Autor: Aleksandar B. Samardžić Povez: broširan Br. strana:239 Format: 16,5 x 24 Knjiga je u odličnom stanju!

JOVAN BIJELIĆ - Miodrag B. Protić Izdavac: Jugoslavija Cvrst povez 105 str. Tragovi ostecenja na rubu omotnice knjige. Knjiga ima posvetu na strani forzeca i pecatirana je.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Princ Tame - radikalno zlo i moć dobra u istoriji Autor: Džefri B. Rasel Izdavač: Pont, Beograd latinica, mek povez, 23 cm., 264 str., ilustrovano _____

HELENIZAM - T. B. L. Vebster Izdavač: IP BRATSTVO JEDINSTVO Novi Sad - edicija UMETNOST U SVETU Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd u zaštitnoj kutiji Broj strana: 266 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Stojan B. Živadinović - KARAĐORĐE Roman (Geca Kon, Beograd, 1930, tvrd povez, 349 str., ilustrovano) MK-0X

Luka Mjeda C/B ZAGREB Str 254 Povez tvrd veliki format Stanje knjige dobro predgovor: Feđa Vukić S.L.M., Zagreb, 2002 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Crno bele slike Zagreba

KAZNA ZA OHOLOG PUKOVNIKA -------------------------- Format A5, meke korice, 130 strana, crno belo Izdavač Veseli četvrtak Godina izdavanja 2020 Bonelli serijal Teks Scenario Gian Luigi Bonelli Crtež Giovanni Ticci Naslovna strana Branislav Bane Kerac Originalni naslov Vendetta Indiana Broj originalne edicije 91 Jezik Srpski Edicija / Revija Zlatna Serija Korica B

Milan Konjović / od Miodraga B. Protića Novi Sad : Forum, [1958] (Novi Sad : Forum) 137 str. : reprodukcije ; format 34 cm. dve stranice ispadaju `Povodom četrdesetogodišnjice umetničkog stvaranja slikara Milana Konjovića` --> prelim. str. Kor. stv. nasl.: M. Konjović Podatak o god. izdavanja preuzet van publikacije. Slika M. Konjovića. Rezime na franc. i rus. jeziku.

Miodrag B. Protić – IVAN TABAKOVIĆ Retrospektivna izložba 1914-1976. (Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1977, broš, 69 str. + table sa reprodukcijama) II-01

Mračnim stazama, David B. , KOMIKO, Novi Sad, 2014, tvrdi povez, kolor, 126 strana, NOVO. FANTASTIČAN STRIP ! Po svim parametrima... Interesantna i relativno bliska tema, radnja se odvija u Rijeci u godinama posle Prvog svetskog rata. Relativno malo poznata dešavanja koja su prećutkivana i u Titovoj Jugoslaviji, a naročito u današnjoj Hrvatskoj, ovde su obradjena u jednoj fantazmagoričnoj priči. Već poznati i priznati pesnik D`Anuncio, komandant vojske dezertera, otpadnika i zanesenjaka, proglašava grad Rijeku za slobodnu i nezavisnu republiku. Rijeka, sa većinskim italijanskim stanovništvom dodeljena je mirovnim ugovorom novoformiranoj Kraljevini SHS. On sanja o daljem oslobadjanju Dalmacije i povratku pod Italiju i o svetskoj revoluciji, a sve to pratimo iz ugla nekoliko likova koji su se raznim povodima tu našli i na različite načine preživljavaju to suludo vreme. Crtež meni nepoznatog Davida B. sjajno odslikava i dodatno pojačava atmosferu priče i stanja likova koje pratimo. Standardni trud Komika da sve to i lepo upakuje samo zaokružuje moju konstataciju sa početka teksta koju ću i za kraj ponoviti - FANTASTIČAN STRIP !

Arhitektura starog veka B. Nestorović Izdanje 1952.g. Unutrašnjost knjige u veoma solidnom stanju Na koricama fleka sa spoljne strane (fotografija 2) Cena oglasna ili najbolja ponuda

nov keramicki tanjir

kao nova dosta retka

Stanje:solidna korica, unutrašnjost sačuvana dosta Izdato:Maribor Godina: 1988 Korica:meka Pismo : latinica na slovenačkom i na srpskom jeziku Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- 022 -----

Veoma dobro očuvana Hrišćanska misao Beograd 2005. 196 strana

Nov

JOY DIVISION iz 1990. godine. 104 str. Vrlo dobro očuvana knjiga. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 11022022

Princ tame, radikalno zlo i moć dobra u istoriji, u dobrom je stanju.Autor: Džefri B. Rasel.Izdavač: Pont, Beograd 1995.Naziv Originala: The Prince of Darkness - Radical Evil and the Power of Good in History - Jeffrey Burton RussellPrevod: Milena Petrović-Radulović.Format:24cmx 17cm.Broj strana:273 strane, ilustrovana, mek povez, latinica.SADRŽAJ :Predgovor:7-Zlo11-Đavo u svetu17-Dobri Gospod i đavo33-Hrist i sila zla47-Satana i jeres59-Dualizam i pustinja83-Klasično hrišćansko glediste95-Narodni Lucifer i Lucifer elite111-Sholastičari, pesnici i dramski pisci127-Nominalisti, mistici i veštice151-Djavo i reformatori161-Gore na tronu vlade carske179-Dezintegracija pakla197-Od romanse do nihilizma211-Integracija zla229-Aušvic i Hirošima243-Značenje zla259-Đuro Šušnjić7/40

ima 10 knjiga

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Između njega i sveta postoji zid mračne tajne... Radnja se događa danas, ali budućnost je već prošla! „Još od prapostojanja, još od zore čovečanstva, vodi se na ovoj planeti najpresudniji i najkrvavljiji građanski rat koji od ovih sporednih, sekundarnih, nevažnih, niko i ne primećuje. To je rat između ljudi i androida. U Atlantidi ću eliminisati sve elemente fabule i baviti se isključivo svojim shvatanjem da je ova naša civilizacija već hiljadama godina metaforično – androidska.“ Borislav Pekić Posle više od dvadeset godina ponovo je pred čitaocima Pekićeva knjiga koja je deo antropološke trilogije Besnilo – Atlantida – 1999. Dinamična priča o borbi između robotske i ljudske civilizacije koje uporedo obitavaju na zemlji, ovaj roman je spoj negativne utopije, klasičnog epa i fantastičnog trilera. „I tako već ulazimo u čarobnu tajnu. A tajne se ne ispovedaju.“ Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka,[1] romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.[2] Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Arsenija Njegovana iz 1970. godine i niza drugih priznanja: Nagrada Sterijinog pozorja (1972); nagrada udruženja izdavača, (1977); Nagrada Radio-Zagreba, (1982); Godišnja nagrada Udruženja književnika Srbije za Sabrana dela (1985); Njegoševa nagrada, (1987); Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, 1991. Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom za doprinos u kulturnom stvaralaštvu. Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Njegova najpoznatija dela su Zlatno runo, Besnilo, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, Atlantida i Vreme čuda. Od 12. decembra 1985. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Mladost i romani Rodio se u Podgorici 1930. Njegov otac, Vojislav D. Pekić, je u Kraljevini Jugoslaviji bio visoki državni činovnik, tako da su od Borislavovog rođenja do 1941. živeli u Starom i Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i Cetinju.[1] Početkom Drugog svetskog rata, italijanske okupacione vlasti su ih proterale iz Cetinja za Srbiju.[1] Njegova porodica se nastanila u Bavaništu (južni Banat), a 1945. se odselila u Beograd.[1] Po preseljenju u Beograd 1945, obrazovanje je nastavio u Trećoj muškoj gimnaziji, gde je maturirao 1948.[1] Ubrzo posle toga je bio uhapšen: „ Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine. ” — Borislav Pekić[1] Kao pripadnik SDOJ-a je osuđen na petnaest godina robije sa prinudnim radom. Izdržavao je kaznu u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je posle pet godina 1953. godine. Za vreme tamnovanja začete su mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954—1958). Borislav i Ljiljana Pekić sa svojom kćerkom 1959. godine Godine 1958. oženio se inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je bio predsednik vlade Jugoslavije (1935—1939) i ministar finansija. Godinu dana kasnije rodila im se ćerka Aleksandra. Godina 1959. je takođe godina kada je Pekić napisao svoj prvi od preko dvadeset originalnih filmskih scenarija za glavne filmske kuće u Jugoslaviji, među kojima i Dan četrnaesti, koji je predstavljao Jugoslaviju na Kanskom filmskom festivalu 1961. godine. Godinama je Pekić radio na nekolicini romana, a kada je prvi od njih, Vreme čuda (1965), štampan, privukao je pažnju velikog broja čitalaca, kao i književnih kritičara. Ovaj roman je 1976. izdat na engleskom od strane Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku kao Time of Miracles (Vreme čuda). Preveden je na francuski 1986, na poljski 1986, rumunski 1987, italijanski 2004. i grčki 2007. Pekićev prvi roman jasno je ukazao na dve važne karakteristike njegovog rada, oštar antidogmatizam i konstantni skepticizam u pogledu mogućeg „progresa“ čovečanstva koji je dostignut u toku svoje istorije. U periodu između 1968. i 1969. Pekić je bio jedan od urednika „Književnih novina“. Njegov drugi roman je Hodočašće Arsenija Njegovana (1970), u kome je, pored ostalog, dao sliku studentskog protesta 1968. u Jugoslaviji. Iako se ideološki distancirao od ovog opozicionog pokreta, nova politička klima je dalje komplikovala njegov odnos sa vlašću, tako da je godinu dana bio bez pasoša. Roman je ipak dobio Ninovu nagradu kao najbolji jugoslovenski roman te godine. Engleski prevod pod naslovom Houses of Belgrade (Beogradske kuće) se objavio 1978. u izdavačkoj kući Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku, a kasnije je bio preveden na poljski, češki i rumunski. Iseljenje i dalji rad Borislav Pekić kao zatvorenik, plakat za izložbu Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Najzad se 1975. pojavilo Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, koje je kasnije prevedeno na poljski 1980, mađarski 1982, češki 1985. i francuski 1992. Godine 1977. poslao je rukopis sotije Kako upokojiti vampira na književni konkurs Udruženih izdavača Jugoslavije, koji su prepoznali u njemu najbolje pristiglo delo i tako je knjiga štampana. Kasnije je prevedena na češki 1980, poljski 1985, italijanski 1992, a engleski prevod se pojavio 2005. Baziran delimično na Pekićevom sopstvenom iskustvu u zatvoru i istrazi, roman pokazuje metode, logiku i psihologiju modernog totalitarnog režima. Odbrana i poslednji dani (1977), saga-fantasmagorija prevedena je na poljski i mađarski 1982, na češki 1983, francuski 1989. i švedski 2003. Ova tri romana bazično se bave raznim vrstama i na raznim nivoima kolaboracije u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Posle više od dve decenije priprema, studija i proučavanja prvi tom Pekićeve sedmotomovne fantasmagorije Zlatno runo se 1978. godine pojavio pred čitaocima. Slede zatim i ostalih šest tomova tokom 1978—1986. godine. Tim delom se Pekić uvrstio u najznačajnije srpske književnike. Za ovu sagu Pekić je 1987. dobio Njegoševu nagradu, označujući ga kao jednog od vrhovnih savremenih proznih pisca u Jugoslaviji. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, taj roman je ušao u izbor deset najboljih romana, napisanih na srpskom jeziku u periodu od 1982. do 1992. godine. Zlatno runo je upoređivano od strane inostranih kritičara sa Džejms Džojsovim ″Uliksom″, po strukturi naracije klasičnog mita, sa Manovim ″Budenbrokovima″, po dugačkoj porodičnoj istoriji i evoluciji predratnog društva, kao i sa ″Kontrapunktom života″ Oldusa Hakslija, po unutrašnjoj tenziji koja prolazi kroz lavirint konfliktnih perspektiva. No ipak je Zlatno runo slavljeno kao jedinstveno. Jedna od očiglednih odlika je i ogroman obim i tematska kompleksnost. Zlatno runo opisuje lutanje generacija Njegovana i kroz njih istražuje istoriju Balkana. Prvi, drugi i treći tom izdat je na francuskom 2002, 2003. i 2004. godine. Osamdesetih je Pekić napisao nešto sasvim novo. Sakupljao je materijal za pisanje knjige o izgubljenom ostrvu Atlantidi, sa namerom da da jedno novo objašnjenje za korene, razvoj i propast naše civilizacije. I pored klasičnih izvora koji su inspirisali njegov antropološki interes, Pekić je odlučio da ocrta svoju novu viziju budućnosti i time izbegne restrikcije „istorijskog modela“ sa kojim je on nesumnjivo morao da se suoči u starim mitovima. Iz toga su proizišle tri knjige: žanr-roman Besnilo (1983), antropološki roman 1999 (1984) i epos Atlantida (1988).[3] Ove knjige su doživele veliki broj izdanja u Srbiji, a Besnilo je bio bestseler. Besnilo je prevedeno na španski 1988. i mađarski 1994, a Atlantida na češki 1989. Za Atlantidu je Pekić dobio „Goranovi nagradu“ 1988. Ovaj roman je 1983. izabran za najčitaniju knjigu domaćeg autora te godine i dobio je nagradu Beogradski pobednici. Pekićeva Odabrana dela u 12 tomova štampana su krajem 1984. a za njih je dobio Nagradu Udruženja književnika Srbije. Godine koje su pojeli skakavci, u tri toma, izdate su između 1987. i 1990. Dva odlomka prve knjige su prevedena na engleski i publikovana u književnim časopisima Velike Britanije. Ovo je Pekićeva autobiografsko-memoarska proza sa ocenom i objašnjenjem posleratnih dana, životom i proganjanjem buržoazije pod komunističkim režimom. Ove knjige nisu samo autobiografske u klasičnom smislu reči, pošto se Pekić bavi i opštim stanjem Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, kao i drugim zemljama i njihovim penalnim sistemima. On slika zatvorski život kao jedinstvenu civilizaciju, a civilizaciju „slobode“ kao specijalan vid zatvora. Ova trilogija je izabrana kao najbolja memoarska proza i za nju je Pekić dobio Nagradu Miloš Crnjanski 1989. Gotske priče Novi Jerusalim štampane su 1989, za koje je Pekić je dobio Nagradu Majska rukovanja u Crnoj Gori 1990. za svoja literarna i kulturna dostignuća. Dve priče iz ove zbirke su publikovane na francuskom, engleskom i ukrajinskom u raznim antologijama. Priča Čovek koji je jeo smrt iz ove knjige bila je posebno prevedena u Francuskoj 2005. kao separatno izdanje. Na talasima radio-stanice France kulture je 21. septembra 2005. ovo Pekićevo delo predstavljeno kao knjiga dana, odnosno kao najbolja knjiga stranog pisca te godine. Film, pozorište i radio Borislav Pekić sa Mihizom 1982. godine Pekić se sedamdesetih izdvojio kao jedan od najboljih savremenih dramskih pisaca Srbije. Redovno je pisao radio-drame za Westdeutscher Rundfunk u Kelnu, kao i za Süddeutscher Rundfunk u Štutgartu. Od 27 drama koje su izvedene i/ili štampane u Srbiji, 17 su imale svoju premijeru u Nemačkoj. Mnoge su bile transformisane u pozorišne i/ili TV drame i dobijale su brojne nagrade. Šesnaest njih je štampano u njegovim Odabranim delima 1984. Njegova drama Generali ili Srodstvo po oružju (1969) se može naći u svakoj antologiji srpske savremene drame. Dobila je Nagradu Sterijinog pozorja za komediju godine 1972, kao i Nagradu Kneginja Milica pozorišta u Kruševcu 1991. Pekićevi pozorišni komadi su bili veoma popularni i hvaljeni, a najpoznatiji od njih Cincari ili Korešpodencija (1979), koja je bazirana na četvrtom tomu Zlatnog runa, igrala se 280 puta u Ateljeu 212 u Beogradu, u periodu od 23 godine. Dobio je prvu nagradu Radio Zagreba za dramu 186. Stepenik (1982), kao i prvu nagradu na festivalima u Ohridu i Varni za Kako zabavljati gospodina Martina (1990). Tokom svoje karijere Pekić je radio na mnogim filmovima, napisao je više od dvadeset originalnih scenarija i adaptirao neke od svojih romana za film. Film Vreme čuda je bio izabran da reprezentuje Jugoslaviju na Kanskom festivalu 1991,[4] gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju, a kasnije film je učestvovao na festivalima u Glazgovu, Moskvi, Montrealu i Vrnjačkoj Banji. Nagrada kritičara dodeljena je u San Sebastijanu 1990. Đavolji raj (1989) (That summer of white roses), rađen po sagi-fantasmagoriji Odbrana i poslednji dani, dobio je nagradu na filmskom festivalu u Tokiju 1989. i bio je selektovan iste godine da reprezentuje Jugoslaviju na festivalu u Monpeljeu (Francuska), Puli (Hrvatska), San Sebastijanu (Španija), Los Anđelesu i San Francisku (SAD). Kao honorarni komentator Jugoslovenskog odeljenja Svetske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu (1986—1991) Pekić je čitao svoja „Pisma iz Londona“ svake nedelje; ova Pisma su posle štampana u Jugoslaviji kao Pisma iz tuđine, Nova pisma iz tuđine i Poslednja pisma iz tuđine (1987—1991). Svaka knjiga je sadržavala pedeset pisama sa duhovitim i inovativnim zapažanjima o Engleskoj i engleskom narodu. Pisma su bila emitovana za jugoslovenske i srpske slušaoce, za koje je Pekić naročito uživao da napravi brojna i humoristična poređenja između engleske i naše vlasti, države, običaja i ljudi. Za ove knjige dobio je Nagradu Jaša Ignjatović u Mađarskoj 1991. Pekić je takođe na istom programu Bi-Bi-Sija imao seriju o istoriji Velike Britanije, koja je izdata posthumno sa naslovom Sentimentalna povest Britanskog carstva (1992). Za ovo delo je dobio Počasnu nagradu BIGZ-a, izdavača knjige. Delo je štampano nekoliko puta i imalo je velikog uspeha. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Kraj života i smrt Borislav Pekić na prvim masovnim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Godine 1989, zajedno sa još dvanaest intelektualaca obnovio je rad Demokratske stranke,[2] da bi sledeće, 1990. godine, postao član Glavnog odbora, kao i jedan od urednika obnovljenog opozicionog lista „Demokratija“. Godine 1991, bio je kandidat Demokratske stranke za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica, kada je pobedio njegov protivkandidat Vojislav Šešelj.[5] Pekić je bio potpredsednik Srpskog PEN centra od 1990. do 1992. godine i član engleskog PEN centra. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, kao i član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića 1992. godine. Aktivan, kako kao autor tako i kao javna ličnost, do poslednjeg dana, Pekić je umro od raka pluća u svom domu u Londonu, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Kremiran je u Londonu, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu,[6] zajedno sa drugim uvaženim ličnostima iz socijalnog, političkog i kulturnog reda građana. Posthumno, 1992, ga je Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena, kao najvišeg odlikovanja dodeljenog od pretendenta Srbije na poziciju monarha...

Knjiga je u korektnom stanju.

U dobrom stanju Autor - osoba Damnjanović, Dragolјub B. = Damnjanović, Dragoljub B. Naslov Život Isusa Nazarećanina / Dragolјub B. Damnjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1934 Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b. i.], 1934 (Beograd : `Gundulić`) Fizički opis 419 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Isus Hrist

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Nenasilna komunikacija - Maršal B. Rozenberg Godina izdanja: 2020 Broj strana: 241 Povez: Mek Šta je to nasilna komunikacija?Ako reč „nasilno“ označava ponašanje kojim ćemo nekome naškoditi ili ga povrediti, često možemo svoj način komunikacije – osudu drugih ljudi, maltretiranje, izražavanje rasnih predrasuda, optužbe, pokazivanje prstom, diskriminaciju, priču bez slušanja, kritiku drugih ili sebe, nazivanje pogrdnim imenima, ljutito reagovanje, političku retoriku, zauzimanje odbrambenog stava ili sud o tome ko je „dobar“ a ko „loš“ ili šta je s ljudima „u redu“ a šta „nije“ – nazvati „nasilnim“.Šta je to nenasilna komunikacija?Nenasilna komunikacija je integracija četiri stvari:Svest: stavovi koji nam pomažu da u životu budemo saosećajni, hrabri i pouzdani, kao i da međusobno sarađujemo;Jezik: razumevanje načina na koji nas reči spajaju ili razdvajaju;Komunikacija: umeće da tražimo ono što želimo, da saslušamo druge čak i kada se s njima ne slažemo, i da dođemo do rešenja koje je najbolje za sve;Sredstva uticaja: delimo „moć s drugima” umesto da koristimo „moći nad drugima”.Nenasilna komunikacija nam pomaže da ostvarimo tri težnje:Da pojačamo sposobnost da živimo smislen život, povezujući se i donoseći odluke;Da saosećamo sa sobom i sa drugima kako bi nas veze s ljudima ispunjavale;Da delimo jedni s drugima kako bi svima bilo bolje.

Novo, nečitano, nema posvete. Kineski san - Miloš B. Tomaš Godina izdanja: 2017 Broj strana: 284 „Za razliku od prethodnog romana, Endemske vrste, u kojem je priču smestio u istorijsko vreme, mladi beogradski pisac velikog talenta i čudnovate mašte, Miloš B. Tomaš, u najnovijem romanu Kineski san produbljeno i vrlo originalno slika današnje vreme, svoju stvarnost koja je u isto vreme opšta, svetska stvarnost. Kako naslov romana upućuje, Kina ima povlašćeno mesto u ovom pripovedanju, a da li je to realistički prikaz tamošnjeg života ili je sve samo alegorija domaće realnosti, odgonetaće se tokom pripovedanja.Tomašev roman pisan je kao političko-sociološki krimi roman razgranat iz romana obrazovanja (bildungs romana) koji mu je u osnovi. Njegov junak je tinejdžer koji, živeći u siromaštvu, u rudarskom gradiću u dalekoj kineskoj provinciji, svoja prva životna i poslovna iskustva stiče krađom i preprodajom uglja u organizaciji lokalnih kriminalaca. Pojam kineskog sna, koji je postavljen kao paradigma svekolike težnje aniti-zapadnog dela zemaljske kugle da ostvari ideal srećnog života po modelu ove, civilizacijski superiorne, države i kulture, i kao antipod već uveliko kompromitovanom „američkom snu“, u slučaju glavnog junaka istovremeno je pogon koji usmerava njegov dalji život i autoironijska opomena koja destabilizuje dostignuto samopoštovanje i svaku veru u napredak. Deng Sjaoping je činjenicom svog rođenja postao izraz i rezultat počinenog krivičnog dela. Ilegalno rođenje usled zakona o zabrani rađanja više od jednog deteta, uslovilo je poseban, ambivalentan odnos junaka prema svom životu – kao prema nečem izuzetno vrednom i kao prema nečem, u društvenom smislu, nepoželjnom i sasvim bezvrednom.Ulazak u poslovni svet, prelazak iz jedne u drugu, konkurentsku kompaniju, napredak od mukotrpnog, ropskog fabričkog posla do visoke menadžerske pozicije, prikazuju razvoj samog junaka, njegovu spospobnost da „trguje“ svojim znanjima i sposobnostima, a istovremeno pokazuje prodor globalističkih, korporacijskih, pipaka na Daleki Istok i nametanje kapitalističkog stanja svesti i zakona postojanja u ovim delovima sveta kojima kapitalitam nije nikada bio imanentan.Specifičnost Istoka Tomaš u ovom romanu predstavlja pripovednim tokom o drevnoj kineskoj sekti Falung Gong i njenom povremenom uviranju pod zemlju i ponovnom izviranju u nepravilnim vremenskim periodima tokom viševekovnog trajanja. Uvođenje glavnog junaka u ovaj red upućuje na njegovu izuzetnost i potvrđuje njegovo utemeljenje u kineskoj tradiciji. Zato odlazak na poslovno putovanje ili poslovnu misiju, na drugi kraj sveta, u Beograd u Srbiji, predstavlja susret sa drugim.Svet koji Deng Sjaoping zatiče u Beogradu i jeste i nije drugačiji od onog koji je ostavio u otadžbini. Ono što on,međutim, treba da nauči jeste da je put novca jedinstven svuda u svetu i da je, po pravilu, obojen krvlju. U početku bezazleni sukobi i tržišna kompeticija između „novobeogradskih“ Kineza i „subotičkih“, otvoriće junaku vrata čitavog složenog kriminalnog bezdana, koji je kontrolisan uporedo iz evropskih država i njegove otadžbine. Povezanost srpske političke elite sa organizacijom Falung Gong, u Tomaševoj viziji, pored toga što daje jedan pomalo komičan pogled na pretenzije ka izuzeznosti lokalnih vođa, objašnjava imunitet neutralnosti koji ovako nebitne države uspevaju da zadrže u svetskim razmerama.Istraživanja koja je autor sproveo kako o mehanizmu kineskog poslovanja u ovom delu Evrope tako i o obeležjima i uticaju sekte Falung Gong, mogu se u jednoj meri razumeti kao dokumentarni sloj ovog romana. U svojoj suštini, predložak o Falung Gongu je poetična vizijia prečišćavanja svetskog zla i njegovo, gotovo alhemijsko, preoblikovanje u nešto, ako ne dobro, onda drugo.Iako je glavnog junaka svog romana vrlo temeljno i vrlo uverljivo prikazao kao mladog Kineza koji na putu do uspeha prolazi uzbudljive i opasne poduhvate dovodeći sosptveni život u pitanje, Tomaš nam sve vreme nudi mogućnost da se sa njegovim Dengom identifikujemo, i razumemo ga kao jednog od nas – mladog čoveka koji teži tome da bude ispravan i srećan, u svetu koji je sve suprotno od toga.“Nataša Anđelković

Petar B. Mandic - Kovaci lazne istorije odlicno ocuvana, na predlistu ima posvetu POLICA 17