KOZARA Brod posebne namene Pismo: Ćirilica Broj strana: 112 Broširano izdanje Format: 23 x 21 cm Autor: Darko Stričić Izdavač: Medija centar Odbrana Kozara brod posebne namene Kozara brod posebne namene predstavlja knjiigu Darka Stričića koja govori o vojnom brodu rečne flotile Srbije. On je nabavljen još davne 1961. godine iz Nemačke i zamenio je brod RRM-11 Fruška Gora. Pored toga što je Kozara komandni brod vojske Srbije on se koristi i u protokolarnim dešavanjima, poput vojnih i nacionalnih praznika kao i za prijem zvaničnika iz sveta vojske, državnog i diplomatskog kora. Još jedan od namena Kozare jeste i obuka iz navigacije i brodarstva svih onih koji su deo rečnih jedinica, brodarskih škola i ostalih sličnih vojnih i edukativnih ustanova. Knjiga je NOVA ---------------------------- 1g

MODELI NAŠIH BRODOVA Urednik - Ante Perić Izdavač - Čuvar Jadrana, Split Godina - 1975 190 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Napomena redakcije KAŽIMIR PRIBILOVIĆ, KAPETAN FREGATE - Kroz našu pomoračku prošlost OLIVER FIO - Brod - sinteza tehnike i tehnologije, povijesti, ekonomije dekorativne umjetnosti JOSIP LUETIĆ - O dubrovačkom modelarstvu starih jedrenjaka MIROSLAV ŠTUMBERGER - Dubrovačka nava XVI stoljeća LEO VERLE - Sagitta iz XIII stoljeća LEO VERLE - Hrvatski trgovački brod X stoljeća MILIVOJE MILOŠEVIĆ - Bokeljski šambek JOSIP LUETIĆ - Galijica Dubrovačke republike ANTE MEŠTROVIĆ - Starohrvatski brod XII-XIII stoljeća ANTE MEŠTROVIĆ - Pelig ANTE MEŠTROVIĆ - Trabakul PETAR MARDEŠIĆ - Bracera MIRKO RADOVIĆ - Motorni jedrenjak `Dinka` (bracera) MIRKO RADOVIĆ - Uputstvo za gradnju modela brodova mornarice NOVJ KAŽIMIR PRIBILOVIĆ - PČ-56 `Partizan III` KAŽIMIR PRIBILOVIĆ - NB-3 `Jadran` KAŽIMIR PRIBILOVIĆ - NB-11 `Crvena zvijezda` KAŽIMIR PRIBILOVIĆ - PČ-21 `Miran` KAŽIMIR PRIBILOVIĆ - PČ-22 `Streljko` MARIN ZANINOVIĆ - Lada iz Grapčeve spilje MARIN ZANINOVIĆ - Liburna `Jadran` školski brod JRM Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Odbrana, 2013. Udžbenički format, 280 ilustrovanih strana. Nekorišćena knjiga. Brod, plovidba...

Naslov: Čvrstoća broda: Odabrana poglavlja statičke analize Autor(i): Milorad Motok Izdavač: Mašinski fakultet Mesto: Beograd Godina: 2005 Povez: mek Strana: 436 Format: 24 cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: odlično očuvano - kao novo

Naslov: Čvrstoća broda: Odabrana poglavlja statičke analize Autor(i): Milorad Motok Izdavač: Mašinski fakultet Mesto: Beograd Godina: 2005 Povez: mek Strana: 436 Format: 24 cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: odlično očuvano - kao novo Lično preuzimanje kod Muzej Istorije Jugoslavije (Kuća Cveća), tj. Hajd Parka ili Autokomanda, po dogovru u centru grada Troškove slanja plaća kupac.

slavonski o bosnaski brod istorija slavnskog broda ivo rubić prilog pozanvanju veza bračana sa drugim primorcima brač andre jutronić tvrd povez u dobrom stanju

Ko ste vi druže predsedniče Josip Broz Tito, Jovanka Broz, brod Galeb, Stane Dolanc, Frančesko Pereira, Čerčil, Edvard Kardelj, Milovan Đilas, Vladimir Bakarić, Džemal Bijedić, Davorjanka Paunović Zdenka, general Nikola Lekić, general Jova Popović, Marko Rapo Dr Aleksandar Matunović 503 stranice

TITANIK.....brodolom...katastrofa......... by Hess (Author), Hessel (Author) Kaum ein zweites Schiff hat so viel Stoff für Bücher, Artikel und Filme geliefert, über kein anderes wurden so viele Legenden in die Welt gesetzt. Letztere wuchern sogar in Titanic-Bestsellern unserer Tage üppig weiter. Doch nicht so im vorliegenden Werk, in dem die Autoren - erstmals auf wissenschaftlicher Grundlage - eine umfassende Darstellung über Ursachen, Verlauf und Folgen der Schiffskatastrophe des britischen Luxusliners vorlegen. Hardcover/gebunden, leichte Gebrauchsspuren, 168x235 mm, Titanik dva lica jedne katastrofe , Teško da je neki drugi brod obezbedio toliko materijala za knjige, članke i filmove, a nijedan drugi brod nije iznedrio toliko legendi. Potonji čak nastavljaju da se razmnožavaju u bestselerima Titanika naših dana. Ali nije tako u ovom radu, u kome autori – prvi put na naučnoj osnovi – iznose sveobuhvatan opis uzroka, toka i posledica brodske katastrofe britanskog luksuznog broda. Tvrd povez / povez, blagi tragovi habanja, 168k235 mm, Titanik dva lica svaka katastrofa ilustrovana slikama sa broda, crtežima, kartama... M

Odlično očuvano Pečatiran drugi list Iz sadržaja: ● Barbara Kenig – „Darivani” ● Lorens Ferlingeti – „Otvorenih očiju, otvorenog srca” ● Haruki Murakami – „Spori brod za Kinu” ● Imre Oravec – „Septembar 1972” ● Erberto Elder – „Koraci u krug” ● Oskar V. de L. Miloš – „Pesme” ● Petar Vujičić – „Čitajući poeziju Oskara V. de L. Miloša” ● Martin Hajdeger – „Iz iskustva mišljenja” ● Vilijam Sarojan – „Moje srce u brdima” ● Tristan Cara – „Približni čovek” ● Iber Žuen – „Predgovor Približnom čovjeku” {KTJ30.016}

POMORSKI RJEČNIK Radovan Vidović **2822../J-2017. autor:Radovan Vidović izdavač : LOGOS Split 1984.g tvrd povez-platno-zlatotisak ,589.strana,ilustrovano cb.slike,latinica , 24 x 17,5.cm, stanje : novo- nekorišten Sadržaj: - Predgovor - Skraćenice - Rječnik I. Dio - Pomorske riječi iz naših izvora na hrvatskom ili Srpskom jeziku II. Dio - Pomorske riječi iz naših izvora na latinskom jezku - Indeksi * Indeks hrvatskih riječi * Indeks talijanskih i engleskih riječi - Dodaci * u izboru leksičke građe pomorstva obuhvaćena su sledeća područja : -BROD -vrste brodova,delovi broda,oprema broda, -BRODOGRADILIŠTE, - BRODOGRADNJA, -NAVIGACIJA I MANEVAR, -ŽIVOT NA BRODU , -POMORSKA METEOROLOGIJA, ASTRONOMIJA , -GEOMORFOLOGIJA (koliko je u vezi s morem).

dobro stanje , 24 x 18 , 20 strana

Jedan čovek. Dva moguća života. Lenjingrad, Rusija, 1968. Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava... U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji. Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja. „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“ - Mejl on sandej „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“ - San „Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“ - Buklist „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“ - Tajms „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“ - Dejli telegraf „Naslednik Henrija Džejmsa.“ -Sandej tajms „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“ - Vašington post „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“ -Mejl on sandej

Vodič za projektante s katalogom standardnih valovitih kompenzatora iz nerđajućih čelika Tvornica kompenzatora „Đuro Đaković - Teddington“ - Slavonski Brod Broj strana: 160 Ilustrovano. Dvojezično: hrvatski i engleski Sadržaj priložen na slici. U dodatku i jedna brošurica na šest strana - Kompenzatori za centralno grijanje Vrlo dobro očuvana. Tankozidni kompenzator je u celom svetu prihvaćen kao glavna metoda kompenzacije za cevovode kod kojih dolazi do istezanja usled varijacija u temperaturama, pritiscima ili spoljnim fizičkim kretanjem. Teorijski, kompenzatori su jedan od najosetljivijih delova cevovoda, napravljeni od tankog lima, deo mnogo manji od cevovoda u koji je ugrađen, a mora podnositi iste promene temperature i pritiska. Ipak, danas se moderni kompenzatori smatraju permanentnim delom cevovodne instalacije. U ovom izdanju prikazan je niz kompenzatora koje su usavršili, proizveli i testirali vodeći svetski stručnjaci za tehnologiju kompenzaora. (K-48)

ENCIKLOPEDIJA PITANJA I ODGOVORA - Brajan Vord NOVO u celofanu Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat? itv

Izdavač: Svetosavska književna zajednica, Beograd Biblioteka Posebna izdanja, knjiga 2 Predgovor i prevod: Srboljub Miletić Povez: broširan Broj strana: 120 Sadržaj priložen na slici. Veoma dobro očuvana. Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ (K-96)

engleski jezik u pomorstvu elementi broda na engleskom engleski za pomorce sadrži na kraju i : hrvatsko engleski rečnik brodarstva naziva u brodogradnji brodarstvu englesko hrvatski rečnik pomorstva odlično očuvana naklizgeol

Ljubo Jandric - Sa Ivom Andricem 1968-1975. SKZ, Beograd, 1977. Tvrd povez, 394 strane. Sitna podvlacenja grafitnom olovkmo, sto lako moze da se ukloni. Na nekoliko mesta postoji zvezdica na margini, nacrtana tankom crvenom hemijskom olovkom. Osim toga, dobro ocuvano. `Punih je sedam godina (1968.-1975.) Ljubo Jandrić u svojoj knjizi “Sa Ivom Andrićem” portretirao velikoga pisca. Nije to prestao činiti ni osme 1975. godine svoga susretanja s njim, u čijih je dva i pol mjeseca preležanih bez svijesti u bolnici prenio i trinaest takvih Andrićevih dana iz prethodne 1974. Od 17. listopada 1968. do 13. ožujka 1975. Jandrić je s Andrićem bio ono što je Johann Peter Eckermann bio s Johannom Wolfgangom Goetheom, Max Brod s Franzom Kafkom, Predrag Matvejević s Miroslavom Krležom, i njima sličnim. U tome je razdoblju Jandrić u ulozi strpljivog slušatelja svoga mudrog sugovornika, koji bilježi sve što ga karakterizira i kao čovjeka i kao pisca, i kao intelektualca, diplomatu, političara, zaljubljenika u Bosnu, njezine ljude i njezinu povijest. Jandrićeva knjiga tako postaje neka vrsta portreta Andrićeva unutarnjeg života i portreta njegove umjetnosti, autentičan izvornik gotovo svih sadržaja njegovog ljudskog i stvaralačkog lika. Od svoga sugovornika zapisivač uzima sve što mu on ponudi u šetnji, uz kavu, na raznim mjestima, i na stranicama svoje knjige sve to čuva kao poseban dar.`

uredili: Jason T. Eberl - Kevin S. Decker: ZVJEZDANE STAZE I FILOZOFIJA Mek povez, 318strana, izdavač: JESENSKI I TURK - Zagreb Saga o Zvjezdanim stazama prošla je dug put od kultne TV-serije šezdesetih do današnjeg statusa najvećeg izmišljenog svijeta suvremene popularne kulture. Neumoran i nemiran duh istraživanja koji goni brod Enterprise da bodro kroči kamo još nitko nije pošao oduvijek je svojstven i filozofskom nagnuću. Zvjezdane staze i filozofija imaju istu Prvu direktivu: preispitivati najvrednije ideje iz prošlosti i sadašnjosti i približiti se boljoj budućnosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Ovo je filozofska gozba za gledatelje Zvjezdanih staza i sve zaljubljenike u znanstvenu fantastiku. Jedna od najuzbudljivijih stvari u gledanju serijala je prepoznavati filozofska polazišta pojedinih epizoda i filmova. Čitanjem ove knjige to se uzbuđenje produbljuje i produljuje. – Jorge E. Garcia, Pasija Mela Gibsona i filozofija Zvjezdane staze u svim oblicima bile su i ostale jedna od filozofski najfascinantnijih televizijskih filmskih serijala. Zvjezdane staze i filozofiju voljet će i filozofi i vjerni gledatelji. – Richard Hanley, South Park i filozofija

Mile Kordić / ĐENERAL jedan narod a dva kralja МИЛЕ КОРДИЋ Ђ Е Н Е Р А Л ЈЕДАН НАРОД А ДВА КРАЉА Роман о сукобима и уједињењу Црне Горе и Србије КЊИГА КОМЕРЦ БЕОГРАД 2ОО1 ПОСЕБНА ИЗДАЊА РОМАН О СУКОБИМА И УЈЕДИЊЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ . .. `ЂЕНЕРАЛ` је писан на основу казивања Радула Божовог Чогурића из села Липова код Колашина и животне сздбине бригадира (ђенерала) Радомира Лукина Вешовића из Букове Пољане код Колашина. Коришћени су записи и већ објављена литература. Радомир Вешовић је умро пре другог светског рата у Славонском Броду, а Радуле Чогурић 1988. године у Љигу! (Писац) 77 ПОГЛАВЉА Брош Ћирилица 4О7 страница РОМАН Knjiga je NOVA ---------------------------- 06,06

Autor: Cook, James Izdavač: Split : Slobodna Dalmacija, 2005 Materijalni opis: 410 str. : ilustr. ; 21 cm Edicija: Biblioteka Knjiga mora ; knj. 7 Veliki admirali oceana Predmetna odrednica: Cook, James, 1728-1779 – putovanja, geografska otkrića Ekspedicije. Putovanja. Otkrića (opisivanje) Knjiga donosi dnevnike s tri putovanja po Tihom oceanu koje je engleski pomorac James Cook poduzeo u drugoj polovici 18. stoljeća, otkrivajući i istražujući njegove obale i izrađujući karte novootkrivenih područja, po zadatku ali i izvan zadataka postavljenih od Admiraliteta Britanske imperije. Prvo putovanje (1768–1771) odvelo ga je na Pacifik (Tahiti) i, poslije, u Južni Pacifik, gdje je tražio tajanstveni kontinent Terra Australis. Prilikom drugog putovanja (1772–1775) otputio se u ledena područja na krajnjem jugu i posjetio neke pacifičke otoke, a tada su riješene dileme oko Terre Australis. Treće putovanje (1776–1779) donijelo je otkriće Havajskih otoka. Ovdje je James Cook čiji je cilj bio „Doći donde, dokle je moguće čovjeku doći. Doprijeti dalje negoli je dopro ijedan čovjek prije mene`, izgubio život. Jezik: hrvatski Džejms Kuk (engl. James Cook; Marton, 7. novembar 1728 – 14. februar 1779) je bio engleski istraživač, moreplovac i kartograf. Obavio je tri putovanja na Pacifik, tačno obeleživši mnoga područja i prvi put zabeleživši nekoliko ostrva i obala na morskim mapama. Njegovi najveći doprinosi su otkriće istočne obale Australije i njeno osvajanje u korist Velike Britanije, otkriće Havaja i prvo oplovljavanje i kartografisanje Njufaundlenda i Novog Zelanda. Detinjstvo i mladost Džejms Kuk je rođen u skromnoj porodici u Martonu u Severnom Jorkširu, blizu današnjeg grada Midlsbroa. Kuk je bio jedno od petoro dece majke Grejs i Džejmsa starijeg, škotskog imigranta, radnika na farmi. Kao dete Džejms se s porodicom preselio na farmu Ejri Holm u Grejt Ejton, gde se školovao u lokalnoj školi (koja je danas muzej), a njegovo obrazovanje finansirao je očev poslodavac. U 13 godina počeo je da radi s ocem, koji je upravljao farmom. Godine 1745, kad je imao 16 godina, Kuk je napustio kuću da bi radio kao kalfa u jednom dućanu u ribarskom selu Stejt. Prema legendi Kuk je osetio žudnju za morem gledajući ga kroz izlog dućana. Posle godinu i po dana u Stejtu, vlasnik radnje (G. Anderson) smatrao je da Džejms nije za trgovca. Odveo ga je u obližnji lučki grad Vitbi i upoznao ga s Džonom i Henrijem Vokerom. Oni su bili poznati lokalni brodovlasnici i Kvekeri, a bavili su se prevozom uglja. Kuk se zaposlio kao pripravnik pomorski trgovac u maloj floti koja je razvozila ugalj engleskom obalom. Prvi posao bio mu je na brodu Freelove, i nekoliko godina je proveo na ovom i drugim brodićima ploveći između reke Tajn i Londona. Zbog ovog posla Kuk se posvetio studiranju algebre, trigonometrije, pomorstva i astronomije, veštinama koje su mu bile potrebne kada jednog dana bude komandovao brodom. Kad se okončao njegov trogodišnji pripravnički staž, Kuk je počeo da radi na trgovačkim brodovima na Baltičkom moru. Uskoro je napredovao kroz mornaričke rangove, da bi 1752. bio postavljen za prvog oficira (zaduženog za navigaciju) na ugljarici Friendship. Godine 1755. ponuđeno mu je da preuzme komandu nad brodom, ali on se dobrovoljno prijavio u Britansku kraljevsku mornaricu. Godine 1755, Kraljevina Velika Britanije je se naoružavala za Sedmogodišnji rat. Kuk je shvatio da će brže napredovati u karijeri u vojnoj službi. Međutim, to je zahtevalo lagano napredovanje kroz mornaričku hijerarhiju, pa je 17. juna počeo kao mornar prve klase na jedrenjaku Eagle pod komandom kapetana Hjua Palisera. Uskoro je unapređen u prvog oficira. Porodični život Kuk se oženio Elizabetom Bats, kćerkom jednog od njegovih mentora, 21. decembra, 1762. Bračni par je imao šestoro dece: Džejmsa (1763–1794), Natanijela (1764–1781), Elizabet (1767–1771), Džozefa (1768–1768), Džordža (1772–1772) i Hjua (1776–1793). Kada nije bio na moru, Džejms Kuk je živeo u Ist Endu u Londonu. Odlazio je u crkvu svetog Pavla u Šadvelu, gde je njegov sin kršten. Početak karijere u Kraljevskoj mornarici Za vreme Sedmogodišnjeg rata, Kuk je učestvovao u opsadi grada Kvebeka pre bitke na Abrahamovoj zaravni 1759. Pokazao je talenat za kartografiju i bio je zadužen za snimanje ušća Sen Lorena za vreme opsade, omogućivši generalu Džejmsu Vulfu da izvede svoj skriveni napad na Abrahamovoj zaravni. Kukova geodetska veština se pokazala korisnom u 1760-im, kada je snimio razuđene obale Njufaundlenda. Kuk je snimio severni odsek 1763. i 1764, južnu obalu između poluostrva Burin i Rta Rej 1765. i 1766, a zapadnu obalu 1767. Za pet godina provedenih na Njufaundlendu Kuk je sačinio detaljne i tačne mape ostrvskih obala; i pomoglo mu da razvije veštinu praktične geodezije, često u nepovoljnim uslovima, što je izazvalo pažnju Admiraliteta i Kraljevskog društva u ključnom momentu kako njegove lične karijere tako i britanskih prekomorskih istraživanja. Kukovi značajni doprinosi mogu se pripisati kombinaciji njegove izvanredne veštine u moreplovstvu, nadmoćne geodetske i kartografske veštine, hrabrosti u istraživanju opasnih mesta da bi proverio činjenice (npr. uplovljavanje u Antarktički polarni krug i istraživanje Velikog koralnog grebena), sposobnosti da vodi ljude u nepovoljnim uslovima i smelosti kako u obimu istraživanja tako i u želji da prekorači uputstva koja mu je davao Admiralitet. Prvo putovanje (1768–1771) Godine 1766, Kraljevsko društvo je angažovalo Kuka da otputuje na Pacifik da bi posmatrao prolazak Venere pored Sunca. Kuk je dobio čin poručnika i preuzeo komandu nad brodom Endeavour (Nastojanje). Isplovio je iz Engleske 1768, obišao rt Horn i nastavio na zapad preko Pacifika da bi stigao na Tahiti 13. aprila 1769, gde su posmatranja trebalo da se obave. Prolazak Venere je trebalo da se desi 3. juna, a u međuvremenu je Kuk izgradio malu tvrđavu i opservatoriju. Astronom kome je poveren ovaj zadatak bio je Čarls Grin, pomoćnik nedavno postavljenog kraljevskog astronoma Nevila Maskelajna. Prvenstvena svrha posmatranja bila je da se obave merenja koja bi se koristila za što tačnije izračunavanje udaljenosti Venere od Sunca. Ako bi se ovo postiglo, onda bi se udaljenost drugih poznatih planeta mogla izračunati na osnovu njihovih relativnih orbita. Na dan posmatranja prelaska, Kuk je zapisao: „Subota 3. Ovaj dan se pokazao tako povoljan za našu svrhu kako se samo poželeti može, ni oblačka na nebu a vazduh je bio potpuno čist, tako da smo imali sve mogućnosti kakve smo poželeli u posmatranju prelaska planete Venere preko Sunčevog diska: vrlo smo jasno videli atmosferu ili tamnu senku oko planete koja je prilično ometala merenje tačnog vremena kontakta. Dr Solander je posmatrao kao i Mr Grin i ja, i naša merenja su se razlikovala mnogo više nego što se moglo očekivati...” Na opšte razočarenje, odvojena merenja Grina, Kuka i Solandera razlikovala su se više od predviđene margine greške. Njihovi aparati su bili adekvatni standardima tog vremena, ali podaci nisu mogli eliminisati greške. Kada su njihovi rezultati kasnije upoređeni s rezultatima iz drugih opservatorija, koje su isti događaj merile na drugim mestima, čist rezultat nije bio tako ubedljiv niti tačan kako su se nadali. Kada su posmatranja završena, Kuk je isplovio da izvrši drugi zadatak putovanja: da istraži južni Pacifik i pokuša da pronađe znake pretpostavljenog južnog kontinenta Terra Australis. Kraljevsko društvo, a posebno Aleksander Dalrimpl, verovalo je da kontinent postoji, mada je Kuk imao lične sumnje u ovoj stvari. Uz pomoć tahićanskog navigatora Tupaje, koji je imao bogato znanje o pacifičkoj geografiji, Kuk je uspeo da stigne do Novog Zelanda, i tako je bio tek drugi Evropljanin u istoriji koji je to uradio (posle Abela Tasmana više od stoleća ranije, 1642). Kuk je kartografisao čitavu obalu Novog Zelanda, napravivši samo neke manje greške. Otkrio je i moreuz koji je odvajao Severno od Južnog ostrva i nazvao ga Kukov moreuz, koji Tasman nije video. Zatim je zaplovio na zapad u nameri da dođe do Van Dimenove zemlje (danas Tasmanija, koju je ranije ugledao Tasman) da bi ustanovio da li je ovo kopno deo legendarnog južnog kontinenta. Bili su, međutim, prinuđeni da uzmu mnogo severniji kurs zbog jakih vetrova, sve dok jednog jutra nisu ugledali kopno koje je Kuk nazvao Point Hiks. Kuk je izračunao da Van Dimenova zemlja mora da leži južnije, ali otkrivši obalu koja je išla jugozapadno, zapisao je svoju sumnju da je ovo kopno povezano s njom. Ova tačka je u stvari bila jugoistočna obala australijskog kontinenta, pa je njegova ekspedicija bila prva poznata evropska ekspedicija koja je stigla na istočnu obalu Australije. U svom dnevniku, Kuk je ovako zabeležio taj događaj: „Najjužnija tačka zemlje koju smo ugledali, koja se od nas protezala W1/4S procenio sam da leži na širini 38°..0` S° i dužini 211°..07` W t od griničkog meridijana. Nazvao sam je Point Hiks, jer je poručnik Hiks bio prvi koji je otkrio ovu zemlju .” U brodskom dnevniku upisano je da se to desilo u četvrtak 19. aprila, 1770. Kuk, međutim, nije izvršio potrebna podešavanja kada je pre toga prešao 180. meridijan geografske dužine, pa je stvarni dan po kalendaru bio petak, 20. april. Smatra se da je zemlja koju su oni ugledali mesto koje leži na otprilike pola puta između današnjih gradova Orbosta i Malakute na jugoistočnoj obali države Viktorija. Kasnija snimanja terena, urađena 1843, ignorisala su ili zanemarila raniji Kukov naziv ovog mesta, koja je dobilo ime Rt Everard. Na 200-godišnjicu otkrića, obali je zvanično vraćeno ime Point Hiks. Endevor je nastavio da plovi prema severu duž obale, s kopnom na vidiku, pa je Kuk kartografisao i davao imena mestima kraj kojih je prolazio. Nešto više od nedelju dana kasnije, prošli su pored dugačkog ali niskog zatona, i kada su stigli do njega ukotvili su se na niskom rtu sa peščanim dinama. Ovde je, 29. aprila, Kuk s posadom prvi put kročio nogom na kontinent, na mesto koje se danas zove Kurnel. Kuk je prvo nazvao zaliv Stingaree Bay (zaliv raža) jer ih je tu bilo mnogo; naziv je kasnije promenjen u Botanist Bay i konačno u Botany Bay po jedinstvenim vrstama koje su otkrili botaničari Džozef Benks, Danijel Solander i Herman Špering. Neki su, naročito Džozef Benks, tvrdili da je ovo prvo mesto iskrcavanja pogodno za osnivanje prvog naselja i britanske kolonijalne predstraže. Međutim, skoro osamnaest godina kasnije, kada je kapetan Artur Filip s Prvom flotom došao početkom 1788. da uspostavi predstražu i osnuje kažnjeničku koloniju otkrio je da zaliv i okolina ne odgovaraju slici koja im je opisana. Umesto toga, Filip je naredio da se presele u pristanište nekoliko kilometara na sever, koje je Kuk nazvao Port Džekson, ali ga nije dalje istraživao. U ovoj luci na mestu koje je Filip nazvao Sydney Cove podignuta je naseobina Sidnej. Naselje je neko vreme kasnije najčešće nazivano Botani Bej. Naučnici ekspedicije započeli su prvu evropsku naučnu dokumentaciju australijske faune i flore. Za vreme iskrcavanja Kuk je susreo i australijske starosedeoce, aboridžine. Kad je brod uplovio u luku, primetili su aboridžine s obe strane zaliva. Oko 2 sata popodne bacili su sidro u blizini od šest do osam koliba. Dva aboridžina, mlađi i stariji čovek, došli su do broda. Odbili su Kukove poklone. Jedna musketa je opalila preko njihovih glava, lakše ranivši starca, pa je on pobegao prema kolibama. Vratio se s drugim ljudima koji su počeli da bacaju koplja na Kukove ljude, ali ih nisu povredili. Pobegli su kada su još dve salve ispaljene. Odrasli su pobegli, ali je Kuk našao nekoliko dece u kolibama, i ostavio nekoliko ogrlica kao znak prijateljstva. Kuk je nastavio putovanje na sever, praveći mape obale. Kada je Endevor prelazio preko jednog spruda u Velikom koralnom grebenu, 11. juna, 1770. dogodila se nesreća. Brod je ozbiljno oštećen i njegovo putovanje je odloženo za gotovo sedam nedelja dok nisu izvršene popravke na plaži (u blizini dokova današnjeg Kuktauna), na ušću reke Endevor. Boraveći ovde, Benks, Špering i Solander su sakupili prve veće kolekcije australijske flore. Susreti posade s lokalnim aboridžinima bili su uglavnom miroljubivi; od grupe ovde okupljene naziv „kangaroo“ će ući u engleski jezik, a došlo je od lokalnog naziva za „sivog kengura“. Kada je opravka završena putovanje je nastavljeno, prolazom pored najsevernije tačke – rta Kejp Jork a zatim plovidbom kroz moreuz Tores između Australije i Nove Gvineje, kojim je 1604. plovio Luis Vaes de Tores. Do ove tačke putovanja Kuk nije izgubio ni jednog čoveka od skorbuta, značajno i praktično nečuveno postignuće na dugim plovidbama 18. veka. Poštujući politiku Kraljevske mornarice iz 1747. Kuk je terao svoje ljude da jedu limun, pomorandže i kiseli kupus. U to vreme se znalo da loša ishrana izaziva skorbut, ali se nije znalo da je krivac za to nedostatak vitamina C. Kuk je nastavio da plovi za Bataviju, glavni grad Holandske kolonije Istočne Indije, zbog popravke broda. Batavija je bila poznata kao žarište malarije, i pre nego što su se vratili kući 1771, mnogi iz Kukove posade su podlegli ovoj i drugim bolestima, kao što je dizenterija; među njima su bili tahićanski vrač Tupaja, Benksov sekretar i kolega naučnik Finac Herman Špering, astronom Čarls Grin i ilustrator Sidni Parkinson. Kuk je nazvao Ostrvo Špering na obali Novog Zelanda u čast Hermana Šperinga i njegovog rada na putovanju. Kukovi dnevnici su objavljeni po njegovom povratku, i on je postao neka vrsta heroja u naučnim krugovima. Među običnom publikom, međutim, veći heroj bio je aristokratski botaničar Džozef Benks. Benks je čak pokušao da preuzme komandu nad Kukovim drugim putovanjem, ali se povukao pre nego što je putovanje počelo. Drugo putovanje (1772 –1775) Uskoro posle povratka Kuk je postavljen za komandanta (tačnije „Master and Commander“ – gospodara i komandanta). Još jednom ga je Kraljevsko društvo angažovalo da traži mitsku Terra Australis. Na svom prvom putovanju Kuk je pokazao, obilaskom Novog Zelanda, da on nije deo veće kopnene mase na jugu; a iako je kartografisanjem gotovo čitave istočne obale Australije pokazao da se radi o velikom kontinentu, pretpostavljalo se da Terra Australis leži još dalje na jug. Uprkos suprotnim dokazima, Dalrimpl i ostali iz Kraljevskog društva još su verovali da ogroman južni kontinent postoji. Kuk je na ovom putovanju komandovao brodom Resolution, dok je Tobijas Furno komandovao drugim brodom, Adventure. Kukova ekspedicija oplovila je svet na vrlo niskoj južnoj geografskoj širini, i bila je među prvima koja je prošla Antarktički polarni krug 17. januara 1773, došavši do 71°10` južno. Takođe je otkrio Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva. U antarktičkoj magli Resolution i Adventure su se razdvojili. Furno je krenuo na Novi Zeland, gde je izgubio nekoliko ljudi u borbi s Maorima, i kasnije otplovio za Britaniju, dok je Kuk nastavio da istražuje Antarktik. Kuk je bio vrlo blizu kopna Antarktika, ali se vratio nazad prema Tahitima da obnovi zalihe na brodu. Ponovo je krenuo na jug u još jednom bezuspešnom pokušaju da otkrije pretpostavljeni kontinent. Na ovo putovanje Kuk je poveo mladog Tahićanina Omaja, koji se pokazao kao slabiji poznavalac Pacifika od Tupaje, koji ga je pratio na prvom putovanju. U povratku Kuk se iskrcavao na Prijateljska ostrva, Uskršnja ostrva i Vanuatu, 1774. Njegovi izveštaji po povratku kući nisu potvrdili popularni mit o Terri Australis. Još jedno dostignuće drugog putovanja je uspešno korišćenje K1 hronometra koji je omogućio tačno merenje geografske dužine. Po povratku, Kuk je unapređen u mornarički čin kapetana, a dodeljena mu je i počasna penzija Kraljevske mornarice (kao oficiru u Grinič bolnici). Ali Kuk se nije mogao odvojiti od mora. Cilj trećeg putovanja bio je da se pronađe Severozapadni prolaz. Kuk je trebalo da otplovi na Pacifik i da ploveći istočno dođe do Atlantika, dok je istovremeno putovanje trebalo da se obavi suprotnim pravcem. Treće putovanje (1776–1779) Na svom poslednjem putovanju Kuk je još jednom komandovao brodom Resolution, dok je kapetan Čarls Klark komandovao brodom Discovery. Putovanje je navodno planirano da bi se Omaj vratio na Tahiti; tako je bar javnost verovala, pošto je Omaj bio omiljena atrakcija u Londonu. Pošto je vratio Omaja, Kuk je zaplovio na sever i 1778. postao prvi Evropljanin koji je posetio Havajska ostrva, koja je on nazvao „Sendvička ostrva“ po četvrtom grofu od Sendviča, tadašnjim prvim lordom Admiraliteta. Postoje rasprave među savremenim istoričarima da se Kukov dolazak na današnje Veliko ostrvo Havaji poklopio igrom sudbine s periodom obožavanja polinezijskog boga Lonoa. Zaista, oblik Kukovog broda Resolution (naročito jarboli, jedra i ostala oprema) podsećali su na izvesne artefakte koji su bili deo ceremonije obožavanja. I Kukova maršruta oko ostrva u smeru suprotno od kazaljki na satu pre nego što se iskrcao, podsećala je na procesiju koja se takođe kretala suprotno od kazaljki na u obilasku ostrva za vreme proslave posvećene Lonou. Zato su, veruje se, Kuka (a delom i posadu) domoroci deifikovali, prema njemu su se ponašali s najvećim mogućim poštovanjem i smatrali ga inkarnacijom samog Lonoa. Odatle je Kuk otplovio na istok da istraži obalu Severne Amerike, gde se iskrcao u blizini jednog sela Prvih naroda u Jukutu u tesnacu Nutka na ostrvu Vankuver, iako je i ne znajući prošao moreuzom Huan de Fuka. On je istražio i kartografisao obalu od Kalifornije, pa sve do Beringovog moreuza, otkrivši usput današnji Kukov zaton na Aljasci. Beringov moreuz se pokazao neprohodnim, iako je Kuk nekoliko puta pokušavao da ga prođe. Kuk je na ovom putovanju postao izuzetno nezadovoljan, a verovatno je počeo da pati i od stomačne bolesti; pretpostavlja se da je takvo njegovo stanje dovelo do nerazumnog ponašanja prema posadi, kao kad ih je terao da jedu meso morža, koje nije bilo za jelo. Kuk se vratio na Havaje 1779. 14. februara u Kealakekua zalivu, neki Havajci su ukrali nekoliko Kukovih čamaca. Naravno, pošto je krađa bila česta na Tahitiju i drugim ostrvima, hteo je da uzme taoce dok se ukradeni čamci ne vrate. U stvari, imao je nameru da kao taoca uzme poglavicu Havaja, Kalaniopu`ua. Međutim, njegova stomačna bolest i izuzetno nerazumno ponašanje izazvali su prepirku s velikom grupom Havajaca koji su se okupili na plaži. U okršaju je ispaljeno nekoliko hitaca na Havajce, a Kuk je pretučen motkama i smrtno ranjen. Veruje se da je Kukov povratak na Havaje van perioda obožavanja Lonoa (Makahiki) – koji je bio simbol mira – a u sezoni rata (Tu Matauenga) verovatno poremetio ravnotežu i podstakao atmosferu mržnje i izazvao napad domorodaca. Pošto se nije razumeo u gramzivu domorodačku diplomatiju i lokalna shvatanja, Kuk je možda nepažljivo doprineo tenzijama koje su doveli do njegove smrti. Poštovanje koje su kapetanu Kuku ukazivali domoroci pokazalo se tako što su njihove poglavice i starci uzeli njegovo telo (verovatno delom zbog kanibalizma, iako takva tvrdnja ostaje sporna), a njegovo meso je odvojeno od kostiju i ispečeno. Neki Kukovi ostaci su kasnije vraćeni Britancima da bi bili sahranjeni u moru. Klark je preuzeo ekspediciju i pokušao još jednom da prođe kroz Beringov moreuz. Resolution i Discovery su se konačno vratili kući 1780. godine. Kukove beleške sa ovog putovanja dovršio je kapetan Džejms King. Kukovi štićenici Veći broj mlađih oficira koji su služili pod kapetanom Kukom ostvarili su značajne karijere. Vilijam Blaj, Kukov šef posade, dobio je komandu nad brodom Baunti 1787. da bi otplovio na Tahite i doneo hlebno drvo. Vilijam Blaj je najpoznatiji po pobuni svoje posade koja ga je oterala s broda 1789. (Videti: Pobuna na brodu Baunti). Kasnije je postao guverner Novog Južnog Velsa, gde je takođe izazvao jednu pobunu – jedini primer oružane pobune u australijskoj istoriji. Džordž Vankuver, jedan od Kukovih kadeta, kasnije je vodio ekspediciju do pacifičke obale Severne Amerike od 1791. do 1794. Džordž Dikson je plovio s Kukom u trećoj ekspediciji, a kasnije je komandovao sopstvenom. Kukovo nasleđe Jedanaestogodišnja putovanja Džejmsa Kuka vodama Pacifika mnogo su doprinela evropskom upoznavanju ovog područja. Nekoliko ostrva kao što su Uskršnje ostrvo i Sendvička ostrva (Havaji) prvi put su Evropljani otkrili, a najveći njegov doprinos su mnogo tačnije navigacione karte velikih područja Pacifika. Da bi se stvorile pouzdane mape trebalo je poznavati geografsku širinu i dužinu. Pomorci su mogli da izračunavaju tačnu širinu vekovima merenjem ugla sunca ili zvezda na horizontu pomoću sekstanta. Ali dužina je bila mnogo teža za merenje zato što je zahtevala precizno znanje o vremenskim razlikama između pojedinih tačaka na površini zemlje. Zemlja se okrene za 360 stepeni oko svoje ose za 24 časa; tačno vreme je 23 časa, 56 minuta i 4,091 sekundi. To znači da se svaki sat konvertuje u oko 15 stepeni, a 1 stepen u 4 minuta. Kuk je otkrio da izračunavanjem vremenske razlike od početne do završne tačke, određene u podne, koristeći položaj sunca u zenitu, čovek može da izvede razliku u geografskoj dužini. Kuk je izveo tačna merenja geografske dužine za vreme svog prvog putovanja zahvaljujući svojoj pomorskoj veštini, pomoći astronoma Čarlsa Grina i korišćenjem novih tabela objavljenih u Nautičkom almanahu, koji je omogućio kalkulacije korišćenjem Meseca i sedam odabranih zvezda. Na svom drugom putovanju Kuk je koristio K1 hronometar koji je napravio Larkum Kenedi, koji je bio veličine džepnog sata. On je bio kopija H4 sata koji je napravio Džon Harison, a to je bio prvi sat koji je pokazivao tačno vreme na moru, kada je korišćen na brodu Deptford`s na putovanju za Jamajku, 1761-1762. Bilo je i nekoliko umetnika na Kukovom prvom putovanju. Sidni Parkinson je napravio 264 crteža do svoje smrti pri kraju putovanja. Oni su bili od izuzetnog značaja za britanske botaničare. U Kukovom drugom putovanju bio je Vilijam Hodžs, koji je napravio poznate pejzaže Tahitija, Uskršnjeg ostrva i drugih mesta. Kuka su pratili brojni naučnici, čija su posmatranja i otkrića bila značajna. Džozef Benks, botaničar, bio je na prvom putovanju s kolegom Danijelom Solanderomom iz Švedske. Oni su sakupili preko 3.000 biljnih vrsta. Benk je bio najveći zagovornik naseljavanja Australije. Strasni istraživač, Kuk je bio i prvi Evropljanin koji je imao brojne susrete s raznim narodima Pacifika. Plovio je na mnoga ostrva blizu Filipina, pa čak i na manja udaljena ostrva južnog Pacifika. Tačno je zaključio da postoje veze između svih naroda Pacifika, iako su bili međusobno udaljeni velikim morskim prostranstvima. Prva visokoškolska institucija u Severnom Kvinslendu u Australiji nazvana je po njemu, a Univerzitet Džejms Kuk je otvoren u Taunsvilu 1970. Brojne druge institucije, geografski pojmovi i mesta odražavaju značaj Kukovog doprinosa geografiji. MG117 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova klasična knjiga govori o ponovnom otkriću aleutskog kajaka (morskog kajaka) Georgea Dysona i njegovim dalekosežnim putovanjima svojim čamcima. George Dyson je znanstveni povjesničar, sin Freemana Dysona, brat Esther Dyson i unuk Sir Georgea Dysona. Kad mu je bilo šesnaest godina, otišao je živjeti u Britansku Kolumbiju u Kanadi kako bi se posvetio kajaku i pobjegao od očeve sjene. Dok je tamo živio u kućici na drvetu na visini od 30 metara. Autor je knjiga Projekt Orion: Atomski svemirski brod 1957.-1965. i Darwin među strojevima: Evolucija globalne inteligencije, u kojima je proširio premisu istoimenog članka Samuela Butlera iz 1863. i suvislo sugerirao da je internet živo, osjećajno biće. On je tema knjige Kennetha Browera The Starship and the Canoe. Dyson je bio osnivač Dyson, Baidarka & Company, dizajnera kožnih kajaka u aleutskom stilu, i zaslužan je za oživljavanje baidarka stila kajaka. Baidarka ili aleutski kajak (aleutski: iqyax) je plovilo koje se sastoji od meke kože (umjetne ili prirodne) preko krutog svemirskog okvira. Njegov početni dizajn osmislili su domaći ljudi Aleuti (ili Unangan) s Aleutskih otoka. Narod Aleuta bio je okružen opasnim vodama i bio im je potreban vodeni prijevoz i brod za lov. Zbog geografije i klime Aleutskih otoka, drveća i drva bilo je malo i ljudi su se prvenstveno oslanjali na naplavljeno drvo za izradu okvira kajaka, koji je bio prekriven kožom morskih sisavaca. Stvorene su dvije vrste čamaca, jedan s natkrivenom palubom koji se koristio kao lovački kajak, i drugi koji je bio otvoren i sposoban za prijevoz robe i ljudi s jednog otoka na drugi. Moderne baidarce su brzi sklopivi čamci na vesla, koji se temelje na okviru od aluminijske legure s oblogom od PVC tkanine. Često su plutajuće komore na napuhavanje ugrađene u kožu, što rezultira povećanom sigurnošću i učinkom. Neki dizajni dodatno podržavaju ugradnju opute jedara, kormila i perajne kobilice.[1] Imena Riječ `baidarka` ruski je naziv koji se koristi za kajak u aleutskom stilu. Riječ su skovali rani ruski doseljenici na Aljasci, koji su je stvorili dodavanjem umanjenog sufiksa `-ka` imenu drugog, većeg čamca koji su Aleuti zvali baidara.[potreban citat] Povijest Prije dolaska Rusa, bajdarke s jednom rupom (kajaci) pronađene su u izobilju, uz poneki čamac s dvije rupe. Rusi su kasnije došli loviti životinje koje nose krzno, a ruski utjecaj na dizajn kajaka bio je značajan, što je rezultiralo kajacima s tri rupe. One su vjerojatno bile konfigurirane tako da je čovjek na krmi veslao i vodio plovilo, dok je čovjek s pramcem bio odgovoran za korištenje atlatla (daske za bacanje) u lovu, dok je šef lova u sredini upravljao lovom. Neke karakteristike ovih ranih kajaka opisane su riječima Ivana Veniaminova (Innocenta od Aljaske) koji je pisao s otoka Atka 1840. godine: `...Baidarki današnjih Aleuta više nisu tako savršeni kao oni nekadašnjih Aleutskih jahača. U to vrijeme, u rukama izvrsnih jahača, bili su toliko brzi da ih ptice nisu mogle nadmašiti. Bili su tako uske i oštre kobilice da nisu mogle stajati uspravno u vodi bez jahača, a tako lagane da bi ih lako moglo nositi i sedmogodišnje dijete.` Oblikovati Istaknuto obilježje bajdarke je njen rašljasti luk (dvostruki luk). Vrlo lagan i okretan, izrađen je od kože tuljana koju su šivale samo žene Aleuta, preko okvira izrađenog isključivo od drva (budući da na Aleutskim otocima ne raste drveće), kostiju i tetiva. Aleutski muškarci su ga tretirali kao živo biće, a za žene je bilo tabu da ih barataju nakon što su ga dovršili. Ljudi su dizajnirali okvire baidarka da budu lagani, brzi i fleksibilni, povezujući drvene dijelove zamršenim i duhovnim čvorovima ispletenim od žilavih životinjskih tetiva. Žene Unungan pripremale su kože morskih lavova koje su prišivale na okvire koštanim iglama, koristeći vodootporni šav. Dok su bili na moru, muškarci su sa sobom nosili pribor za hitne popravke. Za Unungan, morski kajaci živjeli su kao duhovna bića i bili su ključni za njihov opstanak. Od malih nogu, Unungan dječaci su obučavani u korištenju baidarka. Crteži Iqyaxa - Baidarka dostupni su ovdje. Danas Suvremena baidarka u državnom povijesnom parku Fort Ross 2015 U moderno doba, George Dyson se često pripisuje zaslugama za oživljavanje baidarka, kroz svoju tvrtku Dyson, Baidarka & Company. Dyson i njegovi brodovi bili su tema knjige Kennetha Browera The Starship and the Canoe [2], a sam Dyson je napisao knjigu Baidarka 1986. [3] Dysonove Baidarkas izrađene su od modernih materijala kao što su aluminij za okvir i presvučena poliesterska tkanina za kožu. Još jedan poznati revivalist baidarka je etnograf David Zimmerly, koji je dokumentirao povijest baidarka i ljudi koji su ih koristili. Godine 1983. Zimmerly je objavio dva članka u časopisu `Small Boat Journal` koji su pokazali kako se gradi baidarka.[4][5] Graditelji Iqyaxa koji su u 20. stoljeću održali tradiciju gradnje brodova od kože na kosturu uključuju Sergieja Sovoroffa.

m1 Subjektivna istorija jugoslovenske diplomatije 1943-1991. Izdavač: Službeni list SRJ, Beograd Autor: Ranko Petković Povez: tvrd Broj strana: 236 Ilustrovano. S A D R Ž A J: MINISTRI Dvanaest ministara inostranih poslova tzv Avnojske Jugoslavije Prvi ministar: dr Josip Smodlaka - Iskustvo i kontinuitet Drugi ministar: dr Ivan Šubašić - Nametnuto rešenje Treći ministar: Stanoje Simić - Poslednji mohikanac Četvrti ministar: Edvard Kardelj - Autoritet moći Peti ministar: Koča Popović - Zvezdani časovi Jugoslavije Šesti ministar: Marko Nikezić - Vrhunski domet Sedmi ministar: Mirko Tepavac - U krugu najboljih Osmi ministar: Miloš Minić - Poslednji iz plejade Deveti Ministar: Josip Vrhovec - Pad Deseti ministar: Lazar Mojsov - Miljenik bogova Jedanaesti ministar: Raif Dizdarević - Moć i nemoć entuzijazma Dvanaesti minstar: Budimir Lončar - Na brodu koji tone ONI KOJI SU BILI IZNAD MINISTARA Forumi i funkcioneri ONI KOJI SU BILI ISPOD MINISTARA Jugosloveni u diplomatiji U ime partije Udba kao sudba Ljudi u embahadama Policajci u fraku Doba kominforma Španci: ole! Zvezdana prašina Srbi u diplomatiji Specijalne misije: OUN, UNESKO, EEZ, OECD, SEV Portparoli: No comment! Pravnici: argumenti pro et contra Konzulati: polubeli diplomatski hleb Heroine u diplomatskom koru Muze u svetu diplomatije Kako su prekidani diplomatski odnosi

Odlično očuvano! Naslov Umetnost tumačenja poezije / priredili Dragan Nedeljković i Miodrag Radović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1979 Fizički opis 694 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Nedeljković, Dragan Radović, Miodrag Zbirka Književnost i civilizacija Napomene Str. 11-18: Predgovor / Dragan Nedeljković i Miodrag Radović. Predmetne odrednice Aligijeri, Dante, 1265-1321 -- „Pakao“ Vijon, Fransoa, 1431-1463 Ronsar, Pjer de, 1524-1585 Šekspir, Vilijam, 1564-1616 -- Soneti Gongora, Luis de, 1561-1627 Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 -- „Pesma Parki“ Šiler, Fridrih fon, 1759-1805 -- „Ditiramb“ Kolridž, Samjuel Tejlor, 1772-1834 -- „Pesma o starom mornaru“ Novalis, 1772-1801 -- „Pesma mrtvih“ Vordsvort, Vilijam, 1770-1850 Helderlin, Fridrih, 1770-1843 Šeli, Persi Biš, 1792-1822 -- „Oda zapadnom vetru“ Brentano, Klemens, 1778-1842 Kits, Džon, 1795-1821 -- „Oda slavuju“ Hajne, Hajnrih, 1797-1856 Leopardi, Đakomo, 1798-1837 -- „Silvija“ Mickjevič, Adam, 1798-1855 Puškin, Aleksandar Sergejevič, 1799-1837 -- „Elegija“ Ljermontov, Mihail J., 1814-1841 Po, Edgar Alan, 1809-1849 -- „Gavran“ Bodler, Šarl, 1821-1867 -- „Mačke“ Kostić, Laza, 1841-1910 -- „Santa Maria della Salute“ Malarme, Stefan, 1842-1898 Verlen, Pol, 1844-1896 -- „Pesnička umetnost“ Eminesku, Mihaj, 1850-1889 Rembo, Žan Artir, 1854-1891 -- „Pijani brod“ Jejts, Vilijam Batler, 1865-1939 Valeri, Pol, 1871-1945 -- „Morsko groblje“ Rilke, Rajner Marija, 1875-1926 Blok, Aleksandar Aleksandrovič, 1880-1921 Nastasijević, Momčilo, 1894-1938 Cesarić, Dobriša, 1902- -- „Oblak“ Apoliner, Gijom, 1880-1918 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Pasternak, Boris, 1890-1960 Poezija „Nema lakih pisaca“, rekao je poznati francuski naučnik Gistav Koen. Čitanje književnog teksta nije samo preletanje očima preko štampane stranice nego i svojevrstan napor i svojevrstan rad. „Kritika nam otkriva činjenice koje inače ne bismo primetili“, pisao je T. S. Eliot, i u ovoj knjizi čitalac će naći studije o velikim pesmama evropske književnosti, studije koje nam – kao kakvi krajnje precizni instrumenti – otkrivaju u tim pesmama ono što inače ne bismo ni slutili da postoji. Kako sami sastavljači kažu, cilj ovog zbornika je „metodološki pluralizam“; tačnije rečeno, on nam ne pokazuje samo primere kako treba čitati jednu pesmu kako bi nam ona otkrila sva bogatstva svog značenja, već i kako se sve može čitati poezija, sa kojih joj se sve strana može pristupati. „Jedan tekst nema svoje pravo značenje«, govorio je Pol Valeri, što će reći: da se ne mogu iscrpsti sva značenja koja smo u stanju da pronađemo u jednoj pesmi, i zato je ova knjiga poziv na dalja čitanja i dalja istraživanja. U Umetnosti tumačenja poezije neće uživati samo ljubitelji poezije; ona je neophodna svima onima čiji je poziv da književna ćela približavaju čitaocima, da upućuju mlade čitaoce u čitanje koje nije samo pasivno primećivanje nego i pravi, aktivni odnos prema književnosti. Jer ne smemo zaboraviti da je čitanje – kao i sve ostale veštine – nešto što se uči i trudom postiže. KC (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.

Naše starine IV - Godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti N.R. Bosne i Hercegovine Sarajevo 1957. Mek povez, ilustrovano, veliki format (29 cm), 328 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. Sadržaj: SPOMENICI KULTURE Šefik Bešlagić: Problematika zaštite spomenika Narodnooslobodilačkog rata u Bosni i Hercegovini Hamdija Kreševljaković: Sahat-kule u Bosni i Hercegovini. Prilog za studij konzervacije Ing. Alija Bejtić: Povijest i umjetnost Foče na Drini Esad Pašalić: Rimska cesta izmedu Banjaluke i Bos. Gradiške Smail Tihić: Stare slike i predmeti umjetnog obrta u franjevačkom samostanu u Fojnici Đoko Mazalić: Hrišćanski nišani u okolini Travnika. Evidencija važnijih spomenika i predlozi za zaštitu. Đuro Basler: Stari grad Srebrnik i problematika njegove konzervacije Mehmed Mujezinović: Epigrafika i kaligrafija pjesnika Mehmeda Mejlije Pavo Anđelić: Turski put od Ivan-planine do Porima Vojislav Đurić: Dve slike mletačkog porekla iz Mostara Radivoje Ljubinković: Majstori starog srpskog slikarstva Hamdija Kreševljaković i Hamdija Kapidžić: Podaci o tvrđavama u Derventi i Travniku iz početka XIX stoljeća Ing. Alija Bejlić: Bibliografija štampanih radova o spomenicima kulture u Sarajevu RIJETKOSTI I LJEPOTE PRIRODE Ing. Viktor Ržehak: Šator-planina i ,ćproblemi njene zaštite Dr. I. Pevalek i ing. Viktor Ržehak: Sedreno područje Une u Mantin-Brodu i pitanje njegove zaštite Doc. dr. ing. Pavle Fukarek: Tisa (Taxus baccata L.), njena nalazišta u Bosni i Hercegovini i njihova zaštita Hilda Riter-Studnička: Dolomitna flora okoline Konjica Hilda Riter-Studnička: Nalazište paprati Adiantum capillus Veneris L. u Gornjem Šeheru kod Banje Luke KRAĆI PRILOZI SLUŽBA ZAŠTITE BILJEŠKE KNJIGE I ČASOPISI