крокодила се први пут јавља потпуно преграђено срце(две коморе и две преткоморе), што значи да имају сталну телесну температуру. Крокодили су данас највећи гмизавци. Њихова величина се креће од 1 до 10 м. Највећи је индомалајски крокодил. Изумрли гмизавци[уреди | уреди извор] Некада их је на Земљи живело много различитих врста гмизаваца. Међу њима су били и диносауруси. Неки гмизавци су били мали, величине гуштера, а неки - прави џинови. Највећи међу њима био је дуг 25 m и тежак 50 тона. То је највећа копнена животиња која је икада живела на Земљи. Изумрли гмизавци су се и по изгледу веома разликовали. Неки су се кретали на четири, а неки на две ноге, неки су имали крила и могли да лете, док су неки подсећали на рибе и живели у води. Било је и биљоједа и месождера. Велики број гмизаваца ишчезао је за кратко време. Занимљивости[уреди | уреди извор] Најмањи гуштер има само 1,5 cm, а највећи (варан) дужи је од 3 м. Код нас у најмањи мацаклини (гекони), дуги 8-10 cm, а највећи је блавор, који може да буде и дужи од 1 м. Блавор Слепић Немају сви гуштери добро развијене ноге. Код неких су добро развијене ноге. Код неких су мале и танке, па су они спори. Али када су у опасности, они подигну своје ножице и `пливају` по сувом јер су тако много бржи. А неки гуштери немају ноге, па подсећају на змије. Такви су блавор и слепић. Неки гуштери су необичног облика. Имају дугачак савитљив реп помоћу којег се придржавају за гране. То су камелеони. Свако око камелеона покреће се самостално. Тако они истовремено могу да гледају у различитим правцима. По боји тела слични су средини у којој живе, али боју свога тела могу и да мењају. Змије су дугачке од 15 cm до 11,5 м. Највећа змија је анаконда (на слици), која живи у прашумама Јужне Америке. А највећа змија наших крајева је четворопругасти смук, који може да буде дужи од 2 м. Највећа отровница је царска кобра - дугачка је 5,5 м. Гуштери су већином мирне животиње, које уједају да би се одбраниле. Само две врсте имају отровне жлезде. Њихов ујед је врло опасан, па и смртоносан за човека. Те две врсте живе у јужном делу Северне Америке. Змије дуго живе. Чак и мале змије могу да живе до 12 година, а многе живе и дуже од 40 година. Најдужи отровни зуб (5 cm) има габонска отровница. Отров шарке је толико јак да се његово дејство продужава и када се он осуши. Због тога није препоручљиво ићи бос по терену где се може наћи шарка или додиривати зубе већ мртве змије. Змијски цар је животиња која најдуже може да гладује. Он може да издржи и 1400 дана без хране. Изградња све већег броја асфалтних путева један је од фактора који угрожавају гмизавце. Како асфалт упија сунчеву топлоту, представља погодно место на коме гмизавци могу повисити температуру свога тела. Али овим путевима пролази и све већи број аутомобила, те многи од њих на овим местима бивају прегажени.