Portreti iz novije srpske istorije - Dimitrije Đođrevic ožiljci i opomene -1997; Broširani povez; Ćirilica, Šiven povez, 491 stranica Izdavač: BIGZ BEOGRAD Stanje: vrlo dobro ocuvana ,ima samo neki spisak imena na najavnoj stranici ,ispisan hemijskom POSEBNA IZDANJA/ a) Političari - Naučnici - Srbija - Biografije b) Srbija - Političke prilike - 19-20v... Milovan Milovanović, Vuk Karadžić, Stojan Novaković, Slobodan Jovanović, Ljubomir Davidović, Jovan M. Jovanović Pižon, Andra Nikolić, O kralju Aleksandru ujedinitelju... , (kutija 5)

MOSKVA GUBEREVAC GOLI OTOK ilija Vukadinović Str 167 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Memoari b) Goli otok (koncetracioni logor) - U uspomenama... I.V. borac Prve prve proleterske brigade, nosilac Partizanske spomenice 1941, potpukovnik JNA, školovao se u Moskvi, nastavnik Više vojne akademije, uahpšen 18. juna 1950. Vojni sud ga osudio na 10 godina zatvora i 2 godine gubitka građanskih prava. Robijao 6 godina na Svetom Grguru, Ugljanu, Bileći i Golom otoku...

PARLAMENTARNA ISTORIJA SRBIJE U XIX VEKU: Boriša Radovanović Naslov Parlamentarna istorija Srbije u XIX veku : skupštine u Kragujevcu 1813-1880 : zbornik radova. 1 / Boriša Radovanović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Kragujevac : B. Radovanović, 2014 (Kragujevac : Interprint) Fizički opis 457 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-904521-4-9 (broš.) Napomene Tiraž 500 Autorova slika i beleška o njemu: str. 457 Hronološki pregled skupština održanih u Kragujevcu u XIX veku: str. 443-447 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 451-456 Summaries. Predmetne odrednice Istorija države i prava -- Srbija -- 19v -- Zbornici Parlamentarizam -- Srbija -- 19v -- Zbornici Kragujevac -- Narodna skupština -- 1813-1880 -- Zbornici Kragujevac -- Istorija -- 1813-1880 -- Zbornici Odlično očuvana knjiga. rd

Jugoslavija iluzija ili vizija ,tragedije srpskog naroda u XX veku *6813*3-2023 koreni tragedije srpskog naroda u XX veku Petar B. Mandič autor Izdavač: L.O.M.Beograd 2002. g ISBN 86-83499-02-2 povez tvrd,latinica,strana 471.ilustrovano, format 24 cm, težina 950.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Rukopis prof. dr Petra B. Mandića Jugoslavija iluzija ili vizija - po kvalitetu sadržaja i jasnoći iskaza predstavlja prvorazredni intelektualni događaj u našem isto-rnografskom i politikološkom naučnom stvaralaštvu. Delo je značajan doprinos egzaktnom razjašnjavanju glavnih uzroka i nosilaca mnogih tragedija srpskog naroda na jugoslovenskim prostorima. Autoru rukopisa bilo je neophodno kako vreme i istraživačka strast i naučnička odgovornost tako i ljudska, moralna hrabrost da sačinn upravo ovakvo Rade Aleksić Poslije ove studije dr Mandića i posljednjem nevjernom Tomu biće jasno da Jugoslavija faktički, pa i bez obzira na njeno trajanje, nije bila ništa drugo osim iluzija. Za sve osim Srba Jugoslavija i kao ideja i kao praksa nije bila ništa drugo osim projekat i osnova za ostvarenje krajnjih ciljeva, tj. ča stvaranje nacionalnih država. O tome dovoljno ubjedljivo govori i trajno svjedoči karakter raspada druge Jugoslavije u zadnjoj deceniji XX vijeka. Na drugu Jugoslaviju je faktički ičvršena agresija. O tome govore i posljedice raspada druge Jugoslavije po srpski narod. Dovol^no je u vezi s tim ukazati na činjenicu da su Srbi izbačeni iz ustava Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Nema, niti može biti istinske razlike između Pavelićeva i Tuđmanova izbacivanja Srba iz najvišeg konstitu-tivnog akta Hrvatske. Međutim, ostaje činjeniia na koju dr Mandić ukazuje, znalački je interpretirajući, činjenica da su i najumniji među Srbima bili žrtva jugoslovenskih ilučija i da su i sami ozbiljno doprinosili širenju tih iluzija u srpskom narodu. Mitar Miljanovic

BEOGRAD u SEĆANJIMA 1900-1918 Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1977 232 strana 26 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: INICIJATIVNI ODBOR - Reč o ovoj knjizi ALEKSANDAR DEROKO - Beograd na susretu dva veka NEVA STOJANOVIĆ - Kako se snabdevao Beograd oko 1900. MILOŠ B JANKOVIĆ - Neka moja sećanja na socijaldemokratiju i njene ljude BRANISLAV MILJKOVIĆ - Đaci i studenti do Prvog svetskog pata ALEKSANDAR VUČO - Doček prvog sanitetskog voza 1912. MIHAJLO ANDREJEVIĆ - Preobražaji starog „Trkališta` ALEKSANDAR SEKULIĆ - Likovi i konture stare Skadarlije BORA JOVANOVIĆ - Sport i sportisti BRANISLAV KOJIĆ - Topčider i Topčidersko brdo MATA MILOŠEVIĆ - Dečaštvo u Molerovoj ulici RAŠA PLAOVIĆ - Realka i Mali Kalemegdan PREDRAG MILOJEVIĆ - Kad sećanja ožive MILAN ĐOKOVIĆ - Deca pod okupacijom 1915-1918 SINIŠA PAUNOVIĆ - U Beogradu 1916. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Доносимо оргинално, преснимљено издање ове књиге објављене 1929. године у Сарајеву у издању Обласног одбора Народне одбране. Материјал су прикупили и обрадили Перо Слијепчевић, Владимир Ћоровић, Васиљ Поповић, Ристо Јеремић, Мирко Максимовић, Никола Стојановић, Шћепан Грбић, Ђоко Перин, Гојко Круљ, Срђа Ђокић и Хамза Хумо. Књига даје укупан приказ о томе шта је и колико Босна и Херцеговина допринела Ослобођењу и Уједињењу и приказује како је изгледао њен ослободилачки покрет на пољима политичком, просветном и економском. Садржај: Национални развој од 1875. * Покрет од 1875. до 1878. * Оружани отпор против Аустро-Угарске од 1878. до 1882. * Црквене борбе и покрети * Просветне борбе * Поглед на Босанску политику од 1903. до 1914. * Млада Босна * Б и Х у Светском рату * Економски развитак села од 1878. до 1928. * Градска привреда * Развој друштвеног живота * Национализам у бос-херц књижевности Број страна / Повез / Писмо: 400 / Тврд / Ћирилица

Viteška kultura (godina III, broj 3) Beograd 2014. Mek povez, 229 strana. Knjiga je odlično očuvana. R23 Sadržaj: Nebojša Petrović: Sveti Maksim Branković Petar B. Bogunović: Bitka kod Angore — Leta Gospodnjeg 6910 Aranđel Smiljanić: Počteni vitez Pribislav Pohvalić Branka Mačinković: Vitez Nikola Testa među diplomatama Darko Gavrilović / Nemanja Dukić: Kriza vere i duhovno traganje za istorijskim Isusom u 20. veku Aleksandar Saša Gajić: „Ogledala vladara” kao predmoderna politikološka literatura Predrag Pavlićević: Samopožrtvovanje i političko vođstvo Snežana Besermenji: Kulturno naslede templara na prostoru Srbije i Hrvatske Nenad Đuretić: Duhovna strujanja ruskih slobodnih zidara od okultnih začetaka do emigrantske stradije Miomir Petrović: Odlomak iz romana „Bakarni bubnjevi” Srbija 1914 - 2014, epilog i posledice — Gavro ubi Ferdinanda — Zavetna zemlja OSMTH - Veliki priorat vitezova templara Srbije: Deklaracija o potrebi zaštite hrišćanske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i hrišćanskih stradalnika u svetu

Istorija pravnog fakulteta 1808-1905 / Ljubica Kandić, Jelena Danilović Beograd 1997. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 459 strana. Napomena: na desetak strana tragovi olovke (obeleženo po par reči ili kraći zapis na marginama); knjiga je veoma dobro očuvana. J7 Sadržaj: PREDGOVOR I deo: VELIKA ŠKOLA U DRŽAVI I SRPSKOG USTANKA Izučavanje pravnih disciplina (1808—1813) UVOD 1. Osnivanje Velike škole 2. Učenici 3. Nastavnici 4. Programi pravnih predmeta 5. Karakter Velike škole II deo: PRAVNE STUDIJE NA LICEJU (1840-1863) UVOD I. PRAVNE STUDIJE NA LICEJU U KRAGUJEVCU 1. Organizaciona pitanja 2. Nastava, nastavni planovi i programi 3. Profesori i udžbenici 4. Studenti 5. Preseljenje u Beograd II. PRAVNIČKO ODELjENjE LICEJA OD PRELASKA U BEOGRAD (1841) DO ZAMENA O NOVOM USTROJSTVU LICEJA (1853) 1. Opšti pogled 2. Ustrojstvo Liceja 3. Nastavni planovi 4. Nastavni programi 5. Režim studija a) predavanja b) ispiti 6. Profesori 7. Studenti III. PRAVNIČKO ODELjENjE LICEJA OD DONOŠENjA NOVOG USTROJENIJA DO OSNIVANjA VELIKE ŠKOLE 1. Reforme 2. Upravljanje Licejom 3. Nastavni plan 4. Nastavni programi 5. Režim studija a) nastava b) ispiti 6. Profesori 7. Studenti 8. Prerastanje Liceja u Veliku školu III deo: PRAVNE STUDIJE NA VELIKOJ ŠKOLI (1863-1905) UVOD I. PROJEKTI I ZAKONSKI PROPISI O REFORMI VELIKE ŠKOLE U SRBIJI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNI FAKULTET II. USTROJSTVO VELIKE ŠKOLE I PRAVNOG FAKULTETA III. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI 1. Nastavni planovi 2. Nastavni IV. REŽIM STUDIJA 1. Nastava 2. Ispiti V. PROFESORI 1. Zakonski propisi o statusu profesora 2. Popunjavanje katedara ,odnosno predmeta, nastavnicima 3. Učešće profesora Pravnog fakulteta na kongresima u zemlji i inostranstvu i u drugim poslovima van Fakulteta 4. Odlikovanja profesora Pravnog fakulteta 5. Socijalni položaj profesora 6. Školovanje profesora Pravnog fakulteta i uticaj evropskih univerziteta na njihovo obrazovanje VI. UDžBENICI I UDžBENIČKA LITERATURA VII. STUDENTI (UČENICI) 1. Status studenata i zakonski uslovi za upis na Veliku školu, odnosno Pravni fakultet 2. Brojno stanje studenata 3. Disciplinska odgovornost i kažnjavanje studenata 4. Udruženja studenata 5. Socijalni položaj studenata 6. Nagradni temati VIII. BIBLIOTEKA PRAVNOG FAKULTETA 1. Zakonski propisi o statusu biblioteke 2. Budžetska sredstva za nabavku bibliotečkog fonda 3. Knjižni fond biblioteke IX. POKUŠAJ OSNIVANjA ČASOPISA PRAVNOG FAKULTETA IV deo: PRILOZI

Izdavač: Prosveta, Beograd Autor: Todor Stojkov Povez: tvrd Broj strana: 356 Rezime na engleskom i ruskom jeziku. Pečatirana, vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: PREGLED DRUŠTVENO-EKONOMSKIH PRILIKA 1929— 1935. I. Društveno-ekonomske prilike na selu II. Pogoršanje socijalnog položaja radničke klase III. Industrija i novčane ustanove u krizi; položaj državnih finansija; porast korupcije ŠESTOJANUARSKI REŽIM I OPOZICIJA DO OKTROISANOG USTAVA (1929— 1931) I. Pripremanje šestojanuarskog državnog udara II. Konsultacije u dvoru i državni udar III. Pokušaji stabilizacije novog režima IV. Aktivnost opozicionih vođstava i njihovi međusobni odnosi 1929-1931 DRŽANJE I AKTIVNOST OPOZICIONIH SNAGA POVODOM OKTROISANOG USTAVA I SKUPŠTINSKIH IZBORA I. Restauracija ustavnog života II. Građanska opoziciona vođstva prema oktroisanom ustavu i skupštinskim izborima III. Komunistička partija Jugoslavije u uslovima šestojanuarske diktature 1929—1931 OPOZICIONE SNAGE U USLOVIMA OŽIVLJAVANJA POLITIČKOG ŽIVOTA 1931— 1932. I. Taktiziranje vladajućih vrhova sa demokratizacijom političkog života 1. Osnivanje Jugoslovenske radikalno-seljačke demokratije (JRSD) 2. Uklanjanje P. Zivkovića i politika vlade V. Marinkovića II. Oživljanje političke aktivnosti građanske opozicije i pojave revolta u narodu 1931— 1932. 1. Politička aktivnost građanskih opozicionih vođstava 2. Studentske demonstracije i nemiri na selu a) Studentske demonstracije b) Manifestacije narodnog revolta i nemiri u unutrašnjosti zemlje 3. Represalije Srškićeve vlade protiv opozicionog pokreta ODNOSI IZMEĐU GRADANSKIH OPOZICIONIH VOĐSTAVA 1932— 1933. I. Pokušaji sa deklaracijom opozicije povodom falsifikovanja rezultata skupštinskih izbora II. Odnosi izmedu gradanskih opozicionih vođstava i njihove veze sa dvorom do rezolucije SDK 7. novembra 1932. III. Rezolucija seljačko-demokratske koalicije 7. novembra 1932. (zagrebačke punktacije) i njen odjek NEUSPEH POLITIKE OBRAZOVANJA OPOZICIONOG BLOKA; TENDENCIJE NOVIH GRUPISANJA I. Raspad užeg bloka II. Stanje i odnosi u SDK posle presude Mačeku III. Odnosi između vođstava srbijanskih opozicionih stranaka i SDK posle osude Mačeka (1933— 1934) IV. Veze i odnosi vođstava prešestojanuarskih stranaka i dvora 1932— 1934 POLITICKA GRUPISANJA POSLE MARSEJSKOG ATENTATA, PETOMAJSKI SKUPŠTINSKI IZBORI I. Odbacivanje JNS i formiranje vlade B. Jevtića II. Politička aktivnost i odnosi izmedu vođstava vanparlamentarne opozicije od marsejskog atentata do formiranja Jevtićeve vlade III. Jevtićeva vlada i opozicija na petomajskim parlamentarnim izborima 1. Raspisivanje skupštinskih izbora: Jevtićeva vlada u izbornoj kampanji 2. Držanje vođstava prešestojanuarskih političkih stranaka; zemaljska izborna lista Udružene opozicije 3. Ostale izborne liste na skupštinskim izborima 5. maja 1935. 4. KPJ i petomajski skupštinski izbori 5. Izborni rezultati; pad vlade В. Jevtića i obrazovanje vlade Stojadinović-Korošec-Spaho (K-125)

VITEŠKA KULTURA 5, 2016. Udžbenički format, 342 strane. Lepo očuvana. SADRŽAJ: Aleksandar M. Petrović, Viteška sloboda kao katehovanje zemlje u njenoj zatvorenosti /Saglasnosti u tumačenjima predanja i agonalno-pozicioni diskursi distanciranja/ . . . . 5-33 Vesna Adić, Mitraizam - kult omiljen među rimskim vojnicima . . 35-65 Petar B. Bogunović, Crux Melitensis: Historia Equites S. Ioannis Hierosolymitani (Malteški krst: Istorija vitezova Svetog Jovana Jerusalimskog) . . . 67-160 Ljubiša Despotović, Sveti Sava srpski kao „Svetac civilizator”, geopolitika svetosavlja na razmeđu dva hrišćanska sveta . . . . . . . . 161-182 Aleksandar Saša Gajić, „Novosrednjovekovno” u popularnoj kulturi . . . 183-202 Vanja Šaula/Milena Mitrović, Pogrom 17.-18. mart 2004. Kosovo i Metohija, zločin bez kazne. . . . . . . 203-217 Zoran Jevtović / Zoran Aracki, Progon hrišćana na Bliskom istoku . . . . . . . 219-231 Nenad Đuretić, Vidljivost izbegličkih i manjinskih problema u okviru evropske migracione krize - slučaj Srbija . . . . . . . . 233-252 Milo Lompar, Ime Pavla Isakoviča . . . . . . . . . . . 253-273 Marko Lopušina, Državni terorizam nad srpskim narodom . . . . . 275-284 Snežana Besermenji, Manastir Kovilj posvećen sv. arhanđelima Mihailu i Gavrilu . . . . . . . 285-295 Nebojša Petrović, Potiskivanje verskih praznika i veronauke kao vid borbe KPJ prema uticaju crkve u Vojvodini . . . . . . . . . . . . 297-312 Veselin Konatar, „Neuspešna” revolucija 1905. u Rusiji . . . . . 313-341

IST 9 02799) ODABRANI ISTORIJSKI RADOVI , Vasa Čubrilović , Narodna knjiga Beograd 1983 , iz sadržaja: -Prvi srpski ustanak, -uloga narodnih masa u srpskoj revoluciji 1804-1830.g , -..Istorijska osnova Višnjićevoj pesmi `Boj na Mišaru`. Deli-Ahmed. Stojan Novaković kao istoričar srpske revolucije.., -Srpska pravoslavna crkva pod turcima od XV.-XIX. veka, -Istorija srba, -Srbija i Austrija u XIX.veku,. Svetozar Marković o nacionalnom pitanju u Austrougarskoj. Društveni elementi u delima Stojana Novakovića, predsednika Akademije nauka.. -Poreklo muslimanskog plemstva u bosni i Hercegovini, -.Rajhštatski sporazum (8.jul 1876.)... -Istočna kriza 1875-1878.g i njen značaj i uticaj , -Istorijske osnove republike b Bosne I Hercegovine, -Patrijahalna društva i njihova običajna prava u Albaniji i Crnoj Gori srednjeg veka , -Periodizacija istorije Crne Gore u novom veku , -Postanak plemena Kuča, -Malonšići pleme u Crnoj Gori , -Crna Gora i rusko-austrijski dogovor o podeli Turske 1872.g , - Senjanin Ivo , -Međunaroni položaj jugoslovenskih zemalja krajem XVIII. i poč. XIX. veka , -Politički uzroci seoba na Balkanu 1860. -1880.g , -značaj proučavanja plovidbe na Dunavu i njegovim pritokama , -Istor.osnovi postanka Jugoslavije 1918.g , Jovan Cvijić i stvaranje Jugoslavije. - -Uvod u istoriju Jugoslavije od 1918-1945.g.. tvrd povez, format 18,5 x 24,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 666 strana

Rozalind Horton i Sali Simons ŽENE KOJE SU PROMENILE SVET IPS Media, Beograd, 2008. 208 strana, tvrd povez, skoro A4 format. Odlično očuvana i najverovatnije nekorišćena sem što u gornjem uglu na prvim stranama ima žutu flečicu - ništa drastično. Od vladarki i ratnica do sportistkinja i žena pronalazača, od književnica i umetnica do hero ina i revolucionarki, knjiga Žene koje su prome nile svet sačinjava inspirativnu kolekciju priča o 50 izuzetnih žena i njihovim značajnim dostignućima. Sve one su bez izuzetka pokazale ličnu hrabrost u nedaćama koje su ih zadesile, a neke od njih se nisu obazirale na posledice i ver nost svojim idealima platile su životom. Svaka od njih je ostavila značajan trag u svetu u kome danas živimo. Iz sadržaja : Kleopatra, Marija Magdalena , Boudika , Hildegard iz Bingena , Eleonora od Akvitanije , Katarina Mediči , Elizabeta I , Katarina Velika , Meri Vulstonkraft , Džejn Ostin , Harjet Bičer Stou , Kraljica Viktorija ,Florans Najtingejl , Suzan B Entoni , Meri Kasat , Emelin Pankherst , Marija Kiri , Roza Luksemburg , Helena Rubinštajn , Helen Keler , Virdžinija Vulf , Koko Šanel , Eleonora Ruzvelt , Amelija Erhart , Ejmi Džonson , Margaret Burk-Vajt ,Ketrin Hepbern , Simon de Bovoar , Majka Tereza , Doroti Hodžkin , Roza Parks , Madam Mao , Bili Holidej , Eva Peron , Beti Fridan , Margaret Tačaer, Merlin Monro , Ana Frank , Opra Vinfri , Madona, Dajana princeza od Velsa ....

STAKLENI MIR Džimi Karter i opasni Srbi STAKLENI MIR DŽIMI KARTER I OPASNI SRBI Borko B. Đorđević Žanrovi: Autobiografije i biografije, Domaći pisci Izdavač: Prometej Broj strana: 329 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2016. Knjiga sa potpisom Marka Lopušine Opis Ova knjiga može biti zanimljiva zbog naslovne teme svima koje zanimaju manje poznati detalji o raspadu SFRJ, interesima velikog kapitala i lokalnih moćnika. S druge strane, nailazi se na uzbudljivo autobiografsko štivo koje čitaoca odvodi u srž američkog kreiranja karijere i povremeno vraća u našu sredinu. Dr Borko Đorđević, rođeni Beograđanin, napravio je zapaženu karijeru plastičnog hirurga u SAD, a delovao je i deluje i u Srbiji i Crnoj Gori. NJegov životopis je veoma zanimljiv, uzbudljiv i prikazuje dileme, odluke, prilagođavanja mladog čoveka životu u novoj sredini i ukazuje na mnoge mogućnosti za postizanje vrednih rezultata. Zahvaljujući dobrom radu, još boljoj sposobnosti za komunikaciju, dr Đorđević je uspeo da dođe do neposrednih susreta sa čak petoricom predsednika SAD, pa čak i da posreduje u dolasku DŽimija Kartera u Bosnu radi uspostavljanja mira 1994. Knjiga je napisana da može da se čita i po poglavljima, a obogaćuje je veći broj fotografija koje dokumentuju autorovo druženje sa najmoćnijim ljudima sveta. Oktobra/novembra 2016. Večernje novosti objavile su feljton po tekstvima iz ove knjige u 22 nastavka. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

Tema: Akademik Dragoljub Živojinović Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 401 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. GORDANA RADOJIČIĆ KOSTIĆ - Bibliografija Dragoljuba R. Živojinovića 2. MALIŠA STANOJEVIĆ - Istoričar opšte i nacionalne istorije Dragoljub R. Živojinović 3. DEJAN OBRADOVIĆ - Beleške o Živojinovićima i znamenitim ljudima iz sela Sipića 4. KOSTA ČAVOŠKI - Makijavelijev Čezare Borđija i doba u kojem je živeo 5. ARSENIJE ĐUROVIĆ - Akademik Dragoljub Živojinović 6. BRANKO NADOVEZA - Srbija i(li) Jugoslavija u razmišljanjima akademika Živojinovića 7. MILORAD P. RADUSINOSIĆ - Oštrica Vatikana prema Pravoslavlju 8. NEDELJKO RADOSAVLJEVIĆ - Mitropolit Leontije Lambrović 9. MILOŠ KOVIĆ - Vojvoda Argajl i Istočno pitanje 10. MIHAJLO VOJVODIĆ - Politika Srbije prema Bosni i Hercegovini 1878-1914 11. SLAVENKO TERZIĆ - Rusija i vojnopolitički ciljevi 12. SLAVICA RATKOVIĆ KOSTIĆ - Uloga kraljevsko-srpske vojske u majskom prevratu 1903. 13. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Aleksandar I Karađorđević kao Novi Konstantin 14. RADMILO PETROVIĆ - Nejunačkom vremenu uprkos ili, o dva srpska duhovna života 15. SRETEN PETROVIĆ - Osobenost strukture zmaja u srpsko-bugarskoj mitologiji 16. RATKO NEŠKOVIĆ - Problem određenja Renesanse 17. ZLATA BOJOVIĆ - Politička misao Marina Držića 18. MIODRAG STOJANOVIĆ - Istorijska i nacionalna misao u delima Dositeja Obradovića 19. LJUBODRAG DIMIĆ, JOVAN ČAVOŠKI - Duštvena kriza i društvena misao 20. NIKOLA B. POPOVIĆ - Kada je počelo razbijanje SFRJ? 21. JASNA JANIĆIJEVIĆ - Proučavanje sadržaja medija 22. BORISLAV STOJKOV - Decentralizacija i policentričnost (K-144)

Naslov: Državna muška gimnazija u Subotici : Izveštaj za školsku 1928-29 godinu Pismo: ćirilica Br. strana: 111 Format: 23 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) perfektno očuvana iako je stara 90 godina: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. Lep pečat, pečatni ekslibris `Knjižnica Lazara J. Ćurćića` koji je te, školske 1928-29 godine, bio profesor (francuski i nemački jezik - str. 46) ove gimnazije. Lazar Ćurčić, kasnije direktor gimnazije u Velikom Gradištu a zatim i u Kragujevcu, je pred kraj Drugog svetskog rata postao žrtva pripadnika partizanskih jedinica, koji su pod rukovodstvom oficira Ozne, mesecima nakon ulaska u Kragujevac 21. oktobra 1944, isleđivali, mučili i likvidirali „saradnike okupatora“ kraj Kapislane u fabričkom krugu „Zastave“, mahom viđene Kragujevčane, pripadnike građanske klase, kao i ugledne domaćine iz okolnih sela. Sadržaj: I Nastavničko osoblje a) Odeljenje sa srpsko-hrvatskim jezikom b) Odeljenje sa mađarskim nastavnim jezikom II Letopis školske 1928/29 godine III Đačka udruženja IV Klasifikacija učenika (spiskovi učenika po razredima i odeljenjima) V Viši tečajni ispit VI Profesorska biblioteka ◾ Štampano 1929. godine u gradskoj štampariji Subotica, Pozorišna ulica br. 2 Gimnazija Subotica , eks libris , ex libris Pogledajte i ostale izveštaje raznih predratnih prosvetnih ustanova koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1&Pretraga=izve%C5%A1taj+za&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Svjedočanstva golootočkih zločina / Milinko B. Stojanović Beograd 1993. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 404 strane. Knjiga je odlično očuvana. V8 MILINKO B. STOJANOVIĆ, rođen je 1921. godine u selu Stijena Piperska, ondašnji srez Podgorički, Crna Gora. Gimnaziju je pohađao i završio u Podgorici 1941. godine. Učesnik je NOB-a od 1941. godine. Bio je na raznim partijskim dužnostima, a poslije oslobođenja zemlje i na državnim. Završio je Pravni fakultet u Beogradu među prvim studentima poslije oslobođenja zemlje. Uhapšen je poslije Rezolucije IB-a u Beogradu, početkom oktobra 1948. godine. Bio je u zatvorima do jula 1949. godine, kada je deportiran u logor na Golom otoku u sastavu tzv. ”prve grupe kažnjenika”, gdje je izdržavao administrativnu kaznu od 2 godine, koja mu je produžavana, te je u logoru ostao do kraja novembra 1953. godine, kada je pušten na slobodu. Septembra 1954. godine — po dogovoru sa tri svoja druga iz logora `Petrove rupe` — emigrirao je. Vratio se iz emigracije u domovinu 1957. godine, od kada se aktivno i neprekidno bavio advokaturom — sve do 1989. godine kada je penzionisan u mjestu svoje mladosti — gradu na Ribnici, sada Podgorici. Sadržaj: SVJEDOČANSTVA GOLOOTOČKIH ZLOČINA GOLOOTOČKO VRIJEME - DOBA JEDNOUMLjA I DESPOTIJE ŠTA JE TO ”PARTIJSKO-DRŽAVNA VRHUŠKA”? SADRŽINA I SMISAO TOGA POJMA RAZNI OBLICI ZLOSTAVA I TERORA — SUDBINE POJEDINACA KAKO SE SUDILO VOJNO-POLITIČKIM STARJEŠINAMA JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE Svjedočenje Upravnika logora o logorskim zločinima Ubistva na prevaru — ”Bjelopoljska kasapnica” januara 1949. godine Mučenje na vodi — ajkulama u nadležnost NA MJESTU ZLOČINA I PONOSA - OGNjIŠTU STARE BESE NARODA MALESIJE Zločini nad zločinima iz vremena besuđa ZLOSTAVE I PROGONI PORODICA UHAPŠENIH ”INFORMBIROVACA” MASOVNA HAPŠENjA OMLADINE - UKRADENI DIO NjIHOVE MLADOSTI LjUDSKA PRAVA I NjIHOVA ZAŠTITA Univerzalna Deklaracija o pravima čovjeka DEKLARACIJA O OSNOVNIM PRINCIPIMA PRAVDE U VEZI SA ŽRTVAMA KRIMINALNIH RADNjI I ŽRTVAMA ZLOUPOTREBE VLASTI - OPŠTE NORME KONVENCIJA O SPREČAVANjU I KAŽNjAVANjU ZLOČINA GENOCIDA KAKO SE SUDILO `IBEOVCIMA” U GOLOOTOČKOM VREMENU NEKOLIKO LIKOVA RUKOVODILACA - VIŠIH OFICIRA UDBE I KOS-a IZ PRVOGA EŠALONA ORGANIZATORA I IZVRŠILACA ZLOČINA KARAKTER LOGORSKIH REPRESIJA U GOLOOTOČKOM VREMENU PREGLED GLAVNIH ZATVORA I LOGORA IZ ”GOLOOTOČKOG VREMENA” ISPRAĆAJ DEPORTIRACA BRODOM ”PUNAT” ZA GOLI OTOK SLIKOVNI PRIKAZ - NEKIH PRIZORA SA `GOLOOTOČKOG POPRIŠTA` POSEBNI OBLICI OBMANjIVANjA DOMAĆE I SVETSKE JAVNOSTI SA `GOLOOTOČKOG POPRIŠTA` NEKOLIKO LIKOVA - ONIH NEZABORAVNIH, KOJI SU PRKOSILI SMRTI - NA `GOLOOTOČKOM POPRIŠTU`. Jedna uspjela — fizička — i druga neuspjela — moralno-politička — likvidacija dva odvažna Crnogorca Iz ”riječi” vrhovnog gospodara života i smrti — Tita o ”zdravim snagama” u Partiji PODACI O BROJU KAŽNjAVANIH I OSUĐIVANIH IZ UDBINIH ARHIVA Izvod iz Rankovićevog poverljivog izveštaja iz 1958. godine o problemima Informirovske djelatnosti u Jugoslaviji Opasnost teorije: ”Na slobodi ima mnogo gorih — od onih uhapšenih” DEKLARACIJA O OSNOVNIM PRINCIPIMA PRAVDE U VEZI SA ŽRTVAMA KRIMINALNIH RADNjI I ŽRTVAMA ZLOUPOTREBE VLASTI - POSEBNE ODREDBE Neotuđiva prava zatvorenika UMIRANjE U ZATVORIMA I LOGORIMA - KAO POSLEDICA GLADI I BOLESTI Golootočki hodajući ”živi leševi” POIMENIČNI SPISAK KAŽNjAVANIH I OSUĐIVANIH LICA PO REZOLUCIJI KOMINFORMA U CRNOJ GORI - IZ UDBINIH ARHIVA DOPUNE SPISKA KAŽNjAVANIH I OSUĐIVANIH `IZ OPŠTINA” A PO EVIDENCIJI UDRUŽENjA `GOLI OTOK” - `SA TERENA` Opšti osvrt na spisak i tabelarni pregled svih kažnjavanih i osuđivanih — po službenom spisku MUP-a Crne Gore SPISAK LICA IZ CRNE GORE - KAŽNjAVANIH I OSUĐIVANIH PO REZOLUCIJI IB-a - UMRLIH I UBIJENIH PO ZATVORIMA I LOGORIMA O NEZNANIM GROBOVIMA — POZNATIH SINOVA NARODA NAŠIH NEZABORAV ZLOČINA A POSEBNO GOLOOTOČKOG DUHOVNO I MORALNO VASKRESENjE `OTPISANIH` GOLOOTOČKIH MUČENIKA VODIČ - PO TRGU GOLOOTOČKIH ŽRTAVA NA TRGU GOLOOTOČKIH ŽRTAVA - FOTOSI

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Autori: Ivana B. Spasović, Sreta Pecinjački, Vasilij Ženar, Izdavač: Istorijski arhiv - Pančevo, 2010. god. Broširan povez, 21 cm. 110 str. Baranda je naselje u Srbiji u opštini Opovo u Južnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1544 stanovnika. Po vojnim planovima iz 1768. godine planirano je stvaranje jednog naselja između Opova i Sakula - Barande. Sadašnja Baranda naseljena je 1775-1778. godine. Ime je dobila po Kikindskom naselju Baranda. Većina doseljenika poticala je iz Kikinde i Sen-Đurđa, zbog čega je jedan deo sela i nazvan Šenđurcima. Neki su došli iz Melenaca i drugih naselja Gornje ilirske granice, koja je upravo tada rasformirana. Čim je naseljena, Baranda je uključena u opovačku četu XII nemačko-banatske regimente u kojoj je ostala sve do njenog ukidanja, dok je crkveno-verskim poslovima pripadala pančevačkom protopijatu Temišvarske eparhije. Osim zemljoradnjom, Baranđani su se bavili i drugim privrednim delatnostima, u prvom redu domaćom radinošću, lovom i ribolovom, kao i stočarstvom koje je najrentabilnije. Broj stanovnika u Barandi sredinom 19. veka je opadao. Tako je 1847. godine bilo 2330 pravoslavaca, a dve decenije potom 1867. godine 2133 žitelja. Dobrovoljno vatrogasno društvo u mestu je zvanično registrovano 1893. godine. Godine 1905. Baranda je velika opština u Kovačičkom srezu (Antalfalva). Tu živi 1972 stanovnika u 415 domova, Srbi dominiraju po svemu. Ima ih 1935 pravoslavnih duša sa 409 kuća. Od javnih zdanja tu su srpska pravoslavna crkva i dve komunalne škole. U Barandi radi samo pošta, brzojav je u susednom Opovu.

Sveruska izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže od decembra 1917. do februara 1922. godine Izdavač: Rad, Beograd Biblioteka Svedočanstva Prevod: Milica Mihajlović, Mirjana Prica Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 444 + 40 sa fotografijama. Spolja kao na slikama (malo selotejpa na omotnici). Pečatirana, požutela po obodu, lepo očuvana. Čeka ili Črezvičajnaja komisija bila je glavna tajna policija u Sovjetskom Savezu. Na srpskom jeziku pun naziv je Sveruska komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže. Osnovana je 5. decembra 1917. godine. Čeku je osnovao Vladimir Lenjin dekretom iz 1917. Sedište Čeke bilo je u Lubjanki. Za prvog šefa službe postavljen je Feliks Dzeržinski, Bila je glavno oružje u borbi protiv političkih protivnika Lenjinove politike. Transformirala se 1922. godine, a kasnije su nastale NKVD i KGB. S A D R Ž A J: Predgovor prvom izdanju Predgovor broširanom izdanju Uvodna napomena Glosar termina i skraćenica Prolog Glava I: POREKLO I OSNIVANJE VEČEKE Glava II: ORGANIACIONI RAZVOJ, FAZA I: IMPROVIZACIJA Glava III: LENJIN, LEVI ESERI, TEROR I REVOLUCIONARNA PRAVDA Glava IV: POBUNA LEVIH ESERA Glava V: ORGANIZACIONI RAZVOJ, FAZA II: KONSOLIDACIJA Glava VI: ERUPCIJA CRVENOG TERORA Glava VII: DRŽAVA U DRŽAVI: VEČEKA PROTIV NKVD-a I SUDSTVA Glava VIII: PARTIJA, LENJIN I VEČEKA Glava IX: REVOLUCIONARNA PRAVDA: MEHANIZAM REPRESIJE Glava X: ORGANIZACIONI RAZVOJ, FAZA III: RAZMNOŽAVANJE Glava XI: MNOGOSTRANOST VEČEKE POD ĐERŽINSKIM Glava XII: ĐERŽINSKI I NJEGOVI ČEKISTI Glava X: BORBA PROTIV ZAVERE Glava XIV: GRAĐANSKE SLOBODE, SOCIJALISTIČKA OPOZICIJA I SELJAČKA POBUNA Glava XV: OD VEČEKE DO GPU-a Epilog Dodatak A: Hronologija Dodatak B: Biografski podaci Dodatak C: Čekine žrtve Bibliografija Registar Napomena izdavača (K-128)

U dobrom stanju Hadži Ruvim : pre celine, pre smisla. Knj. 1, Zapisi s komentarima : (1777-1790) / Borivoje Marinković Jezik srpski Godina 1989 Valјevo : `Milić Rakić` : Narodni muzej : SIZ društvenih delatnosti, 1989 (Valјevo : `Milić Rakić`) Fizički opis 401 str. ; 25 cm Zbirka Biblioteka Zajednička izdanja ; knj. 10 ISBN 86-7173-027-1 (Pl. sa omotom) Beleška o autoru na presavitku omota Str. 397-398: Završna beleška / B.[Borivije] M.[Marinković]. Predmetne odrednice Hadži Ruvim, 1754-1804 Srpski zapisi, ćirilski -- 18 v. Hadži-Ruvim (pravo ime Rafailo Nenadović ili Nenadović) (Babina Luka, 8./19. aprila 1752. – Beograd, 1804.), srpski slikar i bakrorezac. Rodom iz Babine Luke kod Valjeva, bio je arhimandrit manastira Bogovađe. Predpostavlja se da je svoje prvo obrazovanje stekao u manastiru Dokmir, a zatim u manastirima Fruške gore i u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1774. godine, a zamonašio se 1783. godine. 1795. godine postao je arhimandrit manastira Bogovađe. Učestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanka. Prilikom posjete mitropolitu Leontiju u Beogradu uhvatile su ga dahije. Strahovito mučen, pod sumnjom da je u ime oborknez-a Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovjedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka. Bačen je u tamnicu i mučen, a prema pisanju V. St. Karadžića ... sečeno mu je meso sa grudi i ispod pazuha... [1], pa ne odajući nikog i ne priznajući ništa, pogubljen je 1804. godine u Beogradu u vreme čuvene „seče knezova“. Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka. Radio je drvorez sa izgledom manastira Krušedola u Sremu i scenama iz života Hrista i Bogorodice, a ukrasio je i mnoge knjige svojim crtežima perom, između ostalih ktitora manastira Bogovađe na Kolubari knezova Pavla i Jovana Velimirovića. Njihove likove je rekonstruisao na osnovu fresaka iz 16. veka.

Srpska Knjizevna Zadruga Tradicija i revolucija Ljubomir Tadic odlicno ocuvan primerak Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 — Beograd, 31. decembar 2013) bio je profesor filozofije, akademik i član SANU. Datum rođenja14. maj 1925.Mesto rođenjaSmriječno Kraljevina SHSDatum smrti31. decembar 2013. (88 god.)Mesto smrtiBeograd Srbija Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno.[1] Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine. Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu. Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta.Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije(1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[3] a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[4] Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine.[5][6][7] Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu.[8] Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosićposvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Tajna prepiska Ljube Tadića i Milovana Đilasa (Nedeljnik, 26. decembar 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Arhivirano iz originalana datum 18. 04. 2015. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Arhivirano iz originala na datum 11. 06. 2015. Pristupljeno 11. 06. 2015. Tekst „ Univerzitet u Beogradu ” ignorisan (pomoć)^ Ćupić 2001.^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG^ „Preminuo akademik Ljubomir Tadić, otac Borisa Tadića („Blic“, 31. decembar 2013)”. Blic.rs. Arhivirano iz originalana datum 19. 07. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Umro Ljubomir Tadić (B92, 31. decembar 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ Tanjug (31. 12. 2013). „Preminuo akademik Ljubomir Tadić („Politika“, 31. decembar 2013)”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015.^ „Sahranjen Ljubomir Tadić („Blic“, 4. januar 2014)”. Blic.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015. Markuš, Jovan B., ur. (2007). Bijela knjiga: Referendum u Crnoj Gori 2006: Zbornik dokumenata. Podgorica: Narodna misao.Ćupić, Drago, ur. (2001). Za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. Beograd: Odbor za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore. Biografija na sajtu SANUDnevni list Danas, Beton, Bulevar zvezda - Tadić, Ljubomir

Nova, nekorišćena. Jezik srpski Godina 2010 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2010 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 313 str. : ilustr. ; 17 cm Biblioteka XX vek ; 189 Prevod dela: Imagining `The Turk` Tiraž 1.000 Str. 5-7: Predgovor / B. J. [Božidar Jezernik] O autorima: str. 305-309 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz svaki rad Registar. Predmetne odrednice Turci -- Kulturna recepcija -- Evropa -- Zbornici Slika Drugog -- Kulturološki aspekt -- Evropa -- Zbornici Evropska književnost -- Motivi -- Slika Drugog -- Zbornici Dvadeseti vek je svet formiranja “globalnog sela”. Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike. Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija. Zato je Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani zainteresovanoj javnosti otvorio svoje prostorije I znanje svojih nastavnika i saradnika za promišljeno razmatranje pojedinih aktuelnih pitanja sadašnjeg vremena. Seriju manifestacija koje su se ređale na Filozofskom fakultetu od 2004. godine nazvali smo Kultura tolerancije. Međutim, tok aktuelnih zbivanja i njegovih refleksija pokazali su da nije dovoljno tek negovati toleranciju. Jer, tolerancija prema drugom i drukčijem može da ima i sasvim razgovetno lice održavanja distance, uzvišenosti, ignorancije. Istorija Osmanskog carstva na evropskom tlu nam očigledno pokazuje da puka trpeljivost ne isključuje i ugnjetavanje drugog. Prema tome, delatna koegzistencija u “globalnom selu” ne može se zasnivati na toleranciji; potrebno je nešto više, potreban je suživot koji se temelji na otvorenosti i uvažavanju drugog i drukčijeg. Biti otvoren prema drugom i drukčijem nije jednostavno, niti je jednostavno uvažavati ih. Otvorenost i uvažavanje ne dolaze sami od sebe, njih treba negovati. Zato smo seriji manifestacija promenili ime nazvavši je Kultura saživota. Poslednja u nizu manifestacija u okviru ove serije održana je krajem septembra 2007. pod naslovom The Image of ‘the Turk’ on the Territory of the Present-Day Slovenia and the Image of the ‘Frank’ in Osmanlis. Na naučnom simpozijumu, organizovanom na inicijativu tadašnje ambasadorke Republike Turske u Sloveniji, gospođe Sine Melek Bajdur, učestvovali su naučnici iz Slovenije i Turske. Na osnovu njihovih rasprava nastao je veći deo monografije Imaginarni Turčin. Svoj sadašnji oblik ova monografija je dobila na naučnom simpozijumu koji je u maju 2008. na University Bilgi u Istanbulu organizovala profesorka Nazan Aksoj pod naslovom Wild West: Images of the Other From Past to Present. Monografija Imaginarni Turčin, nastala na osnovu naučnih susreta slovenačkih i turskih naučnika, bavi se važnim pitanjem “Turčina” kao značajnog evropskog Drugog, koje je nastajalo poslednjih pet stotina godina i još se i dandanas javlja u procesu pregovaranja između Evropske unije i Republike Turske o turskom učlanjenju u EU. Utisak je, naime, da se u tim pregovorima “Turčin” još uvek pojavljuje u ulozi nekakvog deus ex machina koja zamagljuje neka bitna pitanja dnevnog reda, a da pri tom ne rešava nijedno. Želja autorâ Imaginarnog Turčina bila je da ovom monografijom doprinesu osvetljavanju i objašnjenju nekih polaznih pitanja tog procesa koja će bar još u narednoj deceniji zaokupljati evropsku diplomatiju i publicistiku.

Bertrandon de la Brokijer - Putovanje preko mora kroz Palestinu, Malu Aziju, Srbiju i Francusku 1432. godine Писац „Путовања преко мора”, Бертрандон де ла Брокијер, рођен је у сеоцету Ла Брокер, у подножју Пиренеја, које је у то време било феудални посед његове породице. Година његовог рођења, његово детињство и рана младост остали су све досад непознати. Његови биографи нису успели да сазнају ни ко су му били родитељи, ни кад је напустио своје родно место, ни како се нашао на двору бургундског војводе Филипа Доброг. Оно што о њему можемо са сигурношћу тврдити, то је да је Бертрандон де ла Брокијер рођен последњих година XIV века, за владе француског краља Шарла VI (1380-1422), у породици сеоских племића де ла Брокер и да је у младости похађао неку школу у којој се научио писмености. У доба његовог рођења, а скоро и за све време његовог живота, француски народ је преживљавао тешке дане. Увучена у стогодишњи рат са Енглезима још 1337. године, Француска је била изложена честим нападима и пустошењима од стране енглеских краљева. У самој земљи беснеле су класне борбе и међусобне борбе француских феудала, који су покушавали да искористе немоћ полуделог краља Шарла VI и да приграбе што више власти у своје руке. Неки од њих нису презали ни од тога да се удруже са спољним непријатељем и да помажу завојевачке тежње Енглеза. Притиснут на једној страни тешким феудалним наметима и све већом порезом, а на другој страни изложен пљачкању непријатељске војске, француски народ је у више махова устајао на оружје са намером да се ослободи угњетавања од стране француског племства и да организује отпор према спољњем непријатељу. Међутим сви ти његови напори остали су безуспешни. После смрти Шарла VI (1422), Енглези су већ заузели целу Северну Француску, склопили савез са најмоћнијим француским феудалима (војводом од Бретање и војводом од Бургундије) и опсели град Орлеан (1428), кључ Јужне Француске. Познато је да је Француску онда спасла Жана д’Арк (Јованка Орлеанка), која је успела да ослободи Орлеан опсаде и да потисне Енглезе, али је касније пала у руке Бургунђанима који су је продали Енглезима, а ови је ставили под суд као јеретицу и живу је спалили (1431). Бертрандон де ла Брокер или де ла Брокијер био је сведок свих ових догађаја, а у многима је свакако и лично учествовао, јер је утврђено да се налазио на двору бургундског војводе Филипа Доброг још од 1421. године, ако не и раније. Њему није нимало сметало што се његов господар удружио са непријатељима Француске. Према ономе што је сам написао у своме путопису, а и према подацима које су прикупили његови биографи, види се да је он био исто толико хвалисав и лаком на новац, колико и окретан, истрајан и храбар. Иако још доста млад, он је брзо стекао поверење свога господара, који га је још 1423. године послао у поверљиву мисију својим пријатељима, енглеским савезницима, грофу Жану де Фоа и Шарлу III, краљу Наваре. Као поверљива личност бургундског војводе, Бертрандон де ла Брокијер је у својој служби доста брзо напредовао. Још 1425. године војвода га је унапредио за свога првог трпезника, а три године касније (оне исте које су Енглези опсели Орлеан), дао му је на доживотно уживање град и властелинство Вије Шател и повео га са собом у Француску. Стога су њему биле добро познате борбе Жане д’Арк, њено заробљавање и њена продаја Енглезима. Нажалост, он се на све то у своме рукопису осврће само једном реченицом којом не каже ништа одређено. „Овај (човек византијског цара) рече да ме запитају је ли истина да је бургундски војвода заробио Жану д’Арк јер се то Грцима чинило немогуће; рекох им истину, онако како је било, што њих јако зачуди.” Године 1432. Бертрандон је доста неочекивано отпутовао на Блиски Исток и вратио се тек крајем пролећа идуће године у Француску, преко Мале Азије, Балканског полуострва и Средње Европе. У свом путопису, који је писао двадесет и две године после свога повратка, он упорно тврди да је на Блиски Исток ишао ради поклоњења тамошњим хришћанским светињама. А да би образложио зашто се није вратио морем, као и други поклоници, он прича како му је, док се у Јерусалиму опорављао од болести, изненада пало на ум да се у Француску врати сувим. Једно место у његовом путопису ипак изазива сумњу у истинитост ових његових навода. У граду Кјутахији он је случајно дошао у додир са једним утицајним чиновником турског султана. ,,Он ми рече”, каже де ла Брокијер, ,,да сам ухода и да сам дошао да уходим овај крај и запита ме зашто нисам ишао морем. Ја се запрепастих ...Рекох му да идем у Брусу да се видим са братом који тргује куновином.” Каквог би разлога имао де ла Брокијер да се пред тим чиновником изговара лажју, кад би његови наводи били истинити? Његови биографи су нашли један докуменат тадањег ризничара бургундског војводе из којег се јасно види да је де ла Брокијер отишао 1432. године на „извесно тајно и далеко путовање” по налогу самога војводе, а пошто се у то време у Западној Европи говорило да се Филип Добри спрема да завојшти на Турке, сигурно је да је он послао де ла Брокијера да проучи прилике у Турској и да донесе податке о турској војсци и турском наоружању. Како то није могао да сазна у Сирији и Палестини, де ла Брокијер је одлучио да пропутује Малу Азију и Балканско полуострво. Али док се он бавио на Истоку, прилике су се знатно измениле и у Западној Европи и у самој Француској. То је нагнало војводу да одустане од намераваног похода или бар да га одложи на неодређено време. Самоме де ла Брокијеру је то путовање ипак донело знатне користи. По повратку у домовину он је стекао још већи утицај на војводину двору и био је наименован за дворског саветника. У томе својству де ла Брокијер је учествовао у преговорима за мир између Филипа Доброг и француског краља Шарла VII. Кад је тај мир закључен, у Арасу 1435. године, војвода је наградио де ла Брокијера тиме што му је дао на управу варош, тврђаву и кулу Марсињи-ле-Нонен и поверио му заповедништво над Шато-Нефом и над Сент-Мари-де-Боа. Четрдесете године ХV века представљају доба најживље и најуспешније делатности Б. де ла Брокијера. Сигуран у његову спретност и искуство, војвода му је поверавао оне послове које је сматрао за најважније и најтеже, а де ла Брокијер је са њима успешно излазио на крај. Стога војвода није према њему штедео своје милости. Године 1442. га је оженио једном од најугледнијих племићкиња и најбогатијих наследница из грофовине д’Артоа, а 1443. му је поверио управу над утврђеним градом Рипелмондом, који је затварао пролаз долином Ескоа, и дао му капетанство над градом Гуда. Десет година касније у Бургундију су стигле вести о паду Цариграда у турске руке. Оне су изазвале дубоко узбуђење у целој Европи и утицале су на Филипа Доброг да се поново позабави својим плановима о походу на Турке. Идуће године, приликом некакве свечаности у граду Лилу, војвода се са великим бројем витезова заветовао да ће поћи на тај поход. Стога је 1455. године дао налог де ла Брокијеру да опише своје путовање и изнесе све податке које је раније прикупио. Изгледа да је де ла Брокијер завршио писање рукописа и предао га војводи 1457. године. На крају тога рукописа нечија рука је додала ове речи: „Овде се завршава путовање Бертрадона де ла Брокијера који премину у Лилу, у Фландрији, деветог дана месеца маја године хиљаду четири стотине педесет и девете”. Осам година касније смрт је однела и његовог господара и заштитника Филипа Доброг, чији је намеравани поход остао неостварен. Путопису Б. де ла Брокијера могле би се, са данашње тачке гледишта, ставити многе примедбе. Бертрандон је на томе путовању управљао свој поглед првенствено на цркве и манастире, на владаре и дворане, на живот и разоноде племства, на војску и њену опрему. Ако се кадгод и осврнуо на радног човека, то је обично било узгредно и случајно. Поред тога, у његовом делу има и доста нетачности, истина махом онда кад је што забележио по причању других. Али приликом оцењивања његовог рукописа не сме се губити из вида да је он живео у првој половини ХV века, кад је феудалство по многим земљама још било у пуном јеку и кад је хришћанска црква била свемоћна, да је био племић и дворанин и да су и његово путовање и његов путопис имали јасно одређени циљ. А кад се пође од тих чињеница и кад се његов путопис упореди са делима његових савременика, мора се признати да је он далеко живљи и занимљивији од свих њих. Сем тога, Бертрандонов суд је обично веома прецизан. Код њена нема ни оне верске загрижености којом се одликују скоро сва дела из тога доба, мада се и код њега осећа да је понекад можда престрог, понекад уздржљив, а понекад, кад су у питању пријатељи његова господара, и сувише ласкав. Савремена наука га признаје за најзначајнијег путописца свога доба и гледа на његово дело као на драгоцен извор за познавање политичких прилика у целој тадањој Европи, на Блиском Истоку и, нарочито, на Балканском полуострву. При свем том, његов рукопис је остао готово непознат све до пред крај ХVIII века. Први га је запазио члан француског института Легран д’Оси, који га је, заједно са својим уводним предавањем, прочитао у институту 1799. године. Пет година касније, Институт је објавио и Леграново уводно предавање и Бертрандоново „Путовање преко мора” Међутим, у томе издању није сачуван Бертрандонов оригинални текст. Легран д’Оси је у њему не само модернизовао стил и језик, већ је понекад и слободно препричавао Бертрандона, а негде је исправљао чак и оно што је код Бертрандона било тачно. Тако је име Сталаћа, које је Бертрандон, према турском извору написао Estelache, преправио у Escalach, а Саву, чије је име Бертрандон написао правилно, назвао је Саном. Убрзо после овога првог изђања Бертрандонов рукопис је преведен на енглески, а половином XИX века, њега су већ користили сви који су се бавили историјом онога времена у којем је живео Бертрандон. Једновремено са тим, историчари су све више истицали жељу да се упознају са Бертрандоновим оригиналним текстом. Стога је 1892. године, члан француског института Ш. Шефер приредио ново издање са оригиналним текстом на средњовековном француском језику и својим опширним предговором, у колекцији „Збирка путописа и докумената за историју географије од XIII до XIV века.” За нас дело Б. де ла Брокијера има специјалан значај. Он је пропутовао Малу Азију, Цариград, Турску царевину, Србију и Мађарску на пет година после смрти деспота Стевана Лазаревића, а шест година пре првог пада Србије под Турке, баш у оно време кад је деспот Ђурађ Бранковић улагао сву своју умешност и све своје снаге да сачува српску државу од пропасти. Бертрандон је лично видео византијског цара Јована VIII, султана Мурата II, деспота Ђурђа, мађарског палатина Николу II Гару и аустријског војводу, касније немачког цара Албрехта II, присуствовао је свечаном пријему изасланика миланског војводе на султановом двору у Једрену и разговарао са деспотом Ђурђем у његовом летњем дворцу у Некудиму. О свему томе, као и о пустоши коју су Турци свуда стварали, о рушевинама градова и поробљавању хришћана, он је изнео веома занимљиве податке, за које ми можемо само да жалимо што нису опширнији. Стога су његов рукопис користили, наводили га и коментарисали, почев од Константина Јиричека, сви историчари који су писали о српској држави, деспоту Ђурђу и балканским народима у ХV веку. Неки су га, као: Јован Ристић, Петар Матковић, Чедомиљ Мијатовић и Стојан Новаковић делимично и преводили или препричавали. Прва тројица су познавали прво издање Брокијеровог дела, а Стојан Новаковић је располагао издањем које је приредио Ш. Шефер, са којег је извршен и овај превод. Преводилац. Садржај О писцу и делу Путовање преко мора I (Од Гана до Јафе) II (По Палестини и Сирији) III (Преко Мале Азије) IV (Цариград и Тракија) V (На двору Мурата II) VI (У Србији деспота Ђурђа) VII (Турска војска и турска ратна стратегија) VIII (Од Београда до Француске)

VLADIMIR JOVANOVIĆ - Mihovil Tomandl Prilog kulturno - političkoj istoriji Srbije Autor: Mihovil Tomandl Izdavač: Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.

U dobrom stanju Spomenica Gimnazije u Kragujevcu : 1833-1983 / autori Radoš Ljušić, Blagoje Stokić, Milan Stanković, Milutin Milutinović, Živadin Stepanović Jezik srpski Godina 1989 Kragujevac : Odbor za obeležavanje 150-godišnjice Kragujevačke gimnazije, 1989 (Kragujevac : `Nikola Nikolić`) Tiraž 4.000. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Gimnazija -- Kragujevac -- 1833-1983 SADRŽAJ I POČETAK (1833—1842) 1. Društvene i prosvetne prilike ...17 2. Nastava ...31 3. Učenici i nastavnici ... 41 II OD POLUGIMNAZIJE DO GIMNAZIJE (1845—1863) 1. Društvene i prosvetne prilike ...55 2. Nastava .. ...66 3. Učenici i nastavnici ...75 III KA POTPUNOJ SREDNJOJ ŠKOLI (1863—1891) 1. Društvene i prosvetne prilike ...87 2. Nastava .....99 3. Učenici i nastavnici ...124 IV OSMORAZREDNA GIMNAZIJA (1891—1918) 1. Društvene i prosvetne prilike ... 139 2. Nastava .. 149 3. Učenici i nastavnici ...170 4. U doba ratova ... 185 I PERIOD 1919—1929. GODINE Prve posleratne godine ...205 II RAD U ŠKOLI 1929—1941. GODINE ..235 Po novom Zakonu o srednjim školama 252 3. Obeležavanje stogodišnjeg jubileja gimnazije ...257 4. Na poslovima obrazovanja i vaspitavanja ... 271 4a. Učenici i nastavno-vaspitni proces ...276 5.. Vannastavne aktivnosti učenika ....282 6. Otvaranje Druge muške gimnazije 284 6a. Učešće učenika i nastavnika u političkom životu Kragujevca ... 284 III OKUPACIJA I NOR 1941—1944. U okupiranom gradu ...319 Tri godine prkosa kragujevačkih gimnazijalaca od 1942. do 1944. godine ...336 I OBNOVA I NORMALIZACIJA RADA (1945—1951) 1. U zgradi gornje osnovne škole ... 375 2. Nastavni plan i program. Nastavnici ... 375 3. Duh nove škole ... 373 4. Upravljanje školom ... 330 5. Učenici ...333 A. ŠKOLA U VREME OBNOVE ZEMLJE 6. U svojoj zgradi — ...335 7. Nastava i vaspitanje ... 339 8. Rad Školskog saveta ... 394 9. Uspeh učenika — ... 395 10. Rad društvenih organizacija ...399 11. Osnovni rezultati rada u vreme obnove ...402 B. ŠKOLA U VREME PRVOG PETOGODIŠNJEG PLANA 12. Materijalna osnova ...405 13. Obrazovno-vaspitni rad ...407 14. Rad školskih organa ...420 15. Učenici...431 16. Omladinska organizacija ...436 17. Pionirska organizacija ...441 18. Omladinska organizacija ...442 19. Partijska i skojevska organizacija (1945—1951) ...444 20. Osnovne karakteristike prvog perioda ...445 II REORGANIZACIJA GIMNAZIJE (1951—1959) 1. Materijalna osnova škole ...449 2. Nastavno-vaspitni rad ...452 3. Učenici ...471 4. Školski organi ...479 5. Osnovna organizacija Saveza komunista (1951—1959) ..492 6. Sindikalne podružnice ...493 7. Omladinska organizacija ...495 8. Osnovne karakteristike drugog perioda ...504 III REFORMA GIMNAZIJE (1959—1977) 1. Modernizacija materijalne osnove nastavno-vaspitnog rada ...507 2. Nastavni i vaspitni rad ...513 3. Učenici ...538 4. Samoupravni organi škole ...549 5. Stručni organi ...553 6. Društveno-političke organizacije ...556 7. Osnovne karakteristike trećeg perioda ...571 IV USMERENO OBRAZOVANjE (1977—1983) 1. Nastava i vaspitanje ... 575 2. Obrazovno-vaspitno veće ... 605 3. Organi upravljanja — ... 606 4. Društveno-političke organizacije ... 608 5. Osnovne karakteristike četvrtog perioda ... 616 „PODMLADAK` I ŠESTOJANUARSKA DIKTATURA ..639 1. Novi oblici rada, ista idejna orijentacija —641 2. Marksističke ideje u „Podmladku` ... 644 3. Časopisi: „Mladi Šumadinac`, i „Podmladak 644 4. Makedonci u „Podmladku` ... 647 5. Uoči drugog svetskog rata i revolucije ... 651 ZAPISI I SEĆANjA Dr LJubiša Glišić — Sindikalizam među đacima Kragujevačke gimnazije ...665 Jovan Grozdanović — Kakva js naša gimnazija ...669 Mihailo S. Berberian — Generacija koja je preživela ratove 1912, 1913. i 1914—1918. godine ...672 Dr Borivoj Tasovac — Bačko udruženje „Podmladak` ...678 Prof. dr Bogosav Dragojević — Moj odlazak u Gimnaziju ...680 Mr Milutin Milutinović — Ostavke profesora Gimnazije 1923. godine...683 Ljubiša Popović — Beleške iz Gimnazije ...697 Dr Živan Radojković — Na grobnici streljanih đaka i profesora...702 Jovan Popovski — Školovanje Makedonaca u Kragujevcu ...706 Dr Vladimir Veljović — Naš profesor Igor Rudski ..712 Dragiša A. Stevanović — Gimnazija u mojim sećanjima 715 Ljubiša Manojlović — Moji profesori pod tačkom razno ... 721 Živa Đorđević — Demonstracije u Gimnaziji protiv diktature ...728 Akademik Vojislav Burić — Prvi i jedini susret sa Milojem Pavlovićem ... 730 Čedom Burćević — Napredna srednjoškolska omladina u Kragujevcu 1932—1934 ... 733 Nada Gligorijević Smiljanić — Proslava stogodišnjice muške — Gimnazije ... 735 Tihomir Janić — Sećanja iz Kragujevačke gimnazije ..736 Dušan Nikolić — Trideset dve godine u Kragujevačkoj gimnaziji ... 741 Akademik Blagoje Koneski — Naši časopisi ...746 Prof. dr Petar Marković — Dva draga lika ...747 Taško Golić — Iz profesorske zbornice ...750 Prof. dr. sci. med. Milorad Savićević — Blagi osmeh direktora Tripkovića ... ..752 Mija Aleksnć — Zvezde iznad Kragujevca ...757

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Latinski citati sa lakoćom i preciznošću iskazuju filozofsku, poetsku i književnu misao. Oni su kratki, jezgroviti, koncizni, logični. Stalnim podsećanjem na njihovo postojanje pokušavamo da vratimo moralnost, čovečnost i dostojanstvo. U ovoj zbirci sadržani su najpoznatiji latinski citati velikih mislilaca, mudraca, vladara... Albin Vilhar (Postojna, Slovenija 27. februar 1902 — 24. jul 1975, Beograd) klasični filolog, prevodilac i leksikograf. Rođen je kao sedmo dete zanatlijske porodice u slovenačkoj Postojni. Pohađao gimnaziju u Šentvidu, koju su vodili katolički sveštenici. Započeo studirati teologiju u Ljubljani, ali je napušta posle godinu dana, te nastavlja studirati klasičnu filologiju u Ljubljani i Beču. Doktorat stiče na Ljubljanskom univerzitetu 1924. (Questiones Parthenianae, Izabrana pitanja o Parteniju). Kada je Istra pripojena Italiji, s drugovima beži u Jugoslaviju. Radi kao gimnazijski profesor u Novom Mestu u Sloveniji, premeštaju ga potom u Zaječar, gde predaje osam godina, onda radi u Niškiću, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Zemunu do Drugog svetskog rata. Do odlaska u penziju, radio je u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu i tamošnjoj Klasičnoj gimnaziji, od njenog osnivanja. Nekoliko godina bio je lektor za latinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radeći u Zaječaru, upoznao je profesora istorije Vukosavu Rašić i oženio se njome. Dobili su sina Vladimira, neuropsihijatra. Poznavao je klasične i moderne jezike (nemački, talijanski i engleski), uz maternji slovenački, i mnogo prevodio s njih. Sastavio je nekoliko rečnika (srpsko–talijanski, talijansko–srpski; nemačko–srpski, srpsko–nemački), gimnazijske udžbenike za latinski i engleski i latinsku čitanku. Prikupio je Latinske citate, koji su imali više od deset izdanja. Preveo je Apuleja (Zlatni magarac), Marka Aurelija (Samom sebi), Platona (Menon, Gorgija, Država, Zakoni), Plutarha (Dion i Brut), Seneku (Pisma prijatelju), Prokopija iz Cezareje (Tajna istorija), Plinija Mlađeg (Pisma) i više latinskih tekstova u zborniku Poetika humanizma i renesanse I–II. Nagradu za najbolji prevod dobio je 1973. za Diogena Laertija (Život i mišljenja istaktunih filozofa). S modernih jezika dao je prevode Žlebnika (Istorija školstva), Frojda, Ozguda, Aksela Muntea, Sabine Osvalt, Džozefa Konrada, H. G. Velsa i drugih. Priredio je Legende o junacima starog Rima (Beograd 1967) i objavio više originalnih naučnih studija na srpskom, nemačkom i slovenačkom. Pisao je samo ćirilicom. Autorska dela Doktorska disertacija: Izbrana vprašanja ο Parteniju, 1924. Đurđevdan i rimske parilije. 1926. Zaječar, godišnji izveštaj gimnazije. Orfej i orfizem. Studija ο grčkoj religiji, 1931. Ljubljana zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927. Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928. Latinski citati, 11 izdanja. Matica srpska i „Dereta“, 2002. Čitanka za V razred gimnazije (Latinska), 1929. Udžbenik latinskog jezika za I razred gimnazije, 1966. Udžbenik latinskog jezika za II razred gimnazije, 1966. Oba ova udžbenika štampana su i na albanskom jeziku. Legende ο junacima starog Rima, 1967. Narodna knjiga i „Dereta“, 2002. Udžbenik engleskog jezika (u zajednici sa puk. P. Ećimovićem) za vojne akademije, 1945. Srpskohrvatsko-slovenački rečnik, Ljubljana, 1927. Slovenačko-srpskohrvatski rečnik, Ljubljana, 1927. Nemačko-srpski rečnik, Beograd, 1941. Srpsko-nemački rečnik, Beograd, 1941. Italijansko-srpskohrvatski rečnik, Beograd, 1957. Srpskohrvatsko-italijanski rečnik, Beograd, 1963. Prevodilački rad Prevodio je sa slovenačkog, nemačkog, engleskog, latinskog, starogrčkog, italijanskog i francuskog jezika. Žlebnik: Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, 1960. Naučna knjiga, Beograda. Žlebnik: Za plemenitije međuljudske odnose, Narodna knjiga Beograd. A. Vedam: Priručnik „B“ za radio-amatere, 1953. Tehnička knjiga, Beograd. Aksel Munte: Knjiga ο San Mikelu, 1969. Beograd. H. Dž. Vels: Rat planeta, 1951. Tehnička knjiga, Beograd. Džozef Konrad: Freja sa sedam ostrva, 1960. Džepna knjiga. Čarls Ozgud: Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji, 1964. Savremena škola. Sigmund Frojd: Tumačenje snova I-II, 1969., Matica srpska. U knjizi „Poetika humanizma i renesanse“ u zajednici sa drugim prevodiocima je preveo tekstove sa latinskog i italijanskog jezika, 1963. Platon: Država, 1957. 1966.2002. Kultura, BIGZ. Platon: Gorgija ili ο solistima, Kultura, Beograd. Platon: Menon ili ο vrlini, Kultura, Beograd. Platon: Zakoni, Kultura, Beograd. Seneka: Pisma prijatelju, 1976. Matica srpska, „Dereta“, 2003. Apulej: Zlatni magarac, 1954. Novo pokoljenje, „Dereta“, 1993. Plutarh: Dion i Brut, 1964. Rad, Beograd i „Dereta“, 2002. Marko Aurelije: Samom sebi, Novi Sad, Matica srpska, Milprom 1999. Plato, 1999. Plinije Mlađi: Epistule, 1981. Srpska književna zadruga. Šmit: Rečnik mitologije, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1974. Prokopije iz Cezareje: Tajna istorija, Matica srpska 1986. V. Buhvald, A. Holoveg, O. Princ: Grčki i latinski pisci antike i srednjeg veka, „Vuk Karadžić“, 1974. Evangelije po Luki, Beograd, 1937. Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa, BIGZ 1973. „Dereta“2003. Priredio i preveo U izdanju „Dečja radost“ 1952. i „Dereta“ 2002/2003. Danijel Defo: Robinzon Kruso Istočnjačke priče (Izbor) Andersen (Bajke izbor) Prema Servantesu: Don Kihot Grimove bajke (izbor) Džonatan Svift: Guliverova putovanja Pored navedenih radova imao je više priloga u Profesorskom glasniku i „Domu i školi“, bio je urednik i redaktor za nemački, engleski i francuski jezik lista „Perfekat“ namenjenog učenju i usavršavanju jezika. Skoro sve njegove knjige doživele su više izdanja, neke i po desetak. Za svoj prevodilački rad a posebno za prevod dela: „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“ od Diogena Laertija 7. decembra 1973. godine dodeljena mu je prevodilačka nagrada Miloš N. Đurić.