Рад на овој књизи започео сам недуго пошто се Совјетски Савез распао крајем 1991. и завршио сам је скоро деценију касније. Током ових година многи Американци, укључујући знатан број припадника академског света, били су крајње оптимистични у погледу будућности међународне политике. Владало је широко распрострањено веровање да ће крај Хладног рата бити весник новог доба у којем неће бити ратова међу великим силама и у коме ће концепти, као што је равнотежа снага, бити небитни. Уместо тога, могли смо да очекујемо повећање сарадње међу државама у годинама које ће доћи. За реалисте попут мене говорило се да смо на прагу изумирања, предодређени да скончамо као диносауруси. Написао сам ову књигу како бих довео у питање ово обећавајуће виђење међународних односа. Покушао сам да докажем да свет остаје опасно место и да ће реализам наставити да пружа важне увиде о томе како он функционише. Посветио сам, ипак, главни део књиге развијању своје властите теорије међународне политике, која се суштински разликује од чувених реалистичких теорија Ханса Моргентауа и Кенета Волца. Потрудио сам се, ипак, да уверим читаоце како ће моја теорија бити релевантна у 21. веку. Био је то испрва тежак покушај, у највећој мери због тога што је још постојао значајан оптимизам у раним 2000-им у вези са стањем ствари у светској политици. Овај оптимистични поглед на свет почео је да бледи како је рат у Ираку кренуо по лошем током 2004. године, потом када су се Сједињене Државе нашле заглибљене у ситуацији губљења ратова, како у Авганистану тако и у Ираку. Није изненађење да је услед велике забринутости за то куда иду Сједињене Државе, поверење из 1990-их скоро потпуно ишчезло и да је замењено много песимистичнијим виђењем међународне политике. Већина Американаца сада схвата да је светска сцена препуна могућих проблематичних тачака и да је решење за те проблеме тешко, ако не и немогуће наћи. Чини се, међутим, да ће се са успоном Кине та ситуација променити... (тврд повез, 24 цм, 500 стр.)