Miloš B. Lukić: ŽEDNIČKE ISKRE - Hronika Novog Žednika, Institut za istoriju Novi Sad 1978, tvrdi povez, str. 602. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-.

Meki povez 390 stranica I4

NIKOLA B. POPOVIĆ JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI U DRUGOM SVETSKOM RATU (1941-1945) Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1988 332 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije ISBN - 86-7403-021-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod USTANAK U JUGOSLAVIJI 1941. GODINE I SOVJETSKI SAVEZ PITANJE SOCIJALISTIČKE REVOLUCIJE U JUGOSLAVIJI I SOVJETSKI SAVEZ (1942-1943) 1. Socijalna revolucija ili narodnooslobodilačka borba 2. Pridobijanje sovjetske vlade protiv jugoslovenske kraljevske vlade i četnika D. Mihailovića 3. Sukob između sovjetske vlade i jugoslovenske kraljevske vlade i četnika D. Mihailovića (avgust 1942); podrška NOP-u Jugoslavije 4. Objavljivanje ratnih ciljeva NOP-a Jugoslavije - uz saglasnost sovjetske vlade POBEDA REVOLUCIJE U JUGOSLAVIJI I SOVJETSKI SAVEZ (1944-1945) 1. Otpor NOP-a Jugoslavije britanskoj rojalističkoj politici uz pomoć Sovjetske vlade 2. Prelomni trenutak u jugoslovensko-sovjetskim odnosima (septembar 1944) 3. Stvaranje jedinstvene jugoslovenske vlade i sovjetska vlada MATERIJALNI POMOĆ SOVJETSKOG SAVEZA NOP-u JUGOSLAVIJE 1. Ratni materijal 2. Sanitetska pomoć 3. Finansijska pomoć 4. Školovanje oficira NOVJ u Sovjetskom Savezu UČEŠĆE JUGOSLOVENA U OTADŽBINSKOM RATU NARODA SSSR-a I RUSA U NOB-u NARODA JUGOSLAVIJE 1. Jugosloveni u Crvenoj armiji i partizanskim odredima Ukrajine i Belorusije 2. Nastanak jedinica NOVJ u Sovjetskom Savezu 3. Političko-propagandni rad Jugoslovena u Sovjetskom Savezu 4. Jugosloveni u Sveslovenskom komitetu u Moskvi 5. Rusi u narodnooslobodilačkoj borbi naroda Jugoslavije TRETMAN SSSR-a I OTADŽBINSKOG RATA U POLITICI I PROPAGANDI NOP-a JUGOSLAVIJE Zaključak Summary Registar ličnih imena Skraćenice Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aleksandar Karađorđević Aleksejev Nikola Anić Anton Augustinčić Stevan Belić Dušan Biber Dragomir Bogić Bogomolov Miša Brašić Srđan Budisavljević Dragiša Cvetković Vinston Čerčil Rodoljub Čolaković Branko Čubrilović Uglješa Danilović Peko Dapčević Davidov Vladimir Dedijer Nikolaj Deržavin Georgi Dimitrov Milovan Dželebdžić Milovan Đilas Dragutin Đurđev Veselin Đuretić Herbert Fejs Konstantin Fotić Milan Gavrilović Atanasov Šterju Georgijev Dimitrije Georgijevič Gibianski Girenko Gorškov Milan Grol Aleksandar Gundorov Dragotin Gustinčić Mirko Gutić Kordel Hal Averel Hariman Andrija Hebrang Adolf Hitler Jakob Hoptneravdo Humo Antoni Idn Marjan Janušajtis Sekula Joksimović Arsa Jovanović Slobodan Jovanović Pavle Karađorđević Edvard Kardelj Vojmir Kljaković Josip Kopinič Lazar Koliševski Kornjejev Sava Kosanović Pavle Kovač Staford Krips Bogdan Krizman Juraj Krnjević Kujan Janko Kupala Anatolij Lavrentjev Mišo Leković Lenjin Ivan Lokota Aleksandar Lozovski Vlatko Maček Ivan Majski Ficroj Maklejn Harold Makmilan Manuilski Jovan Marjanović Radule Marković Božidar Maslarić Milan Matić Đuro Mešterović Dragoljub Draža Mihailović Ivan Milutinović Molotov Pero Morača Benito Musolini Napoleon Milan Nedić Zdenjek Nejdly Gojko Nikoliš Momčilo Ninčić Ivan Očak Ante Pavelić Jerzy Pawlowicz Petar Karađorđević Branko Petranović Moša Pijade Dušan Plenča Koča Popović Rudolf Primorac Božidar Purić Aleksandar Ranković Ivan Regent Ivo Lola Ribar Ivan Ribar Franklin Delano Ruzvelt Ivan Vasiljevič Sadčikov Đuro Salaj Pavle Savić Stanoje Simić Dušan Simović Slavn Jefim Ivanovič Smirnov Josip Smodlaka Stanimir Spasić Josif Staljin Bajo Stanišić Edvard Stetinijus Ralf Stivenson Aleksandar Stojanov Dragovan Šepić Dimitrij Šostakovič Ivan Šubašić Vinko Švob Velimir Terzić Josip Broz Tito Alekej Tolstoj Jozo Tomašević Tulenjkov Vanda Vasiljevska Vladimir Velebit Henri Vilson Vuk Vinaver Višinski Dimitar Vlahov Veljko Vlahović Vudvord Svetozar Tempo Vukmanović Zelenjin Stjepan Zinić Sreten Crni Žujović General Žukov

Izdavač Dan Graf Meki povez 398 stranica C3

Knjiga je tvrdih korica, veličine je velike sveske i ima 149 strana. Feler se odnosi na koricu knjige, iznutra je u potpunosti očuvana. Sadrži fotografije, ilustracije i sledeće naslove: *Predgovor (V. Ličina) *Uvod *Zašto baš sedam i zašto čuda *Egipatske piramide i Sfinga *Viseći vrtovi Vavilona *Artemidin hram u Efesu *Statua Zevsa olimpijskog *Halikarnaski mauzolej *Kolos sa ostrva Rodosa *Aleksandrijski svetionik * Pogovor *Mit i srtvaralaštvo *Uz knjigu ,,Sedam čuda antičkog sveta` (Milan Tabaković) *Rečnik manje poznatih pojmova *Fusnote *Registar imena *Literatura Mogu vam knjigu poslati kao tiskovinu.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, posveta autora na predlistu. Izdavač: Komovi - Andrijevica, 2000. god. Broširan povez, 20,5 cm. 120 str. Ilustrovano

STVARANJE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE 1918. Naslov Stvaranje jugoslovenske države 1918. : zbornik radova podnetih na naučnom skupu u Iloku od 16. do 19. maja 1979 / [odgovorni urednik Nikola B. Popović] Ostali naslovi Stvaranje jugoslovenske države Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1983 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Institut za savremenu istoriju : Narodna knjiga, 1983 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 529 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Popović, Nikola B., 1939- = Popović, Nikola B., 1939- ISBN (Karton) Napomene Tiraž 2.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Južnoslovenski narodi -- Ujedinjenje -- 20v -- Zbornici Prvi svetski rat (1914-1918) -- Jugoslovenska država -- Zbornici Balkanski ratovi (1912-1913) -- Jugoslovenska država -- Zbornici Međunarodni odnosi -- Jugoslavija -- 1918 -- Zbornici Jugoslavija -- Istorija -- 1918 -- Zbornici Jugoslavija -- Društveno uređenje -- 1918 -- Zbornici Dobro očuvana knjiga. sd

BARANDA : PRILOZI ZA MONOGRAFIJU Autori: Ivana B. Spasović, Sreta Pecinjački, Vasilij Ženar, Mek povez, 110strana, izdavač: ISTORIJSKI ARHIV U PANČEVU - Pančevo

Autor Nebojša Ranđelović, odlično očuvana, 171 strana, izdanje Zograf Niš 2003. sa fotografijama а) Србија - Народна скупштина, Заседање (1916-1918) б) Парламентаризам - Србија - 1903-1918 ц) Први светски рат 1914-1918

SRBIJA I EVROPA Miloš Knežević Dom Kulture Studentski grad, Beograd 1996. Udžbenički format, 250 strana. Lepo očuvana. Evropski kulturni identiteti i nacionalni identiteti evropskih naroda - položaj i perspektive srpskog kulturnog identiteta u evropskoj kulturi.../ a) Evropa - Srbija - Zbornici b) Kulturni odnosi - Evropa - Srbija - Zbornici c) Geopolitika - Balkanske države - Zbornici d) Balkanske države - Srbi

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez sa omotom - 238 strana LIBER ZAGREB 1972 Omot sa vidljivim znacima korišćenja - iskrzan, požuteo Potpis i grad na predlistu Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 4 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

`Istina o Golom Otoku` Autor: Dragan Marković Izdavač: NARODNA KNJIGA, 1987. Tvrd povez; 86-331-0051-7 Latinica, 288 strana Stanje: kao nova a) Informbiro - Jugoslavija b) Goli otok - Zatvor / Kadrovi `Unutrašnjeg puča`, Prva izdajstva, IB-emigracija, Naličje izolacije, Goli otok, `Petrova rupa`, Nevino osuđeni, `Prokleti zbor`, Ženski logori, Novinari, Otrežnjenje, Prilozi - Pisma svedoka, SLIKE (Tito, Staljin, Mikojan, Berija, Arso Jovanović, Hruščov, 14 osuđenih 1951, Goli otok...),

PARLAMENTARNA ISTORIJA SRBIJE U XIX VEKU: Boriša Radovanović Naslov Parlamentarna istorija Srbije u XIX veku : skupštine u Kragujevcu 1813-1880 : zbornik radova. 1 / Boriša Radovanović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Kragujevac : B. Radovanović, 2014 (Kragujevac : Interprint) Fizički opis 457 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-904521-4-9 (broš.) Napomene Tiraž 500 Autorova slika i beleška o njemu: str. 457 Hronološki pregled skupština održanih u Kragujevcu u XIX veku: str. 443-447 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 451-456 Summaries. Predmetne odrednice Istorija države i prava -- Srbija -- 19v -- Zbornici Parlamentarizam -- Srbija -- 19v -- Zbornici Kragujevac -- Narodna skupština -- 1813-1880 -- Zbornici Kragujevac -- Istorija -- 1813-1880 -- Zbornici Odlično očuvana knjiga. rd

Jugoslavija iluzija ili vizija ,tragedije srpskog naroda u XX veku *6813*3-2023 koreni tragedije srpskog naroda u XX veku Petar B. Mandič autor Izdavač: L.O.M.Beograd 2002. g ISBN 86-83499-02-2 povez tvrd,latinica,strana 471.ilustrovano, format 24 cm, težina 950.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Rukopis prof. dr Petra B. Mandića Jugoslavija iluzija ili vizija - po kvalitetu sadržaja i jasnoći iskaza predstavlja prvorazredni intelektualni događaj u našem isto-rnografskom i politikološkom naučnom stvaralaštvu. Delo je značajan doprinos egzaktnom razjašnjavanju glavnih uzroka i nosilaca mnogih tragedija srpskog naroda na jugoslovenskim prostorima. Autoru rukopisa bilo je neophodno kako vreme i istraživačka strast i naučnička odgovornost tako i ljudska, moralna hrabrost da sačinn upravo ovakvo Rade Aleksić Poslije ove studije dr Mandića i posljednjem nevjernom Tomu biće jasno da Jugoslavija faktički, pa i bez obzira na njeno trajanje, nije bila ništa drugo osim iluzija. Za sve osim Srba Jugoslavija i kao ideja i kao praksa nije bila ništa drugo osim projekat i osnova za ostvarenje krajnjih ciljeva, tj. ča stvaranje nacionalnih država. O tome dovoljno ubjedljivo govori i trajno svjedoči karakter raspada druge Jugoslavije u zadnjoj deceniji XX vijeka. Na drugu Jugoslaviju je faktički ičvršena agresija. O tome govore i posljedice raspada druge Jugoslavije po srpski narod. Dovol^no je u vezi s tim ukazati na činjenicu da su Srbi izbačeni iz ustava Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Nema, niti može biti istinske razlike između Pavelićeva i Tuđmanova izbacivanja Srba iz najvišeg konstitu-tivnog akta Hrvatske. Međutim, ostaje činjeniia na koju dr Mandić ukazuje, znalački je interpretirajući, činjenica da su i najumniji među Srbima bili žrtva jugoslovenskih ilučija i da su i sami ozbiljno doprinosili širenju tih iluzija u srpskom narodu. Mitar Miljanovic

Istorija pravnog fakulteta 1808-1905 / Ljubica Kandić, Jelena Danilović Beograd 1997. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 459 strana. Napomena: na desetak strana tragovi olovke (obeleženo po par reči ili kraći zapis na marginama); knjiga je veoma dobro očuvana. J7 Sadržaj: PREDGOVOR I deo: VELIKA ŠKOLA U DRŽAVI I SRPSKOG USTANKA Izučavanje pravnih disciplina (1808—1813) UVOD 1. Osnivanje Velike škole 2. Učenici 3. Nastavnici 4. Programi pravnih predmeta 5. Karakter Velike škole II deo: PRAVNE STUDIJE NA LICEJU (1840-1863) UVOD I. PRAVNE STUDIJE NA LICEJU U KRAGUJEVCU 1. Organizaciona pitanja 2. Nastava, nastavni planovi i programi 3. Profesori i udžbenici 4. Studenti 5. Preseljenje u Beograd II. PRAVNIČKO ODELjENjE LICEJA OD PRELASKA U BEOGRAD (1841) DO ZAMENA O NOVOM USTROJSTVU LICEJA (1853) 1. Opšti pogled 2. Ustrojstvo Liceja 3. Nastavni planovi 4. Nastavni programi 5. Režim studija a) predavanja b) ispiti 6. Profesori 7. Studenti III. PRAVNIČKO ODELjENjE LICEJA OD DONOŠENjA NOVOG USTROJENIJA DO OSNIVANjA VELIKE ŠKOLE 1. Reforme 2. Upravljanje Licejom 3. Nastavni plan 4. Nastavni programi 5. Režim studija a) nastava b) ispiti 6. Profesori 7. Studenti 8. Prerastanje Liceja u Veliku školu III deo: PRAVNE STUDIJE NA VELIKOJ ŠKOLI (1863-1905) UVOD I. PROJEKTI I ZAKONSKI PROPISI O REFORMI VELIKE ŠKOLE U SRBIJI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNI FAKULTET II. USTROJSTVO VELIKE ŠKOLE I PRAVNOG FAKULTETA III. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI 1. Nastavni planovi 2. Nastavni IV. REŽIM STUDIJA 1. Nastava 2. Ispiti V. PROFESORI 1. Zakonski propisi o statusu profesora 2. Popunjavanje katedara ,odnosno predmeta, nastavnicima 3. Učešće profesora Pravnog fakulteta na kongresima u zemlji i inostranstvu i u drugim poslovima van Fakulteta 4. Odlikovanja profesora Pravnog fakulteta 5. Socijalni položaj profesora 6. Školovanje profesora Pravnog fakulteta i uticaj evropskih univerziteta na njihovo obrazovanje VI. UDžBENICI I UDžBENIČKA LITERATURA VII. STUDENTI (UČENICI) 1. Status studenata i zakonski uslovi za upis na Veliku školu, odnosno Pravni fakultet 2. Brojno stanje studenata 3. Disciplinska odgovornost i kažnjavanje studenata 4. Udruženja studenata 5. Socijalni položaj studenata 6. Nagradni temati VIII. BIBLIOTEKA PRAVNOG FAKULTETA 1. Zakonski propisi o statusu biblioteke 2. Budžetska sredstva za nabavku bibliotečkog fonda 3. Knjižni fond biblioteke IX. POKUŠAJ OSNIVANjA ČASOPISA PRAVNOG FAKULTETA IV deo: PRILOZI

Rozalind Horton i Sali Simons ŽENE KOJE SU PROMENILE SVET IPS Media, Beograd, 2008. 208 strana, tvrd povez, skoro A4 format. Odlično očuvana i najverovatnije nekorišćena sem što u gornjem uglu na prvim stranama ima žutu flečicu - ništa drastično. Od vladarki i ratnica do sportistkinja i žena pronalazača, od književnica i umetnica do hero ina i revolucionarki, knjiga Žene koje su prome nile svet sačinjava inspirativnu kolekciju priča o 50 izuzetnih žena i njihovim značajnim dostignućima. Sve one su bez izuzetka pokazale ličnu hrabrost u nedaćama koje su ih zadesile, a neke od njih se nisu obazirale na posledice i ver nost svojim idealima platile su životom. Svaka od njih je ostavila značajan trag u svetu u kome danas živimo. Iz sadržaja : Kleopatra, Marija Magdalena , Boudika , Hildegard iz Bingena , Eleonora od Akvitanije , Katarina Mediči , Elizabeta I , Katarina Velika , Meri Vulstonkraft , Džejn Ostin , Harjet Bičer Stou , Kraljica Viktorija ,Florans Najtingejl , Suzan B Entoni , Meri Kasat , Emelin Pankherst , Marija Kiri , Roza Luksemburg , Helena Rubinštajn , Helen Keler , Virdžinija Vulf , Koko Šanel , Eleonora Ruzvelt , Amelija Erhart , Ejmi Džonson , Margaret Burk-Vajt ,Ketrin Hepbern , Simon de Bovoar , Majka Tereza , Doroti Hodžkin , Roza Parks , Madam Mao , Bili Holidej , Eva Peron , Beti Fridan , Margaret Tačaer, Merlin Monro , Ana Frank , Opra Vinfri , Madona, Dajana princeza od Velsa ....

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Autori: Ivana B. Spasović, Sreta Pecinjački, Vasilij Ženar, Izdavač: Istorijski arhiv - Pančevo, 2010. god. Broširan povez, 21 cm. 110 str. Baranda je naselje u Srbiji u opštini Opovo u Južnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1544 stanovnika. Po vojnim planovima iz 1768. godine planirano je stvaranje jednog naselja između Opova i Sakula - Barande. Sadašnja Baranda naseljena je 1775-1778. godine. Ime je dobila po Kikindskom naselju Baranda. Većina doseljenika poticala je iz Kikinde i Sen-Đurđa, zbog čega je jedan deo sela i nazvan Šenđurcima. Neki su došli iz Melenaca i drugih naselja Gornje ilirske granice, koja je upravo tada rasformirana. Čim je naseljena, Baranda je uključena u opovačku četu XII nemačko-banatske regimente u kojoj je ostala sve do njenog ukidanja, dok je crkveno-verskim poslovima pripadala pančevačkom protopijatu Temišvarske eparhije. Osim zemljoradnjom, Baranđani su se bavili i drugim privrednim delatnostima, u prvom redu domaćom radinošću, lovom i ribolovom, kao i stočarstvom koje je najrentabilnije. Broj stanovnika u Barandi sredinom 19. veka je opadao. Tako je 1847. godine bilo 2330 pravoslavaca, a dve decenije potom 1867. godine 2133 žitelja. Dobrovoljno vatrogasno društvo u mestu je zvanično registrovano 1893. godine. Godine 1905. Baranda je velika opština u Kovačičkom srezu (Antalfalva). Tu živi 1972 stanovnika u 415 domova, Srbi dominiraju po svemu. Ima ih 1935 pravoslavnih duša sa 409 kuća. Od javnih zdanja tu su srpska pravoslavna crkva i dve komunalne škole. U Barandi radi samo pošta, brzojav je u susednom Opovu.

U dobrom stanju Hadži Ruvim : pre celine, pre smisla. Knj. 1, Zapisi s komentarima : (1777-1790) / Borivoje Marinković Jezik srpski Godina 1989 Valјevo : `Milić Rakić` : Narodni muzej : SIZ društvenih delatnosti, 1989 (Valјevo : `Milić Rakić`) Fizički opis 401 str. ; 25 cm Zbirka Biblioteka Zajednička izdanja ; knj. 10 ISBN 86-7173-027-1 (Pl. sa omotom) Beleška o autoru na presavitku omota Str. 397-398: Završna beleška / B.[Borivije] M.[Marinković]. Predmetne odrednice Hadži Ruvim, 1754-1804 Srpski zapisi, ćirilski -- 18 v. Hadži-Ruvim (pravo ime Rafailo Nenadović ili Nenadović) (Babina Luka, 8./19. aprila 1752. – Beograd, 1804.), srpski slikar i bakrorezac. Rodom iz Babine Luke kod Valjeva, bio je arhimandrit manastira Bogovađe. Predpostavlja se da je svoje prvo obrazovanje stekao u manastiru Dokmir, a zatim u manastirima Fruške gore i u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1774. godine, a zamonašio se 1783. godine. 1795. godine postao je arhimandrit manastira Bogovađe. Učestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanka. Prilikom posjete mitropolitu Leontiju u Beogradu uhvatile su ga dahije. Strahovito mučen, pod sumnjom da je u ime oborknez-a Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovjedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka. Bačen je u tamnicu i mučen, a prema pisanju V. St. Karadžića ... sečeno mu je meso sa grudi i ispod pazuha... [1], pa ne odajući nikog i ne priznajući ništa, pogubljen je 1804. godine u Beogradu u vreme čuvene „seče knezova“. Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka. Radio je drvorez sa izgledom manastira Krušedola u Sremu i scenama iz života Hrista i Bogorodice, a ukrasio je i mnoge knjige svojim crtežima perom, između ostalih ktitora manastira Bogovađe na Kolubari knezova Pavla i Jovana Velimirovića. Njihove likove je rekonstruisao na osnovu fresaka iz 16. veka.

Srpska Knjizevna Zadruga Tradicija i revolucija Ljubomir Tadic odlicno ocuvan primerak Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 — Beograd, 31. decembar 2013) bio je profesor filozofije, akademik i član SANU. Datum rođenja14. maj 1925.Mesto rođenjaSmriječno Kraljevina SHSDatum smrti31. decembar 2013. (88 god.)Mesto smrtiBeograd Srbija Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno.[1] Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine. Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu. Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta.Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije(1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[3] a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[4] Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine.[5][6][7] Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu.[8] Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosićposvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Tajna prepiska Ljube Tadića i Milovana Đilasa (Nedeljnik, 26. decembar 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Arhivirano iz originalana datum 18. 04. 2015. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Arhivirano iz originala na datum 11. 06. 2015. Pristupljeno 11. 06. 2015. Tekst „ Univerzitet u Beogradu ” ignorisan (pomoć)^ Ćupić 2001.^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG^ „Preminuo akademik Ljubomir Tadić, otac Borisa Tadića („Blic“, 31. decembar 2013)”. Blic.rs. Arhivirano iz originalana datum 19. 07. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Umro Ljubomir Tadić (B92, 31. decembar 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ Tanjug (31. 12. 2013). „Preminuo akademik Ljubomir Tadić („Politika“, 31. decembar 2013)”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Sahranjen Ljubomir Tadić („Blic“, 4. januar 2014)”. Blic.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015. Markuš, Jovan B., ur. (2007). Bijela knjiga: Referendum u Crnoj Gori 2006: Zbornik dokumenata. Podgorica: Narodna misao.Ćupić, Drago, ur. (2001). Za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. Beograd: Odbor za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore. Biografija na sajtu SANUDnevni list Danas, Beton, Bulevar zvezda - Tadić, Ljubomir

Nova, nekorišćena. Jezik srpski Godina 2010 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2010 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 313 str. : ilustr. ; 17 cm Biblioteka XX vek ; 189 Prevod dela: Imagining `The Turk` Tiraž 1.000 Str. 5-7: Predgovor / B. J. [Božidar Jezernik] O autorima: str. 305-309 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz svaki rad Registar. Predmetne odrednice Turci -- Kulturna recepcija -- Evropa -- Zbornici Slika Drugog -- Kulturološki aspekt -- Evropa -- Zbornici Evropska književnost -- Motivi -- Slika Drugog -- Zbornici Dvadeseti vek je svet formiranja “globalnog sela”. Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike. Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija. Zato je Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani zainteresovanoj javnosti otvorio svoje prostorije I znanje svojih nastavnika i saradnika za promišljeno razmatranje pojedinih aktuelnih pitanja sadašnjeg vremena. Seriju manifestacija koje su se ređale na Filozofskom fakultetu od 2004. godine nazvali smo Kultura tolerancije. Međutim, tok aktuelnih zbivanja i njegovih refleksija pokazali su da nije dovoljno tek negovati toleranciju. Jer, tolerancija prema drugom i drukčijem može da ima i sasvim razgovetno lice održavanja distance, uzvišenosti, ignorancije. Istorija Osmanskog carstva na evropskom tlu nam očigledno pokazuje da puka trpeljivost ne isključuje i ugnjetavanje drugog. Prema tome, delatna koegzistencija u “globalnom selu” ne može se zasnivati na toleranciji; potrebno je nešto više, potreban je suživot koji se temelji na otvorenosti i uvažavanju drugog i drukčijeg. Biti otvoren prema drugom i drukčijem nije jednostavno, niti je jednostavno uvažavati ih. Otvorenost i uvažavanje ne dolaze sami od sebe, njih treba negovati. Zato smo seriji manifestacija promenili ime nazvavši je Kultura saživota. Poslednja u nizu manifestacija u okviru ove serije održana je krajem septembra 2007. pod naslovom The Image of ‘the Turk’ on the Territory of the Present-Day Slovenia and the Image of the ‘Frank’ in Osmanlis. Na naučnom simpozijumu, organizovanom na inicijativu tadašnje ambasadorke Republike Turske u Sloveniji, gospođe Sine Melek Bajdur, učestvovali su naučnici iz Slovenije i Turske. Na osnovu njihovih rasprava nastao je veći deo monografije Imaginarni Turčin. Svoj sadašnji oblik ova monografija je dobila na naučnom simpozijumu koji je u maju 2008. na University Bilgi u Istanbulu organizovala profesorka Nazan Aksoj pod naslovom Wild West: Images of the Other From Past to Present. Monografija Imaginarni Turčin, nastala na osnovu naučnih susreta slovenačkih i turskih naučnika, bavi se važnim pitanjem “Turčina” kao značajnog evropskog Drugog, koje je nastajalo poslednjih pet stotina godina i još se i dandanas javlja u procesu pregovaranja između Evropske unije i Republike Turske o turskom učlanjenju u EU. Utisak je, naime, da se u tim pregovorima “Turčin” još uvek pojavljuje u ulozi nekakvog deus ex machina koja zamagljuje neka bitna pitanja dnevnog reda, a da pri tom ne rešava nijedno. Želja autorâ Imaginarnog Turčina bila je da ovom monografijom doprinesu osvetljavanju i objašnjenju nekih polaznih pitanja tog procesa koja će bar još u narednoj deceniji zaokupljati evropsku diplomatiju i publicistiku.

VLADIMIR JOVANOVIĆ - Mihovil Tomandl Prilog kulturno - političkoj istoriji Srbije Autor: Mihovil Tomandl Izdavač: Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Latinski citati sa lakoćom i preciznošću iskazuju filozofsku, poetsku i književnu misao. Oni su kratki, jezgroviti, koncizni, logični. Stalnim podsećanjem na njihovo postojanje pokušavamo da vratimo moralnost, čovečnost i dostojanstvo. U ovoj zbirci sadržani su najpoznatiji latinski citati velikih mislilaca, mudraca, vladara... Albin Vilhar (Postojna, Slovenija 27. februar 1902 — 24. jul 1975, Beograd) klasični filolog, prevodilac i leksikograf. Rođen je kao sedmo dete zanatlijske porodice u slovenačkoj Postojni. Pohađao gimnaziju u Šentvidu, koju su vodili katolički sveštenici. Započeo studirati teologiju u Ljubljani, ali je napušta posle godinu dana, te nastavlja studirati klasičnu filologiju u Ljubljani i Beču. Doktorat stiče na Ljubljanskom univerzitetu 1924. (Questiones Parthenianae, Izabrana pitanja o Parteniju). Kada je Istra pripojena Italiji, s drugovima beži u Jugoslaviju. Radi kao gimnazijski profesor u Novom Mestu u Sloveniji, premeštaju ga potom u Zaječar, gde predaje osam godina, onda radi u Niškiću, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Zemunu do Drugog svetskog rata. Do odlaska u penziju, radio je u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu i tamošnjoj Klasičnoj gimnaziji, od njenog osnivanja. Nekoliko godina bio je lektor za latinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radeći u Zaječaru, upoznao je profesora istorije Vukosavu Rašić i oženio se njome. Dobili su sina Vladimira, neuropsihijatra. Poznavao je klasične i moderne jezike (nemački, talijanski i engleski), uz maternji slovenački, i mnogo prevodio s njih. Sastavio je nekoliko rečnika (srpsko–talijanski, talijansko–srpski; nemačko–srpski, srpsko–nemački), gimnazijske udžbenike za latinski i engleski i latinsku čitanku. Prikupio je Latinske citate, koji su imali više od deset izdanja. Preveo je Apuleja (Zlatni magarac), Marka Aurelija (Samom sebi), Platona (Menon, Gorgija, Država, Zakoni), Plutarha (Dion i Brut), Seneku (Pisma prijatelju), Prokopija iz Cezareje (Tajna istorija), Plinija Mlađeg (Pisma) i više latinskih tekstova u zborniku Poetika humanizma i renesanse I–II. Nagradu za najbolji prevod dobio je 1973. za Diogena Laertija (Život i mišljenja istaktunih filozofa). S modernih jezika dao je prevode Žlebnika (Istorija školstva), Frojda, Ozguda, Aksela Muntea, Sabine Osvalt, Džozefa Konrada, H. G. Velsa i drugih. Priredio je Legende o junacima starog Rima (Beograd 1967) i objavio više originalnih naučnih studija na srpskom, nemačkom i slovenačkom. Pisao je samo ćirilicom. Autorska dela Doktorska disertacija: Izbrana vprašanja ο Parteniju, 1924. Đurđevdan i rimske parilije. 1926. Zaječar, godišnji izveštaj gimnazije. Orfej i orfizem. Studija ο grčkoj religiji, 1931. Ljubljana zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927. Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928. Latinski citati, 11 izdanja. Matica srpska i „Dereta“, 2002. Čitanka za V razred gimnazije (Latinska), 1929. Udžbenik latinskog jezika za I razred gimnazije, 1966. Udžbenik latinskog jezika za II razred gimnazije, 1966. Oba ova udžbenika štampana su i na albanskom jeziku. Legende ο junacima starog Rima, 1967. Narodna knjiga i „Dereta“, 2002. Udžbenik engleskog jezika (u zajednici sa puk. P. Ećimovićem) za vojne akademije, 1945. Srpskohrvatsko-slovenački rečnik, Ljubljana, 1927. Slovenačko-srpskohrvatski rečnik, Ljubljana, 1927. Nemačko-srpski rečnik, Beograd, 1941. Srpsko-nemački rečnik, Beograd, 1941. Italijansko-srpskohrvatski rečnik, Beograd, 1957. Srpskohrvatsko-italijanski rečnik, Beograd, 1963. Prevodilački rad Prevodio je sa slovenačkog, nemačkog, engleskog, latinskog, starogrčkog, italijanskog i francuskog jezika. Žlebnik: Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, 1960. Naučna knjiga, Beograda. Žlebnik: Za plemenitije međuljudske odnose, Narodna knjiga Beograd. A. Vedam: Priručnik „B“ za radio-amatere, 1953. Tehnička knjiga, Beograd. Aksel Munte: Knjiga ο San Mikelu, 1969. Beograd. H. Dž. Vels: Rat planeta, 1951. Tehnička knjiga, Beograd. Džozef Konrad: Freja sa sedam ostrva, 1960. Džepna knjiga. Čarls Ozgud: Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji, 1964. Savremena škola. Sigmund Frojd: Tumačenje snova I-II, 1969., Matica srpska. U knjizi „Poetika humanizma i renesanse“ u zajednici sa drugim prevodiocima je preveo tekstove sa latinskog i italijanskog jezika, 1963. Platon: Država, 1957. 1966.2002. Kultura, BIGZ. Platon: Gorgija ili ο solistima, Kultura, Beograd. Platon: Menon ili ο vrlini, Kultura, Beograd. Platon: Zakoni, Kultura, Beograd. Seneka: Pisma prijatelju, 1976. Matica srpska, „Dereta“, 2003. Apulej: Zlatni magarac, 1954. Novo pokoljenje, „Dereta“, 1993. Plutarh: Dion i Brut, 1964. Rad, Beograd i „Dereta“, 2002. Marko Aurelije: Samom sebi, Novi Sad, Matica srpska, Milprom 1999. Plato, 1999. Plinije Mlađi: Epistule, 1981. Srpska književna zadruga. Šmit: Rečnik mitologije, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1974. Prokopije iz Cezareje: Tajna istorija, Matica srpska 1986. V. Buhvald, A. Holoveg, O. Princ: Grčki i latinski pisci antike i srednjeg veka, „Vuk Karadžić“, 1974. Evangelije po Luki, Beograd, 1937. Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa, BIGZ 1973. „Dereta“2003. Priredio i preveo U izdanju „Dečja radost“ 1952. i „Dereta“ 2002/2003. Danijel Defo: Robinzon Kruso Istočnjačke priče (Izbor) Andersen (Bajke izbor) Prema Servantesu: Don Kihot Grimove bajke (izbor) Džonatan Svift: Guliverova putovanja Pored navedenih radova imao je više priloga u Profesorskom glasniku i „Domu i školi“, bio je urednik i redaktor za nemački, engleski i francuski jezik lista „Perfekat“ namenjenog učenju i usavršavanju jezika. Skoro sve njegove knjige doživele su više izdanja, neke i po desetak. Za svoj prevodilački rad a posebno za prevod dela: „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“ od Diogena Laertija 7. decembra 1973. godine dodeljena mu je prevodilačka nagrada Miloš N. Đurić.