Istorija filozofije - Grčka i Rim Istorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, GrčkaiRim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda; od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma.

Autor: Frederik KoplstonIstorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima.

OČUVANA,POSBENO UNUTRAŠNJOST.ODLIČNA Koplston filozofiju `Grčke i Rima` deli u pet delova: Presokratska filozofija, Sokratski period, Platon, Aristotel i Poslearistotelovska filozofija. Pokret sofistike usmerava pažnju na mogućnost saznanja i unosi skepsu u sam čin čulnog opažanja. Etički i religiozni zakoni stavljaju se pod znak pitanja: nisu li to samo konvencije naroda? Cilj filozofije postaje podučavanje, a ne objektivna istina, dakle, veština življenja zauzima prvi plan. Filozofi su putujući učitelji (podučavaju gramatici, govorništvu, pesništvu...). Sofisti su stvorili uslove za pojavu Platona i njegov duh idealizma usmeren izgradnji državnika filozofa, naspram demagoga. Aristotel nasleđuje platonovu dijalektiku i religiozno poimanje duše. Ali, on svoje interesovanje usmerava empirijskoj nauci. Živi u vreme stvaranja velikih biblioteka i razvoja nauke u Atini. Poslearistotelovska filozofija, u vreme ukidanja državica gradova, stvara osnovu kosmopolitizmu i individualizmu. Nazire se grčko-rimska imperija. Filozofi se okreću opštim načelima etike i praktičnim pitanjima... Izdanje ovakvog pregleda istorije filozofije višestruko je korisno, kako znalcima i studentima, tako i ostalim čitaocima, i stoga se nadamo da će izdavač imati snage da upotpuni svoj izdavački poduhvat, prevođenjem, priređivanjem i štampanjem preostalih tomova. ISBN:86-13-00323-0 Godina izdanja: 1988 Jezik: Srpski Autor: Strani Autor Frederik: Koplston Biblioteka: Velika filozofska biblioteka Prevod dela: A History of Philosophy Vol. 1. Greece and Rome - Frederick Copleston Hrišćanska istorija filozofije Putevi traganja za istinom Frederik Koplston: `Istorija filozofije` - `Grčka i Rim`, predgovor i prevod Slobodan Žunjić, BIGZ, 1988.god. U `Velikoj filozofskoj biblioteci` posebnih izdanja pojavila se nedavno obimna `Istorija filozofije` F. Koplstona. Osim î toma, kod nas su prevedeni i objavljeni II, III, IV tom i `Ruska filozofija`. Pored niza istorija filozofske misli, Koplstonov prilaz je osoben po stavu i načinu obrade. Ovo je, po karakteru, hrišćanska istorija filozofije, po metodologiji i nivou obrade značajan pregled, ekonomičan i vrlo informativan. Značajniji filozofi obrađeni su skoro monografski. Građu čini koherentnom stav autora, neskriven odnos prema Večnoj istini - bespočetnom Biću, Bogu. Ovo gledište uslovljeno je i potrebom da se studentima teologije da kompletan pregled filozofske misli od jonskih mitsko-naučno-filozofskih predstava do savremene disperzije stavova i saznanja. Koplstonov lični stav je tomistički, Istina je pojmljiva prirodnim umom, Bog u sebi sadrži razloge svoga postojanja, a istorija filozofije obrazlaže puteve traganja za Istinom preko diskurzivnog uma. Teologizovano tumačenje pojava Koplstonov rad čini jedinstvenim, ali ga ne umanjuje, jer, ulazeći u pojmovnu strukturu iznutra, autor verno prenosi saznanja i učenja uklapajući ih u svoj sistem hrišćanina, jezuite, koji traga za apsolutom Istine, slobodom i dušom, kao i dobrom, što i jeste napor celokupne filozofske misli. Susret istočne i zapadne kulture Svaki filozofski sistem ima istorijsko polazište i shvatanje, filozof unosi u njega mnogo toga čime je određen kao pojava. To je razlog isticanja važnih biografskih činjenica filozofa. Psihološke osobine nisu presudne u formiranju filozofskog sistema, što je često pogrešno navodilo mnoge istoričare na jednostrane zaključke. Cilj istoričara je ovladavanje načelima filozofije i upućivanje čitalaca na originalna dela, kao i širenje ličnoga gledišta, čega se Koplston ne odriče. Njegov udžbenik je i polemički. On ukazuje na susret istočne i zapadne kulture kod jonskih filozofa, istovremeno insistirajući na njenoj originalnosti, bez obzira na uticaje Egipta, Vavilona i Indije. Za rimsku filozofiju nalazi da je zavisna od grčke, ali sa originalnim vrednostima (Seneka, Aurelije, Epiktet). Ma koliko da je indijska filozofija religiozna i iskazivana pretežno simbolima, ona time nije za odbacivanje. Ovo je stav koji Koplstona dovodi u spor sa Hegelom, iz koga izlazi pomirljivo, dajući za pravo svima da iz svoga vremena, dakle, istorijske uslovljenosti, tumače svoje i filozofske istine. Grčka filozofija lagano korača od Jonjana ka saznanju osnovanom više na nauci negoli na religiji i mitu, mada je neodvojiva od nje, kao i od umetničke istine. Taj iskorak u pravcu naučno zasnovane istine u krilu religija i mitova daje visoke umetničke rezultate, volja i moć su pokretači, uspeh je cilj, ali, iskorak čoveka preko `mere čoveka` sputavaju mitološka bića, bogovi i vrlina svih vrlina - mera. Platon će, u duhu religije, osuditi stav: `moć jeste pravo`. Dionisku neumerenost nadziru božanske moći, dok kosmogonija Jonjana (Talet, Anaksimandar, Anaksimen) oformljuje apstraktni materijalizam. To je mešavina naučnih i filozofskih stavova, dobra kao osnova iz koje izrasta `Pitagorovačko bratstvo`, zatim sledi `Heraklitov logos`, `Parmenidovo i Melisovo jedno`... Veština življenja Večna figura i zdrav razum : o Koplstonovoj Istoriji filozofije - Slobodan Žunjić-prevod Koplston - Istorija filozofije - Grcka i Rim Izdavac : BIGZ 1988, tvrdi povez, 570 strana

Koplston Istorija Filozofije Grčka i Rim Izdavač: BIGZ 1991g./571 strana Drugo redigovano izdanje Velika filozofska biblioteka Prevod i predgovor: Slobodan Žunjić Tvrd povez,potpis na predlistu,veoma očuvana. vr459

Фредерик Коплстон: ИСТОРИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ - ГРЧКА И РИМ Издавач: БИГЗ, Београд, 1999.год. Меки повез, 645 страна, латиница. Стање као на фотографијама, уз понеко подвлачење графитном оловком, као и наглашавање текста транспарентним фломастером на десетак страница.

AUTOR: Frederik Koplston NASLOV: Istorija filozofije-grčka i Rim IZDAVAC: BIGZ GODINA: 1988. POVEZ: tvrd, poneka požutela `staračka pega` (vidljivo na fotografiji) (KB:168)

► BIGZ, 1988► tvrd povez, str. 572► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju► očuvanost: 4/5K► LIČNO PREUZIMANJE važi samo za Novi Beograd (Opština, Merkator, Fontana, Durmitor)► Šaljem poštom (tiskovina, pouzeće), kurirskim službama.► Pouzećem šaljem isključivo post ekspresom.► Troškovi slanja idu na teret kupca.► Knjige šaljem u inostranstvo uz prethodni dogovor oko plaćanja i isporuke.► Uvažavam sve opravdane reklamacije

Tom I Grcka i Rim. Presokratovska filozofija (zacetnici rani jonski filozofi, kolevka zapadne misli Jonija, Pitagorivacko bratstvo,Heraklitov logos, Parmenidovo i Melisovo jedno, Zenonova dijalektika, Empedokle iz Agrigenta, Anaksagorin um, Atomisti, Presokratovska filozofija). Sokratski period (sofistika, najpoznatiji sofisti, Sokrat, manje sokratske skole, Demokrit iz Abdere). Platon ( Platonov zivot, Platonovi apisi, Teorija saznanja, Ucenje o idejama, Platonova psihologija, teorija o moralu, drzava, Platonova fizika, umetnost, beleska i Platonovom uticaju, stara akademija).Ariatotel (Aristotelov zivot i spisi,Aristotelova logika, Aristotelova metafizika, filozofija prirode i psihologija, Aristotelova etika, politika, Aristotelova estetika, veleska o starijim peripateticarima, Platon i Aristotel). Posle asristotelovska gilozofija (rana stoa, Epikureizam, beleska o kinickoj filozofiji u prvom periodu helenisticke epohe, stariji skeptici srednja i nova akademija, srednja stoa, beelska o peripateticloj skoli u helenisticko rimskom periodu, pozna stoa, kinici eklektici i skeptici, novopitagoriza., beleska o. Apoloniju iz Tijane, srednji platonizam, jevrejsko helenisticka filozofija, Platonov novoplatonizam, novoplatonskenskole, zakljucni pregled). Dodaci: skracenice, beleske o izvotima, biografija i spisak imena. Knjiga u originalnom omotu.Tvrdokoricena.553 strane.

Odlicna 108

DERETA Beograd Tvrdi povez 599 str. Stanje sa slike

BIGZ 1991 568 stranaStanje : Odlično! 100

ISTORIJA FILOZOFIJE - Grčka i Rim Frederik Koplston Izdavač: Dereta Žanr: Filozofija Istorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, GrčkaiRim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda; od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma. Knjiga je NOVA ---------------------------- 10

Izdavač: BIGZ Velika filozofska biblioteka Tvrd povez sa zaštitnim omotom, strana 570, 23cm Očuvano, potpisano

BIGZ 1988. 571. strana u odličnom stanju

BIGZ 1991 569 strana : drugo redigovano izdanje očuvanost 5

„Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“ - Jirgen Habermas Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931). Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije. Čitaj dalje

Frederik Koplston. `Istorija filozofije. Tom 1, Grčka i Rim.` Filozofija. Beograd: Dereta, 2015. 1. Deretino izd. 599 str. ; 25 cm. Kupio novu, nisam je ni otvorio.

Iz recenzije: ’’Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli.’’ Aleksandar Loma

Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli. Aleksandar Loma

Novo nekorisceno EMPEDOKLE. O ustrojstvu sveta i ljudskoj sudbini Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli. Aleksandar Loma

Opis proizvoda Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne.Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravnI savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli.– Aleksandar Loma

Istorija filozofije tom 3 - srednjovekovna filozofija Rautlidžova Istorija filozofije u deset tomova, objavljivanih tokom poslednje decenije XX veka, obuhvata razvoj zapadne filozofske misli od samih grčkih početaka do kraja drugog milenijuma. Na engleskom govornom području to je do sada najobimniji celoviti pregled zapadnog mišljenja (monumentalnije zamišljena „Kembridžova“ Istorija filozofije još nije dovršena). Priređivači svakog toma su okupili u svetu priznate stručnjake za pojedine oblasti istorije filozofije koji su pisali odgovarajuća poglavlja tako da je čitav projekat delo tima specijalista. Svako poglavlje prati obimna bibliografija koja pokazuje presek savremenih istraživanja obrađene teme i nudi valjano polazište za dalja samostalna istraživanja. Tomovi su snabdeveni hronološkim tabelama najznačajnijih kulturnih i političkih događaja razmatranog istorijskog razdoblja kao i rečnicima važnijih tehničkih termina i indeksima imena i pojmova. Istorija je namenjena ne samo specijalistima nego i studentima kao i široj čitalačkoj publici koju zanima pouzdana informacija o sadašnjm stanju istraživanja datog područja. Osobenost ovog poduhvata jeste da je najveća pažnja posvećena pregledu filozofije u XX veku – obuhvaćenom u tri toma – koji je upravo završen i stoga ranije i nije mogao biti celovito sagledan. U našoj sredini pak prevod Rautlidžove Istorije filozofije popunjava znatnu prazninu i u narednim decenijama će moći poslužiti kao pouzdan osnov za upoznavanje zapadne misli kao i za samostalno istraživanje. U tom smislu prevod ove kolektivne sinteze zapadne filozofije za našu kulturnu sredinu svakako predstavlja veoma značajan poduhvat. Prikaži više

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

ISTORIJA FILOZOFIJE (tom I): Grčka i Rim Izdavač: BIGZ Velika filozofska biblioteka Prevod i predgovor: Slobodan Žunjić Povez: tvrd Broj strana: 571 20-ak podvučenih rečenica, veoma dobro očuvana. U prvom tomu, Grčka i Rim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma. (K-137)

Svetska istorija filozofije I-II Mala svetska istorija filozofije Istorija filozofije prati razvoj teorijskog mišljenja o svetu i principima koji njime vladaju od početka evropske filozofije u staroj Grčkoj u 6. veku pre nove ere. pne do danas. Kao filozofska disciplina, istoriografija filozofije zauzima interpretativni stav o istorijskim nacrtima, pokušava da ih razume u njihovom kontekstu i ispituje da li se iu kojoj meri iz njih mogu izvući pouke za sadašnjost. Teorija istorije filozofije ispituje metode, kategorije i značaj istorijskog pristupa filozofiji. Jedna od posebnosti filozofije je to što je tokom svoje istorije više puta proizvodila fundamentalno nove modele objašnjenja za svoja stalna pitanja o tome šta se može znati, o ispravnom delovanju ili o smislu života. Filozofi moraju da prilagode svoje odgovore nalazima fizičkih nauka i koriste svoje trenutno stanje znanja da objasne svet. Istorija odgovora je stoga uvek uključena u trenutna objašnjenja. Ova sistematska razlika u odnosu na nauke objašnjava poseban interes filozofije za sopstvenu istoriju ideja. odlično očuvane NOVLI.1