Istinite priče i legende o kolevci kineskih borilačkih veština Veličanstveno zdanje manastira Šaolin, sa devet dvorišta I tremovima raspoređenim u redove, crvenih zidova i sa žutim krovovima, sa izrezbarenim figurama životinja na vrhu svakog krova, bogovi su prvo stvorili na nebesima pod nazivom Zulin. Kasnije, u severnom podnožju planine Šaoši, okružen sa pet planinskih vrhova, sa potokom koji se u slapovima spušta ispred njega, nikao je manastir Šaolin, jedna od kolevki kineske duhovnosti i centar stvaranja kineskih borilačkih veština. Sveštenici Šaolina bili su vešti borci, koji su svoju veštinu i snagu crpli iz snažnog duha i koristili je da sačuvaju manastir, ali i da zaštite narod od pohlepnih feudalaca i vladinih činovnika. Priče iz ove knjige Kineska akademija nauka prikupljala je preko pet decenija, a svaka od njih je pripovedački biser pun fantazije i mašte.

Izdavač: NVU Džematlije džemata Dobrodole, Podgorica Povez: tvrd Broj strana: 718 Bogato ilustrovano: 506 slika (100 u koloru) Odlično očuvana. „Munir Šabotić je, i to je vrlo bitno, a možda i najbitnije, svojim Dobrodolcima izgradio novi zavičaj, novu zajedničku kuću gdje ih je sve okupio i gdje nikome nije tijesno. Ta njihova zajednička kuća, zajednički zavičaj – jeste ova knjiga i ona će ih, između svojih korica, čuvati zauvijek“. - Faiz Softić, književnik Monografija „Dobrodole“ obuhvata sledeće teme: – Opšte karakteristike regije Bihor – Tucanje - kolijevka Šabotića - Dobrodole – Opšte karakteristike sela: položaj i granice, geološki sastav i oblici reljefa, klima, voda i biogeografski podaci – Prošlost Dobrodola i okoline – Stanovništvo Dobrodola (demografija) - Porodična stabla: Klica, Ligonja, Šabotića, Ličina, Golja, dobrodolskih Kurpejovića i Kočana, Rastodera – Privredne prilike – Obrazovanje, kultura i sport - Kuće i zgrade – Porodica, običaji i narodno stvaralaštvo – Legende i anegdote – Prilozi – Izvodi iz recenzija (K-122)

Istorija čovečanstva 1-10 komplet Mono i Manjana 1. PREISTORIJA 2. EGIPAT I DREBVNE CIVILIZACIJE 3. GRČKA 4. RIM 5. SREDNJI VEK 6. KULTURE STARIH AMERIČKIH NARODA 7. AZIJA 8. ZAČECI MODERNOG SVETA 9. XIX VEK 10. SAVREMENO DOBA Izdavač: Mono i Manjana Godina izdavanja: 2009 Broj strana: oko 4000 strana, bogato ilustrovano, kolor Povez: Tvrdi Format: 30 x 23 cm Stanje Veoma dobro kao novo! prvi tom bez zaštitnog omota. U deset tomova predstavljena je istorija covecanstva od prvih civilizacija pa sve do savremenog doba,uz zivopisne prikaze svih mesta koja su bila kolevke izuzetnih graditeljskih,umetnickih i drugih dostignuca.Citalac moze da krene u bilo kom pravcu,svaki tom je celina za sebe,koja opet predstavlja segment jedne sveobuhvatne slagalice ciji je konacni cilj otkrivanje neizmernog blaga proslosti,putanje ljudskog iskustva od zore covecanstva do nas samih.

Dr Tihomir Đorđević Beleške o našoj narodnoj poeziji Meki povez Grešnu ruku voda ne prima Ritualni zločin Jevreja Sveti Sava i Hasanpaša Sahrana neopasana deteta Kolevka na grobu Belina kao znak žalosti Suze šarca Kraljevića Marka Sahranjivanje konja Zadojavanje Oduzimanje mleka Konjputalj Koža bivoljača Sablja sa očima Sablja pod muhorom Opravljanje pušaka Neki obrasci za narodne vezove Sveto telo u pušci Lov na Božić Onemogućavanje oružja za upotrebu Oružje naopako okrenuto Uzda i bič od zmija Maksim Crnojević urečen Loše odelo kao zaštita od uroka Barjak Mlada nevesta ima urokljive oči Sahrivanje zbog uroka Kitap hamajlija Glasno hajdučko sporazumevanje Kosa u devojaka Crna čoha kroja kaurckoga Krivokletstvo za nevolju nije greh Pogubljivanje kod mosta Pobratimstvo Svetinje kao utočišta Neznanje geografije u našim narodnim pesmama Knjigonoša Što je nebo da je list hartije Jedna Zmajeva pesma u narodu Dodatak NEKOLIKA PITANJA Dilbagija Hargija Darivanje kume `Ove beleške o našoj narodnoj poeziji postale su ponajviše prilikom čitanja naših narodnih pesama i razmišljanja o pojedinostima u njima. One nemaju većih pretenzija do da budu sasvim skromni komentari nekih mesta u našim narodnim pesmama i sitni prilozi upoznavanju sadržine naše narodne poezije. Možda će, pored toga, koja od njih biti i podstrek za još punije i detaljnije komentare i za još obilatije priloge znanju o ponekim poetskim tvorevinama našega naroda. Svaku misao i svako izvođenje u ovim beleškama ja sam gledao da utvrdim što većim brojem primera. Poznavaoci naše narodne poezije i našeg folklora u opšte sigurno će naći još više primera no što sam ih ja našao, pa će njima osnažiti ili oboriti ono što sam ja tvrdio. Bilo da učine jedno ili drugo, za mene će biti veliko zadovoljstvo što su im ove moje beleške dale povoda za to. Sve beleške u ovoj knjizi već su jedan put bile naštampane. Gdje je koja štamiana ispod svake je označeno. Ovde su skupljene i sa ponešto dopuna preštampane. Nisu preštampane samo one moje beleške o našoj narodnoj poeziji koje su izlazile u seriji mojih knjiga pod naslovom Naš narodni život jer su tu u knjigama koje su, držim, dovoljno pristupačne.`

Autor: Paolo Novaresio Format: 26x36 Povez: tvrd Br. strana: 304 Izdavač: Stanek, Varaždin Jezik: hrvatski Reke nikada ne umiru, čak ni u pustinjama: mogu privremeno izbledeti, ali uvek ponovno ožive s prvom kišom, kao što je to slučaj sa rekom Okavango i potocima u Sahari. Tokovi velikih reka - siloviti, tihi i često prevrtljivi - pričaju priče o povesti Zemlje i čoveka. Sve civilizacije i veliki gradovi, od Babilona do New Yorka, utemeljeni su pored reka i zahvaljujući rekama. Reke su bile kolevka kraljevstava, carstava i trgovačkih putova; bile su migracijski koridori kojima prolaze različiti narodi i vojske. Međutim, one su nekada bile i nepremostive zapreke, granice između različitih svetova. Kako o njima ovisi život ili smrt čoveka, ljudi su ih oduvek smatrali svetim bićima, baš kao i svoje pretke, zmajeve i nebeska božanstva. Barem je tako bilo u prošlosti. Danas su mnoge reke ukroćene branama i prisilno kanalizirane u veštačka jezera, a sama sudbina čovečanstva je usko povezana sa njihovim promenjivim i nestalnim tokovima. Ova knjiga opisuje dvadeset i pet najvažnijih, najpoznatijih i najčudesnijih svetskih reka - od Gangesa do Mekonga, od Nila do Amazone, od Colorada i Mississipija do rečnog sustava Tigris - Eufrat, pa sve do Dunava, Rajne i Seine - uz ambiciozan cilj da se svaka pojedina reka prikaže na jedan potpuno novi način. Bogate fotografije iz vazduha i panoramski pogledi izrazito su bogati detaljima koji pobuđuju našu svest i maštu, te osećaje koji nas obuzimaju kada sedimo na obali reke ili kada šećemo nizvodno od njezina izvora prema ušću. One dočaravaju ključne trenutke u evoluciji rijeka i uloge koje su one odigrale u razvoju civilizacija i stvaranju prirodnih okruženja oko njih. Vrlo pažljivo pisan tekst jezgrovito opisuje svaku reku, njezina obeležja i geografsku lokaciju, te događaje kojima su svedočili ovi neverojatni prirodni spomenici. Ova prirodoslovna knjiga na velikom, enciklopedijskom formatu i s brojnim fotografijama te bogatim informacijama, donosi pregled najvažnijih i najčudesnijih svjetskih rijeka ali ona je ujedno i povijesno djelo koje opisuje čovjeka i njegov višestoljetni odnos s rijekama. Naposljetku, zbog veličanstvenosti, ljepote i čiste čarolije kojima često odišu riječni krajolici, ova knjiga je i umjetničko djelo. NAPOMENA: Molili bih Vas, da pre same kupovine, putem poruke proverite da li je knjiga još na stanju. Hvala!

Izdavač: Clio, Beograd Biblioteka Klepsidra Prevod: Nataša Ikodinović Povez: tvrd Broj strana: 269 Ilustrovano. Pečatirana, hrbat malo zakošen, predlist poprečno zacepljen. Donji ćoškovi knjige dokačeni vodom - na tim mestima listovi su malo krući i to je to. U ovoj zamišljenoj arheološkoj misiji, Tanja Velmans istražuje tajne ikone koja je nadživela vizantijski svet i postala univerzalni hrišćanski simbol. Ovaj poduhvat odvodi je u nekoliko zemalja Istoka i Zapada na prostoru oko nekadašnjeg Carigrada, kolevke vizantijske umetnosti. Preplićući fikciju i stvarnost, autorka putuje na Sinaj, u manastir Svete Katarine, a potom i u Bugarsku, u manastir Rilu. Njeno istraživanje ikona prerasta u duhovnu avanturu; susreti s ljudima, snovi i živopisni likovi koje na putovanju sreće postaju prilika za unutrašnji preobražaj i nova saznanja. Originalno u ovom delu – stapanje stvarnog i imaginarnog, otkrivanje i kazivanje velike istorije malim pričama – daje ovoj pripovesti epsku živost. Oživljavanje vizantijske, grčke i civilizacija Bliskog Istoka, zajedno s tumačenjem religioznog slikarstva, ne samo što pobuđuju maštu već i zadovoljavaju čitaočevu želju za znanjem. (K-71)

Enciklopedija živih religija-FOTOTIPSKO,DRUGO,DOPUNJENO IZDANJE Glavni urednik: Kit Krim Sinopsis: Kolevke 5 svetskih religija Budizam,Hinduizam,Hrišćanstvo, Islam, Judaizam, Religije regionalne, Magija, Asketizam, Demonologija, Eshatologija, Hodočašće, Inicijacija, Sveti spisi, Obožavanje predaka, Žrtva, Reinkarnacija, Šamanizam, Veštičarenje, Prošiveno,Tvrde korice- crvene boje Autor: Grupa autora Stanje:KAO NOVA-NEKORISCENA(5+) Oblast: Enciklopedije; Leksikoni ; Monografije Izdavač: `Nolit`-Beograd, 2004.FOTOTIPSKO,DRUGO,DOPUNJENO IZDANJE-II izdanje ISBN: 86-19-02360-8 Prevodioci:Ljiljana Miočinović(prevod-Budizam)-ZA SVAKU RELIGIJU POSEBNO DRUGI PREVODILAC(VIDETI FOTOGRAFIJU BROJ 2.) Izdavač: `NOLIT`-Beograd, 2004.FOTOTIPSKO,DRUGO,DOPUNJENO IZDANJE-II izdanje Glavni urednik: Kit Krim Naslov originala: Abingdon Dictionary of Living Religions Pismo:latinica, Br.strana:825. Stanje:KAO NOVA-NEKORISCENA(5+) Povez:tvrd povez, Filozofija i religija Sveobuhvatna enciklopedija religija: judaizam, hrišćanstvo, islam, hinduizam i budizam. Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja:2004. Izdavač: `Nolit`-Beograd, 2004.FOTOTIPSKO,DRUGO,DOPUNJENO IZDANJE-II izdanje 2004. 2.Izdanje Broj strana: XX,825 str. Povez: Tvrdi Format: 25 cm Stanje:KAO NOVA-NEKORISCENA(5+)

Beograd 2019. Mek povez, ćirilica, 128 strana. Knjiga je odlično očuvana. J13 Neko je jednom rekao da svi ljudi stalno nešto osećaju, a razmišljaju tek povremeno. Drugim rečima, naš unutrašnji život se sastoji uglavnom od emocija. I što je više onih negativnih, to smo manje srećni. Veoma je rasprostranjena zabluda da su sve emocije prirodne i da se sa njima ništa ne može učiniti. Upravo u toj zabludi se krije tajna nesreće mnogih ljudi. Srećni ljudi su oni koji su naučili da upravljaju svojim emocijama, a pre svega da prevazilaze negativne. Mislim da su knjige poput ove retke: nije velika obimom, a sadrži mnoštvo korisnih i praktičnih informacija. Ova knjiga će vam pomoći da shvatite zašto se kod vas javljaju negativne emocije i, ako imate želju, naučićete da upravljate njima. Uz malo prakse, vaše unutrašnje stanje, a s njim i vaš život, počeće da se menjaju na bolje. Da li su negativne emocije prirodne? Za nekoga je ovo loša vest, za nekoga dobra, dok će za nekoga biti očigledno: negativna osećanja nisu čovekova prirodna reakcija na negativne okolnosti – ona se javljaju samo u slučaju njegovog određenog unutrašnjeg nesavršenstva. Kod „idealnog“ čoveka, u istim okolnostima, negativna osećanja se ili uopšte ne javljaju ili brzo prolaze. Naravno, ne radi se o tome da „idealnog“ čoveka uopšte ne dotiču nikakvi tužni događaji. Smrt bliske osobe, razvod, bilo koja druga ozbiljna drama i kod „savršenog“ čoveka provociraju jaka, negativna osećanja. (Na njima se, međutim, savršeni čovek ne zadržava preterano mnogo.) To je normalno. Ali, to su posebni slučajevi čije rešavanje zahteva veći trud, koji mi obično nazivamo „prevazilaženje krize“. Osim toga, u prvoj etapi krize, što čovek slobodnije izražava svoje emocije, to će ih se brže osloboditi i uglavnom će uspešnije prevazići krizu. Ovde razmatramo svakodnevne situacije koje se često javljaju. Ako u takvim situacijama smatramo da su naše emocije, na bilo koji način, nezavisne od naše ličnosti, to znači da svu odgovornost za svoja osećanja „skidamo sa sebe“ i prebacujemo na druge ljude i okolnosti. Ujedno, time gubimo i mogućnost da nekako utičemo na sebe. Zato, ako vam je loše, uzrok, pre svega, potražite u sebi. Da, drugi ljudi takođe nisu savršeni. Postoje i oni koji su svesno zli, a, s druge strane, svet nije „dečja kolevka“. Na one koji nas okružuju ne možemo da utičemo, ali na sebe možemo. Pritom, možemo da utičemo u toj meri da se gotovo u potpunosti oslobodimo negativnih osećanja.

Naslov: Greece, Splenodours of an Ancient Civilization, Autor Furio Durando NOVO, PRODAJA ZBOG SELDIBE! Težina predmeta: 3,4 kilograma Tvrdi povez: 292 stranice Dimenzije proizvoda: 30cm x 22cm x 3 cm x Izdavač: Thames & Hadson; Novo izdanje (31. decembra 1997) Engleski jezik 430 fotografija - 390 u koloru! Uticaj antičke Grčke, kolevke zapadne civilizacije, odjekuje i danas u mnogim sferama modernog života, od filozofije i politike do književnosti i umetnosti. Ova knjiga istražuje veliko bogatstvo i kulturna dostignuća ove civilizacije pomoću kolor fotografija zgrada, umetničkih dela, gradova i pejzaža, što sve nudi uvid u taj klasični svet. Tekst pruža istorijski okvir ove ere, od njenih početaka u bronzanom dobu na minojskom Kritu, preko ATinske slave 5. veka pre nove ere i uvođenja demokratije, do velikih podviga Aleksandra Velikog i potencijalnog rimskog osvajanja Grčke. Delovi knjige uključuju i detaljan pogled na bogatstvo grčke umetnosti, od praistorije do helenističkog doba, i ispitivanje drugih aspekata grčke kulture, uključujući arhitekturu, religiju, pozorište, sport i ratovanje. Knjigu upotpunjuje obilazak gradova antičke Grčke, od Atine, Olimpije, Delfa i Delosa, do Male Azije i grčkih gradova južne Italije.

Klinička Patologija Trudnoće Radoslav Ninković *6338*11-2022 Funkcija posteljice, enzimi placente, imunološki odnos majke i ploda, dinamika plodove tečnosti, procena fetalne zrelosti... Ova monografija je odlična sinteza podataka istraživanja i kliničke prakse autora. Autor: Radoslav Ninković Izdavač: Tribina Beograd 1982.g ISBN: 86-7561-036-X -novije izdanje Povez: tvrdi-omot,latinica,Strana: 227.,ilustrovana,Format: 16,5 x 23,5 cm,težina 500.grama stanje:nekorištena: odlično očuvana SADRŽAJ Oplođenje, 11 Funkcija placente, 15 Klinički aspekti fetoplacentne jedinice, 25 Intrauterini zastoj u radu ploda, 33 Procena zrelosti ploda, 41 Imunološki aspekti humane reprodukcije, 47 Spontani pobačaji, 59 Prevremeni porođaj, 73 Preterminska prevremena rupturaplodovih ovojaka (PPROM), 81 Prolongirana i prenesena trudnoća, 87 Višeplodna trudnoća, 93 Vantelesno oplođenje, 101 Hipertenzivni poremećaji u trudnoći, 113 Bolesti srca i trudnoća, 129 Anemije u trudnoći, 145 Plućna oboljenja u trudnoći, 153 Gastrointestinalna oboljenja u trudnoći, 165 Bolesti jetre i trudnoća, 177 Diabetes mellitus i trdunoća, 191 Endokrine bolesti u trudnoći, 213 Oboljenja urotrakta u trudnoći, 219 Hirurške bolesti u trudnoći, 229 Infektivne bolesti i trudnoća, 237 Maligne bolesti u trudnoći, 251 Neurološke i psihijatrijske bolesti i trudnoća, 259 RH izoimunizacija, 269 Kongeniotalne anomalije, 279 Lekovi u trudnoći, 291 Indeks, 305 * * * Trudnoća je najimpresivniji fenomen u biološkom svetu. Iako su osnove humane reprodukcije odavno poznate, a spektar saznanja o trudnoći neslućeno napreduje i dalje postoje brojna hipotetička objašnjenja koja traže ‚rešenja u novim saznanjima sutrašnjice. Utoliko je rasprava o ljudskoj reprodukciji težak, odgovoran, ozbiljan i delikatan zadatak. Ako su po Talmudu `žene narod za sebe`, onda je to najverovatnije zbog materinstva, kao posebne biološke i emocionalne kategorije življenja. Ginekolozi imaju sreću i privilegiju da gledaju zoru rađanja i zato znaju da je materinstvo psihološka kolevka i najuzvišeniji čin u životu žene. U središtu života žene, kao glavni pokretač svih zbivanja, njen osnovni biološki cilj i zadatak je da bude majka. ZAto je celokupan organizam žene sazdan i usmerene svojom građom i funkcijom ka ispunjenju najblagodarnijeg i najuzvišenijeg cilja koji se zove materinstvo. Materinstvo, kao najuzvišeniji biološki i emocionalni doživljaj, ne sme biti individualni čin, već briga celog društva, koje svoju populacionu politiku prema ženi i porodici treba da kreira tako da pomogne njenoj emancipaciji, socijalnoj zaštiti i zdravijem potomstvu. DRuštvo treba da učini sve da žena ostvari materinstvo, jer ruka koja ljulja kolevku upravlja čovečanstvom. Poznavanje bioloških fenomena i patofiziologije trudnoće u ljudskoj vrsti ima značaj za rano i blagovremeneo uočavanje kliničkih manifestacija pojedinih funkcionalnih poremećaja, što je osnovna premisa za shvatanje raznih patoloških pojava koje u svim fazama trudnoće mogu nalagati terapijski tretman. Radi zauzimanja jedinstvenih stavova u praćenju graviditeta, proceni funkcionalnog stanja ploda, njegovog razvoja i nadzora nemtnuta je potreba da se ovom teškom problemu ljudskle biologije priđe dokumentovano. Kompleksna i delikatna materija doprinela je disperziji stavova, nedovoljnoj rasvetljenosti i nesigurnom prilazu brojnim pojavama koje su neminovne u graviditetu. Upravo to obavezuje akušersku disciplinu da po izvesnim pitanjima zauzme jedinstvene i argumentovane stavove, koji će omogućiti meritoran prilaz jednoj od najtežih disciplina medicinske struke i nauke.

RELIGIJA NJEGOŠEVA - Episkop Nikolaj Velimirvić Religija Njegoševa, Vladika Nikolaj Velimirović reprint izd iz 1921g Glas crkve, Šabac 1987, tvrdi povez, 190 strana, Ova veoma značajna studija Religija Njegoševa za sagledavanje filozofsko-religijskih aspekata Njegoševog stvaralaštva objavljena je prvo u nastavcima u jednom od najznačajnijih i najuticajnijih književnih časopisa na početku XX veka, u časopisu Delo 1910. godine. Odmah naredne godine, zbog velikog interesovanja, štampana je kao posebno izdanje i od tada pa do dana današnjeg doživela je više ponovljenih izdanja. Odmah po objavljivanju ove studije, celokupna književna kritika tog doba ju je dočekala sa neobičnim pohvalama, čak čuveni Jovan Skerlić koji je bio veoma kritičan kako prema Njegoševoj tako i inače prema Nikolajevoj religioznoj misli. U ovoj studiji Religija Njegoševa vladika Nikolaj Velimirović ispituje Njegoševe misli i analizira njegove osećaje u kojima se krije veličina ovog pesničkog i filozofskog genija kakav je bio ovaj pustinjak cetinjski. Tako Nikolaj polazi od Njegoševog poimanja lica ali i naličja prirode, o svemoćnosti poezije i posebnom položaju koji pesnik ima kao takav, o Bogu stvaraocu svetova koji je „tvoriteljnom zanjat poezijom“ i naravno pesniku kao najbližem njemu, kao Božjem poslaniku koji je sličan tvorcu i čije je stalno pozvanje da svojom pesmom veliča tvorca. O sreći koja je na našoj planeti nepoznata stvar, o nemoći čovekove volje zbog čega je čvrsto vezan za zemlju, o sudbini čoveka i njegovom dolasku na zemlju, je li on na zemlji radi kazne ili nagrade, o čoveku kao najvećem od svih čuda... „Čovek je sam sebi najviša tajna, zagonetka je naš dolazak na svet, zagonetka je naš odlazak iz sveta...“ Dakle, „ne samo što je naš filozof-pesnik umom pronicao u dubine glavnih filozofskih problema, nego je duša njegova stradala pod teretom njihove nerešivosti“. Pored toga, u knjizi Religija Njegoševa pažnja je usmerena na ispitivanje veza između Miltonovog epa Izgubljeni raj i uticaja ovog dela na Njegoševu Luču mikrokozmu, kaoi na jasno isticanje tri misli u kojima Njegoš odstupa od biblijsko-miltonovskih pogleda: učenje o preegzistenciji duše, Adam nije stvoren posle stvaranja Zemlje već nakon toga, posle nebeske bitke, opredeljenja da stane na stranu Satane i pokajanja što je bio učesnik u toj bici, i treće, biće stvorena Zemlja kao kazna za Adama na kojoj će postojati i smrt a potomci njegovi biće lišeni spomena na to da su nekada živeli u raju. Samo jedna iskra uma, jedna mala iskra u čovekovoj duši čuvaće spomen na to gde nam je prava kolevka... SAJ. POL. B. 1

ZELENE ZGRADE Slobodan Krnjetin Prof. dr Slobodan Krnjetin Prof. dr Dragana Milošević Brevinac 1 UVOD ................................................................................................................. 1 2 LJUDI I ZELENI PROSTORI KROZ ISTORIJU .................................................. 5 2.1 Istorijski aspekt primene vertikalnih zelenih površina.......................................... 8 2.2 Tradicija vertikalnog ozelenjavanja u Srbiji ....................................................... 21 3 GREEN FACTOR – NOVA LOKALNA ZELENA POLITIKA GRADOVA U SVETU ....................................................................................... 23 4 BLISKA BUDUĆNOST GRADOVA SVETA – Mega gradovi i urbani koridori (Izveštaj UN) ............................................. 25 5 EKOLOŠKI OTISAK ......................................................................................... 28 6 PRIMERI REŠENJA NEKIH ZELENIH GRADOVA U SVETU ......................... 30 7 STANDARDI - ALATI ZA REGULACIJU ZELENE GRADNJE ........................ 37 7.1 GreenSpec lista................................................................................................. 37 7.2 Procena životnog ciklusa proizvoda (LCA) ....................................................... 38 7.3 LEED standard.................................................................................................. 38 7.3.1 Kategorije za dobijanje LEED poena ................................................................ 39 7.3.2 Bodovi za sertifikaciju ....................................................................................... 40 7.3.3 Efekti LEED sertifikata ...................................................................................... 41 7.4 IGCC - kombinacija najpriznatijih građevinskih i mašinskih standarda ............. 42 7.5 C2C – dizajn od kolevke do kolevke ................................................................. 42 7.5.1 Kriterijumi za C2C sertifikaciju koju sprovodi MBDC ......................................... 43 7.5.2 Primer C2C dizajna u praksi ............................................................................. 43 8 SAVET ZELENE GRADNJE SRBIJE (SrGBC) ................................................ 45 9 ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA – definicije i koncepti .................... 46 9.1 Troškovi u low-energy zgradarstvu ................................................................... 49 10 GREEN FACTOR - UGLEDNI MODEL SEATTLE ........................................... 50 10.1 Konceptualni model Green Factor-a – zeleni elementi ..................................... 53 10.2 Zemljište ........................................................................................................... 54 10.3 Sistemi za zadržavanje vode ............................................................................ 56 10.4 Zeleno rastinje .................................................................................................. 59 10.5 Drveće .............................................................................................................. 60 10.6 Zeleni krov ........................................................................................................ 62 10.7 Zeleni zidovi ...................................................................................................... 64 10.8 Vodene površine ............................................................................................... 66 10.9 Porozne staze ................................................................................................... 68 10.10 Bonusni elementi .............................................................................................. 70 11 VERTIKALNE ZELENE POVRŠINE- definicija i klasifikacija ........................ 72 11.1 Vertikalne zelene površine u užem smislu ........................................................ 73 11.1.1 Ozelenjavanje zidnih površina zgrada .............................................................. 73 11.1.1.1 Ozelenjavanje puzavicama/povijušama ........................................................................74 11.1.1.2 Ozelenjavanje mešovitim biljnim materijalom ................................................................77 11.1.1.2.1 Izbor biljnih vrsta ...........................................................................................................83 11.1.1.2.2 Ozelenjavanje slobodno stojećih zidovova u prostoru...................................................84 11.1.2 Zeleni zidovi u enterijeru ................................................................................... 85 11.2 Vertikalne zelene površine u širem smislu ........................................................ 85 11.2.1 Ozelenjavanje krovnih površina ........................................................................ 85 11.2.1.1 Vrste zelenih krovova ....................................................................................................88 11.2.1.2 Važni tehnički detalji kod izvođenja zelenog krova........................................................91 11.2.1.3 Struktura zelenog krova ................................................................................................92 11.2.1.4 Izbor biljnih vrsta za sadnju na zelenim krovovima .....................................................100 11.2.1.5 Mere nege i održavanje ...............................................................................................101 11.2.1.6 Načini sadnje na zelenim krovovima ...........................................................................104 11.2.2 Ozelenjavanje prozora .................................................................................... 106 11.2.3 Ozelenjavanje terasa, balkona, lođa ............................................................... 107 11.2.4 Ozelenjavanje ulaza........................................................................................ 110 11.2.5 Ozelenjavanje ograda ..................................................................................... 110 11.2.6 Ozelenjavanje pergola .................................................................................... 111 11.2.7 Ozelenjavanje stubova .................................................................................... 111 12 FUNKCIONALNE PREDNOSTI VERTIKALNIH ZELENIH POVRŠINA ........ 112 12.1 Ekološke prednosti vertikalnih zelenih površina .............................................. 113 12.1.1 Uticaj na urbanu mikroklimu ............................................................................ 113 12.1.1.1 Uticaj na sastav vazduha ............................................................................................113 12.1.1.2 Uticaj na insolaciju, refleksiju i radijaciju......................................................................113 12.1.1.3 Uticaj na toplotni režim ................................................................................................115 12.1.1.4 Uticaj na vlažnost vazduha ..........................................................................................119 12.1.1.5 Uticaj na padavine .......................................................................................................121 12.1.1.6 Uticaj na strujanje vazduha .........................................................................................123 12.1.1.7 Uticaj na smanjenje urbane buke ................................................................................124 12.1.1.8 Uticaj na aerozagađenost ............................................................................................126 12.2 Psihofiziološke prednosti ................................................................................ 129 12.3 Dekorativno- estetske prednosti...................................................................... 130 12.4 Urbanistička prednost ..................................................................................... 132 12.5 Uticaj na biodiverzitet ...................................................................................... 133 12.6 Ekonomske prednosti ..................................................................................... 134 12.7 Odgajanje zdrave hrane .................................................................................. 136 13 EKONOMIČNOST ZELENIH ZGRADA I STANJE NA TRŽIŠTU ................... 136 14 PRIMERI - VERTIKALNI VRTOVI I ZELENE ZGRADE ................................. 138 15 PRILOZI .......................................................................................................... 157 16 LITERATURA ................................................................................................. 173 17 INTERNET STRANICE ................................................................................... 18Knjiga je NOVA..... -------------------------------- Knjiga je NOVA..... -------------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ako želite da saznate tajne nestalih carstva, da budete među hramovima i vrtovima Mesopotamije, u Egiptu faraona, pokraj kolevke egejskog sveta, u kraljevstvu Velike zmije, onda je ovo prava knjiga za vas. Zenon Kosidovski (polj. Zenon Kosidowski; Inovroclav, 22. jun 1898 — Varšava, 14. septembar 1978) je bio poljski pisac, esejista i pesnik. Zenon Kosidovski je rođen u Inovroclavu. Studirao je filozofiju i polonistiku na univerzitetu Adam Mickijevič u Poznanju i na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu. Nakon studija nekoliko godina predavao je poljski jezik u srednjim školama, a 1922. debituje u grupi Izvor (Zdrój) knjigom pesama Ludi lovac. Od 1928. do 1939. bio je glavni urednik i direktor Poljskog radija. Od 1939. do 1951. predaje istoriju poljske kulture na Univerzitetu u Los Anđelesu. Po povratku u zemlju godine 1951. počinje najplodniji period njegovog književnog rada. Pisanje naučno-popularnih dela donelo mu je mnogobrojne čitaoce u Poljskoj i drugim zemljama. Napisao je sledeća naučno-popularna dela o istorijama starih civilizacijama.: Kad je sunce bilo bog (1956.), Kraljevstvo zlatnih suza (1960.) Biblijske legende (1963.), Lisipovi konji (1965.), Priče jevanđelista (posmrtno 1979.) U svojim knjigama opisao je život u Starom Egiptu, Judeji, Mesopotamiji i u mnogim drugim iščezlim civilizacijama. Sve njegove knjige prevedene su na srpski jezik i doživele su više izdanja. Poslednji put 2005. godine izdavač, Agencija Trivić objavljuje sabrana dela ovog popularnog pisca.

Zenon Kosidovski - Komplet 1-3 U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Bibijske legende Tražeći zalutalo jare u jednoj od mnogobrojnih pećina, jedan mali dečak pronašao je velike glinene ćupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Kako je kasnije utvrđeno, bile su to druge trake od ovčije kože, ispisane arhaičnim znacima hebrejskog pisma. Prava vrednost tih otkrića u početku nije bila poznata... Pažljivo koncipirana knjiga koja nam donosi osam poglavlja uvek interesantnih i poučnih priča i legendi. U svakom poglavlju dati su prvo kratki opisi likova i događaja, a zatim sledi tumačenje autora koje podstiče i osvetljava stvari koje se čine jasne ali nikad nisu do kraja. 2. Kad je Sunce bilo bog Ako želite da saznate tajne nestalih carstva, da budete među hramovima i vrtovima Mesopotamije, u Egiptu faraona, pokraj kolevke egejskog sveta, u kraljevstvu Velike zmije, onda je ovo prava knjiga za vas. 3. Lisipovi konji i druge priče `Verovatno je svest o tom uzbuđujućem bogatstvu u oblasti novih arheoloških otkrića, navela moje čitaoce da me u brojnim pismima nagovaraju da napišem nastavak knjige Kad je sunce bilo bog. Bio sam, ipak svestan da odgovor na te plemenite želje nije bio jednostavan. Kako obuhvatiti sav taj ogromni materijal u okvir jedne, svima razumljive knjige?` - Zenon Kosidovski Agencija Trivić, Beograd 2002 godine Tvrd povez, zaštitni omot U vrlo dobrom stanju. 436 + 325 + 298 strana L.3. N.S.O.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

УРЕДНИЦИ: Борисав Челиковић Ранији уредници: Милојко КнежевићПУТ У НИГДЕ ПУТ У НИГДЕ – Откривање Срба од Кападокије до Карпата Борис Субашић прво издање, 2024, 15 х 23 цм, 176+24 стр., броширан повез, ћирилица ISBN 978-86-519-3033-4Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама1.100,00 РСД1.045,00 РСД Додај Књига “Пут у Нигде – Откривање Срба од Кападокије до Карпата” је динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа. Аутор наглашава да га је на ово путничко истраживање покренула порука-путоказ које је учени монах Доментијан из 14. века вешто сакрио у житију свога учитеља Светога Саве коме је био сапутник. Борис Субашић је проучавајући средњовековне географске карте и описе простора стекао чврсто уверење да је Сава ходочастио у Кападокију. Аутор је, као и на путовањима описаним у претходне две књиге, веровао да ће одговор пронаћи само ако открије Савине стазе и хода њима, јер је то у недостатку писаних сведочанства једини начин да се искуствено спознају његови подвизи и личност. Уверен да је то Доментијанова порука, аутор је припремајући путовање истраживао научну литературу о античкој Анатолији, данашњој турској Андолији, којој припада Кападокија и открио бројна сведочанства из ромејских и арпских извора о малоазијским Србима. Њих је на простор испод Битинијског Олимпа од 7. века у масама колонизовало Ромејско царство као граничаре, крајишнике. Главни град српске колоније у области Гордији, по његовим становницима је назван Гордосербон, а Срби су се током ратова са Омејадским калифатом раселили до рубова Кападокије. Фрагменти средњовековних хроника који нису били инспиративни за кабинетске истраживаче навикле на удобност, за путописца-планинара су били више него изазовни. Он се, налик древним путницима, препустио својим звездама некретницама, Светом Сави и Городербону, да га воде кроз лутања током којих он бележи калеидоскопске слике паралених стварности у којима живе Балкан и Мала Азија, а у којима се непрестано и неочекивано појављују Срби, Током путовања аутор сазнаје да је овај простор у дубокој прошлости Земље био континент, у науци назван Балканодолија, и да је баш у овој историјски најтруснијој области света колевка цивилизације. Жижна тачка свих Субашићевих путева је град и област Нигде, на крајњем југоистоку Турске где на масиву Тауруса проналази остатке тврђава где су од 7-9. века стражарили Срби и поред којих је прошао Сава на свом путовању у Кападокију. У подземном манастиру на периферији Нигдеа, који је Сава несумњиво посетио, путника дочекује фреска Богородице Тројеручице, којој и данашње турско становништво приписује исте чудесне моћи, какве има икона Тројеручице коју је наш светитељ добио као завештање свог духовног узора Светог Саве Освећеног у његовом манастиру у Јудејској пустињи. Субашић сматра да је разлог ходочашћа Саве Српског у Кападокију чињеница да је Сава Освећени рођен у кападокијској Цезареји и замонашио се у неком од подземних манастира на простору између данашњих градова Кајсери и Нигде, После више од миленијума српски путописац је на Таурусу одао почаст сенима тамошњих српских граничара, а затим кренуо ка другој планинској међи имагинарне Балканодолије, ка Карпатима, путем Хиландарца Светог Никодима, просветитеља Влашке и Молдавије, “подунавског Светог Саве”. Службени гласник је објављивањем овог путописа указао научним специјалистима на потпуно занемарену област чије би детаљено истраживање могло да пружи важна сазнања о националној историји.

Milan O. Raspopović : MATEMATIČKA GIMNAZIJA OD SNA DO JAVE , Školski servis Gajić Beograd 2018, tvrdi povez, str. 192. Očuvanost 4-. `Matematička gimnazija od sna do jave` – svedočenje Milana Raspopovića o razvoju škole Svoje tridesetogodišnje iskustvo upravljanja školom od nacionalnog značaja Milan Raspopović pretočio je u knjigu. `Matematička gimnazija od sna do jave` nastala je, kaže, i kao reakcija na odnos društva prema talentima i školi. Razvojni put Matematičke gimanzije, dug više od pola veka, svojevrsna je istorija srpskog obrazovanja. A rasla je od škole-podstanara do škole od posebnog nacionalnog interesa, od trogodišnje srednje do šestogodišnje – odnosno gimnazije koja ima i dva završna razreda osnovne škole. Najteže mi je u ovoj školi bio početak, priseća se dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije Milan Raspopović. `Tri đaka i tri profesora u stalnom radnom odnosu. Strah od toga da li će opstati. Tada nije bilo kao što imamo danas priliku da se družimo sa vama novinarima i nismo imali nikakve šanse da mi to objavimo i napravimo atmosferu da se upišu đaci. Na prvom konkursu tri đaka, a na ponovljena dva još pedesetak, a planirano šezdeset. Stalno smo isticali kako ostavismo radno fino mesto i dođosmo ovde u ovu neizvesnost. Međutim, godine prolaze, Matematička gimnazija raste jednom kosmičkom brzinom i stiže do rezultata vrhunskih dometa`, ističe Raspopović. Od tada do danas učenici su osvojili više od petsto medalja na međunarodnim takmičenjima, a njih 500 postali su doktori nauka, u zemlji i svetu. `Ja sam angažovao đake svojevremeno da pripremaju naše učenike za međunarodna takmičenja. To je najviši nivo interpretacije nastavnog predmeta. I tada su mi se smejali, jer nije bilo načina kako ga isplatiti. To je bio veliki problem. Nije bio problem u znanju i prenošenju znanja, nego kako ga isplatiti. Moj veliki prijatelj Radomir Lukić je isticao: `Raspopoviću, radi, i svoje ideje sprovodi, i ovoj školi nema zime``, navodi Raspopović. Izračunao je da je sarađivao sa 14 ministara prosvete. Aktuelnom, Mladenu Šarčeviću, koga poznaje tri decenije, predlaže: `On ima mnogo velike naslage prošlosti tako da to nije lako razrešiti. Da bar poštedi Matematičku gimnaziju ljudi koji mogu da donose spolja odluke, a nisu ni ušli u Matematičku gimnaziju ni održali nijedan čas`. `Sva tela u ovoj školi su tela uma i ruku i rada kolektiva škole. Da ostavimo stručnjacima da rade, onima koji su spremni da se žrtvuju za rezultate rada sopstvenog đaka, jer ovde se primenjuju posebne metode`, tvrdi Raspopović prisećajući se kako je 29 Japanaca u vreme najvećih sankcija i inflacije deset dana prisustvovalo svakom školskom času Matematičke gimnazije. Naglašava i da je škola kolevka informatike. Prvi kompjuter je ovde ušao sedamdesetih godina, ukazuje profesorima kako da se sa đacima komunicira i kako znanje da upotrebe u praktične svrhe. Ukazuje i na danas otvorena pitanja. Predlog o osnivanju internata u kojem bi boravili đaci iz unutrašnjosti, star pola veka, nikada nije realizovan. Drugo otvoreno pitanje jeste udžbenička literatura, jer zbog malog tiraža izdavači nerado štampaju knjige koje su talentima potrebne. Opisao je i ulicu u kojoj se škola nalazi – Ulicu kraljice Natalije. Ona nije ni najduža ni najlepša u Beogradu, ali ima `vrednost koja nema ekvivalenciju`. Ulica je rasadnik potomstva i talenata.

Izuzetno retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Vakalopulos, Hristos Karavuzis, Sarandis Teos, Dimos Skliris, Stamatis Renzis, Tanasis Bakojanopulos, G. Papaleksandropulos, Stelios Begzos, Marios Naslov Tarkovski u ogledalu / prevod s grčkog S. Jakšić ; prevod s ruskog Zoran Šarenac, Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prostor, 1994 (Novi Sad : Futura) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jakšić, Stanimir Šarenac, Zoran, 1970- = Šarenac, Zoran, 1970- Badnjarević, Aleksandar Toholj, Miroslav, 1957-2021 = Toholj, Miroslav, 1957-2021 Zbirka Biblioteka Svetlost i senke ; knj. 1 Sadržaj S a d r ž a j: Razgovor sa Andrejem Tarkovskim (5-25); Precizno osećanje za duhovno kod A. Tarkovskog : razgovor sa Hristosom Vakalopulosom (26-35). Tarkovski i slikarstvo / Sarandis Karavuzis (36-37). O Tarkovskom : razgovor sa Dimosom Teosom (39-41); O opravoslavljenju filmske umetnosti i o Andreju Tarkovskom : razgovor sa ocem Stamatisom Sklirisom (42-59); O idealu u filmskoj umetnosti A. Tarkovskog : razgovor sa Tanasisom Renzisom (60-63). A. Tarkovski: `Nostalgija` / G. Bakojanopulos (64-67). Na periferiji nauke ; povodom filma `Solaris` Andreja Tarkovskog / Stelios Papaleksandropulos (68-77). O umetnosti, veri i nauci : odlomci iz razmišljanja Andreja Tarkovskog (79-80). Od rascepa do veze - nauka i vera / Marios Begzos (81-84). Najviše me začuđuje : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (85-89); Pred novim zadacima : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (90-95); Poslednji intervju (96-100). - Izbor pesama Arsenija Tarkovskog / prevod s ruskog Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj (101-118): * [Deset mi je godina bilo kad je pesak...] / (prevod A. Badnjarević) (103); Note / (prevod A. Badnjarević) (104); * [Postoji grad, nad reke vodama...] / (prevod A. Badnjarević) (105-106); Muzika u gradskom parku / (prevod A. Badnjarević) (107-108); * [U mrljama svetla i spletu linija...] / (prevod A. Badnjarević) (109); * [Na polje nepožnjevana žita...] / (prevod A. Badnjarević) (110); * [Setio sam se gradova kojih više nema...] / (prevod A. Badnjarević) (111); Golubovi na trgu / (prevod A. Badnjarević) (112); * [U detinjstvu se razboleh...] / (prevod M. Toholj) (113-114); Kolevka / (prevod M. Toholj) (115-116); * [Jednom ćemo se tu naći...] / (prevod M. Toholj) (117); Posveta / (prevod M. Toholj). ISBN 86-901529-1-1 (Broš.) Predmetne odrednice Tarkovski, Andrej, 1932-1986 Andrej Tarkovski rođen je 4. aprila 1932. godine u porodici pesnika Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog i Marije Ivanovne Višnjakove. Godine 1961. završio je režiju na Sveruskom državnom univerzitetu za film „Gerasimov“ (VGIK) u klasi Mihaila Iljiča Roma. Od 1961. do 1982. radio je kao režiser u filmskoj kući „Mosfilm“. Od 1982. radio je u Italiji, Engleskoj, Švedskoj. Andrej Tarkovski preminuo je 29. decembra 1986. u Parizu. Filmografija 1956. Ubice – (studentski rad) 1958. Danas nema otpuštanja (seminarski rad sa A. Gordonom) 1961. Parni valjak i violina (diplomski rad) 1962. Ivanovo detinjstvo 1966. Andrej Rubljov 1972. Solaris 1974. Ogledalo 1979. Stalker 1982. Putovanje u vremenu 1983. Nostalgija 1986. Žrtvovanje Pozorišna i radijska dela 1965. Potpuni preokret (Radio, Moskva) 1977. Hamlet („Lenkom“,833 Moskva) 1983. Boris Godunov (Kovent Garden,834 London) Bibliografija „Martirologijuma“ Martyrolog: Tagerbücher 1970–1986, Berlin, 1989630 Μαρτυρολογιο, Athens, 1990 Time within time: The diaries, Calcutta, 1991 Martirolog vol. I–II, Tokyo, 1991–1993 Journal 1970–1986, Paris, 1993 Time within time: The diaries, London, 1994 Denik 1970–1986, Brno, 1997 Dzienniki, Warsawa, 1998 Diari: Martirologio, Firenze, 2002 Martirologio, Salamanca, 2008 MG117 (N)

Sirena i Minotaur: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost / Doroti Dinerstin Beograd 2000. Mek povez, XXXIII + 294 strane. Napomena: na desetak strana blagi tragovi grafitne (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. V4 Kada sam prvi put pročitala Sirenu i minotaura 1977. godine, svet je za mene obasjala nova svetlost. U toj knjizi je, najzad, neko, u divnoj trodimenzionalnoj perspektivi opisao unutrašnje funkcionisanje nepravdi medu rodovima koje su mene pekle čitavog života. Zbog čega je i na koji način ova knjiga toliko uticala na mnoge ljude slične meni koji su je pročitali krajem sedamdesetih? Da bi se shvatio njen početni uticaj potrebno je, prvo, setiti se, ili zamisliti, kako je izgledala decenija pre buđenja našeg feminizma. Mizoginija je bila opšteprisutna: „Tokom dugih godina koje su prethodile drugom talasu feminizma žene i devojke bile su neosporno omalovažavane. Svakodnevno su ih vređali bez povoda. Nastojali su da ih onemoguće u postizanju uspeha. Agresivno su ih ignorisali ili su se, ne znajući zašto, agresivno prema njima ponašali. Podrazumevalo se da žene i devojke treba da im budu na usluzi, a kada to nisu bile nazivali su ih kučkama ili vešticama, Izgledalo je da su žene stvorene da budu ponižavane dok je njihovo iskazivanje ponosa izazivalo blagi podsmeh.`... Na moje zaprepašćenje ali i duboko olakšanje, Doroti Dinerstinje pisala o ono e što sam osećala a nisam uspevala da iskažem: „Kameni zidovi o koje udara naš pokret zatrpavaju njegove temelje.” Njena knjiga je predstavljala anatomiju muškaraca koji upravljaju svetom ali se ljute kao uplašena deca kada im žene koje imaju manju moć u svetu kažu „bau.” Takvi muškarci, po njenom mišljenju, nastavljaju svoj beskrajni čin odvajanja od majke, vladarke iz njihovog detinjstva. Žene takođe imaju udela u svakodnevnoj nepravdi kojoj su izložene jer ni one nemaju poverenja u majku u njima samima. Dinerstinova suptilno otkriva i opisuje pogodbe koje su muškarci i žene tradicionalno sklapali među sobom, uključujući i za mene u početku nejasno objašnjenje postiđenog ženskog mirenja sa muškom moći kao i našu ambivalentnost u pogledu sopstvene upotrebe sile. Ona smatra daje ženski monopol u podizanju dece odlučujući za stvaranje svekolike asimetrije među rodovima u društvenom životu koji potom sledi. Upravo nas žena uvodi u svet pre nego što možemo da je prepoznamo kao ograničeno i smrtno biće kakvi smo i sami. Borba da se otrgnemo kontroli te prve privlačne i naizgled svemoćne osobe predstavlja prvu borbu u našem životu. Iscrpljeni, bežimo iz mora punog sirena na kopno gde nas čeka minolaur koji se šepuri i riče. Međutim, izgleda da je njega mnogo lakše pripitomiti jer je racionalan, za razliku od majke koja nas još uvek vreba iz infantilnog sloja naše ličnosti. Iz Uvoda En Snitou Sadržaj: En Snitou, Uvod Predgovor PRVI DEO: Sirena i Minotaur 1. Termini i ciljevi 2. Ljudski projekat polne slobode DRUGI DEO: Ljuljanje kolevke i vladanje svetom 3. Ljuljanje kolevke Uvodne beleške za poglavlje 4 4. Higamus-hogamus Uvodne beleške za poglavlje 5 5. „Deca, eto šta su” Uvodne beleške za poglavlje 6 6. „Ponekad se pitate da li su ljudska bića` Uvodne beleške za poglavlje 7 7. Prljava boginja Uvodne beleške za poglavlje 8 8. Vladanje svetom TREĆI DEO: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Uvodne beleške za poglavlje 9 9. Mama i sumanuta megamašina 10. Na ivici Beleške Bibliografija

Polovna knjiga, odlično očuvana. Ima posvetu na predlistu. Izdavač: Geopoetika - Beograd, 2010. god. Tvrd povez, 21 cm. 176 str. Svetsko more čini 99 procenata životnog prostora na planeti. Ako saberete sve kopnene površine i uski pojas atmosfere što održava stvorenja koja udišu vazduh, ukupno ćete dobiti samo jedan procenat područja u kojima život na planeti može da opstane. Ostatak je u okeanu. Ono što je značajno jeste dubina okeana. Tu ukupnu zapreminu, sa svojom ogromnom biološkom važnošću, Alana Mičel naziva dubinama, trećom dimenzijom, izvorom celokupnog života na planeti. Putujući po svetu - od australijskog Velikog koralnog grebena do Meksičkog zaliva, Kine i Zanzibara - Alana Mičel otkriva krizu koja stalno raste ispod talasa svetskog mora i njene posledice za budućnost života na planeti. „ Muke svetskog mora je avanturistička priča u kojoj su naučnici glavni junaci. Sa humorom, stilom i moćnim osećajem za istoriju vodi nas čudesni istraživački pohod ispod površine najvećeg životnog staništa planete. Ova knjiga mogla bi da pormeni naš odnos prema svetskom moru. “ Rodžer Harabin, BBC Focus Magazine „ Muke svetskog mora je najsvestranija knjiga napisana do sada o stanju u kome se nalazi svetsko more. Sa osećajem za detalje jednog pisca, uz sposobnost spajanja najraznovrsnijih činjenica jednog novinara, Alana Mičel je isplela moćnu i duboko uznemiravajuću priču o zloupotrebi kolevke života u kojoj svi učestvujemo. Ona nam, srećom, ostavlja nadu i putokaz u slučaju da se pokažemo dovoljno mudri i nešto preduzmemo. “ Mod Barlou„ Alana Mičel piše inteligentno i strastveno. Knjiga koju i vi morate pročitati. “ The Globe Mail „ Očaravajuća knjiga otkrovenja. . . “ Tim Flaneri, australijski biolog i pisac

Poze po čakrama Priznanja Dobro došli na ovo putovanje Jaram joge Otvaranje unutrašnjeg hrama Prva čakra: Uđite Druga čakra: Poravnajte se Treća čakra: Aktivirajte se Četvrta čakra: Umekšajte se Peta čakra: Naštimujte se Šesta čakra: Zasvetlite Sedma čakra: Probudite se Sjedinite se Rečnik pojmova iz sanskrita Indeks Poze po čakrama Prva čakra Tadasana: poza planina Dandasana: poza palica Bramanasana: poza sto Osnovno bioenergetsko uzemljenje Apanasana: poza kolena na prsima Otvaranje kanala u nogama Supta padangustasana: ležeća poza ruka do palca Setu banda sarvangasana: poza most Salabasana: poza skakavac i poluskakavac Budžangasana: poza kobra Ado muka svanasana: poza pas koji gleda dole Utanasana: stojeći intenzivni preklop napred Poza visoki iskorak Arda hanumanasana: obrnuti iskorak Utkatasana: poza stolica Utkata konasana: poza boginja Vrksasana: poza drvo Utita hasta padangustasana: poza ruka na nožnom palcu Virasana i supta virasana: poza sedeći i ležeći junak Sidasana: poza kolevka Džanu sirsasana: poza poluštipaljka Paščimotasana: istezanje zapadne strane ili poza štipaljka Balasana: dečja poza Savasana: poza leš Druga čakra Karlična pulsiranja Karlično disanje Noge brisači Krugovi kolenima Supta bada konasana: kolena i tabani zajedno ili poza ležeći leptir Ananda balasana: poza srećna beba Sucirandrasana: poza ušice igle Džatara parivartanasana: uvrtanje stomaka Uvrtanje raširenih nogu Bada konasana: uvezani trougao ili poza leptir Upavišta konasana: preklopljena špaga Agnistambasana: cepanica ili poza dupli golub Utanasana: stojeći intenzivni preklop napred Ado muka svanasana: pas koji gleda dole Andžanejasana: duboki iskorak Utan pristasana: gušter ili poza skromni ratnik Dečja poza raširenih nogu do viseće kobre Eka pada kapotasana: poza golub Supta bada konasana: savasana raširenih nogu Treća čakra Udijana banda: stezanje donjeg stomaka Stojeće istezanje u stranu Virabadrasana: ratnik I Virabadrasana: ratnik II Viparita virabadrasana: poza obrnuti ratnik Virabadrasana: ratnik III Trikonasana: poza trougao Arda čandrasana: poza stojeći polumesec Arda čandra čapasana: poza šećerna trska Utita parsvakonasana: poza istegnuti ugao Ado muka svanasana: poza pas koji gleda dole Palakasana: poza daska Paripurna navasana: poza čamac Poza sto Purvotanasana: poza kosa daska Vasistasana: poza bočna daska Parigasana 1: poza kapija Salabasana: poza skakavac Danurasana: poza luk Arda macijendrasana: poza polovina kralja ribara ili uvrtanje u sedećem položaju Savasana: poza leš Četvrta čakra Nadi šodana: disanje na naizmenične nozdrve Kundalini čakra disanje Čišćenje nadija Stojeća joga mudra Istezanje kaiša Gumikasana: poza kravlje lice Mardžarjasana: poza mačka i bitilasana: poza krava Anahatasana: poza topljenje srca Poza ušice igle Parigasana 2: poza polukrug Macijasana: poza riba Ustrasana: poza kamila Budžangasana: poza kobra Ado muka vrksasana: stoj na rukama Urdva danurasana: poza točak Makarasana: poza krokodil Partnerske poze Stani i poveži se Masiranje ramena i ruku Dvostruki luk Piramida Restorativna savasana: ležanje na jastuku Peta čakra Džalandara banda: brada na grudnoj kosti Istezanja ramena u stranu Sleganje ramenima Istezanje vrata Sedeća joga mudra Setu banda sarvangasana: poza most Macijasana: poza riba Parivrta parsvakonasana: poza okrenuti bočni ugao Bakasana: poza ždral Kakasana: poza vrana Sasangasana: poza zec Halasana: poza plug Karnapidasana: poza plug sa spuštenim kolenima uz uši Salamba sarvangasana: stoj na ramenima Nakulasana: poza mungos Savasana: poza leš Šesta čakra Joginske vežbe za oči Povlačenje linije u tadasani Virabadrasana: ratnik III Parsvotanasana: glava do kolena Garudasana: poza orao Makarasana II: poza delfin Ado muka vrksasana: stoj na rukama Pinča majurasana: poza paun Savasana: poza leš Sedma čakra Nataradžasana: poza plesač Sirsasana: stoj na glavi Urdva danurasana: poza točak Savasana: poza leš FORMAT: B5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 387 JEZIK: Engleski jezik P5 Korica oštećena, knjiga je nova

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2010. god. Tvrd povez, 31,5 cm. 508. str. Kunstdruk, bogato ilustrovano Novi Sad koji nas čini boljim „Povodom 20 godina postojanja Prometeja potrudili smo se da stavljanjem pred javnost ove knjige o Novom Sadu pokažemo odanost našem Gradu i izdavačkom poslu. Delo koje držite u rukama okupilo je impozantan broj znalaca Novog Sada, njegove prošlosti i, što je još važnije, njegovog bića. Vekovima ovo mesto čine ljudi, a istoriju pišu zbivanja u kojima učestvuju ili koja ih dotiču, a njihovo stvaralaštvo, graditeljstvo svake vrste, ostavlja trajan trag koji mi nekad vidimo, nekad samo osećamo i nastavljamo. O tome da je Novi Sad vredan istraživanja svedoče dela, od čuvenog prvog istoričara Novog Sada Melhiora Erdujheljija, preko znamenitih naučnika okupljenih u Istorijskom društvu Novog Sada, posebno Vase Stajića, a upravo se ovih dana i zaokružuje ogroman posao sa objavljivanjem Enciklopedije Novog Sada zasnovan na ogromnom ličnom pregnuću Dušana Popova, uz podršku Novosadskog kluba. Zahvaljujući njegovom podvigu Novi Sad je postao retkost u svetskim razmerama – ima vlastitu enciklopediju, a nje, ne zaboravimo, ne bi bilo da nije bogate prošlosti i vrednih ljudi. Iako su se nacije ovde preplitale u poslednja tri veka Novi Sad, ukupno gledano, ima poseban značaj za Srbe i to ne zato što su uvek bili najbrojniji već zato što što je u značajnom periodu Novi Sad bio centar ukupnog srpstva. Vuk Karadžić je 1817. zabeležio da je Novi Sad „najveće opštestvo srpsko na svetu”, a Jovan Skerlić je rekao „ovde se u XVIII i XIX veku mislilo i pisalo za ceo srpski narod”. Ovde je kolevka srpskog izdavaštva, knjižarstva, pozorišta, pa i demokratije i tolerancije. Burni periodi, smenjivanje premoći Beča i Pešte, borba za autonomiju, vezanost za Srbiju, čuvanje tradicije, otvorenost za evropske uticaje – sve je to ugrađeno u Novi Sad. Kad se ima ogromna građa pred sobom i želja da se drugima što bolje prenese odgovor na pitanje – šta je Novi Sad, mogući su različiti rezultati. Ova knjiga pokazuje otvorenost izdavača prema mnogobrojnim savremenim i kompetentnim autorima i njihovu uzvratnu spremnost i poverenje. Možda je baš to istiniti Novi Sad? Da bi bila sveobuhvatna knjiga bi morala biti mnogo obimnija. Mi smo se svesno opredelili za ovu meru, uvereni da će dobronameran i radoznao čitalac pronaći u njoj odgovor na pitanje: šta je Novi Sad? Novi Sad u poslednjoj deceniji vrtoglavo raste i gotovo dnevno menja lik. Ceo dvadeseti vek beleži brz rast broja stanovnika i odavno grad nema onu kritičnu masu starosesdelaca koja može da pridošlice oblikuje prema njihovom, starom Novom Sadu. Zato smo se potrudili da autentičan duh, događaje, sudbine i ljude približimo današnjem sugrađaninu i podstaknemo ga da zajedno gradimo bolji zajednički grad i život u njemu, oslonjeni na naše ne tako davne vredne i uzorne prethodnike. Pre godinu dana objavili smo dragoceno delo pouzdanog istoričara Novog Sada, Vojislava Puškara NOVI SAD – PRIČE VAROŠKIH ULICA i smatramo da sada sa ovom knjigom zaokružujemo celinu, kompletiramo velik istraživački posao. Time ujedno dokazujemo da Novi Sad zaslužuje nove knjige, velike izdavačke poduhvate, a i da takvi poduhvati nisu slučajnost, bar kad je Prometej u pitanju. Knjiga IME I PREZIME: NOVI SAD nije incident, ona je proizvod dugotrajnog kolektivnog rada i posvećenosti našem Gradu..“ Zoran Kolundžija

U trećem tomu, objavljenom pod nazivom „Alojzije Stepinac, ustaški vikar: Pokrsti se ili umri“ -1 01 razlog zašto ne može biti svetac, na 878 strana izveden je 101 dokaz baziran na arhivskim dokumentima, to jest predstavljen je 101 ključni razlog zašto Stepinac ne može da bude kanonizovan, jer bi to bio opasan presedan u istoriji čovečanstva, kojim bi kanonizacija Svete Tereze Benedikte od krsta, kanonizacija Vukašina Mandrape, bila dovedena do apsurda a žrtva 57 rabina i uništenje oko 50000 Jevreja na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, više od ukupnog broja sa teritorije čitave Jugoslavije, i kultura sećanja na njih bila bi ovim činom obezvređena, a osećanja žrtava povređena, kao i dostojanstvo žrtava i njihovih potomaka. Takođe, taj čin predstavljao bi uvredu za sve časne vernike kako katoličke, tako pravoslavne ali i juudaističke vere i svih drugih naroda, nacija i veroispovesti koji su postradali tokom ,,ustaškog konačnog rešenja“ čiji je ,,duhovni stub“ bio Alojzije Stepinac, nadbiskup genocida i ustaški vikar. U knjizi je od ukupno oko 75.000 postradale dece u Nezavisnoj državi Hrvatske dat poimenični spisak od 19.423 mališana, imenom i prezimenom od kojih su neki bili novorođenčad i nisu znali da kažu ni ,,mama“, a već su bili iz kolevke odvedeni u pakao Jasenovca, osuđeni na smrt kao ,,državni neprijatelji„ ustaške Nezavisne države Hrvatske. Obim knjige: 878 strana Jezik: engleski, srpski i italijanski Arhivska dokumenta : arhiv Vatikana ,arhiva Hrvatske, arhiva SAD, literatura iz Velike britanije i SAD, nacističkih vojnih dnevnika iz Nemačke, vojnih dnevnika italijanskih fašista, literatura iz Izraela, arhiva Jugoslavije i Srbije Foto dokumentacija : u knjizi se nalazi 200 fotografija od kojih su neke po prvi put objavljene Кarikature: iz perioda suđenja Alojziju Stepincu za saučesništvo u ustaškim zločinima Dimenzije : 290×374 mm – enciklopedijski Format : 290×374 mm br. str. : 878 strana povez : tvrd Pismo : latinica

Nedeljko S. Popara : ZAPISI ISKOSA I / II - Sa Hercegovačkog ratišta 1991-1995 , Izdavači: Udruženje Srba iz Hercegovine u Vojvodini / SPKD Prosvjeta Bileća-Gacko 2007, tvrdi povez, 566 стр., [64] стр. с таблама : илустр. ; 24 cm + 541 стр., [64] стр. с таблама : илустр. ; 24 cm Грађански рат -- Босна и Херцеговина -- 1991-1995 -- У успоменама Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu. Недељко – Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника. Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где је са породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом и унучићима Митром и Мирјаном, стално настањен. Током службе у Београду похађао је гимназију и Филозофски факултет, на коме је дипломирао социологију, затим последипломске студије на Факултету политичких наука и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војно-стручним публикацијама. Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године. Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије. Био је главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998–2002). Објавио је књиге: „Херцеговина“ (поема, Нови Сад 1994); „Записи искоса 1–2“, (Нови Сад, Гацко, Билећа 2007); „Снови и мостови 1–3“, (песничка трилогија: „Из Сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и „И би што није могло бити“), Београд, 2010; „Којекуде – Срби у памет се“ (епски спев, Београд 2011); „Српски народ од свога постања, у жижи је светског битисања“ (епски спев, Београд 2013); „Из оних дана“, (поезија, Београд 2014); „Помени“ (поезија, Београд 2015).