Manuelni objektiv Pentacon Prakticar F4-5,6/35-80 U odličnom stanju, stakla čista, bez tragova ulja na listovima blende Fokus okrece normalno kao i okretač blende Navoj praktica B(PB mount) Prodaje se zajedno sa Filter ringom prednjim, kao i prednjim poklopcem Pogledajte slike

Tvrd povez sa omotom - 710 strana EDITIONS SEGHERS PARIS 1956 Onot sa vidljivim znacima korišćenja - iscepan po ivicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B Platon, Hegel, Aristote ili stotinu drugih francuskih ili stranih pisaca koji su pisali poetsko stvaralaštvo, okupljeno je ovde po prvi put u antologiji gde će kultivisani čovek pronaći najznačajnije tekstove do sada rasute u mnogim knjigama često van štampe .

Verra - Carl Zeiss Jena Proizveden od 1954 - 1968 godine. Specifican po tome sto se premotavanje vrsi preko objektiva. Ispravan Film Type: 135 (35mm) Lens: 50mm f/3.5 Novonar coated 3-elements in 2-groups Focus: 0.9 meters to Infinity Viewfinder: Scale Focus Optical Viewfinder Shutter: Vebur Leaf Speeds: B, 1 – 1/250 seconds Exposure Meter: None Battery: None Flash Mount: None Weight: 444 grams (w/ hood), 426 (w/o hood)

Katalog ćirilskih rukopisa manastira Hilandara + Paleografski album Izdavači: SANU i Narodna biblioteka SR Srbije, Beograd Autor: Dimitrije Bogdanović Povez: tvrd Broj strana: 324 + 266 Ilustrovano. Format: 23 x 29 cm I knjiga pečatirana i sa iskrzanim ivicama korica (slike 2 i 3). II knjiga potpisana i malo zakošena. Obe knjige unutra potpuno čiste i veoma dobro očuvane. S A D R Ž A J: KNJIGA I PREDGOVOR (Dimitrije Bogdanović) I Istraživanja u hilandarskoj biblioteci II Istorijat zbirke ćirilskih rukopisa i stare srpske štampane knjige 1. Osnivanje hilandarske biblioteke 2. Popunjavanje zbirke rukopisa 3. Štampana knjiga u hilandarskoj biblioteci 4. Pojedine zbirke i obrazovanje jedinstvene biblioteke 5. Smeštaj knjiga 6. Otuđivanje knjiga 7. Čuvanje i obrada rukopisa III Katalog ćirilskih rukopisa i stare srpske štampane knjige KATALOG ĆIRILSKIH RUKOPISA MANASTIRA HILANDARA (Dimitrije Bogdanović) Spisak skraćenica Katalog STARE ŠTAMPANE KNJIGE MANASTIRA HILANDARA (Dejan Medaković) INDEKSI (Dimitrije Bogdanović) Indeks imena a. Indeks autora b. Indeks ličnih imena u zapisima Indeks geografskih naziva u zapisima Indeks sadržaja Indeks jezika i redakcija Hronološki indeks a. Rukopisi po vremenu nastanka b. Hronološki indeks zapisa Indeks signatura Save Hilandarca PALEOGRAFSKI ALBUM Rukopisi Kijevske Rusije i Novgoroda SRPSKI RUKOPISI Srpski rukopisi XIII veka Srpski rukopisi XIV veka Srpski rukopisi XV veka Srpski rukopisi XVI veka Srpski rukopisi XVII veka Makedonski rukopisi Bugarski rukopisi Vlaški rukopisi Moldavski rukopisi Ruski rukopisi Južnoslovenski rukopisi crkvenoslovenske redakcije XVIII i XIX veka (K-132)

Autor:Slaviša Miljković izdanje autora Niš, 2015. tiraž 200 primeraka Udžbenički format, 510 strana. Odgonetanje starogrčkih reči ili starogrčke reči jesu srbizmi“ Naslov ovog dela nagoveštava rušenje zgrada mnogih društvenih nauka, u prvom redu, povjesti (istorije) i jezikoslovlja (lingvistike). Slaviša K. Miljković uverljivo objašnjava, da je starogrčki jezik stvaran korišćenjem srpskih reči, a da je razvejao plodnost i pri rađanju jezika širom sveta: „Srpski jezik Majka Jezik: srbska jezička šifra gospodari jezicima, kao što su: sanskrit, jevrejski, starogrčki, latinski, kineski, japanski... tj. etimologija reči iz svih ovih jezika se oslanja, najizvornije, na srbski jezik i njegovu jezičko-duhovnu šifru!“ Pisac se posvetio izučavanju starogrčkog, jer su mu prepoznatljive navedene odlike srpskog jezika, a na osnovu ove jezičke tvrdnje, grčkom narodu su darovane zasluge za gradnju temelja Civilizacije. S. Miljković osporava i jednu i drugu tvrdnju – starogrčki jezik nije uticao na stvaranje drugih jezika i preci Grka nisu graditelji društvenih zajednica i država u Antici. Kad objašnjava da grčki jezik nije mogao biti kolevka drugim jezicima, navodi da on nema glasove – koji su izrazito prepoznaju u ostalim svetskim jezicima: „Č“, „C“, „Lj“, „Nj“, „Ć“, „Đ“, „Ž“; „Dž“, „Š“, a iz grčkog jezika je izbačeno i slovo „V“. S obzirom da su ovih deset slova često u srpskim rečima, postavlja se pitanje kako je pisac mogao prepoznati srpske reči u starogrčkom, kad u grčkim rečima nema ovih slova, pa srpska reč s izbačenim slovom mora glasiti drukčije, te se ne može prepoznavati kao srpska? No, S. Miljković je i to objasnio. Uočio je pravila u grčkom jeziku, koja su primenjivana pri preuzimanju srpskih reči. Ako su te reči, recimo, imale slovo „Ž“, Grci su ga zamenjivali svojim slovnim znacima, uvek na isti način - u desetinama, ili stotinama slučajeva. Tako su: - slovo „Đ“ izgovarali kao dugo „E“, - slovo „Ž“ izgovarali kao „Thita“, - slova „ST“ izgovarali kao „Ksi“, - slovo „U“ izgovarali ga, ranije, kao „Iipsilon“, a sada kao „I“, - slovo „Dž“ izgovarali kao „Psi“, - slovo „Š“ izgovarali kao „Omega“. Miljković je objasnio i druge načine preuzimanja srpskih reči u starogrčki jezik, pri čemu i korišćenje pojmova - značenja. Tako su srpski pojam „prštati“ – što znači i „snažno izbijati“ (sunce izbija ujutro) iskoristili za pojam „rano“ i „rano ujutru“. Ta grčka reč za „rano jutro“ je stvarno srpska – glasi u grčkom jeziku „prštata“. Odlike grčkog jezika je uočio, navodi S. Miljković, i Miloš Milojević u 19. stoleću, te je uveravao, da je grčki jezik sličan romskom, da su Grci bili mešavina više naroda i da su došli na Helm (Balkan) iz Egipta – tek u 8. stoleću Nove ere. Italijanski istoričar, Đankarla Tomecoli Ticijana i bugarski lingvista – P. P. Serafimov su na Međunarodnom kongresu: „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Peterburg (12-14. maj 2008), potvrdili – da su falsifikati o Srbima (Slovenima) dosegli vreme trećeg milenijuma pre Nove ere. Njihov referat nije uputio samo na srpsku (slovensku) antičku istoriju, nego i na grčku - navode da Minojska država na Kritu nije grčka – nego slovenska. Oni su, uz druge jezikoslovce (lingviste) u Evropi, pomoću slovenskih jezika, pročitali linearno „A“ i „B“ pismo, pa su zapise s Krita rastumačili. Zaključili su – da su Sloveni u paleolitu prisutni u svim delovima Evrope. Stari toponimi u Jugoistočnoj Evropi su se, do sada, smatrali neslovenskim, a istina je – da se mogu čitati samo pomoću slovenskih jezika. Smatraju, da su Sloveni: i Iliri, i Tračani, i Skiti... i da su se naselili na Kritu u trećem milenijumu pre Nove ere. Tamo su stvorili Minojsku državu i u njoj su bili većinsko stanovništvo. Pismenost je bila već uobičajena na Kritu i ona se vezuje za pismo iz Vinče i pismo iz Lepenskog Vira – oba su nađena u Srbiji. Ticijano odbija svaku mogućnost, da je na Kritu bila grčka kultura, jer istorijski izvori upućuju na činjenicu, da su se Grci doselili na Balkan tek u 7. ili 8. stoleću pre Nove ere i da su samo nasledili slovensku pismenost i slovensko državno ustrojstvo s Krita. Na osnovu ovog rada, jasno je, da je i čuveni Trojanski rat bio pre dolaska Grka na Balkan i da je to rat među srpskim (slovenskim) državama. I tako, Slaviša K. Miljković je predstavio 2000 starogrčkih reči, koje su, očigledno, iz srpskog jezika, te ih, s pravom, označava srbizmima u grčkom jeziku. Odbija svaku pomisao da su one mogle poteći u starogrčki iz nekog drugog jezika, jer je i latinski nastao na bazi srpskog u 6. stoleću pre Nove ere, a drugi zapadnoevropski jezici, rumunski i mađarski su stvoreni od 11. do 19. stoleća. Zato je zaključio: „Srbi jesu starosedeoci Balkana i Podunavlja. Srbi jesu nosioci bele rase, evropske pismenosti, duhovnosti i nauke. Jezik je od Boga, nema duhovnosti izvan jezika; jezik i um su se uporedo razvijali, al` – prvo beše Reč od Boga. Svako srbsko slovo ima utvrđeno značenje, koje jeste u neraskidivoj vezi s njegovom grafičkom, brojčanom, zvučnom, idejnom... vrednoštću. Svaka dvoslovna odrednica ima utvrđena značenja, proistekla iz pomenutih značenja/vrednosti srpskih slova... To isto su i troslovne odrednice“. Da zaključimo. Nije moguće osporiti ovu veliku studiju Slaviše S. Miljkovića, pisanu na 500 strana, te je obavezno da zaključimo: Civilizacija ima drukčije temelje od onih koji se objašnjavaju u knjigama društvenih nauka, te bi nadležni u UN i naučne ustanove svake zemlje trebalo da preduzmu mere – da se temelji Civilizacije predstave u pravom svetlu, istinito. OČUVANA