Odlično stanje Knjige i CD-ovi za učenje nemačkog jezika Dve knjige 4 cd-a Tags: Nemacki jezik gramatika nemackog nemačka udžbenik rečnik vežbe časovi assimil kolarac kolarcev univerzitet najbolje knjige za ...

Wir vom Jahrgang 1932 - Kindheit und Jugend in Österreich (Jahrgangsbände Österreich) (Deutsch) Gebundene Ausgabe – 30. Mai 2011 von Helmuth Santler (Autor), Brigitte Santler (Autor) Knjiga na NEMAČKOM jeziku Jahrgang 1932- geboren mitten in der Wirtschaftskrise verbrachten wir unsere Kindheit in den Wirren und Ängsten von Ständestaat, Anschluss und Nationalsozialismus. Wir erlebten unsere Schulzeit in einem der grausamsten Kriege aller Zeiten und wuchsen mit Kriegsende zu Teenagern heran. Wir erinnern uns an Bombenalarm, Zerstörungen, Hunger, Wohnungsnot und Flüchtlingselend, aber auch an eine unglaubliche Aufbruchstimmung bei Kriegsende und die Hoffnung auf eine bessere Zukunft! Knjiga je NOVA ---------------------------- 1w

SUPERVISION Ein integratives Modell Astrid Schreyogg Schreyögg, Astrid Supervision. Ein integratives Modell. Lehrbuch zu Theorie und Praxis. Erscheinungsort: Wiesbaden Verlag: VS Verlag für Sozialwissenschaften Erscheinungsjahr: 2004 Auflage: 4. überarb. u. erw. Aufl. Format: 8° Einband: Okart. ISBN: 3810040991 Sprache: deutsch -------- Schreiogg, Astrid nadzor. Integrativni model. Udžbenik iz teorije i prakse. Mesto izdavanja: Viesbaden Izdavač: VS Izdavačka kuća za društvene nauke Godina izdanja: 2004 Izdanje: 4. revidirano. itd. ed. Format: 8° Povez: Okart. Stanje: G.E. 399 pp. ISBN: 3810040991 Jezik: nemački Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- M

Sprachführer Polyglott. Sledeći odmor definitivno dolazi! Ovaj jezički vodič daje putniku priliku da ode u inostranstvo bez ikakvih poteškoća. Bilo da su u hotelu, u restoranu ili kada je kupovina u pitanju - Vodič za jezik Polyglott uvek pomaže. Neophodni idiomi stranog jezika predstavljeni su u konciznim formama. 1. Nemačko - Japanski 2. Nemačko - Poljski 3. Nemačko - Brazilski 4. Nemačko - Šveski 5. Nemačko - Španski 6. Nemačko - Srpskohrvatski (za Jugoslovene) 7. Nemačko - Ruski 8. Nemačko - Italijanski 9. Nemačko - Američki engleski 10.Nemačko - Bavarski (za ne Bavarsku) 11.Nemačko - Holandski 12.Nemačko - Češki 13.Nemačko - Bugarski 14.Nemačko - Egipatski Arapski RETKO!!! Vidi slike.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zoran Konstantinović: Predgovor. Volfgang Kajzer: Predgovor uz prvo izdanje. UVOD 1. Oduševljenje i studije 2. Predmet nauke o književnosti 3. Pojam i istorija nauke o književnosti. Poglavlje I: Filološki preduslovi 1. Kritičko izdanje teksta 2. Iznalaženje pisca 3. Pitanje datiranja 4. Pomoćna sredstva PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI ANALIZE Poglavlje II: Osnovni pojmovi sadržaja 1. Građa 2. Motiv 3. Lajtmotiv, topos, amblem 4. Fabula Poglavlje III: Osnovni pojmovi stiha 1. Sistem stiha 2. Stopa (Versfuß) 3. Stih 4. Strofa 5. Oblici pesme 6. Rima 7. Metrika i istorija stiha 8. Akustička analiza. Poglavlje IV: Jezički oblici 1. Zvučanje 2. Sloj reči 3. Retorske figure 4. `Uobičajen` red reči 5. Sintaktički oblici 6. Nadrečenični oblici 7. Vidovi govora i oblici govora. Poglavlje V: Kompozicija 1. Kompozicioni problemi lirike 2. Kompoziciona pitanja drame 3. Kompoziciona pitanja epike. MEĐUDEO Poglavlje VI: Oblici izlaganje 1. Problemi izlaganja lirike 2. Problemi izlaganja drame 3. Problemi izlaganja epike DRUGI DEO: OSNOVNI POJMOVI SINTEZE Poglavlje VII: Sadržina 1. Tumačenje od strane pesnika 2. Diltajevi podsticaji 3. Helderlinova pesma `An die jungen Dichter` 4. Granice metoda Poglavlje VIII: Ritam 1. Metar i ritam 2. Ritam stiha 3. Dva primera (Longfelou, Brentano) 4. Ritam i jezik stiha 5. Ritam u prozi. Poglavlje IX: Stil A. Pojam stila 1. Zastarela stilistika i normativna stilistika 2. Stilistika nauke o jeziku 3. Le style c`est l`homme meme 4. Istraživanje stila pod uticajem nauke o umetnosti 5. Istraživanje izraza pomoću indicija 6. Stil kao stil dela 7. Predmetnost, jezik i stil. B. Istraživanje stila 1. Određivanje stila kod proznih stila 2. Određivanje stila kod pesama 3. Metodsko u vezi sa ispitivanjem stila. Poglavlje X: Struktura književnog roda 1. Problem 2. Lirika - epika - dramatika i lirsko - epsko - dramsko 3. Stavovi i forme lirskog 4. Stavovi i forme epskog 5. Rodovi dramskog. Wolfgang Kayser (Berlin, 24. prosinca 1906., Göttingen, 23. siječnja 1960.) bio je njemački germanist i književnik. Biografija Kayser je doktorirao 1932. tezom o pjesništvu baroknog pjesnika Harsdörffera, a habilitirao je 1935. pišući o povijesti njemačke balade. Tijekom nacističke ere pokazao je odanost nacističkoj stranci. Godine 1933. pridružio se SA, a 1937. NSDAP-u[1] Godine 1938. postao je privatni docent u Leipzigu. Godine 1941. imenovan je ravnateljem Njemačkog kulturnog instituta u Lisabonu, [1] koju je ulogu opisao kao `dopunskog profesora u carskoj službi.` [1] Također je držao predavač njemačkog jezika na Sveučilištu u Lisabonu. Tijekom tog razdoblja već je radio na onome što će postati njegov pionirski udžbenik, Das Sprachliche Kunstwerk: Eine Einführung in die Literaturwissenschaft (Jezik umjetnosti: Uvod u književnost). Otpušten iz službe nakon 1945., nakon toga je uglavnom radio kao slobodni predavač, pisac i prevoditelj. Godine 1948. objavljen je The Language of Art koji je imao snažan utjecaj na poslijeratnu njemačku književnost. Godine 1950. dobio je mjesto profesora na Sveučilištu u Göttingenu, gdje je radio do svoje smrti 1960. godine. Kako su se njemačke književne znanosti otresale kontrole politizacije koja je vladala tijekom nacističke ere, a znanstvenici se sve više okretali europskim i multidisciplinarnim književnim znanostima, Kayser je stekao međunarodnu reputaciju. Godine 1954. postao je članom Njemačke akademije za jezik i književnost u Darmstadtu.

4 broja starih lovačkih časopisa `Wild Und Hund` na nemačkom jeziku,iz 1965 godine,u dobrom su stanju.

Inzenjerski prirucnik IP 4 - Proizvodno strojarstvo – sv. 1 - materijali Izdavac : Skolska knjiga Zagreb 1998, tvrdi povez, 308 strana POLICA 8 U svesku Materijali prvi se put u nas u jednom djelu sveobuhvatno obrađuju materijali koji se rabe u strojarstvu, brodogradnji, elektrotehnici i srodnim tehničkim područjima. Želja je priređivača bila da našoj stručnoj javnosti ponudi cjelovitu, suvremen o i sustavno oblikovanu knjigu o tehničkim materijalima, njihovu dobivanju, svojstvima i primjeni. U knjizi je dosljedno primijenjena hrvatska terminologija, a na kraju je dodano trojezično kazalo na hrvatskome, njemačkome i engleskom jeziku. Knjiga je n amijenjena, prije svega, strojarskim i brodograđevnim inženjerima, tehnolozima, projektantima i znanstvenicima, a bit će korisna i drugim tehničkim stručnjacima kao što su elektrotehnički, metalurški i drugi inženjeri. POLICA 8

Priručnik za popravke na nemačkom jeziku Pežo 404 korice malo zaprljane ostalo odlično 104 strane 370 grama Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Knjiga na NEMAČKOM jeziku Serbien im Grossen Krieg 1914-1918 Ljubodrag Dimić , Mira Radojević Izdavač: Srpska književna zadruga Serbien im Grossen Krieg 1914-1918 Mira Radojević, Ljubodrag Dimić(autor) Josipa Zarecki-Marković(prevod) Izdavač: Srpska književna zadruga Naslov originala: Srbija u Velikom ratu 1914-1918 Posle dva izdanja na srpskom i izdanja na ruskom i na engleskom jeziku, knjiga prof. dr Mire Radojević i akademika Ljubodraga Dimića – oboje sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pojavila se i na nemačkom jeziku – u izdanju Srpske književne zadruge i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Knjiga predstavlja moderno i naučno saznanje o glavnim tokovima, uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata. Ovom izdanju dodat je i reprezentativan izbor fotografija. ILUSTROVANA Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Istorija Srbije novog veka , Prvi svetski rat Ostali naslovi iz oblasti: Istorija 2015; Tvrd povez; latinica; 22 cm; 336 str.; 978-86-379-1277-4; Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Mek povez,(format 15 cm),br.strana 224, originalno izdanje na nemackom, Berlin 1898.god. Autor - sahovski majstor Hermann Gottschall Stanje - vrlo dobro 4- (solidno ocuvana sobzirom na godiste, na prvih par strana kao i na naslovnoj korici prisutne flekice, nadalje pregledno bez fleka) SAHOVSKA KOMPOZICIJA (Sahovski problemi i studije) Knjiga je na nemackom jeziku, teksta ima samo na prvih nekoliko strana, a sve ostalo su dijagrami (sahovska kompozicija) i resenja sa preglednom sahovskom notacijom retko u ponudi za ljubitelje sahovske kompozicije ako ima pitanja - kontakt preko poruka

PROPAST ZAPADA - 1- 4 Osvald Špengler : Uvod Glava prva: O smislu brojeva Glava druga: Problem istorije sveta Glava treća: Makrokozam Glava četvrta: Muzika i plastika Glava peta: Slika duše i osećanje života Glava šesta: Faustovsko i apolinisko saznanje prirode ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi... idea 216+316+296+356 STANJE ODLIČNO KAO NOVO L.1/3

Nova, nekorišćena Tabula Smaragdina priredio i preveo sa latinskog, nemačkog i engleskog jezika Dušan Đorđević Mileusnić Jedinstveni naslov De alchemia. srpski jezik Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, 2018 (Beograd : Alta nova) Fizički opis 173 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Mileusnić, Dušan Đorđević = Mileusnić, Dušan Đorđević Bibliotheca Hermetica / [Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, Beograd]. Alchymia ; 1 Prevod dela: De alchemia Tekst na više pisama Tiraž 500 Napomene: str. 64-66, 109-122, 168-173. Predmetne odrednice Alhemija Smaragdna ploča Smaragdna ploča, Smaragdna tablica ili Zapisi sa smaragda (lat. Tabula Smaragdina) jedan je od najstarijih poznatih alhemijskih tekstova koji, prema verovanju, potiče iz 2. ili 3. veka pre n. e. Autorstvo teksta pripisano je kralјu/bogu Hermesu Trismegistosu, helenističkom sinkretizmu egipatskog boga Thotha i grčkog boga Hermesa. Prema legendi, tekst na smaragd ugravirao je Hermes lično, a pronađena je na njegovom grobu Velikoj piramidi u Gizi. Smaragdna ploča je bila posve nepoznata sve do srednjeg veka, a iako se smatra da je original bio pisan grčkim jezikom i datiran u 4.veku, najstarije preživele kopije su verojatno iz 9. ili 10. veku, na arapskom jeziku. U ezoterijskoj tradiciji, Ploča se smatra delom hermetičke literature pripisane Hermesu. Delo se prvi put pojavilo na Zapadu u delu Pseudo-Aristotela Secretum Secretorum(Secretum Secretorum), što je zapravo prevod arapske knjige Kitab Sirr al-Asar, verovatno iz 9.veka. Knjigu je u 12. veku preveo na latinski Johannes Hispalensis (Johannes Hispalensis).

Mek kartonski povez, originalno izdanje na nemackom jeziku, br.strana oko 88, Verlag Otto Maier Ravensburg 1912.god. Autor - Max Weiss Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana) SCHACHAUFGABEN nebst Losungen fur Anfanger im Schachspiel von Max Weiss Napomena - stranice nisu numerisane rednim brojevima i nije prikazana godina izdanja. Ova knjiga je izdata 1912 god. Pisac Max Weiss (1870-1927) koji je svojih 8 (osam) napisanih knjiga o sahu izdao u razdoblju od 1910 do 1912 god. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Römische Militärstation und Heiligtum des Iupiter Dolichenus Institute of Archaeology, Warsaw University 2000 278 strana + 17 strana tabli : ilustrovano ; jezik nemački, ruski očuvanoist 5 Antički Rim Vorwort Einleitung I. Balaklava 1. Quellen, Inschriften, Amphorenstempel 2. Forschungen bis 1992 3. Gebäude l (Grabung 1992) II. Das Dolichenum 1. Erhaltene Bausubstanz 2. Stratigraphie und Bauperioden 3. Probleme der Rekonstruktion 4. Visuelle Darstellung des Rekonstruktionsversuches (J. Kaniszewski) III. Skulptur, Reliefs und Mobiliar aus Stein 1. Skulptur und Reliefs 2. Steinstützen der Tischplatten 3. Tischplatten 4. Mobiliar IV. Lateinische Inschriften und Ziegelstempel 1. Inschriften 2. Ziegelstempel (A.A. Filippenko) V. Kleinfunde aus dem Dolichenum 1. Fundmünzen (E.Ja. Turovskij, S.G. Dem`janCuk) 2. Terrakotten (A.V. Sevcenko) 3. Tonlampen und Räucherfässer (V.A. Nessel`) 4. Amphoren und Fässer (E.Ju. Kienina) 5. Küchengefäße (E.Ju. Kienina) 6. Tischgefäße (V.A. Nessel`) 7. Gläser (M. Wagner) 8. Mühlsteine (R. Karasiewicz-Szczypiorski) 9. Tierknochen (A. Grezak, J. Piatkowska-Malecka) Zusammenfassung Beiträge 1. Der römische Münzschatzfund von Balaklava (A.A. Filippenko, N.A. Alekseenko) 2. Die Keramikfunde aus dem Gebäude l in Balaklava-Kadykovka (L.A. Kovalevskaja) 3. Fragment einer griechischen Inschrift aus Balaklava mit Erwähnung des L. Arrius Alcibiades (O.Ja. Savelja) 4. Der Grabstein des lulius Vales aus Balaklava (O.Ja. Savelja, T. Sarnowski) 5. Zu den Familienverhältnissen der römischen Soldaten und Offiziere auf der Südkrim (T. Sarnowski, O.Ja. Savelja) 6. Der Grabstein der Freigelassenen IOSPE I2 562 und die Anfänge der römischen Stadtgarnison von Chersonesos (T. Sarnowski). 7. Lateinische Ziegelstempel aus Chersonesos (l I.A. Antonoval, D.A. Kostromißev) 8. Zur Lesung und Datierung der lateinischen Ziegelstempel aus der Südkrim (T. Sarnowski) 9. Zum religiösen Leben der römischen Vexillationen auf der Südkrim (T. Sarnowski) 10. Zum bosporanischen Krieg im späten 2. Jh. n.Chr. (T. Sarnowski) 11. Das römische Heer in Chersonesos und auf ihrem ländlichen Gebiet in der 2. Hälfte des 2. und im 1. Drittel des 3. Jh. (V.M. Zubar`) 12. Römische Besatzungstruppen auf der Südkrim im Spiegel der neuen Funde (T. Sarnowski) Abkürzungsverzeichnis Tafeln

TABULA SMARAGDINA Naslov Tabula Smaragdina / [priredio i preveo sa latinskog, nemačkog i engleskog jezika Dušan Đorđević Mileusnić] Jedinstveni naslov De alchemia. srpski jezik Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, 2018 (Beograd : Alta nova) Fizički opis 173 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Đorđević Mileusnić, Dušan, prevodilac = Đorđević Mileusnić, Dušan, prevodilac Zbirka Bibliotheca Hermetica / [Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, Beograd]. Alchymia ; 1 ISBN 978-86-80058-07-8 (karton) Napomene Prevod dela: De alchemia Tekst na više pisama Tiraž 500 Napomene: str. 64-66, 109-122, 168-173. Predmetne odrednice Alhemija Smaragdna ploča Smaragdna ploča, Smaragdna tablica ili Zapisi sa smaragda (lat. Tabula Smaragdina) jedan je od najstarijih poznatih alhemijskih tekstova koji, prema verovanju, potiče iz 2. ili 3. veka pre n. e. Autorstvo teksta pripisano je kralјu/bogu Hermesu Trismegistosu, helenističkom sinkretizmu egipatskog boga Thotha i grčkog boga Hermesa. Prema legendi, tekst na smaragd ugravirao je Hermes lično, a pronađena je na njegovom grobu Velikoj piramidi u Gizi. Smaragdna ploča je bila posve nepoznata sve do srednjeg veka, a iako se smatra da je original bio pisan grčkim jezikom i datiran u 4.veku, najstarije preživele kopije su verojatno iz 9. ili 10. veku, na arapskom jeziku. U ezoterijskoj tradiciji, Ploča se smatra delom hermetičke literature pripisane Hermesu. Delo se prvi put pojavilo na Zapadu u delu Pseudo-Aristotela Secretum Secretorum(Secretum Secretorum), što je zapravo prevod arapske knjige Kitab Sirr al-Asar, verovatno iz 9.veka. Knjigu je u 12. veku preveo na latinski Johannes Hispalensis (Johannes Hispalensis). Odlično očuvana knjiga. ts

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naivna umetnost ili naiva je posebni segment umetnosti XX veka. Ona označava dela, najčešće samoukih umetnika, koja se ne slažu sa dominantnim tokovima u umetnosti svoga doba. Oton Bihali, prozvan Oto Bihalji Merin[1][2][3] (Zemun, 3. januar 1904[4] — Beograd, 22. decembar 1993) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar [5] jevrejskog porekla.[6] Biografija Početkom HH veka, u austrougarskom Zemunu, odrastao je između dve kulture i dva jezika. Studirao je slikarstvo i istoriju umetnosti u Beogradu, dok je sa 20. godina studije nastavio u Berlinu (1924-27).[5] U Nemačkoj je počeo da objavljuje književne i filozofske tekstove na nemačkom jeziku. Sa Đerđom Lukačem radio je u časopisu nemačkih, levo orijentisanih intelektualaca „Die Linkskurve“ (Leva krivina). U Beograd se vratio 1928. godine, gde je završio školu rezervnih oficira i od 1929. godine bio pilot ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u činu vazduhoplovnog potporučnika. Ovaj period ostaje zabeležen jer je zajedno sa bratom Pavlom Bihalijem osnovao časopis „Nova literatura“ i izdavačku kuću Nolit.[4] [5]Zbog zdravstvenih problema vraća se u Nemačku. U Nemačkoj je bio svedok značajnih tragičnih događaja 30-ih godina, a kao član Komunističke partije Nemačke u narednim godinama živeo je u ilegali u Francuskoj, Švajcarskoj, Španiji i drugde. Kada je počeo Drugi svetski rat, vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju 1941. godine. Završio je u ratnom zarobljeništvu kao pešadijski potporučnik. Nakon završetka rata vratio se u Beograd, gde je skromno živeo do smrti 1993. godine. Napisao je na desetine knjiga i to uglavnom o umetnosti. Zaslužan je za popularizaciju moderne i naivne umetnosti i slikarstva u Jugoslaviji. Njegove su knjige, sjajno opremljene i u velikim tiražima, objavljivane i prodavane u čitavom svetu, a najviše u Nemačkoj. Naivna umetnost je autonomna umetnost koja postoji nezavisno od jasno određenih odlika stila i umetničkog obrazovanja, odvojena od spoljašnjih uticaja. Izolovana je – što kao posledicu ima raznovrsnost likovnih rešenja. Ne trpi pravila – pravila se obično otkrivaju tek po završetku slikarskog čina. Nemoguće je naučiti je – kao što se ni talenat ne može naučiti. Stihijska je u nastupu rađanja oblika – jer je spontana. Ne želi da uči, već nam, zahvaljujući neobuzdanoj mašti stvaralaca, nameće svoje osobeno pismo i nove oblike estetskog. Naivna umetnost u principu posvećuje dosta pažnje detaljima, živim bojama, folklornim motivima i životu prostog naroda, naročito seljaka. Termin naivna je prvi put upotrebljen u 19. veku kao opis slikarstva Anrija Rusoa (Carinika) i slikara sa Haitija. Poznati naivni umetnici iz 19. i prve polovine 20. veka su: Anri Ruso, Serafin Luj, Andre Bošan i Ferdinand Ševal iz Francuske, Kandido Lopez iz Argentine, Edvard Hiks i baka Mozes iz SAD, i Niko Pirosmani iz Gruzije. Posle Drugog svetskog rata, pojavili su se: Antonio Ligabue iz Italije, Radi Nedelčev iz Bugarske, Krsto Hegedušić, Ivan Generalić i Ivan Rabuzin iz Hrvatske, Janko Brašić i Zuzana Halupova iz Srbije.

Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929 / Stanislav Sretenović Beograd 2008. Tvrd povez, 511 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). R4 Knjiga se bavi odnosima između Francuske i Kraljevine SHS u dvadesetim godinama XX veka, godinama koje su usledile posle Prvog svetskog rata i koje su bile ispunjene nadanjima da će biti stvorena mirna, demokratska i prosperitetna Evropa. Odnosi između Francuske i nove Kraljevine SHS počivali su na zajedničkom ratnom iskustvu na Solunskom frontu...Knjiga je deo projekta (Ne)uspešna integracija - (ne)dovršena modernizacija: međunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921-1991. Sadržaj: PREDGOVOR UVOD Prvi deo : OSNOVE FRANCUSKE POLITIKE U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA (1878-1921) Poglavlje I : FRANCUSKO-SRPSKI ODNOSI OD BERLINSKOG KONGRESA DO POČETKA VELIKOG RATA (1878-1914) 1. Slika Srbije u Francuskoj od srpske nezavisnosti do kraja aneksione krize (1878-1909/10) 1) Južni Sloveni u očima francuskih publicista i univerzitetskih delatnika 2) Srbija u očima diplomata 2. Francuski ekonomski i vojni prodor (1878—1909/10) 1) Zajmovi, sređivanje finansija i naoružavanje Srbije 2) Srpske železnice 3. Prelomna 1909/10. godina i francusko ekonomsko i kulturno ustoličenje u Srbiji l) Univerzitetske, školske, novinarske i slobodnozidarske veze 2) Osnivanje Francusko-srpske banke 3) Javni radovi Poglavlje II : PRVI SVETSKI RAT, OSNIVANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I NJEN POLOŽAJ U NOVOJ EVROPI (1914-1921) 1. Funkcionisanje francusko-srpskog savezništva (1914—1915/16) 1) Francuska podrška 2) Italijanski činilac 3) Francuzi u srpskoj Golgoti 2. Francuska pritiče u pomoć Srbima (1915/16—1918) 1) Srbi u Francuskoj: učenici, studenti, profesori i propagandisti 2) Razvoj predstave o Srbiji kod francuskih univerzitetskih nastavnika 3) Oko Solunskog fronta 3. Uloga Francuske u osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-1921) 2) Jugoslovenski problem na Mirovnoj konferenciji 3) Nova Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 4) Položaj Kraljevine SHS u francuskom sistemu 5) Kraljevina SHS u planovima nove francuske ekonomske i kulturne diplomatije Poglavlje III: ODLUČUJUĆA ULOGA FRANCUSKE U ORGANIZACIJI I PRVIM KORACIMA KRALJEVINE SHS (1 918-1921) 1. Na tragu francusko-srpskog prijateljstva 1) Izrazito aktivan ambasador: vikont Žozef d`Fontene 2) Uloga vojnih lica neposredno posle rata 2. Ponovno oživljavanje francuskih interesa 1) Značaj pomorskog puta 2) „Kontinentalisti” udruženja i grupe za podršku Francuske ekonomskim odnosima sa Kraljevinom SHS 3) Planovi i prepreke 4) Problem srpskih dugova i posebni francuski zahtevi: afere Manž, Martini, Pomorska osiguranja iz Pariza 3. Kulturna politika Francuske i njena ograničenja 1) Vojna propaganda 2) Jezik — privilegovan nosilac francuskog uticaja 3) Školska konvencija i njena primena 4. Verska pitanja, kulturni i politički ulog 1) Francuzi između južnoslovenske države i katoličkog sveštenstva 2) Francuski sveštenici u službi diplomatije 3) Francusko-italijansko rivalstvo Drugi deo : U POTRAZI ZA „SNAŽNOM I NAPREDNOM DRŽAVOM”: PRINCIPI I OSTVARENJA FRANCUSKE POLITIKE (1921-1924) Poglavlje IV : JEDNA KARIKA U FRANCUSKOJ POLITICI PRIMENE MIROVNIH UGOVORA 1. Diplomatska podrška — do koje mere? 1) Kako umiriti centralnu Evropu? 2) Kako sprečiti belgijsko-srpski rascep? 2. Kraljevina SHS u francuskoj „istočnoj” politici 1) Kraljevina SHS i francusko-britansko suparništvo na Sredozemlju 2) Naoružavati Kraljevinu SHS: politička i finansijska gledišta 3) Kupovina Istočnih železnica i afera Gavrilović-Get 3. Različiti pogledi na Kraljevinu SHS u francuskom Parlamentu 1) Francusko Ministarstvo inostranih poslova suočeno sa izveštajima Margena i Marena 2) Senator Anri Beranže i ekonomski razlozi francuske pozajmice 4. Francusko opažanje diplomatskog kora Kraljevine SHS 1) Frankofilija kraljevskih diplomata 2) Miroslav Spalajković u Parizu Poglavlje V: POLITIKA UTICAJA 1. Učesnici u širenju francuskog jezika: diplomate, profesori i sveštenici 1) Odvajanje od Fonteneovog nasleda: novi poslanik Frederik Kleman-Simon 2) Profesori 3) Sveštenici 2. Ekonomski poslovi u teškoćama 1) Ograničena trgovina 2) Povratak nemačkog ekonomskog uticaja 3) Francusko povlačenje: poslovi u predratnoj Srbiji 3. Francuski vojni interesi i simbolika odnosa 1) Neuspeh osnivanja francusko-srpske fabrike oružja 2) Francuski uticaj na kopnenu vojsku Kraljevine SHS 3) „Otkriće” javnih proslava 4. Francuska podrška mornarici Kraljevine SHS i njena ograničenja 1) Politika mira na Jadranu 2) Francusko-kraljevski pomorski program 3) Unutrašnja pitanja mornarice Kraljevine SHS Treći deo: FRANCUSKA - SLABA ZAŠTITNICA? (1924-1929) Poglavlje VI: FRANCUSKA NASPRAM ITALIJANSKE I NEMAČKE KONKURENCIJE 1. Rastući značaj Italije 1) Francuska i italijansko-jugoslovensko zbližavanje 2) Kraljevina SHS između Italije i Francuske 3) Povratak Kraljevine SHS pod francusko okrilje? 2. Nemačka konkurencija? 1) Problem stranih radnika i službenika u Kraljevini SHS 2) Jačanje nemačkog ekonomskog i kulturnog uticaja 3) Francuska i nemačko-jugoslovenski trgovinski sporazum 4) Stvaranje vojne industrije Kraljevine SHS 3. Mornarički ulog i teško ostvarivanje pomorskog programa 1) Francuski rivali 2) Posledice francusko-italijanske napetosti 3 ) Posete mornarica Francuske i Kraljevine SHS Poglavlje VII: REALIZACIJA POLITIKE NAORUŽAVANJA KRALJEVINE: JEDNO PORAVNANJE 1. Austrougarsko naslede vojske Kraljevine SHS 1) Francusko viđenje mornarice Kraljevine SHS 2) Pitanje oficira kraljevske mornarice 3) Protivrečni pogledi na kopnenu vojsku 2. Teška realizacija francuske pozajmice 1) Problem kupovine pomorske opreme i francuska obaveštajna služba 2) Francuska slabost 3) Francuska vlada između naoružavanja Kraljevine SHS i smirivanja italijansko-jugoslovenskih odnosa 3. Srednja putanja Ke Dorsea 1) Kako udovoljiti Srbima, a ne isprovocirati Italijane? 2) Ke Dorse između zahteva Ministarstva rata i Ministarstva finansija 3) Uobičajeni odnosi sa prijateljskom vojskom Poglavlje VIII: TEŽAK PRELAZ OD FRANCUSKO-SRPSKOG KA FRANCUSKO-JUGOSLOVENSKOM PRIJATELJSTVU 1. Francuski kulturni uticaj između Kraljevine SHS, Italije, Svete Stolice i katoličkog sveštenstva 1) Francusko-srpski kulturni odnosi — između prijateljstva i podozrenja 2) Francusko versko obrazovanje u Hrvatskoj i njegov neuspeh 3) Italijanska konkurencija u Južnoj Srbiji (Makedoniji) 2. Restrukturisanje francuskog ekonomskog i kulturnog uticaja 1) Reorganizacija konzularnih okruga: francusko udaljavanje od centralne vlade? 2) Kako se boriti protiv nemačkog uticaja u zagrebačkom konzularnom okrugu? 3) Pojačana kulturna akcija u Srbiji i Vojvodini 4) Zbližavanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom 5) Bilans kulturne akcije Francuske kroz širenje francuskog jezika 3. Stvaranje slika, percepcije i „produkcija” spomenika 1) Proslava 11. novembra 1927. 2) „Produkcija” spomenika 3) Ilirski praznik ZAKLJUČAK CONCLUSION IZVORI I LITERATURA REGISTAR IMENA BELEŠKA O AUTORU

SVILAJNAČKI INDEKS, sa latinskim nazivom INDEX SVILAJENSIS, je ogroman spisak u formi velike tabele sa 30198 unakrsno evidentiranih naziva i sinonima kaktusa, referentno navedenih još 57464 puta u objektivno mogućem praćenju njihovih uzajamnih odnosa, objavljenih do kraja 20. veka, sa 4004 etimoloških, lingvističkih, geografskih i istorijskih komentara u fusnotama koji se tiču svih rodova kaktusa i najinteresantnijih i najproblematičnijih vrsta, podvrsta, varijeteta, formi i kultivara. SVILAJNAČKI INDEKS takođe sadrži jedinstvene srpske fonetske transkripcije za nekoliko hiljada naziva i sinonima taksona koji su zasnovani na ličnim i geografskim nazivima iz mnogih živih jezika. Autor je načinio dodatnu tabelu sa ključnim rečima iz engleskog, španskog, portugalskog, nemačkog, francuskog i italijanskog jezika, kako bi pomogao stranim korisnicima ove knjige da razumeju fonetske transkripcije na srpskom jeziku bez ikakvog problema. U dodatku svemu ovome, SVILAJNAČKI INDEKS sadrži numeričke naznake svih taksona koji su bili prihvaćeni u šest dobro poznatih, možda najznačajnijih taksonomijskih publikacija o kaktusima u 20. veku: 1. The Cactaceć (1919-1923) (Britton & Rose); 2. Die Cactaceć (1958-1962) (Backeberg); 3. IOS Index of Names of Cactaceć (1991) (Eggli & Taylor); 4. Cites Cactaceć Checklist (1992) (Hunt); 5. IOS Repertorium Plantarum Succulentarum (1992-2001) [Eggli & Taylor (1992-1995); Eggli (1996); Eggli & Zappi (1997-2001)]; 6. Cites Cactaceć Checklist, Second edition (1999) (Hunt). Index svilajensis u dobroj meri predstavlja političku kritiku sveta, zbog čega je privukao pažnju nekih ljudi koji se uopšte ne bave kaktusima i botanikom. Autor: Jovica Vučković Autorsko izdanje, 2004., tvrdi povez, 21,5cm. x 30,5cm., 765 strana, nepodvlačena, nema posvetu, par sitnih oštećenja, skoro nova. **

Kao nova Hiljade čitalaca koji su imali koristi od zanimanja za upečatljivu misao Rudolfa Arnhajma kroz decenije njegovog rada, zadovoljiće svoju radoznalost ovom novom zbirkom njegovih eseja. Neće biti razočarani. `Moja najvažnija briga`, piše Arnhajm, `nastavlja da bude epistomološka , to jest, proučavam umne spoznaje sposovnosti suočene sa svetom realnosti. Od samog početka uveren sam da je glavni istrument takvog istraživanja čulna percepcija, naročito vizuelna.` Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu ISBN: 86-80957-20-8 Br. strana: 350 Povez: Broširan Prevodilac: Vojin Stojić Jezik: Srpski Pismo: Latinica Format: 20cm Datum izdavanja: 2003. Rudolf Arnhajm (nem. Rudolf Arnheim; Berlin, 15. jul 1904 – En Arbor, 9. jun 2007) bio je nemačko-američki psiholog, esejista, proučavalac umetnosti, filmski kritičar i teoretičar. Biografija[uredi | uredi izvor] Rudolf Arnhajm Datum rođenja 15. jul 1904. Mesto rođenja Berlin Nemačka Datum smrti 9. jun 2007. (102 god.) Mesto smrti En Arbor SAD Rudolf Arnhajm je od 1928. do 1933. godine bio urednik nemačkog magazina za politiku, umetnost i ekonomiju: (nem.) Die Weltbühne, ali i saradnik brojnih drugih časopisa u Nemačkoj sve do 1933. godine kada po dolasku Hitlera na vlast emigrira prvo u Italiju i Englesku. Godine 1940. odlazi u Sjedinjene Američke države gde je u početku predavao psihologiju na manjim obrazovnim ustanovama: Sarah Lawrence College i New School for Social Research.[1] Nedugo zatim, kao profesor prelazi na univerzitete Kolumbija i Harvard [2] gde radi do 1974. godine. Zvanje profesora emeritusa ostvario je na Univerzitetu Mičigen u An Arboru.[3][4] Teorija filma[uredi | uredi izvor] Bio je sledbenik Geštalt psihologije po kojoj ni najelementarniji procesi posmatranja ne proizvode samo mehaničke registracije spoljašnjeg sveta, već stvaralački organizuju sirov senzorni materijal po načelima jednostavnosti, pravilnosti i ravnoteže, načelima koja upravljaju mehanizmom opažaja`.[1] Bio je učenik Maksa Verthajmera (Max Wertheimer) i Volfganga Kelera (Wolfgang Köhler). Svoja znanja iz psihologije opažanja je primenjivao na proučavanje vizuelnih, prvenstveno plastičnih umetnosti.[1] Filmskom teorijom se bavio povremeno. Za razliku od teoretičara montažne škole, Arnhajm u svojoj knjizi: Film kao umetnost (Film als Kunst, 1932), u Američkoj izmenjenoj verziji: Film as Art, 1957. pridaje odlučujući značaj samom kadru, nezavisno od njegovog mesta u montaži.[1][2][4] Rudolf Arnhajm shvata pokretni fotografski snimak kao antinaturalistički fenomen koji se zasniva na mehaničkim činiocima, što pasivnu registraciju stvarnog prizora preobražavaju u izražajno sredstvo, u posebni vid percepcije[1][4] putem projekcije trodimenzionalnih predmeta na ravnu površinu, redukovanjem dubine, osvetljenjem i odsutnošću boje, okvirom slike i udaljenošću kamere od predmeta, odsutnošću prostorno-vremenskog kontinuenta i nevizuelnog čulnog sveta, tj. sredstvima ograničenja koja u procesu percepcije u odnosu na utisak stvarnosti postaju sredstva uobličavanja. Upravo razlika, koja nastaje putem tih preobražaja, čini izražajna sredstva medija. On još navodi da kada tehnološki napredak bude omogućio da se opažanje filmske slike pribli opažanju stvarnosti, npr, uključivanjem zvuka, boje, treće dimenzije i drugih čulnih kanala, doći će do ostvarenja potpunog filma koji će predstavljati kraj mogućnosti kreacije koju je nemi film osiguravao. Kasnije je Rudolf Arnhajm ublažio svoje stavove i poglede na zvučni film (ogledi: Epski i dramski film / Epic and Dramatic Film, 1938; Film i psihologija / Films and Psychology, 1949; Umetnost danas i film / Art Today and Film, 1965; Tendencije zapadne umetnosti i opadanje vidljivosti / Trends of Western Art and the Decadence of Visibility, 1970; O prirodi fotografije / On the Nature of Photography, 1974).[3] Ostali radovi donekle povezani sa teorijom filma[uredi | uredi izvor] Radio, umetnost zvuka / Radio, An Art of Sound, 1936; Umetnost i vizuelno opažanje / Art and Visual Perception, 1954 - 1974; Prema psihologiji umetnosti / Toward a Psychology of Art, 1966; Vizuelno mišljenje / Visual Thinking, 1969; Entropija i umetnost / Entropy and Art, 1971. teorija umetnosti

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura Kolekcija Glasnik Priredila: Meri Makarti Prevod: Adriana Zaharijević, Aleksandra Bajazetov Pogovor: Daša Duhaček Povez: broširan Broj strana: 605 Veoma dobro očuvana. Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja. S A D R Ž A J: MIŠLJENJE Uvod I. Pojava 1. Fenomenalna priroda sveta 2. (Istinsko) biće i (puka) pojava: teorija o dva sveta 3. Preokretanje metafizičke hijerarhije: vrednost površine 4. Telo i duša; duša i duh 5. Pojava i privid. 6. Misleće ja i sopstvo: Kant 7. Stvarnost i misleće ja: kartezijanska sumnja i sensus communis 8. Nauka i zdrav razum; Kantovo podvajanje razuma i uma; istina i smisao II. Delatnosti duha u svetu pojava 9. Nevidljivost i povlačenje 10. Unutarnji rat mišljenja i zdravog razuma 11. Mišljenje i delanje: posmatrač 12. Jezik i metafora 13. Metafora i neizrecivo III. Šta nas navodi da mislimo? 14. Pretfilozofske pretpostavke grčke filozofije 15. Platonov odgovor i njegovi odjeci 16. Rimski odgovor 17. Sokratov odgovor 18. Dvoje-u-jednom IV. Gde smo kad mislimo? 19. „Tantôt je pense et tantôt je suis` (Valeri): nigde 20. Jaz izmedu prošlosti i budućnosti: nunc stans 21. Postskiptum HTENJE Uvod I. Filozofi i volja 1. Vreme i delatnosti duha 2. Volja i moderno doba 3. Glavni prigovori volji u filozofiji posle srednjeg veka 4. Problem novog 5. Sudar mišljenja i htenja: tonalitet delatnosti duha 6. Hegelovo rešenje: filozofija istorije II. Quaestio mihi factus sum. Otkrivanje unutrašnjeg čoveka 7. Moć izbora: proairesis, preteča volje 8. Apostol Pavle i nemoć volje 9. Epiktet i svemoć volje 10. Avgustin, prvi filozof volje III. Volja i razum 11. Toma Akvinski i primat razuma 12. Duns Skot i primat volje IV. Zaključak 13. Nemački idealizam i „duga pojmova` 14. Ničeovo odbacivanje volje 15. Hajdegerova volja za ne-htenjem 16. Ponor slobode i novus ordo saeclorum (K-144)

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Istorija filozofije od antičke Grčke do savremenog doba Autor: Gunar Širbek, Nils Gilje Izdavač: Karpos Ćirilica, Tvrdr povez, 20cm 649 str. _____ „Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“ Jirgen Habermas Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931). Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

U ODBRANU UNIVERZITETA - časopis Beogradski krug Broj 3-4/1997 - 1-2/1998 276 strana 28x20 cm ISSN - 0354-625X Uređivački odbor - David Albahari, Milorad Beančić, Bogdan Bogdanović, Ranko Bugarski, Ivan Čolović, Filip David, Vojin Dimitrijević, Nenad Fišer, Branko Horvat, Rada Iveković, Dragan Klaić, Vesna Krmoptić, Dušan Makavejev, Predrag Matvejević, Vladimir Milčin, Aljoša Mimica, Mirjana Miočinović, Rastko Močnik, Borka Pavićević, Vesna Pešić, Milorad Pupovac, Slobodan Simović, Svetlana Slapšak, Lazar Stojanović, Dubravka Ugrešić, Ivan Vejvoda, Dragan Velikić, Lino Veljak, Ugo Vlaisavljević, Tibor Varadi, Miladin Životić, Richard Bernstein, Dušan Bijelić, Constantine Boudouris, Hauke Brunkhorst, Noam Chomsky, Nicholas Chronis, Patrick Conde, Donald Davidson, Jacques Derrida, Terry Eagleton, Hans Magnus Enzensberger, Manfred Frank, Anthony Giddens, Jurgen Habermas, Celia Hawkesworth, Miklos Hubai, William Hunt, Russel Jacoby, Alison M. Jaggar, Paul Jalbert, Peggy Kamuf, Nebojša Kujundžić, Philippe Lacoue-Labarthe, Adam Michnik, Mihajlo Mihajlov, Jean Luc Nancy, David Noble, Lawrence Norfolk, Cristopher Norris, Jacques Poulain, Gerard Raulet, Richard Rorty, Pier Aldo Rovatti, Charles Simić, Susan Sontag, Taylor Charles, Gianni Vattimo, Samuel Weber, Sharon Zukin SADRŽAJ: Predgovor - U odbranu Univerziteta PERSPEKTIVE MODERNOG UNIVERZITETA OBRAD SAVIĆ - Da li je univerzitet subjekt znanja? ŽAK DERIDA - Zenice univerziteta: princip razloga i ideja univerziteta JIRGEN HABERMAS - Ideja Univerziteta: procesi saznavanja RIČARD RORTI - Postoje li filozofske pretpostavke akademske slobode? PEGI KAMUF - Univerzitet u dekonstrukciji BRANKA ARSIĆ - Soba s pogledom PJER BURDIJE - Jezik i odnos prema jeziku u pedagoškoj situaciji RONALD DVORKIN - Potrebno nam je novo tumačenje akademske slobode ALAN BLUM - Tokvil o demokratskom intelektualnom životu ARTUR LIVAJN - Kako se akademska profesija menja FILIP G. ALTBAH - Međunarodna akademska kriza? DEJVID KAMERON - Akademska sloboda i Kanadski Univerzitet BRANISLAVA GRBIĆ - Zakoni o univerzitetu u Srbiji 1945-1999 DOKUMENTI Zaključak o akademskoj slobodi, autonomiji univerziteta i društvenoj odgovornosti Akademska sloboda i elektronske komunikacije Rasprava na temu: autonomija - društvena odgovornost i akademska sloboda SLUČAJ UNIVERZITETA U SRBIJI Međunarodne reakcije Reakcije u međunarodnim medijima MEĐUNARODNI ZAKONI O UNIVERZITETU Nemački zakon o univerzitetu Francuski zakon o univerzitetu Italijanski zakon o univerzitetu Norveški zakon o univerzitetu Srpski zakon o univerzitetu Srpski zakon o univerzitetu I (državni) Srpski zakon o univerzitetu II (alternativni) APELI Apeli intelektualcima sveta (br.1) Beograd - 28. juna 1998. Apeli intelektualcima sveta (br.2) Beograd - 04. juna 1998. Apeli intelektualcima sveta (br.3) Beograd - 12. juli 1998. Poziv intelektualcima sveta (br.4) Beograd - 18. juli 1998. Poziv intelektualcima sveta (br.5) Beograd - 25. septembar 1998. Poziv intelektualcima sveta (br.6) Beograd - 16. oktobar 1998. U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja Dworkin Allan Bloom Arthur Levine Philip Altbach David Cameron Pierre Bourdieu Jean Claude Passeron

Reknagel, Šprenger, Šramek Autor - osoba Recknagel, Hermann Sprenger, Eberhard Naslov Priručnik za grejanje i klimatizaciju : uključujući pripremu potrošne vode i rashladnu tehniku : sa 1698 ilustracija i 302 tabele kao i tri tabele u dodatku / Recknagel, Sprenger ; prevod i obrada Čeperković Stanimir ... [i dr.] Jedinstveni naslov Taschenbuch für Heizung und Klimatechnik. srp Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 1982 Fizički opis XV, 1568 str., [2] presavijena lista : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Stanimir, Čeperković (Plast.) Napomene Prevod dela: Taschenbuch für Heizung und Klimatechnik Registar pojmova. Predmetne odrednice Grejanje -- Priručnik Klimatizacija – Priručnik PREDGOVOR PRVOM IZDANJU SRPSKOHRVATSKOG PREVODA Stručne literature mnogih zemalja su pre vod ovog kapitalnog dela dobile znatno pre nas. Nema sumnje da je to što su naši inženjeri, tehničari i mnogi drugi koji se bave tehnikom grejanja, klimatizacije i hlađenja, posezali za nemačkim originalom Priručnika, pa čak i prevodima na mnoge druge jezike – doprinelo slavi i hvali knjige, ali i jakoj želji i potrebi da se njen dragoceni sadržaj približi našem čitaocu na njegovom jeziku. Ovo je 61. izdanje Priručnika, koji je prvi put štampan u prošlom veku. Svako novo izdanje je obuhvatalo nova saznanja i najnovije tehničke propise, što je knjigu činilo i čini bogatim izvorom pravih i potpunih informacija na jednom mestu sabranih. Doduše, nemački čitalac je u izvesnom smislu u povoljnijem položaju od našeg, jer je Priručnik zasnovan na propisima i standardima koji važe u SR Nemačkoj, kao što su i izvesni proračuni i vrednovanja izraženi u nemačkim markama (sa vrednošću iz 1980. godine). U srpskohrvatskom tekstu to nije moglo biti drukčije između ostalog i zbog toga što mi još uvek nemamo odgovarajuće propise i standarde. Prevodioci su sa mnogo truda i znanja obavili veoma obiman i delikatan posao, a izuzetno zalaganje svih angažovanih oko izdavanja ovog Priručnika doprinelo je da se ova knjiga pojavi samo 14 meseci nakon nemačkog izdanja. Kao što to uvek biva u ovoj vrsti posla, izvesne reči i izraze je bilo teško prevesti na naš jezik, ali su rešenja ipak nalažena, opredeljivanjem za terminologiju iz sve prisutnije i leksički čistije domaće literature u ovoj oblasti. U originalnom tekstu su primenjene propisane međunarodne metne jedinice i mere. Međutim, u pojedinim primerima, istina veoma retkim, korišćene su i neke druge jedinice nekoherentnog sistema, da bi se moglo izvršiti upoređenje. U tekstu Priručnika su zadržani originalni podaci о standardima, propisima i normativima koji važe u SR Nemačkoj, a koji mogu biti putokaz u koncipiranju naših propisa za kojima se oseća sve veća potreba. U posebnom poglavlju su pobrojani svi naši standardi (JUS) iz glavnih grupa i podgrupa u oblastima koje ovaj Priručnik direktno ili indirektno obrađuje. Obilje bibliografskih podataka je ostalo u originalnom obliku. Izvorni naslovi knjiga, časopisa, standarda i propisa ili fusnote u tekstu, upućuju čitaoca na dalje produbljivanje znanja iz oblasti grejanja, klimatizacije ili hlađenja. Priručnik je namenjen projektantima, investitorima, studentima i svim korisnicima termoenergetskih postrojenja jer daje bezbroj optimalnih rešenja u tehničkom i ekonomskom smislu sa posebnim osvrtom na uštedu energije. Od dobronamernih čitalaca očekujemo sugestije koje bi mogle koristiti u pripremanju ponovljenog narednog izdanja ovog Priručnika. U Beogradu, maja 1982. god. S A D R Ž A J: 1. OSNOVI GREJNE I KLIMATIZACIONE TEHNIKE 1.1 Meteorološki osnovi 1.2 Higijenski osnovi 1.3 Osnovi termotehnike 1.4 Osnovi mehanike fluida 1.5 Osnovi akustike 1.6 Merna tehnika 1.7 Osnovi tehnike regulisanja 1.8 Energetika 1.9 Zaštita okoline, održavanje čistoće vazduha 1.10 Zaštita od korozije i kamenca 2. GREJANJE 2.1 Opšti deo 2.2 Sistemi grejanja 2.3 Sastavni delovi grejnih postrojenja 2.4 Proračun i dimenzionisanje grejnih postrojenja 2.5 Izvođenje grejanja u različitim vrstama zgrada 2.6 Projektovanje i pogon grejnih postrojenja 3. TEHNIKA PROVETRAVANJA I KLIMATIZACIJE 3.1 Opšti deo 3.2 Sistemi za pripremu vazduha 3.3 Sastavni delovi 3.4 Uređaji u tehnici provetravanja 3.5 Proračun postrojenja za provetravanje i klimatizaciju 3.6 Izvođenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima 3.7 Arhitekta, investitor i provetravanje 4. SNABDEVANJE POTROŠNOM VODOM 4.1 Opšti deo 4.2 Sistemi zagrevanja vode 4.3 Sastavni delovi postrojenja za zagrevanje vode 4.4 Proračun postrojenja za zagrevanje potrošne vode 5. INDUSTRIJSKO ODSISAVANJE 5.1 Opšti deo 5.2 Uređaji za odsisavanje 5.3 Polja brzine za usisne otvore 5.4 Osnovi proračuna 5.5 Izvođenje uređaja za odsisavanje 6. TEHNIKA HLAĐENJA 6.1 Opšti deo 6.2 Teorijske osnove 6.3 Pogonska sredstva za rashladna postrojenja 6.4 Sastavni elementi rashladnih postrojenja 6.5 Izvođenje rashladnih postrojenja 6.6 Proračun postrojenja za hlađenje vazduha 6.7 Regulacija postrojenja vazdušnog hlađenja 6.8 Troškovi rashladnih postrojenja 6.9 Arhitekta, investitor i rashladna postrojenja MG24 (N)

Bernhard Svarc - Crna Gora Opis putovanja kroz unutrasnjost sa nacrtom geografije zemlje CID, Podgorica, 2014. Tvrd povez, 438 strana. RETKO! Bernhard Švarc, (Rajnsford kod Grajca 12. avgusta 1844 — Visbaden 8. februara 1901) njemački protestantski svještenik, putopisac, pripovjedač i profesor zemljopisa. Bio je protestantski svještenik u Frajbergu, u Saksoniji, ali ga je veliko interesovanje za zemljopis odvelo na daleka svjetska putovanja, na kojima je proveo najveći dio svog života, trudeći se da sakupi što više zemljopisnog materijala. Objavljivao je svoje zapise sa putovanja kao priloge u časopisima i novinama, a činio je to na veoma uspješan i deskriptivan način, tako da je u književnim leksikonima uz njegovo ime, pored oznake da je bio putopisac, zabilježeno da je bio i pripovjedač. Proputovao je Evropu, Sjevernu Afriku, Bliski Istok, a nekoliko godina pred smrt bio je i u Sibiru, ostavljajući i o ovom putovanju putopis (Quer durch Sibirien, 1898). S obzirom na to da je za vrijeme svojih putovanja prikupio značajan zemljopisni metarijal i na taj način stekao stručnu reputaciju, od 1880. godine predavao je zemljopis na Akademiji za rudarstvo u Frajbergu. Iako njegova zemljopisna otkrića i njegovi radovi iz te oblasti danas nemaju neki veći značaj, njegovo ime je zapamćeno kao ime značajnog putopisca i književnika. Kada je 1885. godin, po nalogu Njemačkog ministarstva za inostrane poslove, bio postavljen za vođu ekspedicije u tadašnju njemačku koloniju Kamerun, a tri godine kasnije (1888) za člana ekspedicije od Južne Afrike (Kejptaun) do Namibije (Damaraland), u potrazi za nalazištima zlata, Švarc je taj period ovjekovječio u literarnim ostvarenjima: Kamerun. Putovanje u zaleđe kolonije, Mimbo i Mimba. Misionarski roman iz Kameruna, U njemačkoj zemlji zlata, Slike sa putovanja o jugozapadnim afričkim kolonijama, Slavujev grob, Roman iz života crnaca u Africi. Dio svojih evropskih putovanja opisao je u knjizi Sa Istoka, Pisma sa putovanja u Mađarsku, Transilvaniju, Vlašku, Tursku i Malu Aziju, koja je objavljena 1876. godine. Opis Crne Gore Dolazi u Crnu Goru 1880. godine na mjesec dana, kako bi obavio zemljopisna istraživanja. Njegov putopis Crna Gora, opis putovanja kroz unutrašnjost sa nacrtom zemljopisa zemlje, spada u najopsežnije njemačke putopise o Crnoj Gori, u kojem pokazuje veoma veliku naklonost prema ovoj zemlji i njenim ljudima. Putopis se sastoji iz dva dijela. U prvom dijelu je opis putovanja po unutrašnjosti Crne Gore, a u drugom je prezentovao zemljopisna istraživanja tada istaknutih njemačkih naučnika (Bart, Titce, Kiper Bitner, Mojsović). Suprostavlja se ustaljenom viđenju Crne Gore koja je do tada među Nijemcima prikazivana sa dosta predrasuda i zlonamjernosti. U prvom dijelu putopisa opisuje putovanje vozom od Drezdena do Beča, preko Ljubljane za Rijeku, a odatle brodom do Kotora, kada stupa na crnogosko tlo i upućuje se u unutrašnjost zemlje. Na svom putovanju on upoznaje svog saputnika, čuvenog istoričara, slavistu, etnologa i zemljopisca Pavla Rovinskog, dobrog poznavaoca Crne Gore. Upoznao se s njim na Cetinju: `Tako sam ovom prilikom upoznao gospodina Rovinskog, koji će na mom putovanju po zemlji odigrati glavnu ulogu.` Zbog nepoznavanja jezika, na prijedlog vlade Crne Gore, Rovinski je prihvatio da mu bude pratilac tokom ovog jednomjesečnog putovanja. [1] Posjetio je: Rijeku Crnojevića, Bar, Ulcinj, Skadar, Podgoricu, Spuž, Danilovgrad, Nikšić, Šavnik, Kolašin, Manastir Moraču... O ovom putopisu od 21.aprila do 10.maja 1881. pisao je Glas Crnogorca. [2] Susret sa Knezom Nikolom Nakon obilaska Crne Gore Švarc je imao prijem kod Kneza Nikole: Naravno, vijest o mom srećnom povratku već je stigla do dvora. Pojavio se jedan ađutant i prenio mi je porukuda Knjaz koće da me primi u tri sata popodne... Nisam dugo čekao. Začuo se trom bat koraka, zavjese su se podigle i pojavilo se njegovo visočanstvo. Knjaz Nikola je visok, mišićav čovjek, kao i većina Crnogoraca, ali je prilično punačak. Njegove oštre crte lica oavale su inteligenciju i habrost, ali i blagost i prijateljstvo. Prema običaju u ovoj zemlji, on nosi brkove, ali i zaliske. Obučen je u narodnu nošnju, samo što je ona boljeg materijala i bogatije ukrašena. Njegovo visočanstvo Knjaz bio je veoma milostiv prema meni stalno je ponavljao nadu da će i ubuduće dolaziti još njemačkih naučnika da istražuju njegovu zemlju sa svih aspekata. Odbio je moju molbu da razgovaramo na njemačkom jeziku i, uz osmijeh, napomenuo da se služi njemačkim jezikom, ali se ustručava da to učini u prisustvu onih kojima je njemački jezik maternji. Kao znak potpune dobrodošlice ponudio mi je cigaretu, što, kao što je poznato, čini vladar na Zlatnom rogu (u Carigradu) samo kada nekoga veoma uvažava. Prema želji njegovog visočanstva, pričao sam mu na francuskom jeziku o mom putovanju i hvalio sam ono što je bilo vrijedno hvale, a toga je bilo dosta. Nisam se ustručavo ni da kažem šta mi se ne sviđa i šta bi se, po mom mišljenju, moglo popraviti. Njegovo visočanstvo se složilo sa mnom u svemu, ali je ukazao na one prilike u zemlji koje su se popravljale veoma sporo. Vladar `crnih planina` me je otpustio uz čvrst stisak ruke i sa željom da me opet vidi u Crnoj Gori. A bilo je i krajnje vrijeme da krenem. Sat je već pokazivao 5 časova poslije podne, a sunce je naginjalo ka horizontu. [3] Zanimljivosti U ovom opisu putovanja u Crnu Goru neka tadašnja sporadična zapažanja su iz današnjeg aspekta promijenjenih društveno-političkih okolnosti, postala zanimljiva. Karlobag je najjužnija od većih hrvatskih naseobina,[4] Šćepan Mali je nazvan Hrvatom,[5] crnogorsku mušku nošnju je ovako opisao: `Ostali dijelovi odjeće predstavljaju tri stare srpske boje na takav način da je prsluk crven poput skerleta, pantalone su plave, a čarape bijele.` [6] Djeca u školama pored ostalih predmeta imaju i predmete: srpski jezik i srpska istorija, a izostanak sa crkvene službe se morao pravdati kao i izostanak iz škole [7] Teritorijalno proširenje Crne gore na obale mora Švarc pozdravlja ovim riječima: `Neka se iznad daleke slane bujice, koju su čežnjivo posmatrali godinama, kroz buduće vjekove leprša trobojka starog srpskog cara...` [8] Njegoš mu je najznačajniji srpski pjesnik. [9] Podgorica mu je albanski grad (albanski Lajpcig),[10] Prokletije na više mjesta naziva gornje-albanskim Alpama, dok su mu sjeverniji Arnauti slovenskog porijekla a Albanci su, za razliku od Crnogoraca, bez nacionalne svijesti. [11] Zamjera i Spiridonu Gopčeviću što je skandalozno oklevetao Crnogorce u svojoj knjizi o njima. Zapaža da u tadašnjoj Crnoj Gori nema pijanaca, debelih ljudi, prostitucije, naplaćivanja gostoprimstva, prosjačenja (primanje milostinje im je ispod časti), ali i zamjera gotovo ropsku ulogu žene koja radi i muške poslove. U opisu sela Vrake pored Skadra, koje nije obišao, samo navodi da tu žive veoma loši ljudi. Ne navodi nјihovu etničku pripadnost niti razloge za ovakav stav, a razlog je taj što su u to srpsko selo u Albaniji izbjegli protjerani Kadići, zbog atentata (osveta za Danilovo nasilje nad jednom popadijom na Ostrogu) na kneza Danila 1860. godine. Crnogorci su ogranak Srba, potomci hrišćanskih ratnika koje je knez Lazar predvodio u nesrećnoj bici na Kosovu polju 15. juna 1389. Ovaj dan nestanka jednog velikog carstva istovremeno je bio dan rađanja crnogorske nacije. [12]

prostoru Danijela Majstorović Kritičke i kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru Зборник је пионирско дело у својој области како због свог садржаја, тако и због удруживања истраживача из различитих земаља бивше Југославије. Како истиче уредник, монографија је добрим дијелом резултат плодне сарадње Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и Факултета друштвених наука. Својим текстовима 4 члана нашег факултета помогла су да се састави шарени аналитички мозаик критичких културолошких студијa Danijela Majstorović (1978), diplomirala je engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Banjoj Luci (2000), magistrirala komunikologiju na Univerzitetu Ohajo (2003) i doktorirala lingvistika na Univerzitetu u Banjoj Luci (2006). Radi kao vanredna profesorka na Studijskom programu za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Banjoj Luci. Pre Diskursa periferije, objavila je dve knjige: Diskurs, moć i međunarodna zajednica (Banja Luka, 2007) i State and Ethnic Identity Among Youth in Bosnia and Herzegovina (sa V. Turjačaninom, Palgrave, 2013). Uredila je zbornike Living With Patriarchy: Discursive Construction of Gendered Subjects Across Cultures (sa Inger Lassen, John Benjamins, Amsterdam, 2011), U okrilju nacije (sa V. Turjačaninom, Banja Luka, 2011) i Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru (Banja Luka, 2012). Danijela Majstorović (MA 2003, Ohio University; PhD 2006 Univerzitet u Banjoj Luci) redovna je profesorica engleske lingvistike i kulturoloških studija na Odsjeku za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Od 2019. do 2021 bila je stipendistkinja Fondacije Humboldt za napredne istraživače na Univerzitetu u Giessenu i tokom ovog perioda proučavala je živote migranata trećeg talasa iz Bosne i Hercegovine u Njemačkoj i društvene pokrete. Tokom 2006. godine boravila je u svojstvu gostujuće istraživačice na Univerzitetu Lancaster a između 2012. i 2013. na UCLA kao dobitnica Fulbrightove stipendije. Tokom 2013. i 2014. godine bila je postdoktorantkinja Kanadskog istraživačkog direktora (CRC) za kulturološke studije na Univerzitetu u Alberti, te 2016. gostujuća istraživačica na Univerzitetu u Indijani. Bavi se kritičkom analizom diskursa, kvalitativnim društvenim istraživanja, jugoslovenskim studijama i migracijama a teorijski je zanimaju marksizam, kritička i feministička teorija kao i postkolonijalna i dekolonijalna kritika i teorija. Objavila je preko trideset naučnih članaka i nekoliko knjiga: koautorica je knjige Youth Ethnic and National Identity in Bosnia and Herzegovina (Palgrave, 2013), autorica je Diskursa periferije (Biblioteka XX vek, Belgrade) kao i monografije Diskurs, moć i međunarodna zajednica (FF Banja Luka, 2007). Uredila je zbornike: Living With Patriarchy: Discursive Construction of Gendered Subjects Across Cultures (John Benjamins, 2011), U okrilju nacije (CKSP Banja Luka, 2011) i Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru (Banja Luka, 2012). Njenu novu knjigu Discourse and Affect in Post-socialist Bosnia and Herzegovina: Peripheral Selves 2021. godine je objavio Palgrave. MAJ.21/11 odlično očuvana